Delftska

slikarska škola

1246. Delf - Delven = копати

Vilijem od Oranža rezidencija i grob
Delftska škola sastavljena od heterogenih grupa umetnika od kojih je većina bila rođena izvan
Delfta , ali su tamo radili u jednom trenutku u različitim periodima između 1650. i 1670. Nije
postojalo ključne harizmatične ličnosti koja bi oformila školu u užem smislu te reči, iako u
jednom trenutku u Delftu borave Carel Fabritius , Piter Saenredam, Paulus Potter i Nicolaes
Maes . Nedostatak dominantne slikovne tradicije ili katalizatora u vidu harizmatične ličnosti
možda je pružio dovoljno izazova za nove generacije slikara iz šarolikih kulturnih sredina i
umetničkih disciplina.

Tri važna istorijska događaja: smrt kneza Viljema II u novembru 1650.

Katastrofalna eksplozija barutnog skladišta u Delft u oktobru, 1654. koji ubile stotine građana i
iza čega je usledila važna obnova grada i ukidanje dvora u Hagu.
Delftu nedostaje ekonomski prosperitet da bi održao koncept patronaže, ali gradski mir i sklad
odigrali su važnu ulogu u privlačenju umetnika. Delftske domaćice važile su za posebno uredne i
pedantne žene" Delft se smatrao "ne samo najčistijim mestom u Holandiji već i u celom svetu.“
Konzervativna sredina korespondirala je sa uredanim izgledom grada odražavajući tako
mentalitet stanovnika i to je našlo svoj najjasniji izraz u prikladnim delima Veermera i De
Hoocha.
Glavni motivi Delftske škole: žanr-scene iz porodičnog života, crkveni enterijeri , dvorišta i
gradske ulice.
Glavne osobine Delftske škole: sveprožimajući mir, pažljivo posmatranje i prenošenje na platno
svetlosnih efekata, perspektivna koherentnost, odmerenost u komponovanju i relativna
nezainteresovanost za detalj radi detalja.
Delftski udar groma, 12. oktobar 1654. Egbert van der Poel
Pogled na Delft 1660–1661
Mala ulica 1657–1658
Podvodačica
1656
Hrist u kući
Marije i Marte
1656
Leonaert Bramer (1596 – 1674) najvažniji slikar Delfta svoje generacije poznat po ekscentričnim
istorijskim kompozicijama, notkurnima, čak i freskama i muralima Solomonov sud 1640.
Leonaert Bramer,
Vanitas, 1650.
Leonaert Bramer, Radoznali, 1655
Dole desno: Judita i Holofern
Christiaen van Couwenberg (1604 - 1667) Tri belca i crnkinja 1632.
Christiaen van Couwenberg 1630
Antonie Palamedesz, Veselo društvo 1632.
Pieter de Hooch oko 1629 – 1684
U Delftu aktivan 1653 – c. 1663

Prozor sa leve strane

Svetlost nije katalizator drame već
povod za istraživanje
Pieter de Hooch
Enterijerne scene lišene sentimentalne
dopadljivosti i moralizatorskih narativa
Jednostavne lične priče posebno fokusirane na
odnos majka – ćerka
savršena sinteza iluzionizma i klasične
kompozicije
Najoriginalniji izum jesu gradske dvorišne scene. Umesto da se fokusira na topografski karakter
gradskog dvorišta de Hooch koncentrisan na štimung i bezvremenu rutinu svakodnevice.
doorkijkje