ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик

Наставна јединица: Књижевни језици код Срба до почетка XVIII века и стварање српскословенског језика

Тип часа: Обрада

Циљ часа: ● Обнављање и проширивање знања о настанку редакција старословенског језика,

особеностима српскословенског језика и најстаријим споменицима писаним на овом језику
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа:
● повезује претходна знања из историје, културе и књижевности са знањима која стиче током
рада на часу;
● се упозна са настанком редакција старословенског језика,

● се упозна са особеностима српскословенског језика и најстаријим споменицима писаним на

том језику;
● уочи утицај народног језика на настанак редакција старословенског језика;

● се упозна са опсегом термина црквенословенски језик;

● обнови претходна знања о писцима који су писали на српскословенском језику и да их

прошири;
● обнови претходна знања о периоду употребе српскословенског као књижевног језика код
Срба;
● упозна са настанком Мирослављевог јеванђеља;

● стекне знања о културном, уметничком и историјском значају Мирослављевог јеванђеља;

● уочи границу црквеног језика у световним документима (повеље, законици) и растућег

утицаја народног језика;
 ● се упозна са преводном и оригиналном књижевношћу на народном језику;

● развија свест о односу историјских дешавања и промена у језику;

● доживи и схвати значај писаних споменика, какво је Мирослављево јеванђеље;

● уочи значај организованог доприноса средњовековних владара развоју српског књижевног

језика;
● аргументовано тумачи своја запажања.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер, пројектор, презентација

Међупредметне Комуникација, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Међупредметно повезивање: Историја, ликовна култура
Кључни појмови: Редакције, старословенски, српскословенски, црквенословенски, Мирослављево јеванђеље

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа
− Води припремни разговор са − Активно учествују у наставном дијалогу.
(5–10 минута)
ученицима на тему употребе
− Износе чињенице о старословенском као
старословенског језика и његових
редакција. књижевном, али и богослужбеном језику
који није био истоветан народним језицима
− Упућује ученике да размисле о различитих словенских народа.
потешкоћама са којима су се у
− Показују знање о употреби
преписивању сусретали преписивачи.
старословенског језика као књижевног код
− Проширује знања ученика о томе да су Срба, Руса, Бугара, итд.
се учени преписивачи богослужбених
− Присећају се да су се богослужбене књиге
књига звали дијаци и да су све
и литургијски текстови морали
 редакције старословенског језика
једним именом називане
црквенословенски језик.
Главни део часа
− Мотивише и охрабрује ученике да
(30–35 минута)
активно учествују у наставном
дијалогу.
− Усмерава наставни разговор и, по
потреби, допуњава излагања ученика и
прецизније формулише и наглашава
закључке и ставове.
− Подстиче ученике да уоче утицај
народног језика на настанак редакција
старословенског језика.
− Прати презентацију и излагање ученика
о најзначајнијим споменицима на
српскословенском језику, по потреби
допуњава и прецизније формулише
ставове.
− Записује значајне појмове и објашњења
на табли.
умножавати, преписивати и тако су се
повремено, ненамерно у старословенске
текстове уносиле неке особине народног
говора преписивача.
− Закључују да су на тај начин настале
редакције старословенског језика (српска,
бугарска, руска).
− Стичу знање о томе да се све
старословенске редакције једним именом
називају црквенословенски језик и
упознају се са опсегом термина
црквенословенски језик.
− Уочавају утицај народног језика на
настанак редакција старословенског језика.
− Обнављају постојећа знања о периоду
употребе српскословенског као књижевног
језика Срба.
− Обнављају постојећа и стичу нова знања о
писцима који су писали на
српскословенском језику.
− Упознају се са настанком, културним,
уметничким и историјским значајем
Мирослављевог јеванђеља и других
значајних споменика на српскословенском
језику на основу презентаије, излагања
ученика и допуњавања наставника.
− Уочавају лепоту и естетску вредност
ликовних украса иницијала и минијатура
на Мирослављевом јеванђељу.
− Упознаје ученике са најзначајнијим
писцима наше средњовековне
књижевности који су користили
српскословенски језик (Свети Сава,
Стефан Првовенчани, Доментијан,
Теодосије, деспот Стефан Лазаревић,
Константин Филозоф и др.).
− Упознаје ученике са преводном
књижевношћу на народном језику
(летописи и витешки романи XV века).
− Упознавање ученике са преписивачком
делатности у манастиру Ресава.
− Мотивише ученике да повезују знања
из других предмета (Историја) са
знањима из језика.
− Мотивише ученике да самостално и
критички промишљају на задате теме.
− Мотивише ученике да проширују своја
знања и самостално истражују
околности настанка књижевног језика и
пратеће појаве.
− Подстиче ученике да уоче хумани
смисао описмењавања људи.
− Мотивише ученике да изводе закључке
о значају настанка писма за нашу
народну културу.
− Посматра активност ученика и бележи
запажања у педагошку свеску.
− Уочавају границе црквеног језика у
световним документима као што су повеље
и законици и растући утицај народног
језика.
− Поседују знања о преводној и оригиналној
књижевности на народном језику,
најзначајнијим писцима који су користили
овај језик.
− Стичу знање о преписивачкој делатности у
манастиру Ресава.
− Самостално и критички размишљају.
− Поседују свест о односу историјских
дешавања и промена у језику.
− Уочавају и промишљају дубље разлоге
језичких промена.
− Испољавају радозналост за упознавање
језичких појава.
− Доживљавају и схватају значај писаних
споменика, какво је Мирослављево
јеванђеље.
− Уочавају значај организованог доприноса
средњовековних владара развоју српског
књижевног језика.
 Завршни део часа − За домаћи задаје вежбања на страни 47 − Записују у свеске домаћи задатак.
(5 минута) Граматике.
− реализација практичних задатака (презентација)

− непосредна комуникација између ученика и наставника

− активности ученика током рада на часу (учешће у раду, учесталост јављања)

Начини провере
− квалитет одговора, оригиналност аргументовања ставова, уважавање гледишта других
остварености исхода:
ученика и другачијих виђења
− посматрање и бележење ученикових активности током наставе у педагошку свеску

− тестирање/усмена провера планирана за 93. час како би се стекао непосредан увид у знања
ученика на тему Књижевни језици код Срба до половине XIX века.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
● Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
● Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
● Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО ПОЧЕТКА XVIII ВЕКА

(СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК)

Редакције старословенског језика – уношење елемената народног језика у старословенски

XII ‒ прве деценије XVIII века – српскословенски (српска редакција старословенског)

писци: Свети Сава, Доментијан, Теодосије, деспот Стефан Лазаревић, Константин Филозоф и др.

XII век – Мирослављево јевенђеље

XIII век ‒ Житије Светог Симеона, Свети Сава

XIII век ‒ Житије Светог Саве, Доментијан, Теодосије

XII век ‒ Повеља Кулина бана

XIV век ‒ Душанов законик