4.3.

Mostne metode
4.3 - 1
4.3. Mostne metode

4.3.1. Jednosmerni Vitstonov most

Merni mostovi su elektrina kola koja omoguuju neposredno poreenje poznatih i
nepoznatih veliina koristei indikator koji se dovodi na nulu runim ili automatskim
podeavanjem poznatih veliina. Merne metode koje koriste merne mostove se nazivaju
mostne metode.

Osnovni merni most je Vitstonov most (Wheatstone). Na slici 4.3.1 je predstavljen osnovni
oblik jednosmernog Vitstonovog mosta
1)
.



Slika 4.3.1 Jednosmerni Vitstonov most

etiri razliita otpornika spojena su u etiri "grane" mosta. Na jednu dijagonalu mosta (AB)
dovodi se jednosmerni napon E, a u drugu, tzv. mernu dijagonalu (CD) povezan je osetljiv
instrument (indikator nule). Ovaj instrument mora biti dovoljno osetljiv i imati dovoljan
otklon za male promene otpornosti u mostu kako bi ova metoda merenja imala odgovarajuu
tanost.

Napon na mernoj dijagonali u kojoj se nalazi instrument u funkciji vrednosti etiri otpornika
izraunava se kao

) )( (
4 2 3 1
4 1 3 2
R R R R
R R R R
E V
G
+ +

= (4.3.1)

Ravnotea mosta postie se kada je struja kroz granu sa indikatorom jednaka nuli, I
G
= 0. U
tom sluaju nema pada napona na instrumentu pa su naponi na otpornicima R
1
i R
2
jednaki,
kao i naponi na otprnicima R
3
i R
4,
odakle se dobija da je


1)
Interesantno je spomenuti da Vitstonov most nije pronaao arls Vitston (Charles Wheatstone) po kome on
danas nosi naziv, ve Hanter Kristi (Hunter Christie) 1843. Vitston je na svojim predavanjima i u radovima koje
je objavljivao i sam pripisivao zasluge Kristiju. Meutim, Vitston je ovo kolo proslavio i uinio poznatim irim
naunim krugovima, pa su ga svi poeli zvati Vitstonov most. Sam Vitston je ovo kolo zvao "diferencijalno
merilo otpornosti". Vitston je, takoe, zasluan za nain prikazivanja mosta u vidu romboidnog razmetaja etiri
otpornika, baterije i galvanometra, za ta je inspiraciju dobio gledajui ornamente na svom plavom kineskom
porcelanu iz koga je pio aj dok je razmiljao o nauci.
R
3
E
I
3
G
R
2 R
1
R
4
I
4
I
1 I
2
A
B
C D
4.3. Mostne metode
4.3 - 2

3 1
I I = (4.3.2)


4 2
I I = (4.3.3)

Na taj nain se uslov ravnotee mosta svodi na relaciju 4.3.4.


3 2 4 1
R R R R = (4.3.4)

Za most, kod koga vai da su struja i napon merne dijagonale jednaki nuli, kae se da je
uravnoteen. Kao indikator nule u uravnoteenom mostu moe se koristiti instrument
skromnih mogunosti s obzirom da njegova unutranja otpornost i druga konstrukciona
ogranienja ne utiu bitno na proces merenja. Osim toga, uravnoteen most ima mnoge
prednosti u merenjima, kao to je, recimo, injenica da uslov ravnotee mosta ne zavisi od
napona napajanja, odnosno da most ostaje u ravnotei i ako se za napajanje koriste baterije ili
akumulatorski izvori ija struja i napon vremenom slabe.

Najjednostavnija realizacija uravnoteenog jednosmernog Vitstonovog mosta dobija se kada
su svi otpornici u granama mosta jednaki (izraz 4.3.5).

R R R R R = = = =
4 3 2 1
(4.3.5)

Ukoliko neka od otpornosti odstupi od ove vrednosti i promeni se za malu vrednost R (kao u
4.3.6), napon na mernoj dijagonali e se razlikovati od nule i iz vrednosti ovog napona moe
se izraunati vrednost promene ove otpornosti. Ovakav most nee imati nulti napon u mernoj
dijagonali i naziva se neuravnoteen most.

Neka je
R R R A + =
2
(4.3.6)

Na slici 4.3.2 prikazan je odgovarajui neuravnoteen most.



Slika 4.3.2. Merenje relativne promene otpornosti pomou Vitstonovog mosta

Zavisnost napona merne dijagonale od promene otpornosti R moe se izraziti kao u 4.3.7.


R R
R
E V
G
A +
A
=
2 4
(4.3.7)
G
R
E
R+R R
R
A
B
C
D
4.3. Mostne metode
4.3 - 3
Ukoliko je ispunjen uslov da je promena mnogo manja od ukupne vrednosti otpornosti
(R << R), izraz 4.3.7 moe se pojednostaviti i svesti na 4.3.8.


R
R E
V
G
A
=
4
(4.3.8)

Ovo se moe interpretirati i na sledei nain: ako se eli meriti otpornost R sa grekom
manjom od R, onda odgovarajua promena otpornosti R za R mora izazvati jasno uoljivu
promenu indikatora u okolini ravnotenog stanja, tj. mora se postii zadovoljavajua
osetljivost mosta.

Neuravnoteeni merni mostovi moraju imati kvalitetne indikatore nule (za voltmetarske
indikatore poeljno je da im je otpornost to vea, a za strujne to manja) i stabilne izvore
napajanja, jer na osnovu 4.3.8 sledi da vrednost napona napajanja E utie na oitavanje
rezultata.

Strogo reeno, osetljivost mosta O u odnosu na neki parametar predstavlja odnos promene
struje ili napona merne dijagonale i promene tog parametra.

Tako je npr. osetljivost mosta sa voltmetrom u mernoj dijagonali na promenu otpornosti
definisana izrazom 4.3.9 i ima dimenziju V / ili, ee, mV / (pri tome ne dolazi do
skraivanja jedinica, iako je formalno volt po omu isto to i amper).

( )
|
.
|

\
|
A
A
=

mV

R
V
R O
G
R
(4.3.9)

Kada se u mernoj dijagonali kao detektor nule koristi galvanometar (veoma osetljivi
mikroampermetar), tada je osetljivost na promenu otrpornosti u nekoj grani data sa 4.3.10.

( )
|
.
|

\
|
A
A
=

A

R
I
R O
G
R
(4.3.10)

Na slian nain izraz 4.3.11 definie osetljivost mosta u odnosu na promenu napona
napajanja.

( )
|
.
|

\
|
A
A
=
V
mV

E
V
E O
G
E
(4.3.11)

U praksi se pod osetljivou mosta ipak najee podrazumevaju veliine definisane izrazima
4.3.9 i 4.3.10, odnosno zavisnost promene pokazivanja indikatora nule od promene otpornosti
s obzirom da je upravo otpornost veliina koja je predmet merenja. Osetljivost mosta
definisana na ovaj nain, ima najveu vrednost u okolini ravnotee mosta i nultog poloaja
indikatora, odnosno kae se da je merni most najosetljiviji u okolini nule. Pored ovih
parametara moe se definisati i osetljivost na promenu temperature, zatim osetljivost na strane
napone i sl.

4.3. Mostne metode
4.3 - 4
Znaaj neuravnoteenih mostova je sve vei u modernim ureajima sa kablovskim mernim
mostovima (npr. Minibridge proizvoaa Hagenuk KMT). Ove mostove karakterie velika
brzina rada, to je bio jedan od glavnih nedostataka uravnoteenih mostova, kod kojih je bilo
potrebno runo nametati ravnoteu mosta (KMK 6) ili ekati da ureaj automatski podesi
mehanike potenciometre (KMK 7), to zahteva dosta vremena i nije praktino kod masovnih
merenja. Kod neuravnoteenih mostova rezultat se direktno oitava sa postojeeg indikatora
bez dodatnih intervencija korisnika. Time se znatno ubrzava postupak merenja i prave velike
utede u odravanju.

Sama izvedba neuravnoteenog mosta je jednostavnija, jer nema uravnoteavajuih
elemenata, ali je potreban sloeniji i kvalitetniji indikator nule nego kod Vitstonovog mosta.
Nedostatak neuravnoteenih mostova je to su osetljivi na velik broj parametara, kako
napajanja tako i promene veliine koja se meri. Kako je najvea osetljivost u okolini nule, za
velika odstupanja gubi se na tanosti izmerene vrednosti, to je jo jedna mana u odnosu na
uravnoteene mostove, koji su generalno taniji.

Sreom, napredak tehnologije omoguava sve bolje indikatore, tako da danas mnogi ureaji
koriste upravo neuravnoteeni most, koji tako obezbeuje povoljan odnos (kompromis)
izmeu vremena merenja, cene i tanosti.


4.3.2. Naizmenian Vitstonov most

Naizmenini mostovi omoguavaju meusobno poreenje kompleksnih impedansi koje u sebi
mogu sadrati kapacitivne i induktivne elemente, nasuprot istim otpornostima kod
jednosmernih mostova. Otpornike R u granama mosta zamenjuju kompleksne impedanse
Z = R + jX, (gde je sa j oznaena imaginarna jedinica), a jednosmerni izvor menja se
naizmeninim.

Opti primer naizmeninog Vitstonovog mosta je dat na slici 4.3.3.



Slika 4.3.3. Naizmenini Vitstonov most

Uslov ravnotee naizmeninog mosta dat je izrazom 4.3.12.


3 2 4 1
Z Z Z Z = (4.3.12)

Z
3
Z
4
Z
2
Z
1
e
i
2
i
1
i
3
i
4
G
B
C D
A
4.3. Mostne metode
4.3 - 5
Iako, na prvi pogled, ovaj uslov izgleda identian onom datom u 4.3.4, izraz 4.3.12 zapravo u
sebi krije dve jednakosti: jednakost po amplitudi i jednakost po fazi, s obzirom da su Z
1
, Z
2
, Z
3

i Z
4
, kompleksne veliine. Ovo ima za posledicu da je u mernoj dijagonali potrebno
posedovati tzv. vektorski indikator nule, tj. instrument koji je u mogunosti da detektuje i
amplitudu i fazu napona izmeu taaka C i D. Zbog ovoga je uravnoteavanje naizmeninih
mernih mostova veoma zahtevan posao koji se runim postupkom izvodi u mnogo iteracija.

Ako se umesto pasivnih impedansi u dve grane mosta stave naizmenini izvori iji se
meusobni fazni pomeraj moe dobro kontrolisati (tzv. dvokanalni izvori), tada se
naizmenini most moe svesti na emu datu slikom 4.3.4.


Slika 4.3.4. Aktivan naizmenini most

Z
C
je opti izraz impedanse za kondenzator mada u ovoj grani moe stajati bilo koja
impedansa, dok se dva izvora kompleksno predstavljaju izrazima 4.3.13 i 4.3.14.


1 1
U U = (4.3.13)


2
2 2
j
e U U = (4.3.14)

gde su U
1
i U
2
efektivne vrednosti (kompleksne amplitude) naponskih izvora, a
2
je ugao za
koji je faza drugog izvora pomerena u odnosu na prvi. Uslov ravnotee ovog mosta je isti, da
nema struje kroz mernu granu tj. da je na indikatoru nulti napon U
m
= 0 V, pa se 4.3.12 svodi
na 4.3.15.

1
2
U
U
Z Z
C m
= (4.3.15)

Ako obezbedimo da su merena impedansa i impedansa Z
C
priblino jednake, ravnotea mosta
se postie samo podeavanjem odnosa amplituda i faza izvora.


2
1
2 j
C m
e
U
U
Z Z = (4.3.16)

U mnogim savremenim aktivnim mernim mostovima, naponi U
1
i U
2
se sintetiu digitalno, a
kako je i instrument u dijagonali najee digitalni voltmetar, veoma jednostavno je uvesti
automatsku kontrolu i samoregulaciju digitalnim logikim kolima i procesorima. Mostovi koji
+
+
U
2
U
1
U
m
Z
m
Z
C
4.3. Mostne metode
4.3 - 6
imaju izgraenu samoregulacionu povratnu spregu za dovoenje amplitude i faze napona
merne dijagonale na nulu podeavanjem izvora U
1
i U
2
, nazivaju se samouravnoteavajui
aktivni merni mostovi.

Odavde sledi da indikator nule mora imati kvalitetan detektor faze kako bi prosledio dovoljno
tanu informaciju ureaju za regulaciju i povratnoj sprezi ka izvorima. Takoe je kod ovih
mostova mogue definisati osetljivost, kao i kod jednosmernih, ali je sada osetljivost dualan
pojam i deli se na osetljivost faze i osetljivost amplitude merne dijagonale na promenu nekog
parametra.

Drugi tip samouravnoteavajuih mostova koristi podesive pasivne komponente, najee
potenciometre, i elektromehanike elemente, kao to su elelktromotori, za njihovo
podeavanje. Primer ovakvog mosta je KMK 7 proizvoaa Hagenuk KMT.
Samouravnoteavajui mostovi sa motornim uravnoteenjem su veoma spori, jer je pri svakoj
promeni smera uravnoteenja neophodno saekati da se motor zaustavi, a potom i zarotira u
drugom smeru. Sporost ovh mostova moe predstavljati ozbiljan problem kod masovnih
merenja koja se zahtevaju npr. kod prijema linija.

Samouravnoteavajui mostovi su veoma pouzdani i efikasni u merenju nepoznatih
impedansi. Imaju veliku osetljivost i nisku cenu zahvaljujui relativno jednostavnom
digitalnom hardveru. Zbog toga se za merenja na pristupnoj mrei, danas u najveem broju
sluajeva koriste upravo samouravnoteavajui mostovi, bilo aktivni, bilo pasivni.

Merni mostovi primenjeni na merenja u pristupnoj mrei se popularno nazivaju kablovski
merni mostovi. Pri tome, ovi mostovi ne moraju uvek biti naizmenini, pa ak ni
uravnoteeni.


4.3.3. Pripremna merenja za mostne metode

Kako je tanost lociranja smetnji pomou klasinih mernih mostova ograniena, realizovane
su posebne metode lociranja smetnji koje koriste Vitstonov most uz izvesne modifikacije.
Najee primenjene mostne metode lociranja smetnji su Marejev (Murray) most,
Kipfmilerova (Kipfmiller) metoda, Grafova (Graff) metoda i Fierova (Fisher) metoda, a ree
Varlijev (Varley) most i modifikovana Hektorova (Hector) metoda za sluaj merenja
jednosmernom strujom. Za sluaj merenja naizmeninom strujom, odnosno impulsima
jednosmerne struje, koristi se most za lociranje prekida. Ovome treba dodati i metodu
lociranja mesta smetnje poveane prelazne otpornosti.

Pomou gore navedenih mostnih metoda mogue je, izmeu ostalog, locirati smetnje kratkog
spoja i mesta prekida. Meutim, da bi se ove mostne metode mogle uspeno primeniti,
neophodno je obaviti izvesna pripremna merenja. Tako je, npr. za lociranje smetnje kratkog
spoja potrebno imati podatak o otpornosti petlje, dok je za lociranje mesta prekida potreban
rezultat merenja kapacitivnosti parice. Pored toga, kod mostnih metoda je potrebno poznavati
asimetriju u ilama, pa je neophodan i podatak o razlici otpornosti ovih ila.



4.3. Mostne metode
4.3 - 7
4.3.3.1. Merenje otpornosti petlje

Ukupna otpornost parice, izmeu ostalog, zavisi i od uestanosti naizmenine struje.
Meutim, merenje otpornosti petlje u pristupnoj mrei izvodi se iskljuivo jednosmernom
strujom. Postoji vie metoda merenja otpornosti od kojih su najrasprostranjenije U-I metode i
mostne metode. Ako se zanemari ispitni ormari (U-I metoda), najrasprostranjeniji pristup
merenju otpornosti petlje u pristupnoj mrei Telekom Srbija je korienje Vitstonovog mosta
koji je sastavni deo univerzalnog kablovskog mernog mosta. Princip rada se moe videti sa
slike 4.3.5.

Slika 4.3.5. Most za merenje otpornosti petlje

Otpornost petlje R
AB
dat je kao zbir otpornost ila a i b.


B A AB
R R R + = (4.3.17)

U skladu sa 4.3.4, jednaina ravnotee mosta sa slike 4.3.5. ima oblik 4.3.18.


2
1
R
R
R R
m AB
= (4.3.18)

Vano je napomenuti da je, u sluaju postojanja polarizacionih, termo ili bilo kakvih stranih
napona u petlji, korisno zameniti smer toka struje kroz paricu. Ovo se moe izvesti ili
zamenom mesta ila na prikljunicama ili komandama na prednjoj ploi instrumenta. Stvarna
vrednost otpornosti petlje se u tom sluaju dobija kao aritmetika sredina izmerenih vrednosti
(izraz 4.3.19).

2
* BA AB
AB
R R
R
+
= (4.3.19)

Pri tome su R
AB
i R
BA
otpornosti petlje izmerene za razliite smerove struja kroz paricu.

Interesantno je sagledati ulogu kontrole otpornosti petlje zavisno od materijala izolacije ila
kabla. Naime, kod kablova sa vazduno-papirnom izolacijom u sluaju prodora vlage u kabl
e do ispada doi usled pojave odvoda, dok e u sluaju kabla sa termoplastinom izolacijom
ila, najee pre doi do omskog diskontinuiteta sve do prekida ukoliko je ugroen nastavak.
Merenjem otpornosti pomou mostnih metoda mogue je odrediti ukupnu duinu parice kao i
priblino predlociranje mesta smetnje kratkog spoja ili dodira koristei podatak o podunoj
otpornosti R' ( / m) po obrascu 4.3.20.

R
R
L
x
x
'
= (4.3.20)

R
A

R
B

R
m

R
2

R
1

4.3. Mostne metode
4.3 - 8
Greka koja se ini je neizvesna zbog neizvesnosti u pogledu veliine prelazne otpornosti na
mestu smetnje, tako da dobijeni rezultat predstavlja najveu duinu u okviru koje se nalazi
mesto smetnje.

4.3.3.2. Merenje razlike otpornosti

Merenje razlike otpornosti moe se izvesti merenjem otpornosti u pojedinanim ilama i
izraunavanjem razlike. Znatno manja greka merenja ostvaruje se korienjem savremenog
namenskog mernog mosta koji je sastavni deo univerzalnog kablovskog mernog mosta.
Postoji vie konfiguracija mernih mostova za merenje razlike otpornosti. Na slikama 4.3.6 i
4.3.7 prikazane su dve varijante.

Varijanta A

U ovoj varijanti se u referentnim granama mosta potenciometrom pokuava ostvariti isti
debalans kao i na parici.


Slika 4.3.6. Varijanta A merenja razlike otpornosti
Jednaina ravnotee za varijantu A ima oblik 4.3.21.


A
m
B
m
R
R R
R
R R
=
+
(4.3.21)

Odavde se lako dobija da je razlika otpornosti data izrazom 4.3.22.


R
R
R R R R
m
AB A B
= = A (4.3.22)

Jasno je da je za ovu varijantu nepohodno imati prethodno izmerenu vrednost otpornosti
petlje.

Varijanta B



Slika 4.3.7. Varijanta B merenja razlike otpornosti
R
A

R
B

R
m
R - R
m

R
R
A

R
B

R
m

R
R
4.3. Mostne metode
4.3 - 9
U variajanti B se u referentnim granama nalaze identini otpornici, dok se razlika otpornosti
koja postoji na parici, kompenzuje ubacivanjem dodatne otpornosti potenciometra.

Jednaina ravnotee u varijanti B ima oblik 4.3.23.


R
R
R
R R
B m A
=
+
(4.3.23)

Sreivanjem se dobija izraz 4.3.24.


m A B
R R R R = = A (4.3.24)

Merenje razlike otpornosti je mogue izvesti i pomou Marejeve mostne metode koja e biti
kasnije opisana.

4.3.3.3. Merenje kapacitivnosti

S obzirom na uticaj i meuzavisnost kapacitivnosti i drugih elektrinih veliina kao to su
napon, uestanost, vreme, faza itd., razvijene su mnogobrojne metode merenja kapacitivnosti.
Ovde e biti prikazana varijanta mosta primenjenog kod univerzalnog kablovskog mernog
mosta KMK 6, ija je ema data na slici 4.3.8.

Uvoenjem smena datih u 4.3.25

R Z
R Z
R C j
R
Z
CR j
R
Z
m m
x x
x
x
' = '
=
+
=
+
=
e
e
1
1
(4.3.25)

jednaina ravnoree mosta svodi se na 4.3.26.


m x
Z Z Z Z = ' (4.3.26)



Slika 4.3.8. Povezivanje mosta u kolo za merenje kapacitivnosti
R
1

R
m
R
tg
C
x
R
x
C

a

b

I
C
I
R

4.3. Mostne metode
4.3 - 10
Nakon zamene, sreivanja i izjednaavanja realnog i imaginarnog dela jednakosti 4.3.26,
dobijaju se izrazi 4.3.27 i 4.3.28.

m
x
R
R
R R
1
= (4.3.27)


1
R
R
C C
m
x
= (4.3.28)

U ovoj varijanti je parica kao realan kondenzator predstavljena paralelnom vezom iste
kapacitivnosti C
x
i otpornosti R
x
. Odnos struja I
R
/ I
C
predstavlja tangens ugla gubitaka i
oznaava se sa tg. Oigledno je da, to je tg manji, odnosno paralelna otpornost vea, to je
izolacija savrenija.

Most se napaja naizmeninom strujom i koristi se za merenje kapacitivnosti nepupinovanih
kablova duine do 5 km. Merenje kapacitivnosti na pupinovanim kablovima i kablovima
duim od 5 km se obavlja naizmeninom strujom znatno nie uestanosti ili impulsima
jednosmerne struje. Za merenje se koristi isti most, samo mu je konfiguracija izmenjena
utoliko to je realni kondenzator predstavljen rednom vezom iste kapacitivnosti C
x
i
otpornosti R
x
.

Na osnovu rezultata merenja kapacitivnosti parice moe se odrediti njena ukupna duina kao i
duina do mesta prekida uz korisenje podatka o podunoj kapacitivnosti C' (pF/m) po
obrascu 4.3.29.

C
C
l
x
x
'
= (4.3.29)

Ukupna kapacitivnost parice se sastoji od kapacitivnosti izmeu samih provodnika i
kapacitivnosti izmeu pojedinanih provodnika i ekrana. Kapacitivnosti izmeu pojedinanih
provodnika i ekrana bi po pravilu trebalo da budu isti, ali to u praksi nije sluaj. Mera ove
neusaglaenosti je kapacitivna asimetrija. Merenje kapacitivne asimetrije se izvodi Marejevim
mostom, s tom razlikom to se za napajanje koristi naizmenina struja, a suprotan kraj parice
je otvoren.


4.3.4. Varlijev most

Primena Varlijevog mosta je najstarija kablovska mostna metoda razvijena jo za telegrafske
linije
2)
. Ovde se predstavlja samo iz istorijskih razloga, kao prva metoda razvijena za
predlociranje mesta smetnje na kablovskim instalacijama.

Ova metoda je pogodna za primenu na kablovima sa velikom otpornou ila. Kako je
tendencija modernih telekomunikacionih sistema da se otpornost bakarnih parica smanjuje,

2)
Pojam "Varlijev most" je irim krugovima ljudi daleko poznatiji kao zajedniki naslov nekoliko dela iz
skupocene serije akvarela amerikog slikara Frederika Horsmana Varlija (Frederick Horsman Varley) nastalih u
periodu 1932-1935.
4.3. Mostne metode
4.3 - 11
Varlijev most sve vie gubi na znaaju i masovno se primenjuje samo u postupcima
odreivanja razlike otpornosti.

ematski prikaz Varlijevog mosta je dat na slici 4.3.9.

Slika 4.3.9. Varlijev mosta za predlociranje smetnji

Jednaina ravnotee za sluaj preklopnika u poloaju 1 je 4.3.30.

x B A x m
R R R
R
R R
R
+
=
+
2
1
1
(4.3.30)
Ako je R
1
= R
2
= R, i ako je vod homogen (R
A
= R
B
, R
A
+ R
B
= R
AB
i 2R
x
= r
x
), tada su
vrednosti merene otpornosti i mesta smetnji dati izrazima 4.3.31 i 4.3.32.

1 m AB x
R R r = (4.3.31)

AB
m AB
x
R
R R
l l
1

= (4.3.32)
Vrednost otpornosti petlje se istim ovim mostom moe izmeriti prebacivanjem preklopnika u
poloaj 2 i uravnoteenjem mosta, nakon ega se dobija 4.3.33.

2 m AB
R R = (4.3.33)
Osnovna prednost primene Varlijevog mosta je ta to nema plutajuih potencijala na
krajevima instrumenta jer su otpornici u dve grane stalni. Da bi Varlijeva metoda dala
zadovoljavajue rezultate potrebno je da potenciometar ima to vei broj podeoka (10.000 ili
vie). Ako bi potenciometar imao malu otpornost tada bi bila mala razlika izmeu dva
razliita poloaja klizaa, pa bi most bio previe osetljiv. Tipine vrednosti potenciometra u
dananjim instrumentima iznose oko 1 k. Ovako velika otpornost ubaena u granu a
dominira u odnosu na otpornost petlje, pa se zadovoljavajua tanost moe postii samo ako
je i sama parica takva da ima veliku otpornost ila.

Ako su stalni otpornici R
1
i R
2
isti, tada je rezolucija merenja Varlijevim mostom znatno vea
za smetnje koje su blizu instrumenta, nego za smetnje koje se nalaze daleko, jer je
potenciometar ubaen u granu sa smetnjom, ime je mesto smetnje "odmaknuto" od
instrumenta. Meutim, rezolucija se moe podeavati promenom odnosa stalnih otpornika.
Umesto da se uzmu isti otpornici, namesti se da im je odnos 1:10 ili 1:100. Dodatna mana
R
y
=R
A
-R
x

R
x
R
A

R
B

R
m R
1

R
2

G
E
1
2

4.3. Mostne metode
4.3 - 12
Varlijevog mosta je ta to jedino moe meriti niskoomske smetnje. Pored toga samo jedna ila
moe biti u dodiru sa zemljom, odnosno mora postojati druga ispravna ila.

Ako se grekom, ispravna ila prikljui na a (umesto na b), tada se most nikada nee
uravnoteiti, pa se gubi puno vremena dok se to shvati, to je nepovoljno za masovna
merenja.


4.3.5. Marejev most

Za savremene kablove, koji imaju malu otpornost ila, daleko je povoljnija primena
Marejevog mosta
3)
. Njegova principska ema data je na slici 4.3.10.

Most se sastoji iz ile sa grekom otpornosti R
A
i ispravne ile otpornosti R
B
koje su na
suprotnom kraju kratko spojene. Za uravnoteenje slue potenciometar P ukupne otpornosti
R i stalan otpornik otpornosti R. Naravno, u jednoj dijagonali mosta je izvor jednosmernog
napona, a u drugoj galvanometar G kao indikator nule.


Slika 4.3.10. Lociranje smetnje Marejevom metodom

R
m
je deo otpornosti potenciometra P u uslovima ravnotee mosta. Prikazana ema je
prilagoena stanju u realnim uslovima. ematski prikaz u oiglednom obliku mosta je sledei,
pri emu R
AB
predstavlja otpornost petlje.


Slika 4.3.11. Ekvivalentna elektrina ema Marejevog mosta


3)
Ovde se naravno ne misli na Marejev Most (Murray Bridge) etvrti po veliini grad u Junoj Australiji lociran
oko 80 km jugoistono od Adelaide, koji je naziv dobio po australijskoj reci Marej.
i
2
i
1

R
y
= R
A
R
x
R
x
R
A
i
1

R
B
R - R
m
R
m

P
R
i
1

i
1
i
2

G
E
ila a
ila b
S
R
A
+ R
B
= R
AB
R
AB
- R
x
R
x
i
2
i
1

i
1

i
2

R
m 2R R
m
G E
M N
4.3. Mostne metode
4.3 - 13
Imajui u vidu znaaj Marejevog mosta i same metode, s obzirom da su ostale mostne metode
lociranja mesta zasnovane na otklanjanju nedostataka Marejevog mosta, u daljem izlaganju e
biti izvedeni uslovi ravnotee mosta sa naglaskom na praktinoj primeni.

U uslovima ravnotee kroz galvanometar G ne tee struja te je pad napona na njemu jednak
nuli (take M i N su na istom potencijalu). Primenom metode konturnih struja u ovim
uslovima dobija se uslov ravnotee dat relacijom 4.3.34.


x AB
m
x
m
R R
R R
R
R

=
2
(4.3.34)

Otpornost u petlji obe ile do mesta smetnje 2R
x
= r
x
se moe napisati u obliku 4.3.35.


R
R
R r
m
B A x
= (4.3.35)

U sluaju homogenog voda, gde su l
x
duina voda do smetnje i l ukupna duina voda, dobija
se da je mesto smetnje odreeno relacijom 4.3.36.


R
R
l l
m
x
= (4.3.36)
Potenciometar P je po pravilu graduisan (izdeljen) na podeoke (najee je
M
max
= 1000 podeoka
4
), gde je M oitana vrednost u podeocima. Odavde se izrazi 4.3.35 i
4.3.36 svode na 4.3.37 i 4.3.38.


max
M
M
R r
AB x
= (4.3.37)


max
M
M
l l
x
= (4.3.38)

Napomena: Primetimo da su otpornosti potenciometra P i otpornika R iste. Meutim,
mogue je da otpornost potenciometra bude neto vea od otpornosti otpornika, ali je uslov da
za koliko je otpornost potenciometra vea od neke njihove srednje vrednosti, za toliko treba
da bude manja otpornost otpornika. U ovom sluaju je srazmerno poveanju otpornosti
potenciometra povean i broj podeoka na mehanikom delu potenciometra. Svrha ovakvog
pristupa je da se prepoznaju sluajevi obrnutog prikljuenja ile sa grekom i ispravne ile,
kao i sluajevi poveane otpornosti u ili sa grekom od poetka do mesta smetnje. U
ovakvim sluajevima e se dobiti vrednost M vea od M
max
iz ega proizilazi da je rastojanje
do mesta smetnje vee od ukupne duine to, naravno, nije mogue. Tada treba proveriti
pravilnost prikljuivanja i/ili izmeriti razliku otpornosti.


4
Kod instrumenta KMK7 broj podeoka je 10000, zbog proporcionalnosti sa unetom ukupnom duinom od
10000 m.
4.3. Mostne metode
4.3 - 14
Razlika otpornosti se moe izmeriti koristei Marejevu metodu. Postupak je isti kao i kod
primene Marejeve metode za lociranje smetnje s tim to je suprotni kraj voda osim kratkog
spajanja potrebno i uzemljiti (ili upotrebiti neku treu ilu kao pomoni vod). Smisao primene
Marejeve metode za merenje razlike otpornosti je u tome to je u ovom sluaju virtuelni kraj
voda u elektrinom smislu na polovini razlike otpornosti. Napomenimo da se ila sa
poveanom otpornou prikljuuje na mesto ispravne ile. Formula po kojoj se dobija traena
vrednost razlike otpornosti je 4.3.39.


max
max
M
M M
R R
S

= A (4.3.39)

gde nova oznaka R
S
predstavlja ukupnu otpornost petlje ukljuujui otpornosti ila a i b i
poveanje otpornosti koje najee predstavlja prelaznu otpornost na spojevima. Vano je
napomenuti da ova prelazna otpornost moe znaajno uticati na tanost lociranja mesta.

Na ematskom prikazu je smetnja predstavljena kao zemljospoj. To moe biti i odvod prema
zemlji i/ili nekoj treoj ili u kablu ili dodir sa nekom treom ilom. Uslovi za primenu
Marejeve metode podrazumevaju da otpornost izolacije ila upotrebljenih za lociranje odvoda
treba da bude takva da je otpornost izolacije ispravne ile (teoretski) bar 1000 puta vea od
otpornosti izolacije ile sa grekom. U praksi je pokazano da ovaj odnos moe biti i manji ali
takav da faktor M u uslovima ravnotee mosta sa otvorenim suprotnim krajem voda bude 2
da bi se postigla prihvatljiva tanost. Imajui u vidu aktuelne vrednosti otpornosti izolacije
kablova, proizilazi da se Marejevom metodom mogu uspeno locirati mesta smetnji sa
otpornou izolacije ile sa grekom do tipino 10 20 M.

Sledei uslov je da vod treba da bude homogen, to jest da su obe ile iste duine i poprenog
preseka provodnika.

to se tie uticaja stranih napona, najbolje je kad ih nema. Ukoliko ih ima, potrebno ih je
eliminisati iskljuivanjem vodova pod naponom i/ili prespajanjem dovesti do pranjenja
ukoliko su elektrolitike prirode i/ili su posledica polarizacije dielektrika. U izvesnim
sluajevima se strani napon moe iskoristiti umesto internog mernog napona ako se postavi
prema prikazanoj emi metode. Ovo vai i za ostale metode lociranja mesta smetnji.

Kod prikaza Marejeve metode zanemaren je uticaj prikljunih gajtana to ponekad u praksi
moe da dovede do neeljene greke merenja. Da bi se eliminisao uticaj prikljunih gajtana,
poeljno je koristiti formule sa r
x
, oduzeti otpornosti prikljunih gajtana a zahtevanu duinu
do mesta smetnje izraunati koristei vrednosti podune otpornosti r kao to je pokazano
relacijom 4.3.40.

x x
l r r ' = (4.3.40)

Uticaj nehomogenosti u obliku prelazne otpornosti koja prouzrokuje razliku otpornosti
pojedinanih ila se ogleda u tome da, ukoliko je prelazna otpornost u ili sa grekom izmeu
mesta merenja i mesta smetnje, stvarno mesto e biti blie mestu merenja za duinu koja
odgovara duini voda ija je otpornost jednaka ovoj prelaznoj otpornosti za aktuelni prenik
provodnika. Ukoliko je prelazna otpornost u ispravnoj ili i/ili u ili sa grekom izmeu kraja
voda i mesta smetnje, stvarno mesto e biti srazmerno dalje od merenjem dobijene vrednosti.
4.3. Mostne metode
4.3 - 15
Ako je prelazna otpornost u ispravnoj ili primena korekcije je jasna, a ako je u ili sa
grekom, najbolje je posluiti se verovatnoom (vea je verovatnoa da je prelazna otpornost
pre smetnje ako je duina voda do smetnje vea i/ili ima vie nastavaka i obrnuto).

Na odreivanje mesta smetnje od znaaja je i uticaj otpornosti Pupinovih kalemova koje treba
uzeti u obzir kod korekcije dobijenih rezultata merenja.

Opisani uticaji na tanost lociranja mesta smetnji Marejevom metodom vae i kod primene
ostalih mostnih metoda lociranja mesta smetnji jednosmernom strujom s tim to su neki
znaajno redukovani kod, na primer, Grafove metode o kojoj e kasnije biti rei.Osim
izloenih korekcija, da bi se poveala tanost merenja, dobra je ideja da se lociranje smetnje
obavi sa oba kraja voda. Ovo vai generalno za sve metode lociranja smetnji.


4.3.6. Kipfmilerov most

Ukoliko nisu zadovoljeni uslovi u pogledu otpornosti izolacije ile sa grekom i ispravne ile
za primenu Marejevog mosta, odnosno ne postoji ispravna ila, na raspolaganju je
Kipfmilerov most. Primenjuje se kada se vrednosti otpornosti izolacije kreu u opsegu tipino
od 0,1 20 M. Uslovi za njenu primenu su sledei:

- odnos otpornosti izolacije ile sa niom vrednou (uslovno reeno: ila sa grekom) i
ile sa viom vrednou (uslovno reeno: ispravna ila) treba da bude 12

- otpornost izolacije izmeu ila treba da je 100 puta vea od njihove otpornosti u petlji.

Principska ema mosta za lociranje smetnje Kipfmilerovom metodom je data na slici 4.3.12.



Slika 4.3.12. Kipfmilerova konfiguracija mosta

Za lociranje smetnje Kipfmilerovom metodom, koristi se slian most kao kod Marejeve
metode. Razlika se ogleda u tome to je kod Kipfmilerove metode potrebno obaviti dva
merenja (uravnoteenja) mosta i to pri:

R
y
= R
A
- R
x
R
x R
m
R - R
m

E
S
L K

R
y
= R
B
R
x

R
i1
R
i2
R
x
R
G
ila a
ila b
l
y
l
x
l
R
i2
2R
i1

R
A
= R
B
= R
AB
/ 2
4.3. Mostne metode
4.3 - 16
- otvorenom suprotnom kraju

- zatvorenom (kratko spojenom) suprotnom kraju.

U tu svrhu suprotni kraj moe biti opremljen prekidaem sa dva poloaja: otvoren (L) i
zatvoren (K), kao to je predstavljeno na slici 4.3.12. Pri tome e vrednost otpornosti R
m
u
uslovima ravnotee biti R
mL
pri otvorenom suprotnom kraju, odnosno R
mK
pri zatvorenom
suprotnom kraju, a vrednost koeficijenta M opisanog kod izlaganja Marejeve metode e pri
otvorenom i zatvorenom suprotnom kraju biti M
L
i M
K
, respektivno. Formula za izraunavanje
otpornosti odnosno duine do mesta smetnje glasi


L
L K
AB x
M M
M M
R r

=
max
(4.3.41)
odnosno

L
L K
x
M M
M M
l l

=
max
(4.3.42)

Imajui u vidu da se Kipfmilerova metoda najee primenjuje u uslovima kada su sve parice
kabla na deonici merenja zahvaene vlagom, realno je oekivati uticaj neeljenih struja na
rezultat merenja. Da bi se ovaj uticaj minimizirao, odnosno smanjila greka merenja, potrebno
je obaviti vie (10 do 25) merenja naizmenino pri otvorenom i zatvorenom suprotnom kraju.
Ova merenja je potrebno izvesti u pravilnim vremenskim razmacima, tipino 10 sekundi.
Parove vrednosti koeficijenata M
L
i M
K
koji znatnije odstupaju treba eliminisati i od preostalih
vrednosti koeficijenata M
L
i M
K
izraunati njihove srednje vrednosti po obrascima 4.3.43 i
4.3.44.

n
M
M
L
L

= (4.3.43)


n
M
M
K
K

= (4.3.44)

gde je n broj obavljenih merenja.

Formula za izraunavanje otpornosti odnosno duine do mesta smetnje dobija oblik 4.3.45,
odnosno formula za izraunavanje mesta smetnje oblik 4.3.46.


L
L K
AB x
M M
M M
R r

=
max
(4.3.45)


L
L K
x
M M
M M
l l

=
max
(4.3.46)

U praksi se delotvornijim (taniji rezultati lociranja) pokazao sledei pristup: umesto
izraunavanja srednjih vrednosti, za svaki par koeficijenata M
L
i M
K
izraunati koeficijent M
po formuli 4.3.47.
4.3. Mostne metode
4.3 - 17

L
L K
M M
M M
M

=
max
(4.3.47)

U ovom sluaju se lake uoavaju vrednosti M koje vie odstupaju. Posle njihovog
odstranjivanja izraunava se srednja vrednost koeficijenta M koji se na izraunavanje
otpornosti odnosno duine do mesta smetnje primenjuje kao kod Marejeve metode (izrazi
4.3.48 i 4.3.49).


max
M
M
R r
AB x
= (4.3.48)

max
M
M
l l
x
= (4.3.49)

Prednost ovog pristupa bez izraunavanja srednjih vrednosti dolazi do izraaja u sledeem
sluaju. Naime, poto se ile kabla nalaze u vlanoj sredini, to su tokom merenja mogue
promene uslova. Kao posledica se u izvesnom procentu sluajeva javlja da vrednosti
koeficijenta M asimptotski tee nekoj vrednosti koja predstavlja uslovno reeno tanu
vrednost.

Direktan zakljuak je da je osnovna primena Kipfmilerove metode u sluaju kada su sve ile
kabla na deonici merenja u odvodu, odnosno kada nisu ispunjeni uslovi za primenu Marejeve
metode. Indirektan zakljuak je da je takoe vana primena Kipfmilerove metode u sluaju
visokoomskih greaka jer, ukoliko ila sa grekom ima otpornost izolacije reda veliine
desetina megaoma, teko je u kablu u smetnji nai ispravnu ilu sa otpornou izolacije reda
veliine desetina hiljada megaoma da bi bili ispunjeni uslovi za primenu Marejeve metode.

to se tie uticaja stranih napona, prikljunih gajtana, nehomogenosti provodnika i Pupinovih
kalemova na tanost merenja, vae ista razmatranja kao i kod primene Marejeve metode.
Vano je napomenuti da se u sluaju Kipfmilerove metode vetakim formiranjem stranog
(eksternog) jednosmernog napona moe izmeriti smetnja i kada nije ispunjen uslov da jedna
ila (uslovno ispravna) ima dvostruko veu otpornost izolacije od druge.

Ukoliko se grekom u kablu smatra otpornost izolacije vea od 50 M do reda veliine
stotina megaoma, direktna primena Marejeve i/ili Kipfmilerove metode praktino nije
mogua. U sluaju da je potrebno locirati mesto odvoda ovog tipa, postupak je sledei:

Na proizvoljno odabranom broju parica se visokonaponskim ispitnim generatorom nau dve
ile iji se probojni (jednosmerni) naponi prema zemlji (ili nekoj treoj ili) razlikuju bar za
200 V. Zatim se ila sa niim probojnim naponom prikljui kao ila sa grekom a ila sa
viim probojnim naponom kao ispravna. Visokonaponski ispitni generator se jednim krajem
prikljui na prikljunicu koja je u ematskom prikazu Marejeve i Kipfmilerove metode
oznaena slovom S, drugim krajem na zemlju (ili neku treu ilu), a interni merni napon
instrumenta iskljui. U kolo visokonaponskog generatora je potrebno staviti zatitnu otpornost
od tipino 100 k. Zatim se ispitni napon visokonaponskog generatora polako poveava dok
ne doe do proboja u ili sa niim probojnim naponom. U ovakvim okolnostima su stvoreni
uslovi za primenu Marejeve metode. Kako visokonaponski ispitni generatori obino rade u
switch-off modu, to e se ispitni napon kod proboja iskljuiti a time e nestati razlozi za
4.3. Mostne metode
4.3 - 18
njegovo iskljuenje te e se on ponovo ukljuiti itd. Ovo prouzrokuje treperenje kazaljke
galvanometra u mostu to oteava njegovo uravnoteenje, te je tanost ovog postupka veoma
ograniena.

Napomena: Ne preporuuje se poveanje napona visokonaponskog ispitnog generatora iznad
1000 V, zbog mogunosti proboja izolacije i oteenja kabla.


4.3.7. Grafova metoda

Grafova metoda merenja u tri take se primenjuje kada nije mogue obezbediti ispravnu ilu
istog poprenog preseka provodnika i iste duine kao ila sa grekom. Ovo posebno dolazi do
izraaja kada se kao ispravna ila povlai poseban pomoni vod. Osim toga, ova metoda se
primenjuje kada se zahteva poveana tanost. Vano je napomenuti da je Grafova metoda
merenja u tri take najtanija mostna metoda lociranja mesta smetnje. Njenom primenom se
eliminie uticaj prikljunih gajtana i odstupanja u pogledu otpornosti ile sa grekom i
ispravne ile.

ematski prikaz metode je dat na slici 4.3.12
5)
.



Slika 4.3.13. Grafova metoda merenja u tri take

Primena Grafove metode merenja u tri take se prema prikazanoj slici sastoji iz izvoenja tri
merenja i to: uravnoteenja mosta sa preklopnikom u poloaju 1, 2 i 3, pri emu se dobijaju
merne vrednosti M
1
, M
2
i M
3
, respektivno. Ako je ila sa grekom uniformnog poprenog
preseka i homogena, mesto smetnje se nalazi na rastojanju l
x
od mesta merenja


1 3
1 2
K K
K K
X
M M
M M
l l

= (4.3.50)

Primetimo da za svaki poloaj preklopnika most ima isti izgled kao u sluaju primene
Marejeve metode tako to se za sluaj preklopnika u poloaju 1 simulira smetnja na poetku

5)
Ovu emu ne treba pobrkati sa tzv. Grafovim mostom na kuhinjskim slavinama (Graff bridge faucet). Grafov
most je, u tom smislu, luksuzna ornamentirana hromirana slavina koja obezbeuje meanje tople i hladne vode
kroz jednu mlaznicu, a proizvodi je privatna amerika kompanija Graff.
3
2
1
E
M
S
G

pomoni provodnik 1
pomoni provodnik 2
l
l
x
R
4.3. Mostne metode
4.3 - 26
Napomenimo da je, u cilju postizanja bolje tanosti, potrebno izvesti vie merenja
naizmenino prebacujui preklopnik iz poloaja 1 u poloaj 2 i obrnuto, i u navedenu formulu
uvrstiti njihove srednje vrednosti kao kod opisa Kipfmilerove metode.

U okviru dosadanjeg izlaganja prikazan je postupak lociranja mesta smetnji sa jedne strane.
Dobro je, u cilju poveanja tanosti, isti postupak ponoviti i sa suprotne strane kabla.

Neka je l
x
rastojanje do mesta smetnje od poetka kabla a l
y
rastojanje do mesta smetnje
mereno sa suprotne strane kabla. Ukupna duina l bi trebalo da bude l = l
x
+ l
y
. Meutim, u
praksi je obino l l
x
+ l
y
. U tom sluaju je potrebno korigovati rezultat koristei proporciju
4.3.75.
l l l l l
y x xT x
: ) ( : + = (4.3.75)

gde je l
xT
uslovno reeno tana vrednost. Odavde se dobija 4.3.76.


y x
x
xT
l l
l
l l
+
= (4.3.76)

I, analogno 4.3.77.

y x
y
yT
l l
l
l l
+
= (4.3.77)

Sada je zadovoljen uslov da je zbir rastojanja izmerenih sa suprotnih krajeva, jednak ukupnoj
duini ile.
l l l
xT xT
= + (4.3.78)


4.3.13. Izvori greaka

Grube greke kod mostnih metoda najee nastaju kao greka operatera, recimo
nepoznavanjem opcija ureaja koji se koristi, primenom pogrene konfiguracije mosta
neprimerene za date uslove, pogrenim unosom podataka, nepotovanjem procedure i uslova
rada (merenje na nezagrejanom ureaju) i sl. Tako npr. pogrean unos podune kapacitivnosti
konkretne bakarne parice uzrokuje netana oitavanja rastojanja na osnovu merene ukupne
kapacitivnosti testirane ile.

Jedan od estih problema kod mostnih metoda je temperaturna stabilnost, koja je naroito
izraena kod terenskih instrumenata. Ravnotea tek ukljuenog (hladnog) mosta moe se
znaajno naruiti tokom vremena dok struja prolazi kroz pojedine elemente instrumenta i
zagreva ih. Tako npr. kroz merni potenciometar protie struja koja ga vremenom zagreva i
poveava, kako njegovu ukupnu otpornost, tako i odnos otpornosti R
m
i R - R
m
. Takoe,
varijacije u spoljanjoj temperaturi mogu dovesti do greke merenja i rasipanja rezultata.

Napajanje mosta koji nije uravnoteen mora biti stabilno, jer utie na oitavanje rezultata i na
mehanizam koji most automatski dovodi u ravnoteu. Ispranjene baterije u instrumentu
4.3. Mostne metode
4.3 - 27
mogu dovesti do slabljenja struje kroz most, ime je nekada onemogueno uravnoteenje, a
ee uzrokuje porgena oitavanja.

Instrument u mernoj dijagonali mosta takoe nije idealan: njegova konana unutranja
otpornost, fizika ogranienja indikatora, rezolucija i stabilnost su neki od faktora koji utiu
na greku merenja.

Za sve ove uticaje se moe definisati osetljivost mosta O na promene tih veliina.

Greke mogu nastati uticajem spoljanjih faktora, npr. u kabl moe ui voda koja tada na tom
delu kabla stvara nehomogeni deo koji utie na promenu podune otpornosti i/ili
kapacitivnosti kabla, to dovodi do pogrenih rezultata pri merenju jer je homogenost sredine
(kabla) uslov za preraunavanje udaljenosti mesta smetnje.

Kod veine mostnih metoda, greka moe nastati:

- ukoliko otpornost izolacije ispravne ile nije dovoljno vea od otpornosti izolacije ile
sa grekom,

- ako obe ile nisu iste duine i/ili poprenog preseka provodnika (vod nije homogen),

- strani spoljanji naponi koji se mogu javiti,

- prelazna otpornost prikljunih gajtana (unosi nehomogenost).

- usled prisustva Pupinovih kalemova

Dodatni uzroci greaka merenja Kipfmilerovom metodom su:

- nedovoljna otpornost izolacije ile,

- pojava neeljenih struja (usled vlage u kablovima),

- neadekvatan broj merenja i nejednaki intervali izmeu pojedinanih merenja,

- nehomogenost, Pupinovi kalemovi i strani izvori, kao kod Marejeve metode.

Greke kod Grafove, Fierove i Varlijeve metode nastaju usled:

- male otpornosti izolacije ila,

- nehomogenosti voda,

- vee otpornosti ile sa grekom od otpornosti pomonog provodnika (poloaj 3
preklopnika),

- sluaja kada je greka voda blia suprotnom kraju.
4.3. Mostne metode
4.3 - 28

Za Hektorovu metodu:

- vae isti uslovi kao kod Kipfmilerove osim dodatne mogunosti greke ako ukupna
struja u uslovima otvorenog i zatvorenog suprotnog kraja nije ista.

Kod De Sotijevog mosta greke nastaju ako:

- kapacitivnosti imaju gubitaka,

- ile nisu homogene (poduna kapacitivnost nije ista),

- nijedna ila nije ispravna,

- ila sa grekom dodiruje drugu ilu, zemlju ili je u odvodu,

- duina kabla premauje 5 km ili je kabl pupinovan,

Kod mosta za lociranje omskog diskontinuiteta greke nastaju:

- ako se merenja ne obavljaju naizmenino u poloajima 1 i 2 preklopnika,

- ako se merenje obavlja samo sa jedne strane kabla


4.3.14. Proraun greke merenja Marejevim mostom

Primer prorauna greke bie pokazan na primeru Marejevog mosta, s obzirom da je on
najee primenjivan merni most u pristupnoj mrei i da se mnoge metode merenja svode na
primenu Marejevog mosta. Pod pretpostavkom da nisu uinjene grube greke prilikom
merenja Marejevim mostom, ukupna greka merenja sastojae se od sistematske greke
merenja i sluajne greke merenja.


sluc sist l
G G G
x
+ = (4.3.79)

U sistematsku greku merenja ulaze greka poznavanja duine kabla G
l
, greka
nehomogenosti G
nehom
i greka uzrokovana otpornou prikljunih kablova G
priklj.kabl.
. Ako je
neka od ovih greaka poznata, moe se uzeti u obzir i iskljuiti iz rezultata merenja, ime se
dobija taniji rezultat.

U sluajnu greku kod Marejeve metode ukljuene su greka nesigurnosti oitavanja najmanje
znaajne cifre G
1
i inherentna greka mosta G
R
, koja pokazuje uticaj tanosti merenja
otpornosti u datoj izvedbi. Izraz za greku sada se moe napisati kao




sluc
sist
x
G
R
G
kabl priklj ne l l
G G G G G G + + + + =
1 . hom
(4.3.80)
4.3. Mostne metode
4.3 - 29

Iz izraza za proraun udaljenosti do smetnje, sledi da je greka merenja koju unosi
nepoznavanje stvarne duine linije data kao


l
l
l
M
M
l G
x l
A
= A =
max
(4.3.81)

Gde je l greka sa kojom se poznaje duina kabla.

Greka nehomogenosti zavisi od konkretne konfiguracije kabla, tj. od broja razliitih deonica.
Ne postoji opti izraz za greku nehomogenosti, ali se njena vrednost moe proceniti na
osnovu eme kabla i tablinih vrednosti otpornosti za svaki tip kabla na trasi. Za razliku od
reflektometrije u vremenskom domenu, kod mernih mostova greka nehomogenosti je
prisutna, ak i ako se smetnja nalazi na prvoj deonici od instrumenta, jer se most uravnoteava
u odnosu na ukupnu otpornost petlje.

Specijalan oblik greke nehomogenosti je greka koju unose prikljuni kablovi instrumenta. S
obzirom da se on moe lako odrediti ili je u veini sluajeva poznat, ovde je ovaj oblik greke
izdvojen kao poseban lan. Prikljuni kablovi predstavljaju dodatan predotpor u emi mosta,
pa se, u zavisnosti od otpornosti petlje, moe desiti da se smetnja "pomeri" blie ili dalje od
instrumenta. Ako je otpornost petlje veoma mala prikljuni kablovi e uticati i na merenje
otpornosti petlje, koje se kasnije koristi u izraunavanju rastojanja do smetnje. Neka je
otpornost svakog od prikljunih kablova R
KA
i neka je R
AB
otpornost petlje u koju je uraunata
i otpornost prikljunih kablova. Tada je greka koju prikljuni kablovi unose u merenje:

( )
AB
KA
x kabl prilkj
R
R
l l G
2
.
= (4.3.82)

Vidi se da prikljuni kablovi unose veu greku, ako je smetnja blie instrumentu jer je tada
razlika l - l
x
velika.

Iz izraza za proraun udaljenosti do smetnje dobija se da je


max
1
1
M
l
G =

(4.3.83)

G
R
je parametar koji zavisi od osetljivosti mosta na promene otpornosti u okolini nule i iznosi


R
R
l G
R
A
= (4.3.84)

gde je R otpornost uravnoteavajueg potenciometra u Marejevom mostu, a R najmanja
promena otpornosti koju most moe da oseti.

Radi boljeg razumevanja rauna greke kod Marejeve metode, u nastavku e biti data dva
brojna primera.
4.3. Mostne metode
4.3 - 30

Primer 1

Neka je obavljeno predlociranje smetnje Marejevom metodom pomou instrumenta KMK 6.
KMK 6 ima M
max
= 1000 podeoka na potenciometru ukupne otpornosti tipino R = 100 ,
osetljivost mu je 0.1 / 100 i otpornost prikljunih kablova 1 . Pored toga, pretpostavimo
da je duina kabla poznata sa odreenom grekom i to kao l = 1 km 20 m i da je pri merenju
otpornosti petlje dobijena vrednost od R
AB
= 200 .

Neka je tana udaljenost smetnje od instrumenta l
x
= 100 m (smetnja je blizu instrumentu). Na
osnovu gornjih izraza dobija se da je

m 2 m 1 m 1
100
1 , 0
km 1
1000
km 1
max
1
= =
O
O
=
A
= =

R
R
l
M
l
G G G
R sluc

(4.3.85)

Granice sistematskih greaka iznose pojedinano

m 2
km 1
m 20
m 100 =

=
A
=
l
l
l G
x l
(4.3.86)

( ) ( ) m 9
200
1 2
m 100 km 1
2
.
+ =
O
O
= =
AB
KA
x kabl prilkj
R
R
l l G (4.3.87)

Meutim, greka prikljunih kablova se moe oduzeti od rezultata merenja, pa ona ne
doprinosi konanoj greci sa kojom e biti odreeno rastojanje do smetnje. Kako greka
nehomogenosti nije poznata, sledi da e ukupna greka merenja biti

m 4 m 2 m 2 = + >
x
l
G (4.3.89)

Na osnovu ovako odreene vrednosti greke, moe se zakljuiti da bi rezultat merenja, nakon
oduzimanja greke prikljunih kablova, bio negde u intervalu:

| | m 113 m; 105 m 4 m 9 m 100 e + =
x
l (4.3.90)

Dakle, greka ukazuje na raspon mesta smetnje od najmanje 8 m.

Primer 2

Neka su svi parametri i rezultati merenja isti kao i u prethodnom primeru, ali neka je sada
udaljenost smetnje od instrumenta l
x
= 900 m (smetnja je daleko od instrumenta u odnosu na
ukupnu duinu kabla).

Promenie se samo granice sistematske greke, pa e se dobiti

4.3. Mostne metode
4.3 - 31
m 18
km 1
m 20
m 900 =

=
A
=
l
l
l G
x l
(4.3.91)

( ) ( ) m 1
200
1 2
m 900 km 1
2
.
=

= =
AB
KA
x kabl prilkj
R
R
l l G (4.3.92)

Ponovo greka prikljunih kablova ne ulazi u ukupnu greku merenja, jer se moe oduzeti od
vrednosti koju pokae instrument. Ukupna greka sada je

m 20 m 18 m 2 = + >
x
l
G (4.3.93)

Na osnovu odreene vrednosti greke, moe se oekivati da se dobije sledei rezultat:

| | | | m 1 2 9 m; 881 m 20 m 1 m 900 m; 20 m 1 m 900 = + + + e - l
x
(4.3.94)

Greka e biti u rasponu od 40 m, odnosno 5 puta vea nego u prethodnom sluaju.


Reference

[1] Cable Test Set KMK 7 Operating Manual, Hagenuk KMT GmbH, Radeburg/Dresden,
1997.
[2] Vojislav Bego, Mjerenja u elektrotehnici, Tehnika Knjiga, Zagreb, 1984.
[3] A.D.V.N. Kularatna, Digital and Analogue Instrumentation: Testing and Measurement,
IET, 2002.
[4] M. Wilding, Developments in cable diagnostics, IEEE, 2000.
[5] Walt Kester, Practical Design Techniques for Sensor Signal Conditioning, Bridge
Circuits, Analog Devices
[6] Robert A. Witte, Electronic Test Instruments: Analog and Digital Measurements,
Prentice Hall, 2002.
[7] Vladislav . Jovanovi, Elektrotehnika II: Elektrina merenja, Nauna knjiga, Beograd,
1990.
[8] A-620A Standards: Requirements and Acceptance for Cable and Wire Harness
Assemblies, IPS/WHMA, 2002.
[9] Paul Horowitz, Winfield Hill, The Art of Electronics (2nd edition), Cambridge
University Press, 1989.
[10] Filip Petrovi, Elektrina merenja I, Nauna knjiga, Beograd, 1986.