Ђовани Бокачо

(1313-1375)
Биографија:
Рођен је у Фиренци или Черталду.
Још у 12. години отац га је послао у Напуљ да
стиче трговачка знања до пунолетства. Није
успео као млади трговац. Студирао је и
црквено канонско право, није завршио
студије. Био је предодређен, како је сам
сматрао, за књижевника. На књижевности је
радио тридесет и пет година, од 1340. године
до смрти 1375. године.
ДЕКАМЕРОН
Декамерон је збирка од сто новела.
Ове новеле су обједињене оквирном причом у чврсту
композициону целину.
На почетку ове збирке даје се опис града Фиренце, година
1348. и у овом граду влада епидемија (куга).
Седам девојака и три младића одлучили су да напусте град
и да ван града, на једном имању, проведу извесно време.
Да би испунили слободно време, они причају приче (десет
дана свако од њих прича по једну причу).
Приче нису причали за време викенда (субота и недеља) из
верских разлога.
Наслов збирке:
декамерон = deka/десет и hemera/дан
Шта је новела?
Новела је кратка епска форма и карактерише је
сажето приказивање необичног и занимљивог
догађаја; у новели се јавља мали број ликова.
Доминантна тема у новелама из ове збирке
јесте ЉУБАВ (срећна или трагична, брачна
или ванбрачна, телесна или духовна).
Приповеда се на народном језику; даје се
реалистична слика тадашњег доба и човека.
Дан пети, прича девета
(Федериго и мона Ђована)

На основу ове новеле немачки књижевник Паул

Хајзе је развио тзв. теорију о соколу. Свака новела
треба да има свог ,,сокола“, односно упечатљив
мотив; овај мотив има значењску и конструктивну
функцију.
Тема: љубав; земаљска и страсна, једнострана, слична
петраркистичкој.

Копо ди Боргезе Доменики (обдарен наратор)

Млади племић Федериго заљубио се у мону Ђовану.
Она није много марила за његову љубав, била је удата жена.
Богати племић је потрошио своју имовину.
Остао му је само соко и мало имање ван града.
Госпођи Ђовани је умро муж, преселила се са сином на
имање које се налазило близу Федериговог имања.
Ђованин син је заволео Федериговог сокола, желео је да буде
његов.
Жеља Ђованиног сина
Ђована поступа као свака мајка.
Федериго жртвује сокола да би једину љубав пристојно
угостио.
Ђованин син умире.
Ђована жели да се уда за Федерига

ЧОВЕК ЈЕ ВАЖНИЈИ ОД БОГАТСТВА! УМЕСТО

БОГАТСТВА, УВЕК ТРЕБА ИМАТИ НА УМУ ПРВО
ЧОВЕКА.