DIGITALNA EKONOMIJA

POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Prof. dr Branko Latinović

POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Rođenje Interneta kao globalne mreže ponajprije je zavisio od razvoja sredstava

komunikacije. Izumi telegrafa, telefona, radija i računara bili su tako čvrsta podloga za
pojavu Interneta. Stoga i nije ni čudo da se Internet pojavio upravo u drugoj polovini 20.
vijeka, u vremenu velike napetosti između istoka i zapada. Upravo ta stalna ratna
opasnost urodila je željom da se uvijek bude ispred protivnika što je ipak svijetu donijelo
brojne proizvode i tehnološke inovacije kojih možda nikada ne bi ni bilo bez Hladnog rata.

Neki istoričari smatraju da je i Internet jedna od nuspojava ovog rata. Prvobitno zamišljen
kako bi omogućio visoku delotvornost u komunikaciji između Istraživačkih centara,
univerziteta i vladinih agencija SADa ubrzo je prerastao u internacionalnu mrežu dostupnu
svima.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Internet se razvio iz projekta američkog Ministarstva odbrane šezdesetih godina 20.

vijeka. Tada, u jeku hladnog rata, vladina je agencija DARPA (Defence Advanced
Research Project Agency) započela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje različitih
kompjuterskih mreža koje bi mogle razmjenjivati podatke preko žice, a ne kao što se to
dotada radilo, prenošenjem magnetskih traka s jednog mesta na drugo. Rezultat je trebala
biti mreža koja bi mogla funkcionisati i u uslovima delomičnog uništenja njene fizičke
strukture, što je tada bila realna mogućnost zbog sovjetske prijetnje nuklearnim ratom.
Tako je 1969. godine nastala mreža ARPANet, koja je povezivala američke naučne i
akademske istraživače, a sastojala se od 4 čvora (Kalifornijski univerzitet u Los Angelesu,
Istraživački institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Univerzitet Utah). Ta
je mreža bila prethodnica današnjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da
takvo povezivanje omogućuje laganu razmenu informacija.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

ARPANET UČESNICI PROJEKTA

POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Početkom sedamdesetih godina na mrežu je spojeno već 15 čvorova s 23 kompjutera.

Povezani su mnogi američki univerziteti i naučne institucije te poneke komercijalne
organizacije. Na ARPANet je 1973. godine spojen prvi čvor izvan SADa, i to University
College of London u Velikoj Britaniji. U to vrijeme razvijen je i uveden novi mrežni protokol
nazvan NCP (Network Control Protocol), koji je omogućio lakše umrežavanje i pisanje
programa za mrežne usluge. Kompanija BBN je 1975. godine osnovala Telnet, prvu javnu
komercijalnu informacijsku uslugu. Tih godina razvijaju se i e-mail, mailing liste i news
grupe. Mreža se koristi za razmjenu e-mail poruka, rad news grupa, pristup udaljenim
bazama podataka i prenos datoteka. Krajem sedamdesetih, zbog uočenih nedostataka
NCPa, razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet - TCP/IP (Transmission
Control Protocol/Internet Protocol).
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

U ranim sedamdesetim godinama postojalo je mnoštvo različitih kompjuterskih platformi te

stoga i mnoštvo međusobno neuskladivih "standarda". Bio je to haos za koji je s pojavom
Interneta bilo potrebno napisati nova pravila. Rani Internet najavljivao je mogućnosti
međusobnih povezivanja raznih računarskih platformi. Pravila po kojima su se ta
povezivanja izvodila nazivamo Internet standardi ili Internet protokoli, a oni predstavljaju
svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji način računari spojena na Internet
međusobno komuniciraju.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

ARPANET OKTOBAR 1980

POJAM I RAZVOJ INTERNETA

ARPANet se 1983. razdvaja na vojnu mrežu MILNet (MILitary Network) i ARPANet. Iste
godine cela mreža počinje umjesto dotadašnjeg NCPa koristiti TCP/IP protokol, a preostali
dio ARPANeta postaje okosnica mreže. U raznim državama razvijaju se akademske i
komercijalne mreže koje se polako priključuju na tu okosnicu - i tako nastaje Internet.
Američka organizacija za nauku NSF (National Science Fundation) 1986. godine osniva 5
superkompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mrežom NSFNet, što dovodi do
ubrzanog umrežavanja vladinih i obrazovnih ustanova. Razvija se NNTP (Network News
Transfer Protocol), koji omogućuje rad news grupa. Sredinom osamdesetih uvodi se
sistem označavanja kompjutera pomoću imena i domena (simboličkih adresa), koji
olakšava pamćenje adresa kompjutera, a prva registrovana domena bila je
symbolics.com. Zbog uvođenja domena i simboličkih adresa, postalo je neophodno
uvođenje sistema zvanog DNS (Domain Name System) koji pretvara simboličke adrese u
numeričke IP adrese.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Krajem osamdesetih godina na Internet je bilo priključeno preko 100.000 kompjutera iz

oko 20 država, među kojima su SAD, Kanada, većina zapadnoevropskih država, Japan,
Meksiko itd.

Početkom devedesetih godina ARPANet prestaje postojati. Uvode se nove usluge i

protokoli: WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher te World Wide Web (WWW).
Upravo nastankom WWW-a, koji će kasnije postati najpoznatija i najviše korišćena usluga
na Internetu, počinje prava eksplozija priključivanja na Internet.

Svakako možemo reći da su osnove računarskih mreža postavljene su u prvoj polovini

šezdesetih godina u okviru nezavisnih naučnih istraživanja o računarskim tehnologijama i
komunikacijskim mrežama u dva američka i jednom britanskom istraživačkom centru.
Nastao je kao rezultat eksperimenta na području računarskih mreža. Istraživanja su
jednim dijelom bila vezana i za vojne potrebe.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Prvi su kontakti preko Interneta bili uglavnom s obrazovnim ustanovama I odvijali su se

upotrebom elektronske pošte (e-mail), odnosno sistema prenošenja poruka između
računara putem računarske mreže.

Danas je Internet prisutan u svim područjima djelovanja, od svakodnevnog poslovanja pa

do korišćenja u svrhu zabave I relaksacije.

Uopšte postojanje World Wide Weba - WWW je vezan za niz preduslova koji su trebali
biti ispunjeni. Tako neki standardni elementi na kojima je Web baziran imaju dugogodišnju
istoriju razvoja. U osnovi postoje dvije linije koje treba slijediti da bi se uopšte shvatilo
kako je Web postao moguć. Prva od njih je istorija razvoja Hiperteksta (Hypertext) tj.
HTMLa, a druga je razvoj Internet protokola koji su uopšte omogućili Internet, a time i
WWW.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

Osnovna su tri elementa koja čine osnovu Weba, a koja su bila novost kada je 1990.
godine Tim Barners Lee osmislio Web. To su HTML jezik, HTTP protokol, te URL.

Samo tada kada je NCP protokol izumljen na Internet su bili priključeni samo
superračunari, a pojam personalni računar (PC) ulazi u informatički rečnik tek nekoliko
godina kasnije. Kada se pojavio TCP/IP protokol postojale su ozbiljne sumnje da je
presložen za rad na personalnim računarima.

Ta teorija je ubrzo opovrgnuta što ipak dovodi do ubrzanog širenja Interneta osamdesetih,
a posebino devedesetih godina prošloga vijeka.

Sada je jasno da je jedan od najranijih standarda Interneta bio je NCP (Network Control
Protocol), a ostao je u funkciji do 1983. godine kada ga zamjenjuje puno bolji TCP/IP
(Transmision Control Protocol/Internet Protocol) koji se koristi još i danas.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

NATIVE FILE ACCESS PROTOCOL SUPPORT ON NETWARE

POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1961. L. Kleinrock razvio je prospajanje paketa tj. način rada računarske mreže u kojem
se poruke dele na pakete, a svaki paket traži svoj put do cilja.

1965. U SADu je uspelo prvo povezivanje dva računara.

1969. Proradila je u SADu ARPANET mreža u kojoj su bila uključena četiri superračunara.
Ideja je bila izgraditi računarsku mrežu za vojne potrebe koja ne bi prestala raditi u slučaju
delomičnog otkazivanja ili prestanka rada neke od njenih komponenti, npr. u slučaju rata ili
u situaciji nakon nuklearnog rata. Sedamdesetih godina razvijeni su važni Internet servisi
kao što su elektronska pošta, korišćenje udaljenih računara, prenos datoteka i sistem
elektronskih novosti.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1983. Uspostavljena je Evropska akademska i istraživačka mreža.

1984. U SADu je stvorena osnovna mreža (backbone) s brzinom prenosa od 56 Kbps.

1988. Na Internet je bilo spojeno samo 8 zemalja i to: SAD, Kanada, Danska, Finska,
Francuska, Island, Norveška i Švedska.

1989. Usljed sve veće raširenosti Interneta počela se krajem osamdesetih javljati potreba
za boljim načinima povezivanja naučnih institucija. Tako je Tim Barners Lee 1989. godine
izložio predlog za stvaranje mrežnog Hypertekst sistema unutar CERNa. Nezavisno od
njegovog rada Robert Cailliau predlaže hypertekstualni projekat za rukovanje
dokumentima unutar iste laboratorije. Brzina osnovne mreža proširuje se na 1,544 Mbps.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1990. Ova dva naučnika izlažu zajednički prijedlog upravi laboratorije, a odlučuju ga
nazvati World Wide Web. Zanimljivo je da su alternative za ovo ime bile “Information
Mesh”, “Mine of Information” i “Information Mine”. Šta je trebalo biti novo:
■ WWW bi trebao unijeti sliku, zvuk i video u dotad samo tekstualni Internet.
■ Već iste godine Tim Barners Lee programira WYSIWYG browser/editor na NeXTStep
računaru. Kako je ovaj računar bio poprilična rijetko na Internetu bilo je potrebno
prilagoditi ovaj browser/editor za ostale računare. Time su se izgubila neke prvobitne
osobine kao što je on-line uređivanje stranica zbog čega su današnji browseri više-
manje pasivni te imaju samo mogućnost primanja dokumenata, a sami dokumenti
(HTML stranice) se izrađuju ili ručno ili u posebnim HTML editorima. Osim toga
prvobitni WWW browser prilagođen za ostale računalre (Line-Mode Browser) nije
omogućujeo većinu prednosti HTTP protokola nad ostalim protokolima te je WWW
izgledao sličan dotadašnjim protokolima tj. mogao je prikazivati samo tekst.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1992 CERN omogućuje besplatni download prvog Line-Mode Browsera preko anonimnog
FTP servera u januaru.
■ Unatoč nezgrapnom izgledu WWWa prvi WWW serveri se otvaraju. Tako prvi WWW
server u SADu postaje SLAC (Stanford Linear Accelerator Center) iz Kalifornije, koji
nudi velike baze podataka koje sadrže dokumente vezane uz Fiziku, a povezane
Hypertekst vezama.
■ krajem 1992. godine u svetu je bilo 50 WWW servera.

1993. Iako se povećava interes za WWW koji raste postotkom od preko 300% godišnje
interes za GOPHER protokol još je veći te ovaj raste postotkom od preko 900%. Iako ovaj
protokol nema Hypertekst veze lakši je za instalaciju te je za to vreme bio prihvatljiviji
Internet zajednici. Upravo taj slučaj možemo uzeti kao dobar primjer brzog razvoja
informatičkih tehnologija, jer većina današnjih "surfera" ne zna za ovaj protokol iako je do
pre par godina bio jedan od najpopularnijih na Internetu.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1994. Pojavljuju se prve elektronske (virtuelne) prodavnice te prva virtuelna banka i radeostanica.
■ Marc Andressen i Jim Clark osnivaju Mosaic Communications Corp. koja kasnije menja ime u Netscape. Ova firma
mudro zapošljava najbolje mlade programere WWWa na svetu u svrhu stvaranja softvera za WWW servere i
browsere što joj još i danas zadržava prvo mjesto na browserskom tržištu (oko 60%)
■ održava se prva WWW konferencija tzv. "Woodstock Weba". Ova konferencija održala se u CERN-u u Ženevi, a
okupila je više od 600 entuzijasta od kojih je samo 400 moglo biti službeno primljeno. Ova konferencija se pokazala
vrlo uspješnom te je donjeto nekoliko važnih odluka za budući razvoj WWWa. Tako se u avgustu osniva IW3C2
(International WWW Conference Committee) koji se brine kako za održavanje budućih svetskih WWW konferencija
tako i za organizovanje regionalnih WWW servera. S uspehom Weba postalo je jasno da CERN ne može sam
finansirati ovako veliki projekat te se predlaže program finansiranja koji pomaže Evropska komisija. Između ostaloga
na ovoj je konferenciji rođen VRML.
■ održava se druga WWW konfernecija u Chicagu (Mosaic and the Web), a organizuje je NCSA. Ova konferencija
privlači sada već 1800 znatiželjnika što je opet previše da bi svi bili primljeni.
■ Još u Septembru Tim Barners Lee i LCS ( Laboratory for Computer Science) Massachusettsova Tehnološkog
Instituta (MIT) osnivaju W3C ( World Wide Web Consortium). Ova organizacija je od iznimnog značenja za razvoj
današnjeg WWWa. Stvorena je kako bi pružila centralno mesto za dogovor o protokolima, aplikacijama i jezicima
WWW. Nastala je upravo zbog rasta WWW protokola što je pretilo sve većom fragmentacijom Weba. Kako se nove
ideje nisu mogle zaustaviti trebalo ih je na neki način standardizovati, a upravo se za to brine W3C.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

Danas W3C čine tri matične institucije:

1. MITova Laboratorija za Kompjutersku nauku
2. INRIA iz Francuske te
3. Institut Keio iz Japana te preko 200 firmi i akademskih organizacija. Članovi W3Ca ne
mogu biti pojedinci već samo firme koje plaćaju godišnju članarinu u ovoj instituciji, a
koje su vezane uz razvoj Web protokola. Prednosti članstva u ovakvoj organizaciji su
očigledne:
■ Uvid u mišljenje ostalih članova (često konkurencije) o raznim aspektima
budućnosti Weba.
■ Napredne informacije o protokolima i koji će na tržište doći tek za nekoliko
godina, a koje daju tržišnu prednost firmama koje imaju uvid u njih.
■ W3C je neutralno sastajalište na kojem se mogu dogovoriti mnoge stvari čiji bi
dogovor u uobičajenim tržišnim uslovima trajao znatno duže i bio mnogo teži.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

Ovakva neutralna postavka W3C se može posmatrati sa tri stanovišta:

1. Korisnički interfejs (User Interface) - u okviru ove delatnosti W3C se brine za razvoj
Hyperteksta (HTML), CSSa (Cascading Style Sheets), Grafiku i 3D (VRML, PNG) i
dakako Internacionalizaciju Weba.
2. Tehnologija i Društvo - u okviru ove delatnosti W3C se brine za sigurnost, zaštitu
autorskih prava I privatnost.
3. Arhitektura - radi se o HTTP protokolu i njegovu poboljšavanju, te o razvoju ostalih
protokola Weba kao što su za prenos zvuka ili videa. Prvi sastanak ove organizacije
održava se u decembru ove godine, a na njenom je čelu Tim Barners Lee. Krajem
1994. godine Tim Barners Lee napušta CERN i odlazi u MIT s obzirom da CERN nema
daljnjih sredstava za rad na WWW protokolima - njegovo mjesto preuzima INRIA
(Institut National de Recherche en Informatique et en Automatique) iz Francuske koji su
CERN i Evropska komisija zajedno pozvali da nastavi Evropsku ulogu u razvoju Weba
(januar 1995) .Krajem godine postoji 2500 servera.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

1994. i 1995. Razvijeni su i prvi pretraživački servisi za Internet (Altavista) te katalozi

(Yahoo).

1995. nastaje jezik Java za dinamičko programiranje za WWW te jezik VRML za

modeliranje virtuelne stvarnosti.

Sun Microsystems objavljuje prvi Java browser - Hot Java, ujedno predstavljajući time
programski jezik JAVA. Programi pisani u ovom jeziku "navodno" imaju sposobnost
izvršavanja na svim računarskim platformama (PC, Mac, Amiga...) te time drastično
mijenjaju značenje WWWa omogućujejući mu da teorijski u budućnosti postane
univerzalni operativni sistem. Naravno ovoj se koncepciji suprotstavljaju neke softwarske
kompanije koje su se specijalizovale za razvoj softvera uz određene platforme (npr.
Microsoft).
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

Budućnost Java jezika je neizvesna iz više razloga. Jedan od njih je i taj što se Sun
Microsystems optužuje za monopolizaciju ovog jezika jer je traži da se Java proglasi ISO
standardom što bi značilo da bi ovaj jezik kontrolisao isključivo Sun Microsystems. Tome se
suprotstavlja čitav niz firmi koje žele i same sudelovati u razvoju ovog jezika. Ali, zapitajmo se
zašto se Microsoft suprotstavlja koncepciji Jave? To je zato jer kada bi svi programi bili pisani u
Javi tada ne bi bilo potrebno posjedovati OS Windows što bi Microsoft lišilo njegovog glavnog
markentiškog aduta.
■ Organizuje se treća WWW konferencija u Darmstadtu ("Tools and Applications") od strane
FhGa (Fraunhofer Gesellschaft). Takođe dolazi do organizovanja brojnih regionalnih
WWW konferencija (Portugal, Australija) što je još jedan cilj IW3C2-a.
■ Kako pojedinci nemaju mogućnosti postati članovima W3C dolazi do osnivanja Web
Društva (Web Society) u Grazu.
■ u jednom trenutku registruje se preko 700 WWW servera dnevno, a nekoliko velikih
Evropskih firmi priključuje se W3Cu. Tako se organizuje dan posvećen W3C delatnostima
u Evropi. Ovaj skup organizuje INRIA u Parizu, a prisustvuje mu preko 1300 ljudi.
POJAM I RAZVOJ INTERNETA

HRONOLOGIJA

Do 1996. brzina prenosa kroz osnovnu mrežu porasla je desetak hiljada puta (danas i
preko 1000 Mbps).

U 2000. Zabiljleženo je 315 miliona Internet surfera, na Internet je spojeno 214 zemalja, te
ima oko 104 miliona hosting računara.

Danas se pretpostavlja da preko 2 mlijardi stanovnika koristi Internet.