Prirodna selekcija

Maja Vučićević II5

 Prirodna selekcija
Prirodnu selekciјu predstavljaju faktori koјi menjaju genetičku
ravnotežu populaciје. Genetički ona označava smanjenје ili
povećanје frekvenciје gena ili genotipova u populaciji. Selekciја
podrazumeva odabiranje jedinki (potomaka) koјi će činiti sledeću
generaciјu. Izdvajanјem određenih fenotipova, odnosno
genotipova, oni se favorizuju, pri čemu se menja genetička
struktura populaciјe. Dakle Prirodna selekcija je prirodni proces
koji omogućava da karakteristike ili osobine stiču prednost i da se
prenose na potomstvo .
Prirodna selekciја nijе
jedini evolucioni
mehanizam koji
ucestvuје u evoluciji,
ali jeste jedini
mehanizam koji
dovodi do nastanka i
održavanја adaptaciја.
Selekcioni faktori
Činioci koji u većoj ili manjoj meri doprinose
različitom uspehu u preživljavanju ili razmnožavanju
fenotipova zovu se selekcioni faktori. Mogu biti:
abiotički(klima, reljef, zemljište)
biotički(međusobne interakcije)
Kada želimo da istaknemo jače ili slabije dejstvo tih
faktora, koristimo izraz selekcioni pritisak.
Nijedna vrsta ne živi
Koevolucija
sama,izolovana od
ostalih.Svaka stupa u
interakcije sa velikim brojem
drugih vrsta,na koje utiče i koje
na nju utiču.Ako su dve vrste u Biljke i životinje koje ih
tako bliskim interakcijama da oprašuju su u međuzavisnim
postaju sve više adaptirane odnosima,pa su uticale jedne
jedna na drugu,reč je o na druge u pogledu evolucije
koevoluciji.Koevolucija je morfoloških i drugih
zajednička,međuzavisna osobina.Tokom vremena
evolucija dve vrste koje utiču biljke su razvile niz osobina
jedna na drugu i menjaju se u privlačnih za
 Adaptivna evolucija
Adaptivna evolucija je proces u
kome jedinke u populaciji
postaju sve bolje prilagođene
zbog stabilnih uslova sredine.
Samu osobinu koja tako nastaje Male uši polarne lisice
nazivamo adaptacijom. odaju manje toplote zbog
niskih temperatura dok
velike uši pustinjske lisice
odaju više toplote zbog
visokih temperatura
 Ograničenja pri delovanju prirodne selekcije
●Selekcija deluje samo u meri u kojoj postoji potencijal
genetičke varijabilnosti za neku osobinu-ako nema izbora, nema
ni selekcije.
●Selekcija deluje samo na postojećoj naslednoj osnovi vrste i ne
može dovesti do novih rešenja, dakle ne sme se zanemariti
međusobna interakcija gena prisutnih u genomu koji utiču na
razviće, pa time i uspešnost fenotipova.
●Sredina u kojoj žive živa bića i evoluiraju se takođe neprestaja,
a menjaju se i abiotički faktori i interakcije među vrstama, tako
da je adaptivna evolucija proces koji “gađa pokretnu metu”.
THIS IS OUR TEAM

TIMMY
JENNA DOE SUSAN BONES
JIMMY
You can talk a bit about You can talk a bit about You can talk a bit about
this person here this person here this person here
 Delovanje selekcije kod kvantitativnih osobina
Kod kvantitativnih osobina koje su pod kontrolom više gena,
prirodna selekcija menja učestalost različitih fenotipova u
populaciji. Razlikujemo 3 vrste selekcije prema raspodeli osobina
koje daju selekcija
Direkciona učestalost pojedinih fenotipova:
Disruptivna selekcija Stabilizaciona selekcija
deluje samo u jednom deluje protiv srednjih deluje pri stabilnim
smeru i to u korist oblika fenotipova i daje uslovima sredine i pri
fenotipova na jednom, a prednost onima na oba takvim uslovima, srednji
protiv onog na drugom kraja raspodele. Ako neku fenotipovi su obično
kraju raspodele. Recimo, biljku oprašuju 2 vrste najuspešniji. Ako su
ako populacija neke insekata, različite uslovi u staništu povoljni,
predatorske vrste naseli veličine, manja vrsta će dolazi do adaptacije
stanište gde joj je na uspešno oprašivati manje, putem specijalizacije
raspolaganju krupniji plen, a veća veće cvetove, dok vrsta. Zbog obilnih
 Seksualna
Postoje selekcija
dva vida seksualne
Mehanizmi putem kojih selekcije:
deluje seksualna unutrapolna-kod nje se mužjaci
selekcija su nastali direktno sukobljavaju ili oko
prirodnom selekcijom. naklonosti ženki ili oko teritorij,
Kada kod ženki neke čija veličlina donosi više ženki.
vrste životinja postoji medjupolna-kod nje su ženke te
nasledni oblik ponašanja koje, u više ili manje složenim
da biraju jače mužjake, ritualima parenja, biraju mužjake.
ta osobina je evoluirala
putem prirodne
selekcije, jer su potomci
jačih mužjaka bili jači,