prof.

dr Vladan Vukašinović

 ČUVANJE je skup svih mera preduzimanih sa

ciljem da se izvođači zaštite od povređivanja.

 POMAGANJE je jedno od sredstava kojim se

koristimo u procesu obučavanja, a u cilju
povećanja njegove efikasnosti.
1. Pravilna metodika obučavanja
2. Vaspitni rad sa učenicima
3. Organizacione mere
4. Medicinska kontrola i kontrola
treniranosti
5. Dobro poznavanje učenika
6. Neposredno čuvanje
7. Samočuvanje
 Pedagog → uvid u probleme metodike obučavanja
 Osnovne greške:
 Nedovoljno ili nepravilno zagrevanje
 Nedovoljan ili nepravilan izbor pripremnih vežbi
(postepenost, ne forsirati)
 Obuka i izvođenje kada su učenici zamoreni
 Tehnička i fizička nedoraslost učenika za određenu
vežbu (procena mogućnosti)
 Izvođenje u nepovoljnim uslovima za koncentraciju
(buka, prisustvo osoba, gužva...)
 ozbiljan i disciplinovan prilaz radu i zadacima
(pedagog → vaspitanik)

 učenici: uslovi bezbednog vežbanja strunjače,

provera sprava, disciplina, poverenje u pedagoga
 inspekcija sprava, provera ispravnosti (neispravnost,
klizavost, oštećenost)
 predvideti raspored sprava u sali (zone sigurnosti, amplitude
izvođenja... - standardi)
 opterećenost sale brojem vežbača (Lovejko, 1968, min. 6 m2 –
po vežbaču)
 čistoća sprava (neravnine – magnezijum - trenje; klizavost -
masnoće, vlaga)
 loša, neodgovarajuća oprema (tesna odeća, klizave patike,
kožice)
 sanitarno-tehnička oprema - po standardima (svetlo; bez
senki, min. 120C)
 i dr.
 Sprečavanje (pre) opterećenja vežbača

 Praćenje utreniranih, rekonvalescenata

u toku nesaniranih povreda...
 Odnos prema radu,
sposobnosti, mogućnosti...
želja za učenjem novih vežbi,
smelost, odvažnost,
brzina reagovanja...
 Neposredna zaštita fizičkom intervencijom čuvara
(pedagog, učenik)
 Čuvar ’’Asistent’’:
 da poznaje vežbu (greške....)
 da zna mogućnosti pada usled grešaka

 Nastavnik:
 čuva kod složenijih vežbi
 kod jednostavnih - vizuelna kontrola, organizuje
učenike (samočuv, međusobno)
 Biti što bliže vežbaču (mestu doskoka, eventualnog pada...)
 Poznavati tehniku izvođenja vežbe (greška u tehnici→signal mogućeg pada)
 Poznavati tehniku čuvanja (usvojena do krajnje automatizacije)
 Ponašanje nastavnika (uliva samopouzdanje)
 Položaj, stav asistenta (omogućava maksimalnu pokretljivost, front ili sagital.)
 Blagovremeno sprečavanje otkidanja - napuštanja sprave - pada
kašnjenje: (intervencija otežana - velike inercione sile)
 Grupno čuvanje (kod velikih amplituda i mogućnosti pada u različitim
pravcima)

 ČUVANJE:
 Samo koliko je neophodno. Suviše dugo: navika, gubitak samopouzdanja
 Etika: izloženost povredama, požrtvovanje
 Samostalno preduzimanje mera u cilju
sprečavanja ili ublažavanja pada

 Vaspitač upozorava na opasnosti, savetuje šta

vežbač da učini
 deca sa visokom sposobnošću:
neuspeli pokušaji ne formiraju stabilan strah

 deca sa srednjom sposobnošću:

ispoljavaju strah, ali ga brzo savlađuju - preduprediti ga

 deca sa niskom sposobnošću:

jedan neuspeo pokušaj može formirati čvrstu zaštitnu
reakciju (stabilan osećaj straha)
1. Neuspelo izvođenje vežbe sa
rizikom→pad→strah→stagnacija
2. Način odstranjivanja posledica pada (efikasan):
blagovremeno ponavljanje neuspele vežbe
3. Najbolji trenutak: odmah -10 sekundi od neuspeha
4. Najnepovoljnije: 3-4 minuta posle pada (razvila se
reakcija na pad→strah)
5. Deca sa visokom sposobnošću: mogu da ponove u
bilo koje vreme
 strunjače, rolne, podijumi, sunđeri, jame
(ublažavanje sudara, osigurano izvođenje)
 ručni pojas (kožni, konopljina gurtna- pojas)
 viseći pojas (doskoci, skokovi...sistem
koturača→bez naprezanja)