Припрема за час 44.

Предмет Српски језик и књижевност Разред: други Датум

Наставна тема/област jезик – историја српског књижевног језика

Наставна јединица Вук као реформатор језика и правописа
Тип часа обрада
Упознавање ученика са почецима стандардизације књижевног језика и правописа код Срба у првој
половини XIX века.
Утврђивање знања о књижевним језицима код Срба који су били у употреби пре XIX века.
Циљ часа
Упознавање ученика са радом Вукових претходника и почецима реформе књижевног језика и
правописа.
Упознавање ученика са Вуковим радом на реформи књижевног језика и правописа.

Очекивани исходи Ученик може да објасни развојне карактеристике српског књижевног језика од реформе Саве
на крају часа Мркаља и Вука Караџића до данас.

Наставне методе монолошка, дијалошка

Облици рада фронтални, рад у паровима
Наставна средства табла, креда, Граматика
Међупредметне
компетенција за целоживотно учење, рад са информацијама, сарадња
компетенције
Корелација Историја, Географија, страни језици
реформа књижевног језика и правописа, народни језик, фонетски правопис, штокавско наречје,
Кључни појмови
источнохерцеговачки дијалект
Литература

Ток часа
 Наставник саопштава ученицима циљ часа.
Уводни део часа
 Ученици обнављају који су покушаји реформе азбуке пре Вука.
 Ученици се подсећају најбитнијих података из биографије Вука Караџића.
  Наставник даје ученицима основне податке о првом издању Српског рјечника (1818).
- Речник представља својеврсну енциклопедију народног живота
- Садржи преко 26.000 речи
- Вук у овај речник уноси речи из свог краја
- Од великог значаја је предговор овом речнику. Вук у предговору износи своје
реформаторске идеје и говори о језичкој ситуацији код Срба, о недоследности у писању, о
потреби реформе.
 Ученици су имали задатак за рад у паровима. Сваки пар је добио по један одељак из
предговора и задатак да из тог текста издвоји најбитније тезе.
 Ученици излажу своја запажања. Наставник и остали ученици прате излагање сваког пара и
наставник допуњује ученико излагање, ако је потребно.
- Вук је увођењем слова ћ,ђ,љ,њ,џ и ј спровео до краја Мркаљеву реформу ћирилице.
- Створио је азбуку у којој сваком гласу одговара једно слово.
- Вук се залагао за фонетски правопис, насупрот етимолошком, који је бранио, првенствено,
Јован Хаџић. Тада настају и прве филолошке расправе (Ситнице језикословне).
- Етимолошки правопис чува корен речи, а фонетски правопис налаже да се речи записују
Главни део часа онако како се чују у изговору. Данашњи правопис је фонетски са елементима
етимолошког.
- У Српском рјечнику из 1818. године није било гласа Х, јер га Вук није ни чуо у говору свог
краја. Веома је битно објављивање Српских народних пословица 1836. године, где је Вук
унео слово Х. Године 1839. је избацио јекавско јотовање. На тај начин је Вук довршио
своју језичку и правописну реформу.
- Годином победе Вукових идеја сматра се 1847, када излазе на народном језику следећа
дела:
Песме Бранка Радичевића, Горски вијенац П. П. Његоша, Вуков превод Новог завета и Рат за
српски језик и правопис Ђуре Даничића. Тиме је показано да је нарондни језик довољно богат
да се на њему може писати поезија, мисаона и религиозна дела, као и научне расправе.
- У Бечу се 1850. године састају Вук Караџић и Ђура Даничић са представницима Илирског
покрета, чија је идеја била уједињење свих Јужних Словена. Договорено је да штокавско
наречје и источнохерцеговачки дијалекат и ијекавски изговор буду основа за заједнички
језик – Бечки књижевни договор.
- Друго издање Српског рјечника је објављено 1852. године. Вуку је овом приликом помагао
Ђура Даничић. Речник је садржао око 47.000 речи.
- Вукова реформа је званично прихваћена 1868. године.
Завршни део часа  Наставник је донео примерак Рјечника на час и ученици имају прилику да прелистају речник и
 потраже објашњена за неке одреднице.
 Наставник даје упутства за рад на следећем часу.
Начини провере
остварености исхода
Вредновање квалитета
испланираног рада
Напомене о реализацији
планираних активности
Самовредновање рада
наставника

Изглед табле на крају часа

Вук као реформатор језика и правописа
Српски рјечник (1818) енциклопедија народног живота
Садржи преко 26.000 речи.
Вук у овај речник уноси речи из свог краја.
Предговор Српском рјечнику
Вук је увођењем слова ћ,ђ,љ,њ,џ и ј спровео до краја Мркаљеву реформу ћирилице
Фонетски правопис са елементима етимолошког
Српске народне пословице 1836. - слово Х
1839. године Вук је избацио јекавско јотовање.
1847. година – година победе Вукових идеја
Песме Бранка Радичевића, Горски вијенац П.П. Његоша, Вуков превод Новог завета и Рат за
српски језик и правопис Ђуре Даничића
1850. Бечки књижевни договор
1852. друго издање Српског рјечника
1868. прихваћена реформа