Predmet i zadaci

psihologije rada
27.10.2020.
Anđela Keljanović
 • Pojmovno određenje
• Razvoj
– Tejlor
– Mayo
Sadržaj • Ciljevi
• Osnovni problemi
• Faktori radne uspešnosti
• Funkcije psihologa u organizaciji
• Oblasti primene

2
 Pojmovno
određenje
Ergonomija (nauka o radu)
Skup više naučnih disciplina koje Industrijska/ Psihologija rada Psihologija rada i
organizacije
se bave usklađivanjem Organizacijska
karakteristika posla sa psihologija

psihofiziološkim i socijalnim
karakteristikama

3
 Psihologija
rada povezana
je sa: 1 2 3

Fiziološka psihologija Razvojna psihologija Psihologija ličnosti

Kognitivna psihologija Socijalna psihologija Psihologija sporta

4
 Razvoj
psihologije Prva industrijska revolucija
Uvođenje procesa masovne
Mejov prilaz čoveku kao
psihosocijalnom biću

rada
proizvodnje Značaj međuljudskih odnosa

Explain to your audience the

Početak
Kraj 19.veka 20.vek
influence and/or impact he/she 20.veka

had in life.

Tejlor
Princip naučne organizacije rada

5
 Tejlorizam
Načini za povećanje Složene poslove razbiti Povezati platu sa

produktivnosti na jednostavne učinkom

Od menadžmenta nauka, od
radnika zupčanik u industrijskoj
mašini

Izmeriti sve što radnici Bonus uspešnima,

rade otkaz lenjima

6
 Pronaći najbolji metod Odabrati Za najbolji učinak
rada najsposobnije ljude najveća nagrada

Digitalni
tejlorizam
Internet prodavci koriste klasične
tejlorističke tehnike da bi postigli
efikasnost Menadžer-dodatak
Digitalna tehnologija Širi spektar zaposlenih gigantskog korporativnog 7
računara
 Najuspešniji timovi oni koji su
proveli najviše vremena ćaskajući

8
 Teorija
• Socijalne potrebe koje pojedinac zadovoljava u radu-
najvažniji faktori ponašanja i produktivnosti rada

međuljudskih • Demokratski sistem rukovođenja najviše doprinosi

dobroj socijalnoj klimi

odnosa

9
 Hawthorne
studija
(Mayo) Negativni rezultati Pozitivni rezultati
zadovoljenje socijalnih potreba na poslu pomoći povećanju
motivacije

serija eksperimenata u fabrici Hawthorne

Uslovi rada imali značajan uticaj na produktivnost

Očekivao je da će nivo produktivnosti opadati kako se

osvetljenje ili drugi uslovi pogoršavaju

bez obzira na promenu osvetljenja ili uslova rada, nivo

produktivnosti radnika se poboljšao ili je ostao isti
Promene uslova rada, – Bolja komunikacija – pokazivanje
povećana količina ljudi koji ih paze, pritiska da rade više, što je
interesovanja za
povećalo njihovu produktivnost kao i finansijske – Veće učešće
druge
nagrade, nisu imale menadžmentu
– uključivanje drugih
nikakvog efekta na – Rad u grupama ili
10
u donošenje odluka
produktivnost radnika. timovima
 Hajde da TEJLOR

napravimo
razliku
između ova
dva pristupa • Mejo

11
 Ciljevi • Primena znanja, metoda i tehnika opšte psihologije u
proučavanju čoveka u procesu rada

proučavanja • Proučava dinamičke odnose koji postoje između

psihofizioloških osobina čoveka i radne aktivnosti

psihologije
rada
• Posebni teorijski pristupi i metode:
– Metoda analize posla
– Tehnike merenja radne uspešnosti
– Procedure selekcije i klasifikacije
– Obučavanje u radu
12
 Da li treba radnika
prilagođavati poslu ili
posao radniku?

13
 Osnovni
problem
proučavanja
psihologije
rada • Usklađivanje odnosa između psihičkih karakteristika
čoveka i zahteva njegovog radnog mesta
• Optimalan odnos
• „postizanje maksimuma proizvoda najboljeg kvaliteta
u najkraćem vremenu sa najmanjim utroškom energije
14
i sa maksimumom zadovoljstva“
 Ciljevi Da objasnimo
psihologije ponašanje ljudi
rada
Predvidimo ponašanje
ljudi

Utičemo na ponašanje
ljudi
15
Faktori radne
Selekcija i obuka

uspešnosti Međuljudski odnosi

(rukovođenje i
socijalna klima)

Prilagoditi
Prilagoditi
čoveka
rad čoveku
radu Tehnički nivo
proizvodnje/Uslovi
radne sredine

RADNA
EFIKASNOS Prilagođenost
mašine i radne
sredine čoveku

T
16
 Sadržaj
psihologije Dva zadatka psihologije rada (Guzina, 1980):

rada • Olakšava usklađivanje individue sa zahtevima radne sredine

i doprinese očuvanju mentalnog zdravlja
• Omogući stvaranje uslova koji vode optimalnoj efikasnosti
Zadatak psihologije rada je da na poslu

doprinese ostvarivanju što veće

Ostvaruju se kroz dva procesa:
proizvodnje i produktivnosti ljudi
• Humanizacije
na poslu, uz očuvanje psihofizičkog
• industrijalizacije
zdravlja i doživljaja zadovoljstva
poslom i radnom sredinom

17
 Funkcije
Procenjivanje osobina
ličnosti za potrebe selekcije i
praćenja uspešnosti
psihologa u
organizaciji
Istraživanje motivacije,
stavova prema radu,
prilagođenosti poslu

Savetovanje

Edukacija

18
 • Kadrovska psihologija
• Psihologija međuljudskih odnosa

Područja • Inženjerska psihologija

• Psihologija profesionalne orjentacije i izbora
primene zanimanja
• Menadžment ljudskih resursa

19
 Procenjivanje i
klasifikacija
poslova prema
težini
27.10.2020.
20
 Najteži
poslovi na
svetu

21
 Dinamika radne
sposobnosti zavisi od
dužine rada i težine
posla
Težina posla
Šta je težina posla?
Kako određujemo težinu posla?

Klasifikacija poslova
prema stepenu težine
rada 22
 Stepen ukupnog delovanja na organizam radnika svih
faktora koji se odnose na sadržaj posla, vremensko
trajanje, način izvršavanja i uslove radne sredine

Težina posla
Kriterijum?

23
 • Objektivna težina

Kriterijumi za
– Stepen zamora, flukutacija, subjektivni doživljaj težine,
povređivanje, motivacija, zadovoljstvo poslom,

klasifikaciju
oboljevanje, smanjivanje radne edikasnosti
• Fizički nivo

poslova po – Mišićni napor radnika

• Psihološki nivo
težini – Mentalno naprezanje pojedinca i subjektivno
doživljavanje radne situacije
Težina rada predstavlja osnovu od koje se polazi prilikom
procene radne sposobnosti radnika
• Doživljaj težine
– Isti rad nije jednako težak za svaku osobu
24
 • Količina fizičkog tereta koju radnik prenese
• Između mišićnog napora i stepena zamora postoji

Fizička težina povezanost

• Kao mera težine posla uzimao se rad potreban za
posla premeštanje određenog tereta na određeno
rastojanje
– Metod nepouzdan
• Čovek nije mašina

25
 • Kriterijum za ocenu težine posla je energetska
potrošnja

Kriterijumi – rad praćen trošenjem toplotne energije

– Lak rad 150kcal

klasifikacije – Srednje težak rad 150-250kcal

– Težak rad <250kcal
Kalorimetrijski metod
• Nedostatak
– Procena samo dinamičkog rada
– Energetska vrednosti ni tada nije dovoljna
– Uslovi radne sredine
– Nervno-emocionalno naprezanje

26
 • Prosečan energetski zahtev za dati posao/prihvatljiva
Kiseonička potrošnja kiseonika koju radnik treba da potroši

potrošnja kao
• 33% od individualnog max aerobnog kapaciteta radnika
(umereno težak rad)

kriterijum • Rad koji prevazilazi max potrošnju i traje duže od 4min

TREBA IZBEGAVATI
• Danas se fiziološka klasifikacija težine rada zasniva na
energetskoj potrošnji kiseonika i fenomenu kiseoničkog
duga
– Lak rad-ravnoteža između potreba i snabedevanja kiseonikom
– Umeren rad-na početku aktivnost zasnovana na anaerobnim
procesima, potom se uspostavlja ravnoteža
– Težak rad- dominira anaerobna komponenta rada
– Vrlo težak rad- blizu granice max aerobnog kapaciteta

27
 • Razlike između dve fiziološke veličine na osnovu kojih

Poslovi gde se određuje naprezanje funkcija (kardiovaskularni,

nervni i mišićni sistem) izazvano konkretnim radom

dominiraju – Minimalna vrednost funkcija u mirnom stanju-

maximalna vrednost koja se javlja pri radu

psihičke tj. • Nedostatak metode

mentalno
– Stepen naprezanja na osnovu samo jedne funkcije

• Puls kao kriterijum za ocenu težine posla

emocionalne – Kod utreniranih osoba se ne povećava pri teškom

fizičkom opterećenju

komponente – Pri kraju rada dolazi do snižavanja pulsa

rada 28
 • Pored radnog naprezanja ocenjuju se i uslovi radne

Analitički pristup
sredine
– Radna sredina najviše utiče na promene u organizmu i
u proceni težine doprinose težini posla

posla
– Čovek nije izložen delovanju samo jednog faktora

• Nedostatak
– Nije poznato kako različiti faktori u kombinaciji stvarno
deluju na organizam čoveka
• NOVO- Težina posla povezuje se sa karakteristikama
umora koji se pojavljuje pri radu
– Komponente fizičkog i mentalnog rada su teško
odvojive
• Socijalna komponenta
29
 • Teški

Procena težine • Štetni

• Opasni
posla na osnovu • Iscrpljujući

posledica Različiti čak i suprotni uticaji mogu da izazovu isti rezultat-umor i

pogoršanje funkcionisanja organizma
• Koje faktore treba smatrati štetnim i na osnovu kojih kriterijuma
– Ne treba da bude kriterijum prelaženje graničnih dozvoljenih
vrednosti štetnih materija
– Nedostaci: opravdan pristup u situacijama kada dominiraju
pojedinačni štetni faktori čije je dejstvo na organizam poznato
• Kombinovano delovanje više faktora
– već potencijalna mogućnost njihovih štetnih delovanja
– Nedostatak: potencijalnu štetnost nije lako proceniti, zavisi od
radne discipline, primene zaštitnih sredstav
30
 • Uticaj svih fakora na organizam čoveka
• Tri osnovne kategorije:
Integralni – Normalno stanje
kriterijum za – Granično

ocenu težine posla – Patološko

31
Kategorije Radna sposobnost

Optimalni uslovi radne sredine Normalne fiziološke mogućnosti

čoveka
Prisutne određene štetnosti/povećano opterećenje Radna sposobnost se ne menja

Prisutno povećano opterećenje/nepovoljni uslovi rada Granično funkcionalno stanje

(usporeni procesi, narušena
koordinacija, greške)

Opadanje kvaliteta i kvantiteta, narušavanje dinamičkog radnog stereotipa Dublje granično stanje

Preterano opterećenje u nepovoljnim uslovima Patološko funkcionalno stanje

Pojava hroničnog umora Patološki procesi se pojavljuju vrlo

rano (početak smene)

32
 Click icon to add picture

Literatura
Pajević, D. (2006). Psihologija
rada. Str. 23-45

33