Гешталт

U isto vreme dok je bihejviorizam cvetao u SAD, geštalt psihologija je sticala

popularnost u Nemačkoj
• Geštalt psiholozi su prihvatili celovitost svesti kritikujući pokušaj da se svede
na atome ili elemente
• Koncepcijska pobuna protiv strukturalizma
• Geštalt psiholozi su tvrdili da kada se elementi kombinuju, elementi čine novi
obrazac ili konfiguraciju nesvodiv na sastavne elemente
• Oni su zagovarali molarni pristup, a ne molekularni pristup

Geštaltistička kritika
1. Elementarizam - pogrešna je pretpostavka o postojanju nekakvih osnovnih
elemenata, koji se putem asocijacija povezuju.
2. Asocijacionizam – kada nema osnovnih elemenata, onda je i zakon po kojima se oni
spajaju (asocijacionizam) suvišan
3. Analitičnost – produkti analize nisu isto što i samo prvobitno iskustvo.
4. Hipoteza konstantnosti – pretpostavlja se striktna lokalizacija u čulnoj
stimulaciji, postoji odnos jedan premеr jedan između periferne stimulacije i
neposrednog iskustva
5. Shvatanje fiziologije – pretpostavlja se mreža izolovanih provodnika (nervi)
koji ne utiču jedni na druge, postoji „tvrd raspored“

Preteče
• Vunt – iako je bio tvorac strukturalizma, koristio je ideju o „kreativnoj
sintezi“ koja napušta tvrdo asocijacionističko shvatanje. Poređenje hemijske smeše
i jedinjenja
• Ernst Mah – postoje senzacije prostornog i vremenskog oblika koje se uvek opažaju
na isti način. Krug je uvek krug, bez obzira da li je mali, veliki, beo ili crn.
Ili ako u muzici promenimo tonalitet ili tempo neke kompozicije, vrlo lako ćemo
prepoznati istu melodiju.
• Viljem Džejms – kontinuirani tok misli
• Kristijan for Erenfels – govori o posebnom elementu u svesti, geštalt kvalitetu.
Ovaj element je atribut našeg iskustva, naše svesti, a ne samo čulnih elemenata kao
takvih.

Fenomenologija
• Edmund Huserl – osnivač fenomenologije
• Filozofija ima poseban predmet i metodu
• Filozofija počinje sa ispitivanjem pojava i iskustava kako su dati u svesti
čoveka, a metod koja se u tu svrhu koristi je fenomenologija
• Fenomenologija treba da pruži saznanja o pojavama ljudskog iskustva koja su
fundamentalnija od onih znanja koja povezuju pojedine empirijske nauke.
Fenomenologija ide pre posebnih nauka i leži im u osnovi
• Na psihologe je uticala Huserlova metoda, koja u osnovi ima ljudsko iskustvo.
Predmet: Primenjuje se na pojave svesti (suprotstavlja se bihejviorizmu)
• Metoda: Uzdržavanje od svih predubeđenja pri posmatranju i opisu pojava.
Neposredno, naivno, slobodno posmatranje pojava. Staviti u
zagradu svoja teorijska uverenja.

Fi fenomen:
• Maks Verthajmer: sprovodi eksperiment o viđenju pokreta kada
stvarno kretanje ne postoji (stroboskopsko kretanje)
• Kofka i Keler služili su kao subjekti za ovaj eksperiment
• Ovu pojavu su nazvali prividnim kretanja
• Doveli su u pitanje Vuntov stav: svesno iskustvo može se analizirati, razbiti na
njegove senzorne elemente
• Fi fenomen: iluzija da se dva stacionarna objekta pomeraju sa jednog mesta na
drugo, dok nema u stvarnosti pravog pokreta.
Deo - celina
• Geštaltisti su uvideli niz konstelacionih faktora
opažanja, kao što su blizina, sličnost, zajednička sudbina,itd. i jedan opšti koji
su nazvali pregnanc ili „dobra celina“
• Ovi konstelacioni faktori su urođeni i oni uvek, bez obzira na iskustvo,
organizuju naš opažaj

Izomorfizam
• Izomorfizam je fiziološko objašnjenje psihičkih pojava koje su posmatrali.
• Postoji strukturalna veza između svesnih procesa i fizioloških procesa koji se
nalaze u njihovoj osnovi. Drugim rečima, u svesnom doživljaju i moždanim procesima
postoje isti izomorfni procesi
• Izomorfizam je izazvao kritike filozofa fenomenologa, zbog napuštanja deskripcije
na pojavnom nivou i korišćenju fizioloških hipoteza.

Levinova teorija polja

• Levin izjednačava pojam polja sa pojmom životnog prostora. Životni prostor
predstavlja svet kako ga doživljava konkretni pojedinac.
Psihološko polje u kome se zbiva ponašanje
• Geografsko polje je svet koji pojedinac još nije opazio, ili sveta koji nije
postao deo našeg psihološkog unutrašnjeg života
• Životni prostor može da se sužava i širi, u zavisnosti od toga da li pojedinac
opaža nove stvari ili gubi interesovanje tj. odnos pojedinca i
sveta u kome živi je vrlo dinamičan
• Nudi model sveobuhvatne interakcije

Geštalt u drugim oblastima

• Druga oblast geštalt psihologije – učenje
• Keler i aha doživljaj – smisaono učenje uviđanjem odnosa
• Geštalt i estetika
• Geštalt je danas uobličen i kao priznati psihoterapijski pravac.

Kritika geštalta
1. Nejasno definisani pojmovi
2. Mnogo teorije, malo empirijske potvrde
3. Upotreba polja
4. Kontrola uslova u eksperimentima