1.

Nastanak i razvoj ekologije

Naziv I prvu def. ekologije dao je Ernst Hekel 1866. Termin ekologija Hekel je skovao od dve
grcke reci: oikos-dom I logos-nauka. Prva def bioloske ekologije Hekel, glasi Pod ekologijom
podrazumevamo celokupnu nauku o odnosima organizma I spoljasnjeg sveta koji ga okruzuje u koju
mozemo u sirem smislu ubrojiti sve egzistencijalne uslove. Osnivacm ekologije tbalo bi smatrati Carlsa
Darvina, medjutim I on sam odaje veliko priznanje Hekelu: Gotovo sve zakljucke do kojih sam dosao
potvrdio je I taj prirodnjak cije je znanje u mnogo cemu potpunije od mog. Ekologija kao bioloska nauka
prolazila je kroz razlicite faze razvoja, sto je dovelo do osnovne podele na:autoekologiju, populacionu
ekologiju I sinekologiju. Autoekologija je podgrana ekologije koja proucava medjuodnose pojedinih
organizama ili njihovih grupa, u okviru iste ili razlicitih vrsta, I uslova u njihovoj okolini. Populaciona
ekologija je podgrana autoekologije I predstavlja nauku ostrukturi I dinamici populacija pojedinih vrsta.
Sinekologija je omogucila da se prvobitnog organskog, preko populacionog nivoa, ekologija razvije u
nauku o zajednicama biljaka, zivotinja I mikroorganizama I njihovoj medjusobnoj povezanosti, kao I
povezanosti sa njihovom anorganskom okolinom. Tako je ekologija postala nauka o ekosistemima. Dalji
razvoj ekologije odvijao se putem postepenog ukljucivanja coveka I drustva u focus ekoloskih razmatranja.
Savremena ekologija vise paznja posvecuje istrazivanju nacina, obima I karaktera uticaja ljudskog drustva
na prirodu, zivotnu sredinu. Ekologija gubi jednoznacnost koju je u pocetku razvoja imala kao bioloska
disciplina. Ekologija ima odlucujuci uticaj drustva I coveka na prirodu I zivotnu sredinu. Osnovni naucni
interes ekologije je dvostruk:
1. Kao prirodna, naucna disciplina istrazuje fizikalne, hemijske, geoloske, biolooske, astrofizicke I druge fenomene I
zakone koji su znacajni za odrzavanje prirodne ravnoteze nastavljanje nenarusene dinamike prirodnih procesa na zemlji.
2. kao Disciplina drustvenih nauka, ili socijalna ekologija, proucava I otkriva medjuzavisnosti ljudskog drustva I
prirode I to sa aspekta uticaja drustva na prirodne procese.
2. Predmet i podela ekologije
Sinisa Stankovic ekologiju je def kao nauku koja proucava splet medjusobnih odnosa izmedju zivi bica, jednih prema
drugima I prema uslovima nezive prirode. Elementi njenog predmeta proucavanja: ziva bica, sredina(okolina)
medjusobni uticaj zivih bica u sredini, I odnos zivih bica I sredine. Ekologije bi se mogla def kao nauka koja proucava
odnos zivih bica prema njihovoj zivotnoj sredini, njihov medjusobni odnos u zivotnoj sredini, uticaj zivotne
sredine(okoline) na ziva bica. Krajnji cilj ekologije je da dodje do saznanja na kojim nacelima pociva zajednicki zivot
organizama u svakoj zivotnoj oblasti. Ekologija mora polaziti od saznanja da je covek istovremeno prirodno ali I
drustveno, kulturno bice. Ekologiju je moguce podeliti na: ekologiju biljaka, ekologiju zivotinja I humanu ekologiju.
Ekologija biljaka u sredistu paznje ima odnose biljaka prema drugim biljkama u njihovoj okolini. Pristup je: opisivanje
vegetacione I biljne kompozicije jednog podrucja I taj pristup uvek odbacuje uticaj zivotinja na biljke. Ekologija
zivotinja se bavi proucavanjem rasta populacije, rasporedom, ponasanjem I odnosima izmedju zivotinja I njihove
okoline. Humana ekologija proucava specificne odnose koji postoje izmedju coveka I njegove okoline, a koji se mogu
istrazivati
razlicitim
disciplninama
I
sa
razlicitih
aspekata.
Cetiri
osnovne
teme
humane
ekologije:1.stanovnistvo2.okolina.3.tehnologija4.organizacija. polazeci od ekosistema kao osnovne jedinice za
proucavanje u ekologiji I pojma coveka kao prirodnog, drustvenog I kulturnog bica, humana ekologija bi se mogla
odrediti kao grana ekologije koja izucava mesto coveka u ekosistemu, medjusobni uticaj coveka I ekosistema I promene
koje iz tog uticaja proizilaze.
3. Pojam okoline sredine
U najsirem smislu reci okolina obuhvata sve sadrzaje I odnose koji se nalaze oko nekoga ili necega na sta se ili na
koga se ti sadrzaji (prirodni I drustveni) odnose. To znaci da u samom pojmu okolina moramo imati na umu neki
subjekt (neke aktere) o cijoj okolini govorimo. To moze biti neka biljna ili zivotinjska zajednica, covekova zajednica
(drustvena grupa, odnosno drustvo) I sl. Okolina je relaciona kategorija jer je pojmljiva u odnosu na neki subject, pri

cemu se oretpostavlja I postojanje izvesne komunikacije izmedju tog subjekta I njegove okoline. Okolina predstavlja
postojanje odredjenog centra. Taj centar je aktivan prema okolini. On je I sam oredjena (raznolika) struktura ili u sebi
sadrzi aktivne structure(tako kazemo fruska Gora I njena okoline). Pod prirodnom okolinom coveka
podrazumevamo uglavnom tlo, vodu, vazduh, kao I zivotni proctor za biljke, zivotinje I mikroorganizme. Oni zajedno
cine prirodnu okolinu coveka. Pod socijalnom okolinom mozemo podrazumevati ljudskim radom stvorena materijalna
dobra(zgrade, pruge, namirnice I sl..). pojam okoline I ekologije, sirio se iz prirodnog podrucja posebno sa bioloskog-na
socijalno, ali ne napustajuci prirodno podrucje (nastaje tzv kiber-prostor), sto znaci da (pojam) okolina nema staticki
karakter ni apsolutno znacenje vec relativno I dinamicko znacenje. Prirodna I socijalna okolina coveka su one
stvarnosti- ekoloski system (ili globalni eko-sistem) koje se ne mogu strogo odvojiti jedna od druge.
4. Prirodni i drutveni sistemi
Prirodni sistemi su karakteristicni po:1.ono su organski sistemi, organskog karaktera. Unutar sistema odrzava se
postojece stanje materije, energije, informacija I odnosa struktura. Izvesna ravnoteza ne znaci apsolutnu ravnotezu.
2.Prirodni sis su sis cirkulacije, postoji process propadanja I obnavljanja u sistemu ili citavog sistema.3.Oni sun a
izvestan naci logicki sis sto znaci da imaju neku unutrasnju deterministicku prirodu kretanja.4.prirodni sis su stabilni I
otvoreni sis, mogu asimilovati negativne posledice koje proizilaze iz njihovih unutrasnjih odnosa ili odnosa medju
pojedinim sistemima, te se autonomno regenerisati.5.prirodni sis medjusobno su dopunjujuci, kompenzativni I u tom
smislu medjusobno zavisni sis.6.prirodni sis su hijerarhijski organizovani sto znaci da postoje sis nizeg I viseg ranga,
jedan od drugog zavise u opstoj cirkulaciji materije I energije. Njihova hijerarhija nije hijerarhija moci ver
reciprociteta,razmene I uzajamnosti.
Covekovi drustveni sis poseduju sl. Obelezja: 1.covek je stvorio nove, sopstvene sis svojim radom. Rad se ne odvija
individualno I spontano, vec organizovano I drustveno, shodno nekim ciljevima I potrebama.2. struktura tako stvorenih
sis je organizacija. Podela rada ima karakteristican uticaj na organizaciju samog sistema3.covekovi sis su od materije, a
ne od organizma kao u prirodnim sis.4.covekovi sis su zatvoreni sis, koji ne primaju strane elemente ukoliko nisu I na
sasvim odredjenom mestu u sis predvidjeni.5.covekovi sis su delimicni sis.oni ne mogu da egzistiraju kao
samodovoljni, vec zive na racun drugih sistema koji ih okruzuju, a posebno prirodnih sis.prirodni sis su neprolazna
osnova covekovih sistema.6.covekovi sis su funkcionalni sis.oni nisu stvoreni da bi kao takvi postojali vec da bi
ostvarili neku funkciju.
U toku svoje istorije covek moze ugroziti ili potpuno dovesti u pitanje svoj stvoreni sis, ali priroda sama ne ili vrlo
retko.
5. Ekosistem jedinstvo ive i neive prirode
Ekosistem-gr,oikos-kuca, domacinstvo, sistema, sastav, Celina. Je temeljni pojam za razumevanje ekoloske stvarnosti.
Pod ekosistemom se uglavnom podrazumeva deo biosfere(Zemljin omotac, ukupan zivotni prostor organizama), sa
zivim I nezivim sastavom-jedinstveno biocenoze I biotope. Oni uspostavljaju vrlo slozene medjusobne odnose I
istovremeno se , odredjenim odnosima, povezuju sa okolinom u kojoj zive. Medju najvaznije ekosisteme ubrajaju se
ekosistemi mora, ekosistemi voda na kopnu, ekosistemi kopna. Ekosistemi imaju svoju samostalnost odnosno prirodnu
sposobnost samoregulacije I ocuvanja stabilnosti koja se ispoljava preko tri lanca ishrane. Pojava pojma ekosistem
omogucila je iskorak ekologije izvan okvira strogo bioloskih istrazivanja. Ekosistemi nisu zatvoreni sistemi nego,
putem medjusobne razmene materija I energije, obrazuju sistemsko jedinstvo (sistem viseg reda) svih manifestacija
zivota u planetarnim razmenama koji se naziva biosfera. Savremena ekologija se vise ne moze zamisliti bez planetarnog
nivoa. U nauci je prisutno I shvatanje da jedino planeta Zemlja predstavlja pravi ekosistem, posto se on smatra
samodovoljnim, samopodesavajucim sistemom. Savremena ekologija je u focus svojih proucavanja I istrazivanja
potpuno opravdano ukljucila uticaj coveka I drustva. U tom smislu pojam ekosistema nuzno ukljucuje I integrise
razlicite faktore covekovog uticaja(mat sredstva, znanja, tehnologija, nauka I sl.). treba naglasiti da se razlikuje pojam
ekosistem od pojma ekoloski system (globalni ekosistem). Ekoloski system (globalni ekosistem) sadrzi sledece
ekoloske faktore:1.abioticke faktore:a)klimatski faktori..b)edafski faktori..c)orografski faktori 2.bioticki
faktori:a)uzajamni uticaji zivotinja I biljaka..b)antropogeni factor

6. Kruenje materije i proticanje energije u biocenozama lanac ishrane

Biocenoza I biotope predstavljaju zajedno ekoloski system u kome energija protice a materija kruzi izmedju obe
komponente sistema I unutar svake od njih.Put kojim energija prolazi kroz zivotnu zajednicu I odnosi ishrane izmedju
nekih vrsta koje u njoj zive opisuje pojam lanac ishrane.Energija je zajednicka osnova zivog sveta.Energija u biosferu
ulazi u obliku sunceve svetlosti. Bez sposobnosti zelenih biljaka da vrse fotosintezu, veliki deo ove energije bi posle
zagrevanja Zemljine povrsine bio naprosto ponovo vracen u svemir u obliku zracenja. U odredjenom ekosistemu veze
medju vrstama se zasnivaju na hrani I na ulozi svake vrste u lancu ishrane.
1.PRIMARNI PROIZVODJACI, autotrofi jer mogu da vezu energiju koja im treba-samoishranjivaci, to su biljke koje
imaju sposobnost fotosinteze.
2.POTROSACI, heterotrofi jer njih ishranjuju drugi. Primarni potrosaci su biljojedi I oni se hrane biljkama. Sekundarni
ili tercijalni potrosaci su mesojedi.
3.RAZLAGACI, organizmi koji se hrane ostacima mrtvih biljaka I zivotinja.To su bakterije, gljivice, koje razlazu
organske materije I na taj nacin vracaju minerale u zivotnu okolinu
Postoje dve osnovne putanje kojima se energija krece kroz lanac ishrane-od biljojeda ka mesojedima(lanac ispase) I od
razlagaca ka mesojedina(razlagacki lanac ishrane)
7. ivotno stanite (biotop), ekoloka nia i ekoloka valenca
Staniste, zivotno staniste ili BIOTOP je prostorno ogranicena jedinica, koja se odlikuje specificnim kompleksom
ekoloskih faktora. Svaki organizam zivu u odredjenom tipu zivotnog stanista, u jednom jezeru, reci ili pustinji, I tug a je
moguce lako pronaci.
EKOLOSKA NISA je jedinstvo faktora kojima se neka vrsta prilagodila. Ona oznacava interakciju izmedju vrste I
njenog stanista, opisujuci gde jedna vrsta zivi I kako tamo zivi. Nisa se ponekad opisuje kao uloga neke vrste u njenoj
zajednici. Ekoloska nisa predstavlja specifican I jasno definisan ekoloski prostor kome je prilagodjena vrsta koja ga
naseljava a time je odredjen I njen funkcionalni polozaj pre svega u lancima ishrane u biocenozi.
EKOLOSKA VALENCA je granica tolerancije vrste na uslove zivota. Ona predstavlja sirinu kolebanja pojedinih
ekoloskih faktora u cijim granicama je moguc opstanak neke vrste. Granica tolerancije-ekoloska valenca moze biti uska
I siroka.Ridje lisice npr mogu da prezive na najrazlicitijim mestima I imaju siroku valencu. Korali imaju usku valencu I
mogu da opstanu samo u uzanom pojasu okeana oko ekvatora gde temp vode nikada ne pada ispod 20 stepeni.

8. Biosfera jedinstven ekoloki sistem planete Zemlje

Svi ekosistemi Zemlje cine funkcionalnu celinu nazvanu BIOSFERA (sfera zivota). Biosferu sacinjavaju delovi ostalih
Zemljinih sfera: atmosfera (sloj vazduha koji cini perifernu oblogu nase planete) hidrosfera (vodeni omotac zemlje) I
litosfera (spoljasnji, povrsinski, tvrdi pokrivac Zemlje) naseljene zivim bicima. U biosferi se objedinjuju svi stupnjevi
organizacije zivog sveta tako da biosfera predstavlja vrhunski bioloski system. Biosfera zapravo obuhvata citav zivi
svet I naseljeni proctor sa unutrasnjim ekoloskim ekvilibrijem u pojedinim ekosistemima I medju njima.U citavoj
biosferi nastaje, drzava se I razvija zivot. To znaci das u neprestano prisutna stanja ravnoteze I neravnoteze.Delovanjem
antropogenog faktora (coveka) I narocito snagama naucnotehnoloske revolucije, biosfera prelazi u novi kvalitet nazvan
noosfera, odnosno razumski sloj. Radi se o opstem evolucionarnom procesu u kojem se evolucija uzdize na sve vise
nivoe uz povecanje svesti. Biosfera ili sfera zivota ponekad se definise I kao cetvrti omotac I odnosi se na sve zivotne
pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji zivot.
9. Pojam i znaaj biodiverziteta
Pod pojmom biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost podrazumeva se sveukupnost gena, vrsta I ekosistema na Zemlji.
Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnona, medjusobno uslovljena I bioloski nerazdvojiva nivoa: genetickom,
specijskom, ekosistemskom. GENETICKI DIVERZITET ukupan broj raznovrsnosti gena. Svaka organska vrsta

poseduje specificnu kombinaciju gena, koja je neponovljiva I rezultat je dugotrajne evolucije. SPECIJSKI
DIVERZITET ukupan broj organskioh vrsta na Zemlji. Na Zemlji postoji preko 80 miliona vrsta ali je poznato I
opisano samo 1.5 milion vrsta. EKOSISTEMSKI DIVERZITET ukupna raznovrsnost stanista I biocenoza, kao I
ekoloskih procesa kojima se ostvaruje funkcionalnost ekosistema posredstvom realizatora-miliona zivih bica na zemlji.
Poznavanje I ocuvanje bioloske raznovrsnosti predstavlja pravi concept zastite prirode, biolosku osnovu, teoriju, praksu,
I filozofiju opstanka planete Zemlje I omogucava racionalno koriscenje prirodnih dobara. Ocuvana bioloska
raznovrsnost prirodnih ekosistema ima globalni znacaj I predstavlja vrhunski uslov opstanka coveka I civilizacije
uopstesa razvojem modernog I industrijskog drustva I civilizacije biodiverzitet se zakonito smanjuje (brojem vrsta) I
osiromasuje, a njegovo progresivno opadanje moze da ugrozi I funckionisanje prirode. Buduci da je biodiverzitet uslov
odrzanja zemljine biosfere, danasnje covecanstvo ima veliku odgovornost za obezbedjenje racionalnog I odrzivog
koriscenja bioloskih resursa I zastitu vitalnih delova biodiverziteta, narocito genofonda I prirodnih ekosistema, kao
osnovnih ciljeva I zadataka zastite prirode. 22. maj-dan zastite biodiverziteta-UN proglasila. Srbija-bitan centar
biodiverziteta u Evropi jer poseduje bogat genofond divljih I gajenih biljnih I zivotinjskih vrsta I varijeteta, koji
predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana.

10. Nastanak i razvoj socijalne ekologije

Prelaz od ekologije biljaka I ekologije zivotinja kao bioloskih, naucnih disciplina ka humanoj ekologiji odvija se
pocetkom 20og veka 1921. E.R. Park I E. W. Bardzers su pod socijalnom ekologijom podrazumevali ekoloski nacin
posmatranja ljudskog drustva, a posebno procesa planiranja razvoja velikih gradova (urbanizacija).
Tek od vremena drugog svetskog rata pod socijalnom ekologijom podrazumevaju se istrazivanja oblika razvitka ljudske
zajednice. Snazan podsticaj razvoju socijalne ekologije ce dati rimski klub pocetkom 60ih godina 20. veka.
Diskusijama o granicama rasta ekoloska problematika dobija nove dimenzije I postaje drustveni problem.
Uocavanje povezanosti izmedju ekoloske I socijalne problematike jedna je od presudnih cinjenica za nastanak socijalne
ekologije.
Za razvoj socijalne ekologije od presudnog su znacaja bile tri takve tendencije:1.PRODUBLJIVANJE I
PROSIRIVANJE PREDMETA proucavanja I istrazivanja ekologije kao klasicne bioloske discipline u kontekstu
prirodnih nauka.2. TENDENCIJA Vezana je za sve vecu orijentaciju istrazivanja od coveka kao jednog organizma,
prirodnog bica, ka drustvenim aspektima njegove egzistencije-coveku kao kulturnom bicu.3.TENDENCIJA je
neprestano pogorsvanje covekove okoline I prirode-od iscrpljivanja prirodnih resursa I sve veceg zagadjivanja do
globalnog zagrevanja I opasnosti od promene klimatskih obrazaca.

11. predmet socijalne ekologije

Prvu def socijalne ekologije dao je Mek Kenzi 1925. on je misljenja da je predmet soc ekologije proucavanje
vremenskih I prostornih odnosa covekovog nacina zivota, kako se oni stvaraju selektivnim, distributivnim I adaptivnim
snagama okoline.
U ruskoj filozofskoj I socioloskoj literature veoma je uticajno shvatanje prema kojem soc ekologija proucava procese
formiranja I funkcionisanja noosfere, to je system socioprirodnih odnosa koji se formira I funkcionise kao rezultat
svesne, osmisljene delatnosti ljudi.
Concept ekologije kao integrativne nauke zastupa Gerd Weigmann. Sa stanovista istrazivacke predmetnosti I metoda on
ekologiju
diferencira
na
nekoliko
disciplina
1.bioekologija(autoekologiju,
populaciona
ekologija,
sinekologija)2.humanu ekologiju3.socijalnu ekologiju

Concept ekologije kao integrativne nauke zastupa I E. P. Odum. On def ekologiju: nova ekologija ne stoji izmedju
disciplina, vec je jedna nova integrirajuca disciplina koja se bavi stupnjevima organizacije koji nadilaze pojedinacne
individume.
Danilo Z. Markovic, je misljenja da je socijalno ekologiju moguce odrediti kao posebnu sociologiju koja za predmet
svog proucavanja ima specificne veze izmedju coveka I njegove zivotne sredine, istrazujuci uticaj zivotne sredine kao
ukupnosti prirodnih I drustvenih cinilaca na coveka, kao I uticaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista
njegovoog ocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bica
Utemeljenje socijalne ekologije Ivan Cifric objasnjava interakcijom u odnosima tri bitna sistema: industrijskog, ljudske
zajednice(drustvo), prirodnog sistema. Drugacije receno: tehnickog, socijalnog I prirodnog sistema. Izmedju svakog od
ova tri sistema postoje medjusobni odnosi koji se mogu predstaviti u disciplinarnom smislu:
-izmedju industrijskog sistema I prirode postoje ekoloski aspektii
-izmedju industrijskog sistema I covekove zajednice postoje ekonomski aspekti
-izmedju covekove zajednice I prirode postoje humanoekoloski aspekti.
Prema prof. Cifricu postoji I cetvrti ujedno I najslozeniji aspect, odnosno kombinovani system relacija koji bi se mogao
nazvati socijalnoekoloski. On se sastoji u sledecem: sa jedne strane priroda daje covekovoj zajednici prirodne vitalne
snage koje covek(u zajednici) putem rada unosi u industrijski system. Sa druge strane postoji povratna veza od
industrijskog ka prirodnom sistemu: industrijski system pruza ljudskoj zajednici potrosna I upotrebna dobra koja
zajednica transformise u svoju prirodnu okolinu kao kulturna dobra I kao kulturnu delatnost. Covekova zajednica ovde
je centralni punkt relacija izmedju osamostaljenog industrijskog sistema I prirodne okoline.
Bez namere da ovom prilikom definitivno odredimo predmet socijalne ekologije, misljenja smo da pri definisanju
njenog predmeta treba poci od tri navedene tendencije u njenom razvoju, iz kojih sledi da bi trebalo razvijati holisticko
misljenje I integrativni pristup pojedinih nauka u resavanju problema ekoloske krize.

12. Odnos socijalne ekologije prema drugim naukama

Globalna ekologija I socijalna ekologija se shvataju kao posebne nauke iako im se predmeti proucavanja na odredjeni
nacin poklapaju. Ove dve nauke poklapaju se u onom delu u kome se razmatra ekolosko sadejstvo drustva I biosfere.
Razlike izmedju socijalne ekologije I globalne ekologije zasnivaju se na tome sto soc ekologija ne izucava sadejstvo
biosfere sa ostalom neorganskom prirodom, a globalna ekologija ne izucava sadejstvo drustva sa organskom prirodom.
Medjusobna saznanja do kojih dolaze koriste humana I socijalna ekologija. Humana ekologija je predhodila nastanklu
soc ekologije. Za nastanak soc ekologije bitna je cinjenica da je krajem 50ih god 20og veka u humanoj ekologiji
razvijen concept ekoloskog kompleksa koji se sastoji od 4 urzocno I funkcionalno povezane varijable:stanovnistvo,
sredina, tehnologija I organizacija.
Za soc ekologiju znacajna su saznanja koja pruza geografija. Geografska nauka ima razradjene metode I system
istrazivanja kompleksa zivotne sredine. Ona ima veliki fond informacija o stanju prirode I radom stvorene sredine, o
prirodnim resursima, ljudskoj popul;aciji I tehnickoj snazi ljudskih drustava, te I o prostornom razmestanju degradacija
I zagadjivanja kako sredine u celosti tako I njenih komponenti-Ljesevic. Geografske nauke koriste saznanja do kojih
dolazi ekologija pa I socijalna ekologija.
Poseban znacaj ima odnos sociologije I njenih posebnih disciplina prema soc ekologiji. Sociologija je pokazala
interesovanje za ekoloske probleme razvojem soc ekologije kao posebne istrazivacke oblasti, ali je kao opsta teorijska
disciplina ostala po strain drzeci se tradicionalne seme disciplinarnih podela.-Mitic. Sociologija je krajem 20og I
pocetkom 21og veka usla u fazu ponovnog preispitivanja predmeta istrazivanja I osnovnih kategorija, I shodno svom
disciplinarnom pristupu kompetentnije se ukljucila u resavanja savramenih ekoloskih problema.

Socijalna ekologija postala je predmet izucavanja I ekonomije, prava, psihologije, pedagogije I dr. pri tom se cesto
isticu I nastojanja za konstituisanje novih naucnih disciplina koje bi proucavale probleme narusavanja ekoloske
ravnoteze. Nastaje ekolosko pravo, ekoloska psihologija, ekopedagogija I dr. od posebnog znacaja su nastojanja da se
ekoloski problemi proucavaju I sa etickog stanovista.
Rayni Kothary: razmisljati I ekoloski delovati stvar je etike kao I postovati prava ostalih bica.

13. Metod socijalne ekologije

Teskoce u izgradjivanju metoda socijalne ekologije:
1.Teskoce u odredjivanju predmeta Istrazivanja I formulisanja polaznih hipoteza proizilaze iz:a)slozenosti samog
predmeta proucavanja b)nedovoljnog naucnog saznavanja tih pojava I veza izmedju njih
2.Izrada plana istrazivanja obuhvata organizacijski tok istrazivanja, metode, tehnike koje ce biti koristene u
prikupljanju cinjenica I podatke o osobama koje ce ucestvovati u Istrazivanju I organizaciji istrazivackih ekipa. Teskoce
se mogu javiti u prikupljanju podataka I njihovom sredjivanju I zakljucivanju
3.U fazi prikupljanja podataka se najcesce koriste sl. Metode: posmatranje, ispitivanje, matematicko statisticke metode I
uporedjivanje. Teskoce u primeni ovih metoda I tehnika u socijalnoj ekologiji proizilaze iz njenog veoma sirokog polja
u okviru koga se proucava I istrazuje odredjena pojava (ili vise pojava)
4.u fazi sredjivanja I klasifikacije prikupljenih podataka uspostavlja se odredjeni red medju prikupljenim
podacima.Postoje pravila klasifikacije I njih treba prilagoditi predmetu proucavanja u socijalnoj ekologiji odnosno
socijalnnoekoloskom kontekstu.
5. U fazi naucnog objasnjenja potrebno je doci do saznanja sadrzaja, structure, funkcije, uzroka I nacina nastanka,
razvoja I nestanka pojava koje su predmet njenog proucavanja. Teskoce bi mogle biti savladane ako bi se prevazisla
shvatanja raskoraka izmedju deskriptivnih zakona koji vladaju u prirodi I normativnih zakona koji postoje u
drustvu.
Naucna saznanja u soc ekologiji podlezu proveravanja-verifikaciji.Proveravanja u UZEM smislu postoji kada se
neposredno po naucnom zakljucivanju pristupa prikupljanju novih podataka I njihovoj teorijskoj interpretaciji.
Proveravanja u SIREM smislu predstavlja verifikaciju naucnog zakljucivanja kroz dugotrajan process razvoja nauke I
ljudskog drustva. Prihvatljivije je proveravanja u uzem smislu.
OSNOVNI ELEMENTI METODA SOC EKOLOGIJE
Osnovna tri elementa svakog metoda jesu:1.prethodno znanje o predmetu 2.postupak dolazenja do novih znanja
3.sredstva koja se koriste u saznavanju predmeta
Za soc ekologiju mogle bi biti znacajne teorijsko-metodoloske orijentacije pozitivizma I istorizma
Iz pozitivistickog metoda soc ekologija bi mogla da kriticki preuzme zalaganje za utvrdjivanje uzrocnih I funkcionalnih
veza medju pojavama I koriscenje induktivnog pristupa u zakljucivanju.
Iz istorijskog metoda soc ekologija mogla bi da kriticki preuzme metod razumevanja kojim se otkrivaju unutrasnja
znacenja koja ljudi pridaju svom delovanju I tvorevinama tog delovanja. Metodoloski postupak u proucavanju I
istrazivanju sistema priroda drustvo, moga bi se zasnivati na indukciji I sintezi, tj na induktivno-deduktivnoj I
empirijsko-racionalnoj metodi.
Nezaobilazno polaziste za izgradjivanje I predmeta I metode soc ekologije je ekoloski pogled na svet.
Za soc ekologiju posebno su znacajni:sistemsko shvatanje sveta, ekoloska kriza, kriza ljudskog bitisanja u savremenom
svetu..

Metode, tehnike I instrumenti za prikupljanje podataka u socijalnoekoloskim istrazivanjima trebalo bi da budu

prilagodjeni specificnostima predmeta istrazivanja socijalne ekologije. U kontekstu soc ekologije trebalo bi kriticki
promisljati I prakticno unapredjivati matematicko-statisticke metode I metod modelovanja koji se mogu koristiti u
istrazivanju ekoloskih problema.
14. Pojam i struktura drutvenog delovanja
Socioloski posmatrano delovanje je smisaono, usmereno na zadovoljavanje potreba, interesa I vrednosti, odredjeno
ponasanje coveka, sto proizvodi odredjene posledice.Posledice nastaju kao rezultat povezivanja ljudi medjusobno u
procesu delovanja. Najvazniji elementi u strukturi drustvenog delovanja I drustvenog odnosa su svescom obdareni ljudi
kao akteri, zatim potrebe koje pokrecu na delovanje, predmeti I sredstva koji ga omogocavaju, vrednosti koje ga
osmisljavaju, interesi koji ga usmeravaju I drustvene norme koje ga uredjuju.-Tripkovic
Kljucno mesto u strukturi drustvenog delovanja ima covek. Bez ljudi ne moze biti nikakvog drustvenog delovanja kao
drustvenog procesa. Predmet delovanja takodje biraju ljudi koji koriste I odredjena sredstva, neposredno
zadovoljavajuci svoje potrebe, ostvarujuci vrednosti I interese (ciljeve)
Covek je subject koji povezuje I objedinjuje sve druge elemente drustvenog delovanja, U procesu prakticnog delovanja
covek aktivira sve ostale elemente drustvenog delovanja: sredstva koristi za izmenu predmeta delovanja u skladu sa
odredjenim potrebama, vrednostima, interesima I prihvacenim normama.

15. Potrebe
Potreba se izrazava kao dinamicka snaga pojedinca ili grupe, motiv koji daje sadrzaj ismisao covekovoj delatnosti.
Potrebe nastaju:a)kao osecaj nedostatka necega koji pokrece, motivise, usmerava da se taj nedostatak nadomesti I
pribavi ono sto nedostaje(novac, znanje, ljubav, pitka voda, cist vazduh) I b)kao visak necega cega se treba osloboditi
ili ga usmeriti I pokrenuti kako bi bila uspostavljena prirodna ravnoteza I povoljno stanje (visak energije, novca, robe,
zagadjujucih materija u vazduhu..)
Prema osnovnom znacenu za coveka potrebe mogu biti: 1)primarne 2)sekundarne
Prema subjektima odnosno nosiocima potrebe mogu biti: 1. potrebe pojedinca 2. potrebe grupe I 3. potrebe zajednice.
16. Predmeti i sredstva drutvenog delovanja
Predmeti I sredstva delovanja se sustinski ne razlikuju od ljudi kao zivih bica I kao aktera drustvenog delovanja I
drustvenog zivota uopste. Drustveno delovanje je uvek predmetno I ispoljava se uvek objektivno kao promena koja
nastaje na objektu delovanja usled dejstva subjekta. Object delovanja je priroda u najsirem smislu; na nju ljudi
zajednicki deluju I prilagodjavaju je svojim potrebama, proizvodeci predmete kojih u prirodi nema a za kojima kod
pojedinca ili grupa postoje potrebe. Object drustvenog delovanja mogu biti I drugi ljudi, individualne ili drustvene
tvorevine, drustveni odnosi, kulturne tekovine koje se koriste, razaraju, nadgradjuju, sire, usvajaju ili odbacuju. Sredstva
covekovog delovanja nisu samo fizicki predmeti vec I neki psiholoski sadrzaji drustvene svesti. Njih treba shvatiti kao
materijalne I duhovne tvorevine pomocu kojih ljudi deluju u prirodi I drustvu.
Sredstva drustvenog delovanja cine bitan konstitutivni elemenat svakog drustva I svakog istorijski odredjenog nacina
proizvodnje drustvenog zivota.
17. vrednosti
Interesovanja za vrednosti proizilaze iz covekove teznje da osmisli svoj zivot I zivote drugih ljudi.
Dragomir Pantic:Vrednosti su relativno stabilne, opste I hijerarhijski organizovane karakteristike pojedinca I grupa,
formirane medjusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih I individualnih cinilaca koje zbog tako pripisane
pozeljnosti usmeravaju ponasanje svojih nosilaca ka odredjenim ciljevima.

Vrednosti poseduju sledece karakteristike:1)relativnu stabilnost 2)One su opste, nisu specificne preferencije
3)hijerarhijski su organizovane 4)karakteristike su pojedinca 5)karakteristike drustvenih grupa 6)Formirane
medjusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno socijalnih I individualnih cinilaca 7)imaju pripisanu pozeljnost
8)usmeravaju ponasanje svojih nosilaca 9)manifestuju se u ponasanju 10)imaju svoje nosioce 11)povezane su sa
ciljevima mada se na njih ne svode
Postoje ciljevi koji imaju opsteljudski karakter:sloboda, mir, ljdska prava, ekologija, demokratija, razvoj, solidarnost,
altruizam, druzenje, doslednost, licni integritet.
Vrednosti su istorijski promenljive kategorije. Postoji stalna borba izmedju starih I novih vrednosti, izmedju pozitivnih
vrednosti I vrednosti-projekcija.
Vrednosne orijentacije licnosti I drustvenih grupa nastaju u odredjenoj drustveno-kulturnoj sredini. Mnogi cinioci iz te
sredine nastoje da onemoguce razvoj individualnosti ili da njen razvoj prilagode svojim ciljevima I potrebama. Na taj
nacin se sputava razvoj kreativnosti, samostalnosti I slobode licnosti, a zahteva poslusnost, privrzenost opstim
interesima I konformizam, sto deluje vrlo nepovoljno na razvoj coveka I ljudskog drustva.
18. Interesi
Interes (od latinskog interesse-ucestvovati, biti izmedju, imati udela) oznacava aktivan odnos subjekta prema objektu
delovanja, usmerenost na objekat usled njegove vaznosti za subjekat koji od ucestvovanja u zainteresovanom delovanju
I ponasanju ocekuje zadovoljavanje svojih primarnih potreba I osnovnih vrednosti. U drustvenom smislu interesi su
izraz objektivnog sklopa drustvenih odnosa u kojima se nalazi neki pojedinac ili grupa I razlikuje se od interesa u
psiholoskom smislu shvacenih kao racionalizacija subjektivnih zelja. U osnovi svih interesa leze ljudske potrebe.
Kant je razlikovao patoloske interese cula za ono sto je prijatno I korisno I sto proizilazi iz potrebe I prakticne
interese uma za ono sto je dobro I sto budi potrebu.
Interes je relaciona kategorija kojom se iskazuje odredjeni drustveni odnos bez obzira da li je njihov nosilac pojedinac
ili kolektiv.
Habersman:Interesima nazivam osnovne orijentacije koje su vezane za odredjene fundamentalne uslove moguce
reprodukcije I samokonstituisanja ljudskog roda, naime za rod I interakciju. Te osnovne orijentacije nisu usmerene na
zadovoljavanje neposrednih empirijskih potreba, nego na resavanje sistemskih problema uopste.
19. Drutvene norme
Drustvene norne (lat. Norma-pravilo, propis) su drustvene tvorevine koje predstavljaju misljenje o onome sta treba da
bude. Norma moze da bude potpuna I nepotpuna.Potpuna norma sadrzi 4 elementa:1)hipotezu dispozicije 2)dispoziciju
3)hipotezu sankcije 4)sankciju.
Obzirom na process nastajanja norme mogu biti pravne I moralne. Pravne norme stvara ovlasceni organ u predvidjenoj
proceduri a njihovo nepostovanje sankcionise za to ovlasceni organ u takodje predvidjenoj proceduri. Moralne norme
stvaraju pojedinci I drustvene grupe, njihovo sankcionisanje je spontano I difuzno.
20. Socijalnoekoloka akcija
Socijalnoekoloska akcija je internacionalna ljudska aktivnost koja je usmerena na izmenu odredjene ekoloske situacije.u
strukturi soc akoloske akcije postoje svi vec izlozeni elementi structure drustvenog delovanja ali se oni ovde odnose na
ekoloski aspect covekove aktivnosti ciji je cilj zastita I unapredjenje zivotne sredine.
Akteri mogu biti ekolosko osvesceni pojedinci, ekoloske grupe I pokreti, ekoloske nevladine organizacije, drzavni
organi, vaspitno obrazovne ustanove..
Kao drustvena pojava soc ekoloska akcija je razlicita od prirodne I licne pojave. Sastoji se od delovanja povezanog
ponasanja najmanje dva coveka kao svesnih I voljnih bica. Takvo povezano ponasanje proizvodi neku promenu u

prirodi I drustvu-npr uklanjanje otpada u odredjenom delu naselja, ciscenje I odrzavanje zelenih povrsina u gradu,
ekolosko uredjenje decijeg vrtica I sl.
Svojim neekoloskim ponasanjem covek je opteretio okolinu tako da samo ekoloskim ponasanjem moze da je dovede do
ozdravljenja.

21. Antropocentrizam
Je filofski pogled na svet koji smatra da e ovek, tj ljudksi rod osnov i svrha postojanja svega postojeeg,
itavog ustrojstva svete i svih zbivanje u njemu. Grdki ovek i sredite. Karakterie je sledei stav. Samo
ljudska bia poseduju ili nose unutarnje moralne vrednosti tj, samo su ljudi i njive vrednosti podloni
moralnim vrednostima, rasuivanjima i vrednovanjima, a ostatak prirode ima iskljuivo instrumentalnu
vrednost kao sredstvo koje slui ciljevima ljudi Prvu antropocentirnu ektiku poziciju zasnovao je antiki
filozof Sokrat, Aristotel jedino je ljudima svojstveno da imaju oseanje odobra i zla, pravde i nepravde i
druga oseanja istoga reda. U savremenoj ekolokoj literaturi ubediljivo je sidkreditovan instrumentalni
odnos prema prirodi i naglaeno da ciljevi oveka i sredstva njihovog postizanja moraju biti odvedeni u
sklad sa ekolokim zahtevima.
22. Ekocentrizam
Po njoj u sreditu etikog pitanja nije ovek, ve ekosistem , prioda. Prvi utemeljivani ekoloke etike je
Zenon, osniva stoike filozofske kole. Montenj 16. Vek surov odnos prema ivotinjama vodi do surovog
odnosa prema ljucima. Nakon toga openhauer, Kant. Na simbolikom nivou, utemeljiva ekoloke etike je
indijanski poglavica Sietl. ( proitati pismo i priati o njemu) U naoj tradiciji deci se esto govorilo- da se
ne ubija ivotinja bez zrazloga, da se ne baca prljavtina u izvor vode za pie, da je greh da se baca hleb, da
se mue ivotinje
23. Anomoetika animals rights pozicija
ovek je odavnina pokazivao interes za ivotinje. ovekov stav prema ivotinjama je ambivalentan- u toku
svog razvoja nastojao je da se to vie izdigne ivotinja, a sa druge strane oduvek je nastojao da se priblii
ivotinjama i da ih pripitomi. Pojavom knjige Prava ivotinja H.S. Salit, 1982. Konano su postavljeni
temelji oblasti prava iovotinja. Zahtevi za obezbeivanem prava ivotinjama danas su legitimni , pravno
regulisani i zakonski sankcionisani. Isto tako sve je vei boroj ljudi koji su miljenje da je ovek obavezan
da se ponaa moralno ispravno prama ivotinjama, kako zbobog sopstevnih moralnih normi, tako i zbog
potreba uspostavljanja autonomnih etikih normi u komunikaciji izmeu ljudi i ivotinja, usled uvianja i
uvaavanja vrednosti koje ivotinjae imaju po sebi, a ne samo u odnosu na oveka.
24. Biocentrina etika: potovanje ivota
Biocentrian znai ka ivotu okrenut. Ako neki objekat poseduje intrsinu vrednost o sebi, a ne prosto na
osvnovu svojih upotreba. To znai da taj objekat poseduje neko sebi svojstveno dobro, i to je dobro za njega
ne zavisi od spoljanjih faktora. Po biocentrinoj etici sva iva bia, na osnovu toga to su iva, imaju
moralno dostojanstvo. Jednu verziju biocentrine etike predstavlja princip strahopoovanja prema ivotu
koje je zastupao nemaki lekar i humanist Albert vajcer- shvatanje da ja sam ivot koji hoe da ivi,
usred ivota koji hoe da ivi smatrao najosnovnijom injenicom ljudske svesti. Bio je uveren da u prirodi
postoji dobro, izvesna vrednost koja bi mogla biti od pomoi da se obezbedi osnova za oveasnku etiku.
Biocentirna etika je utemeljena na stanovitu da je ljuska vrsta moe ne samo trajno opstati kao
jkooperativni deo biosfere,ve da je opstanak biosfere i ivota u njoj, trajna i najvia vrednost, a bitna
pretpostavka za ouvanje te vrendosti je potovanje biodiverziteta.
25. Etika zemlje
Najuniverzalnije proienje ekoloke etike, koje ne ukljuuje samo iva bia, nego i planine, reke i itavu
povrinu zemlje predstavlja etika zemlje. Osniva je Aldo Leopold, njegova zbirka ogleda pod naslovom
Almanoah okruga Send predstavlja klasini tekst ekolokog pokreta. Po njegovom miljenju zemlju ne
moemo vie tretirati kao puki objekat, koji se moe koristiti i oblikovati po ovekovoj eljizemlje, nije
samo tlo, ona je izvor energije koja protie korz kolo tla, biljaka i ivotinja. Problem lova- reio je tako to je

rekao da je moralno doputeno ubiti nekog jelena sve dok se titi celovitost, stavilnost i lepota populacije
jelena. U ovom kontekstu fokus moralnog uvaavanja pomera se sa pojedinca na biotike celine.
26. Ekozofija Arne Nes
Ekolog izNorveke, def ekozofiju shvatam kao filozofiju ekoloke harmonije, kao vrstu mudrosti, koja
sadri norme, uloge, postulate, vrednosne prioritete i hipoteze koje se odnose na univerzm. Formulisao je
sedam principa dubinske ekologije i dubinskih ekolokih pokreta
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

odbacivanje slike oveka u okruenju u korist relacione prestave celinea-polje

biosferini egalitarizam u u principu.
Principi diverziteta i simbioze
anti-klasni stav
borba protiv zagaenje i iscrpljivanja
kopleksnost, a ne komplikovanost
lokalna autonomija i decentralizacija

sa svojih sedam sutinskih principa, dubinska ekologija je filozofska osnova naeg odnoenja prema planeti
Zemlji, ineternacionalni pokret za budui ivot, put za samorealizaciju i kompas za svakodnevnu ekoloku
akciju.
27. Motivi ovekovih odnosa prema biljnom i ivotinjsakom svetu
ovek se razliito odnosi prema drugom oveku, ili drutvenim skupinama sa razliitim obelejima- rasnoj ,
etikoj, verskoj, klasnoj... pa tako i prema ivotinjama i biljkama kao jedinkama, ali i kao vrstama. Iz
socijalne psihologije je poznato da prema drugima drugaijim od nas nastaju druptvene predsrasude,
unapred formirana stanovita o drugima bez potrebe za racionalnom argumentaciojom ili linom proverom
stanovita o ispravnosti stavova koje smo a priori zauzeli. Neovisno od predrasudama prema drugima nastaju
odnosi manje ili vee bliskosti ili distanciranja. U sluaju prema ivotinjama radi se o biotikoj distanci,
karakteristine ne samo za pojedince ili skupine ve i za kulture. U emprijskim istraivanjima odnos prema
ivotinjama i biljnim vrstama moe se konkretizovati preko etiri relacije u kojima ovek nalazi izvor
motiva za brigu o ivotinjama i biljkama, koje su ujedno i naela za ovekovo ponaanje
1. ETINOST implicira ovekovu dunost da vodi brigu o biljkama i ivotinjama. Dunost proizilazi iz
ovekove pozicionalnosti po kojoj je ovek vrednost po sebi i zato ima dunost da se brine o susvetu, koji je sve vie ugroen emu je i sam doprineo. Takoe dunost proizilazii iz respekta ivota
kao takvog kojeg nije sam stvorio, zbog normativne vrednosti ivota.
2. UTILITARNOST- korisnost- ovekaova korist je kljuni motiv za brigu o biljkama i ivotinjama.
Jasno je da je ivi svet prirodni izvor oveku na raspolaganju od kojeg moe imati razne koristi i to
dok su ivi ( rad, zabava, ukras, odravanje bioloke ravnotee), kad su mrtvi ( hrana, graevinski
materijal...)
3. EMOTIVNOST- kao motiv ovekova postupuanja prema biljkam i ivotinjama pretpostavlja da one
kod oveka izazivaju odreene emocije ( ljubav, saoseanje), ili este identifikacije ( ovek bira psa
slinog sebi) i da iz tih razlga ljudi birnu o biljkama i ivotinjama. Emotivno postupanje je ee
prema jedinkama nego celoj vrsti,
4. SITUACIJA- razliite okolnosti uslovljavaju i opravdavaju ovekov razliit odnos prema biljkam i
ivotinjama. U nekom drutvu ili sredini odnos prema njima najee je uobiajen i konstantan, ali
individualni postupci variraju
28. Od antropocentrine ka ekocentrinoj etici u procesu vaspitanja i obrazovanja
Ekocentrina etika pozicija sadri sasvim opravdan holisitki pristup koji naglaava meusobne moralne
obaveze i veze izmeu ljudi, ivotinja i biljaka kao ravnopravnih lanov jedinstvene biotike zajedice.
ovek je , za razliku od drugih vrsta socijalno bie i to je bitna odlika njegove vrste . kod moralnog
delovanja u drutvu znaani su kako rezultati delovanje tako i motivi. Sa gledita ekolopkog uinka, pa ak i
sa gledita pobuda, ne ini nam se znaajnim da li smo neku umu zatitili radi rekreacijskih potreba, radi
erozijskih opasnosti ili radi ume same. ovek modernog industijskog drutva i civilizacije isuvie duboko je
ukorenjen u tradicionalnu antropocentrinu etiku paradigmu i previe otuen od problema okoline da bi se
mogao tako lako probuditi iz dogmatskog antropocentrinog dremea.centralno pitanje je kako pravilnim
vaspitanjem preobraziti ljude da poseduju maksimalan oseaj za prvadoljublje i istinoljublje i da spremno
doekaju svoju budunost. Sa aspekta primene znanja kultura moe biti podruje ostvarivanja vee ovekove

slobode, ali i podruje vee manipulacije. Proces konstituisanja novog svetskog-globalnog morala kojeg
nikada do sada nije bilo, tj prelaz u ekolopko drutvo i ekoloku kulturu, nee biti mogu bez promene nae
sveukupne duhovnosti. Da bi agensi socijalizacije ( porodica, predkolska ustanova, kola ,sredstva
masovnih komunikacija) mogle adekvatno da odgovore izazovima vremena, da izau iz ablona i suoe se sa
novim ivotnim istinama i da sa tolerancijom omogue deci i omladidni da to isto iskau, potrebne su
duboke i sveobuhvatne drutvene i civilizacijske promene. Put u ekoloko drutvo posredovan je kulturom..
To pretpostavlja kritiku valorizaciju osnovnih pretpostavki modernog industrijskog drutva i civilizacije:
Produktivisike logike- prema kojoj proizvodnja materijalnih dobara postoji radi sticanja profita, a ne radi
zadovoljavanja autentinih ljudskih potreba
Opsesivne ( patoloke) potronje- u kojoj vrednosti imati stvari ima prednost nad biti ostvarenja ljudskih
potencijala
Jednodimenzionalnog ( tehnikog) progresa koji pretvara i prirodu i oveka u svoje instrumente.
29. Dubinska ekologija
Pojam dubinska ekologije skovao je filozof i ekolog iz Norveke Arne Nes. A predloio je novu disciplinu
ekosofiju koja sa principom biosferinog egalitarizma zaseca u same korene dominirajue paradigme
zapadnog shvatanja prirode. Prvi put je A.Nes izloio dubinsku ekologiju na Treoj svetskoj konferenciji o
budunosti resursa u Bukuretu. Platforma dubinske ekologije sadri sledee principe:
Napredak ljudskog i ne ljudsko ivota na zemlji ima vrednost samo po sebi.
Bogatstvo i raznovrsnot oblika ivota sami po sebi predstavljaju vrednosti i doprinose napretku ljudksog i ne
ljudskog ivota na zemlji
Ljudi nemaju pravo da redukuju to bogatsvo i tu raznovrsnost, izuzev da bi zadovoljili vitalne potrebe
Sadanje ljudsko meanje u neljudski svet je preterano
Znaajna promena u korist boljih ivotnih uslova zahteva promene u politikama
Ideoloka promena uglavnom se odnosi na razumevanje kvaliteta ivota pre nego na privrenosti visokom
standardu ivljenja.
Oni koji se slau sa prethodnim takama obavezni su da direktno ili indirektno uestvuju u pokuaju da se
ostvare ove neophodne promene.
Dubinski ekolozi pokuavaju da izrade alternativni filozofksi pogled na svet koji je holistiki i koji nije
okrenut ka oveku. Polje koje se bavi tim pitanjima Nes je nazvao eko-filozofiju, a svako osobeno
izraivanje alternativnog pogleda na svet naziva ekozofijom.
Postoje dve opasnosti u kojima se ekologija poima kao osnovna nauka.
Opasnost pretvaranja ekologije u sveobuhvatni pogled na svet
Opasnost da ekologiju smatamo kao nauku koja moe da ponudi naune odgovore na specifine probleme,
jer bi to vodilo zabludi da je mogue nai neko brzo tehnoloko reenje.
Kritika dubinske ekologije
Dubinskoj ekologiji nedostaje kritika politike.oni ne proiruju ekoloki koncept meusobne povezanosti, na
tehnologiju i profiterski industijalizam, ne uviaju porebu modernizacije demokratije
Iako priznaju injenicu da je enormni rast ljudske populacije razlog za zabrinutost- blizu milijarde ljudi u
obom trenutku je neuhranjeno ili gladuje. Dubinski ekolozi ne uviaju protivrenosti autoritarne
globalizacije, koja ne jednoj strani proizvodi ekonosku efikasnost, a na drugoj globalizuje siromatvo,
pretvarajui tako savremeni svet u zajednicu opasnosti.

30. Gea hipoteza

Gea hipotezu je naunim metodama formulisao britanski hemiar atvosfere Dejms Lavlok. Po ovoj
hipotezi planeta ne samo da vrvi ivotom, ve izgleda da je i ona sama po sebi ivo bie. Po njemu planeta
Zemlja je samoreguliui ivi organizam, kojii ivi u meusobnim vezama u tkanini ekolokih procesa u
kojima uestvuju i ljudi kao deo tog sistema. Gea hiopteza je u vezi sa sistemskom teorijom koja se takoe
pojavila u dvadesetom veku. I koja svet sagledava kroz pojmove sistema, gde je svaki sistem kao
celina vie od zbira njegovih delova, ali je svaki takav sistem deo veih sistema. Prema Gea hipotezi ako
unitimo ume, zagadimo mora i naruimo prirodnu ravnoteu doi e do unitenja Zemlje. Vrednost Gea
hipoteze sastoji se u tome to ona podstie na razmiljanje o naem ponaanju na planeti Zemlji. Ona nam
omoguuju da shvatimo da se svi mi, sva naa industija nalazimo u jednom golemom ivom organizmu, koji
stalno proiava atmosferu i okeane, regulie temeraturu i snabdeva nas plodnim tlom i pitkom vodom.Ona
mnam omoguuje da postaemo svesni da odrivi razvoj ljudskog drutva nije mogu ako civilizaija uniti
prirodne servise stvaranja plodnog tla, regulacije temperature i preiavanja vazdha, reka i okeana.
31. Biopolitika
Je sutina delovanja Meunarodne biopolitike organizacije Biopolitics International Organization koju je
osnovala profesorka dr Agni Viavianos-Arvanitis u Atini 1985. Godine. Ova organizacija je osnovana kao
odgovor na urgentnu potrebu podizanja svesti graana o sadanjim problemima ivotne sredine i ubrzanja
implenentacije novih i efikasnijih pristupa ouvanju planete zemlje za generacije koje dolaze . izraz
biopolitika je stvoren iz ljubavi prama biologiji i uverenja da je BIOS- ivot veza koja ujedinjuje sve ljude.
Uz predstvanike 120 zemalja irom sveta ovo je jedna od najbre rastuih ekolopkih organizacija. B.IO.
unapreuje promenu od antropocentinog ka biocentrinom sistemu vrednosti u drutvu, zalae sa za
obuzdavanje destrukcije ivotne sredine
Meunarodna obrazovna reforma i efikasno globalno bio-obrazovanje putem inerneta, korienje satelita i
drugih komunikacionih veza
Svetski referendum za milione graana na planeti koji bi potvrdili spremnost za zatitu ivotne sredine i
prava buduih generacija.poslenih u zamenu z dobrovoljni doprinos zatiti ivotne sredine.
Elektronske banke ideja u kojim nauka, naunici i eksperi kao i dr. Zabrinuti graani, mogu doprineti
poveanju fonda injenica i informacija o ivotnoj sredini
Meunarodna kampanja za zatitu ivotne sredine Olimpijada i dodeli nagrade BIOS pojedincima
Prekid vatre za vreme Olimpijskih igara
Globalna bio-procena tehnologija, da bi se osigurao tehnolopki i ekonomski napredak koji podrava
biogoriva u okolini
Meunarodnoa zakonodavstva o pravu za ivot i ljudskimobavezama prema ivotnoj sredini.
Zelena plata umesto zbrinjavanja nezaposlenih u zamenu za dobrovoljni doprinos zatiti ivotne sredine.
32. Pojam i uzroci ekoloke krize
Ekoloka kriza se ispoljava na tri razliita nivoa
1. Ekoloki problem- obuhvata tetne uticaje oveka na ekosisteme koji se ipak na ovom nivou jo
mogu sami regenerisati
2. Stepen ugroavanja egzistencije ekosistema
3. Ekoloka katastrofa- stepen ugroenosti i destrukcije ekosistema kada moe doi do izumiranja broih
ili svih vrsta ivih bia u nekom geografskom podruju.
Ekoloka kriza pojmovno znai da savremena industrijska civilizacija, njen odnos prema prirodi, njene
institucije i vrednosti, ideologija i svest o nastavkutakvog puta u budunost nema perspektivu.
Oteenje ivotne sredine tee pogaa siromanje slojeve stanovnitva, jer najepe ive u zagaenijim
delovima grada i loijim stanovima.

Najvei broj ekolokih katastrofa je izazvao ovek direktno ili indirektno, te je zato ekoloka kriza duboko
povezana sa socijanim faktorima i svim onim ionocima koji izazivaju krizu savremene civilizacija i otpora
razvoju. Ekoloka reenja zavise od socijalnih reenja. Ekoloka kriza je globalna,ona ima objektivnu i
subjektivnu dimenziju. Objektivna dimen je zzija ekoloke krize sastoji se u utvrivanju injenica, procesa i
promena , a subjektivna u svesti o posotjanju ekoloke krize. Saznanje o uzrocima ekolopke krize je
znaajno jer od shvatanja uzroka razaranja prirode i ovekove okoline, zavisi i nain reavanja ekolokih
problema i izlazak iz ekoloke krize
Uzroci ekoloke krize se otkrivaju uz dve vrste pristupa:
Pristup sa stanovita prirodnih i tehniko-tehnolopkih nauka karakteristino je da se uzroci krize trae i
nalaze u efektima ljudksih delatnosti.
Pristup sa stanovita drutvenih nauka i humanistikih disciplina karakteristino je da navedeni inioci nisu
krajnji , pravi, istinski uzroci nasanka ekolokih problema i ekolopke krize, ve su to samo posledice
odreenog tipa razvoja ljudskog drutva i civilizacije koji, imaju negativno ekoloko dejstvo na ivotnu
sredinu.
U najirem filozofsko-antropoelokom smislu pravi i najdublji uzrok ekoloke krize je filosofsko politiki i
prirodno-nauni pogled na svet u osnovi svakog napretka je tenja za vladanjem nad prirodom.
Uzrok ekoloke krize je istorijski tip drutva i njegov nain proizvodnje koji funkcionie na principu: posle
mene potop- sticanje profita
Iracionalna-patoloka potronja- koja slui poveanju prestia u statusnoj trci. neprestano lansiranje novih
proizvoda
Demografska eksploatacija- kao uzrok ekoloke kriz
33. Populaciona eksplozija i problemi porasta stanovnitva
Sve brojnija razvmatranja problema porasta stanovnitva nastajal su kao posledica osnovnih pretpostavki da
bi ubrzan populacioni rast, koji do tada nije postojao u istoriji oveasnstva , mogao ozbiljno ugroziti
ekosistem planete Zemlje, naroito ako je taj porast neujednoaen u svim regionima sveta. Ubrzani
populacioni rast otpoeo je sa prvim velikim
nauno-tehnolokim otkriima, pronalascima i
indusrtijalizacijom. Tokom najveeg dela ljudske istorije na zemlji je ivelo relativno konstantan broj ljudi
od 200-400 miliona. U XX veku svetska populacija je porasla sa oko 1,6 milijardi stanovanika , kolik o ih je
bilo u 1900. Godini, na vi[e od 6 milijardi u 2000. Godini. Zakljuak koji su doneli autori knjige Granice
rasta (1972) je da se ukoliko tenedencija rasta stanovnitva ostane nepromenjena, planeta Zemlja e se u
narednom veku suoiti sa ekolokom i ekonomskom propau. U knjizi koju su napisali 1996- Preko granica
doli su do zakljuka da smo ve premaili ekoloke granice to se tie brojnosti populacije. Uzroci ovakve
populacione dinamike obuhvataju najmanje dva inioca.
1. Nauno-tehnoloki razvoj sa posebnim naglaskom na ekonomski razvoj i medicinska otkria
2. Kontekst kulture, posebno nizak nivo kulturnog razvoja u veini zemalja Afrike i june Amerike u
kojima ne dolazi do pada stope nataliteta
Demografska eksplozija stvara problem osiguravanja hrane za stanovnitvo. Problem ishrane danas ima ne
samo regionalni ve i globalni karakter. Oko 30 miliona ljudi godinje umire od gladi. Glad postaje sve vei
problem zemalja treeg sveta. Nesrezmera izmeu stope na kojoj se uveava stanovnitvo ovih zemalja i
resursne osnove za poizvodnju hrane, moe dovesti do potpune ekolike destrukcije i ugroavanja biolokog
opstanka ljudi u ovim zemljama. Za proizvodnju hrane u poveanom obimu trebae mnogo vie energije, to
e usloviti bri rast entropije ukupne okoline. Zagaenje i erozija tla zbog upotrebe pesticida i vetakih
ubriva uticae na poveanje trokova koje mora snositi itavo drutvo, a naroito poljoprivredni sektor.
Poveanje trokova vodi ka jo veem proirenju i centralizaciji ekonomskih institucija u sektoru
poljoprivrede. Problem proizvodnje hrane za rastui broj stanovnika na planeti pokrenuo je brojna
istraivanja u oblasti inenjeringa i uopte biotehnologije, to je pokrenulo pitanje ekolokih i medicinskih
posledica masovnog korienja genetiki modifikovanje hrane. Najvei problem ipak bie pitanje
snabdevanje vodom i odravanje njenog kvaliteta, ali i problem neravnomernih mogunosti njenog
korienja.

34. kriza neobnovljivih resursa i energetska kriza

Nezavisnov od oveka u dogotrajnom procesu , nastao je ogroman prirodni sirovninski i energetski
potencija. Kao delano bie, ovek je u procesu prisvajanja prirode za zadovoljenje vlastitih potreba jedan
deo prirodnih potencijala pretvorio u prirodna dobra- resurse. Prevaranje prirodnih potencijala prirodne
resusrse zavisi od faktora kao to su : tehnika mo, ekonomska celishodna korienja, koliina prirodnih
potencijala i karakter proizvodno-potroakih odnosa u odreenom drutvu. Dolo se do saznanja da posotje
neobnovljivi i obnovljivi resusrsi, i da su rezerve resursa ograniene, pa ipak korienje resursa nije
obustavljeno ve je nastavljano to je uzrokovalalo nastanak ekolokih problema i ekolopku krizu.
Predvianja da Fe e biti jo 64-380 godina, zlata 9-30 godina, Zn 11-50 godina, ... ubrzani ekonomski rast
nije doneo samo materijalno blagostanje, poboljanje uslova ljudskog ivota i rada, smanjenje siromatva,
produenje ivotnog veka oveka ve i razaaranje prirode i ekspanziju globalne ekoloke krize, koja sada
preti oveanstvu. Prekomeran eksploatacija prirodnih resursa i smanjenje njihovih zaliha podstie modernu
tehnologiju na traenje supstituta prirodnih resursa, a to ubrzava stvaranje poveane mase novih materija
koje priroda ne moe da primi u svoj tok kruenja materije i energije. Godinja potronja uma- sveke
godine u proseku bude poseeno 14 miliona hektara ume i praume, od ega 90 % u topskim krajevima.
35. Neobnovljivi i obnovljivi izvori energije
Neobnovljivi izvori energije su : nuklearna energija i fosilna goriva ( ugalj, nafta , prirodni gas). Glavni
izvor energije fosilnih goriva je ugalj, pri njegovom sagorevanju u atmosferu odlazi puno ugljen-dioskida,
to je i glavni problem upotrebe svih fosilnih goriva. Ugalj, pored ugljen-dioksida isputa i sumpor, koji se u
atmosferi spaja sa vodenom parom i stvara sumpornu kiselinu, koja pada na tle u obliku kiselih kia (
najizraeniji problem u SAD i Kanadi. ) Nuklearne elektrane ne isputaju ugljen-dioksid, ali nakon upotrebe
nuklearno gorivo je izuzetno radioaktivno i potrebno ga je skadititi vie desetina godina u sigurnim
betonskim bazenima ili podzemnim bunkerima. , ali potencijalna opasnost od havarije ini ih ektremno
opasnim ( ernobil, Japan). Bespotedno iscrpljivanje resursa najvee je u visokorazvijenim oblastima, gde
ivi 12-15 % stanovnitva, ali troe 90 % svetskih izvora energije i sirovina. Energetska potronja SAD,
Japana i Zapadne Evrope je nejvei razlog to celokupno oveasntvo ne moe da oseti blagodeti
energetskih potencijala kojim raspolae ceo svet. Sadanja generacija veoma brzo i bespotedno iscrpljuje
prirodne izvore sirovina i neobnovljive energije, tako da bi se budue generacije mogle nai bez njih.
Rasipnitvo, na kojem poiva moderna industija , utoliko je gore to one ne vodi rauna o potrebama
buduih generacija i to mnoge od tih materija odlaze zauvek izgubljene kao enetgetski potencijal.
Obnovljivi izvori energije su :
- klasini. Sagorljivi obnovljivi i otpaci ( vrsta biomasa, drveni ugalj,poljoprivredni i ivotinjski otpaci,
komunalni i industrijski otpaci, biogas) i hidro-elektrane
- novi obnovljivi izvori: male hidroelektrane, geotremalna energija, suneva energija, energija vetra, energija
mora ( plima, oseka, tremalni gradijent)
Iz obnovljivih izvora energije dobija se 18 % ukupne svetske energije, ali je veina od toga energija dobijena
tradicionalnim iskoriavanjem biomase za kuvanje i grajanje 13-18%. Novi izvori energije proizvode samo
2,4 % ukupne svetske energije. Razvoj ovnovljivih izvora energije vaan je zbog nekoliko razloga:
- bnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljen-dioksida u atmosferu
- poveanje udela obnovljivih izvora energije poveava energetsku odrivost sistema.
- oekuje se da e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnoim izvorima
energije.
Obnovljivi izvori energije mogu biti posebno podgodni za zemlje u razvoju. U ruralnim i udaljenim
podruima, prenos i distribucija energije koja je dobijena iz fosilnih goriva moe biti kompkikovana i skupa.
Proizvodnja obnovljive energije na lokalnom nivou moe ponuditi moguu i jako uspenu altrenativu.
Kenija je svetski lider u broju instaliranih solarnih sistema po stavnovniku

36. Zagaenost voda i nedostatak pitke

U irem smislu zagaenost je ukupna koliina iskoristive energije koja je transformisana u neiskoristiv oblik.
U ekolokom smislu pod zagaenjem se moe podrazumevati dodavanje okolini brom stopom, nego to
moe podneti, neke materije ili energije koje su potencijalno tetne za ivot. Jo su Rimljani imali problem
zagaenja ivotne sredine , pa su izgradili prvi kanalizacioni sistem za odvoenje ljudkish fekalija iz grada
prenatrpanim smeem. Voda z je uslov ivota plavo zlato, za vodu kaemo da je krvotok zemlje. A nje ,
naroito pitke vode, ima sve manje. Iako je 71% povine zemlje prekriveno vodom, samo 2,4 % mogu
koristiti ljudi za zadovoljenje svojih potreba. Teorijski ovek moe da ivi sa 5l vode dnevno, Svetska
zdravstvena organizacija zahteva da se obezbedi 40-50 l. Jedna afrika porodica potroi 20 l vode dnevno,
evropska 165l, a kanadska 350, u urbanim sredinama i do 600l. Kao izvorita za vodosnabdevanje koriste se
podzemne vode ( nalaze se u vodonepropusnim slojevima zemlje, zatiene su od spoljanjih uticaja, ali one
su resurs koji se iscrpljuje i ije je trajanje ogranieno) i povrinske vode( reke, jezere vetakih
akumulacija- koje su sve vie zagaene). Procenjuje se da oko milijardu ljudi nema pitku vodu, 2,4 milijarde
nema ni higijesnki upotrebljivu vodu.
Zagaivai vode mogu biti teni, vrsti ili gasoviti. Najei su : otpadne vode naselja koja se neproiena
isputa u podzemne ili povrinske vode, intenzivna poljoprivreda- pesticidi,herbicidi..., otpadne vode
saobraajnica( ulja, teki metali...)uticaj zagaenja iz atmosfere ( kisele kie, ), koripenje hemikalija u
procesu obrade voda-hlor...
Voda se zagauje na tri naina. Fiziki, hemijski i bioloki
Fiziki: zbog isputanja termalnih voda koje nastajuu procesima industrijske proizvodnje- topionica,
eljezare, tremoelektrane- takva voda moe za nekoliko stepeni da podigne t. vode i na taj nain izazove
uginue niza biljnih i ivotinjskih vrsta, osetljivih na promenu temper. vode.
Primeri: u vedskoj je zagaeno 20 od 90 hiljada jezera, u azijskim rekama procenat Pb je 20 puta vei od
dozvoljenog, u nerazvijenim zemljama dijareja izazvana zagaenom vodom ubija svake godine ok 5 miliona
osoba. U svetu ima ok 100000 sintetikih hemikalija, a svake godine se pojavi jo 1000 novih i sve one se
mogu pronai u rekama- od sredstva za zatitu od sunca, plastine materijala, kozmetikih preparata......
37. Zagaenost vazduha
Vazduni omota oko Zemlje naziva se atmosfera. Debilja vazdunog omotaa je oko 800 km. Ona ima
veliki znaaj za Zemlju i oveka.
Sastav: azot oko 78%, kiseonik oko 21%, ugljen-dioksida oko 0,03% i ostali gasovi oko 1%.
Atmosfera snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljendioksidom. Ozonskim slojem titi ivi svet od
ultraljubiastog zraenja, a vodenim padavinama doprinosi kruenju vode. Bez atmosfere ne bi bilo ivota
na planeti, jer kiseonik je neophodan za disanje, ugljen dioksid za fotointezu, a azot je osnova za sintezu
belanevina.
Zagaenje vazduha je uvoenje hemikalija, prakastih materija ili bilolokih materijala koji prozrokuju tetu
ili neprijatnost za ljude ili druge ive organizme, ili e izazvati oteenje prirodne okoline. Pod zagaenjem
vazduha smatra se vazduh koji sadri normalne sastojke u enorminim ili tetnim koliinama, ili sadri nove
sastojke koji su tetni po biocenozu ili biotop.
Izvori zagaenja vazduha mogu biti:
1. Prirodni izvori zgaenja vazduha
a) Vulkani
b) Mineralni i termalni izvori
c) umski poari
d) Kosmika praina
e) Elementarne katastrofe ( zemljotresi, cikloni)
2. Vetaki izvori zagaenja vazduha

a)
b)
c)
d)

Industrija
Saobraaj
Toplane i termoelektrane
Domainstva

e) Spaljivanje organske materije

f) Puenje duvana
U industrijski razvijenim zemljama automobilski saobraaj daje vie od 60% svih zagaujuih materija u
vazduhu. Zagaujue materije deluju kompleksno na biocenozu, jer se obino u vazduhu nalazi vie
zagaujuih materija. Zagaenje moe imati :
1. Lokalni efekat- koji se najee via iznad gradova i naseljenih mesta, u vidu promene mikroklima,
ali i tetno deluje na biljke, ivotinje, oveka I materijalnim dobrima. Posebno se ogleda u tome to
je vidljivost smanjena, prosena godinja temperatura je vea, oblanost je poveana.
2. Globalni efekat- koji se uoavaju u celokupnoj promeni klime na Zemlji, u smanjenju sunevog
zraenja, u pregrevanju niih slojeva atmosfere.to se posebno ogleda u efektu staklene bate.
Posebno je bitno zagaenje vazduha u obliku tzv. zimskog i letnjeg smoga. Smog se poznaje po ukasto
plaviastoj izmaglici koja se nalazi u prozemnim slovjevima vazduha.
1. Zimski smog- nastaje u hladnim danima, u sadejstvu magle ( vodene pare) i zagaujuih materija iz
fosilnih loita (ugalj, nafta) pri emu nastaju otrovne estice po ljudski organizam i biocenozu, a
istovremeno dolazi do smanjene vidljivosti.
2. Letnji smog ili fotohemijski nastaje u toplim danima, pre svega kada su leta arka, usled sadejstva
ultraljubiastih zraka i zagaujuih materija iz motornih vozila.
Zagaenje vazduha izaziva promene u ekosistemu kao to su kisele kie I klimatski poremeaji.
Globalno zagrevanje uzrokovano emisijom ugljen dioksida, I drugih tetnih gasova e biti vrtoglavo
ubrzano posle 2009 .godine
Najvei poizvoai c CO2 su SAD 20,6%, Kina 14,8 %... 1997. Godine u Kjotu usvojen je Kjoto
protokol koji je kao najvaniji svetski dokument u ovoj oblasti potpisalo 114 zemalja, ali bez SAD I
Australije, on je stupio na snagu 16. Februara 2005. On obavezuje da se do 2012 . smanji emisija
ugljendioksida za 5,2%. U srbiji uzroci zagaenja vazduha su : sagorevanje loeg goriva, lo kvalitet
motornih goriva, upotreba starih volzila bez katalizatora, zastarela tehnologija u industrijskom I
energetskom sektoru, nepostojanje nacionalnog popisa gasova staklene bate. U Panevu najtee
rtve zagaenja su deca starosti do sedam godina. U proseku svako dete ima oko tri bolesti organa za
disanje.
38. Otpad i reciklaa
Reciklaa je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. 1t sakupljenog recikliranog papira
, spaava od see oko 17 stabala prosene veliine. Reciklaom ove koliine papira, utedi se oko 32 000
litara vode, i oko 4200 kw elektirne energije reciklaa se primenjuje na tri osnovna principa
R- reduce- smanjiti R reuse- ponovo koristit i
1. vraanjem u proces proizvodnje)
2. Nereciklabilni ( ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na
ekoliki bezbedan nain skladite)
3. Opasni- hazardni ( mate. Koji su tetni za oveka i njegovo okruenje)
4. Bezopasni- mat. Koji nisu tetni za oveka i njegovo okruenje
Kljuni principi politike EU u oblasti reciklae su:

1. Hijerarhija otpada- sadri sledee opcije- prevencija, ponovno korienje, reciklaa, ponovno
dobijanje energije, spaljivanje, odlaganje
2. Princip predustroosti- princip prevencije podrazumeva da donoenje odluka, treba da bude striktno
tamo gde nama dovoljno raspoloivih naunih informacija da bi se moglo dati puno poverenje
predvianjima budueg uticaja na ivotnu sredinu
3. Princip zagaiva plaa- def. Je od strane OECD-a kao princip na osnovu koga zagaiva treba da
snosi trokove, vrenja merenja, koje zahteva dravna uprava da bi obezbedio da ivotna sredina
bude u prihvatljivom stanju
4. Princip odgovornosti proizvoaa- ukazuje na to da je odgovornost proizvoaa da uspostavi sisteme
sakupljanja istroene opreme i da proizvode kreira tako da ih je lako reciklirati.
5. Dobrovoljna praksa- sadri sledee elemente eko-menadment, evropska Eko-oznaka, zelene javne
nabavke, okvirno zakonodavstvo o otpadu
39. Zagaivanje tla i devastacija zemljita
Pod zagaenjem zemlljita podrazumevaju se promene fizikih, hemijskih i biolokih svojstava zemljita,
koje dodovi do smanjenja njegove poldnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja a time i
kruenja materije u prirodi. ovek svojim aktivnostima neprekidno smanjuje ukupnu povrinu zemljita.
Ujedinjene nacije procenile su da svake godine erozija odnese izmeu 5 i 7 miliona hektara poljoprivrednog
zemljita. Osnovne ovekove aktivnosti koje najvie degradiraju tlo odnose se prvenstveno na irenje
gradova, izgradnju industijskih kompleksa i saobraajnica, kao i deponovanje otpadnog materijala. Erozija
nastaje kao posledica see uma, raznih graevinskih i hidrotehnikih zahvata. Sve vee korienje
hemijskih sredstava dovodi do znatnog zagaivanja poljoprivrednog zemljita. Poljoprivredna zemljita
zagauju se neposredno hemijski- pesticidi, ali i prekomernom upotrebom vetakih ubriva, zatim deponije
komunalnog i industijskog otpada , rudnici sa povrinskim kopom, kamenolomi, vetaka akumulaciona
jezera koja potapaju plodna zemljita, neadekvatan urbanizacija, sea uma. Indirektni izvor zagaivanja
zemljita predstavljaju kisele kie. Samo 7000 biljaka ( 2,6% biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani.
Posebnu opasnost danas predstavlja gubitak agro-diverziteta, nestanak i degradacija tropskih uma
predstavljae jedini veliki uzrok izumiranja ivih vrsta za 50godina Pseban oblik zemljita predstavljaju
zatiene povrine koje su takvim proglaene s ciljem da bude zatiena osetljiva ivotna sredina,
ivotninjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrina ili njihova turistika korist. U tropskim
zemljama postoji oko 560 miliona hektara zatienih povrina, od toga najvie u Africi i Junoj Americi.
Kada obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se parkovi mira.
40. Unitavanje uma i ugroenost biljnog i ivotinjsakog sveta od kiselih kia
uma je ekosistem u kome razliite vrste drvea dominiraju u izgradnji biocenoze. Osnovni delovi umskog
ekosistema su geoloka podloga, zemljite, vazduh i umska ivotna zajednica. ume su najrasprostranjeniji
kopneni ekosistemi. U njima pored drvea ivi mnogo drugih vrsta biljaka , ivotinja, gljiva i
mirkoorganizama. Sloenost uma se ogleda u njihovoj izraenoj spratovnosti i raznovrsnoj povezanosti svih
lanova ivotne zajednice. Najvea korist uma je proizvodnja kisonika. 21.mart je Svetski dan uma, a
pokrenula ga je Generalna skuptina evropske konferencije poljoprivrede 1971.godine. ume zauzimaju 28%
povrine Zemlje. 2004. Godine kenijski ekolog Vangari Mathai dobila je nobelovu nagradu za mir, radi
osnivanja pokreta Zeleni pojas za spaavanje afrikih uma, organizovala je siromane ene afrike koje su
od 1974.godine do sada zasadile preko 30 miliona stabala. Istraivanja su pokazala da bukova uma
proizvede oko 9.6 t suve materije po hetraru za godinu dana, i ok 4 tone kiseonika za isti period. Danas
polovina svetskog stanvnitva ivi u gradovima te treba istai vrednost urbanih uma. ume i zelene
povritne sniavaju gradksu temperaturu, modifikuju temperaturu ekosistema, poboljavaju mikroklimu
grada, preiavaju vazduh, apsorbuju ugljendioksid i aerodolne estice koje sadre i estice tekih metala,
redukuju buku, koja se esto navodi kao nevidljiv zagaiva, tite zemljite naroito osetljive ekosisteme na
strimim nagibima sa oskudnom vegetaciom i obilnim sezonskim kiama ptitei na taj nain ljudske ivote i
njihove domove, pomau u zatiti snabdevanja gradova vodom- sistemom tretmana otpadnih voda i
regulisanju buinih voda, i slino. ume imeju polifunkcionalni karakter koji se izrraava kroz tri funskcije.
Proizvodna funkcija- proizvodnja drveta, porizvodna zdravstveno-bezbedne hrane i lekovitog bilja,kao i
uzgoj divljai

Zatitno-regulatorna (ekoloka) fukcija zatitu zemljita, zatitu vode, mirko-klima grada, kvalitet vazduha
Socio-kulturna fukcija- rekrativnu, zatitu prirode i ureenje prostora i edukativnu kunkciju.
Godinje nestane oko 16000000 hk uma na svetu, evropa je izgubila 70% svog umskog bogatstva. U
amazoniji se posee 5000 kvadratnih milja uma godinje.
Globalno zagaianje svih komponenti ivotne sredine uslovljava bitne promene u prirodi meu kojima je i
fenomen kiselih kia. Pod kielim kiama se podrazumevaju padavine: kia, sneg, susneica, izmaglica ,
magla, oblaci koji u sebi sadre zagaujue materije (sumpordioksid, azotoksid, amonijak i dr) normalna ph
kie je 5,5pH, kisele su 4-4,5pH. Glavni uzronici kisele kie su termoelektrane. Posledice kiselih kia su:
- unitavanje i oteenje biodiverziteta
- unitavanje useva i poljoprivrednih kultura
-izumiranje uma
-zagaivanje voda
- pomor ivotinjskog sveta, pre svega u vodi( uzrokuju promenu ravnotee u vodenim ekosistemima snienje
ph vrednosti, te dolazi do uginua ikre riba, aba kao i skvatinih ivotinja)
- korozija spomenika kulture, graevina od kamena, mermera, krea, kao i metalnih konstrukcija najvie je
stradala batina Italije i Grke.
-naruavanje ljudskog zdravlja- ( neispravnosti pitke vode dovodi do kancerogenih obolenja probavnog
trakta kod stanovnika koji piju t vodu, posledca porasta nitrata u podzemnim i povrinskim vodama)
Od listopadnog drvea najvie je ugroen hrast, a od igliastog jela. Kada padnu na tlo, kisele kie , menjaju
njegovu strukturu- hemiski sastav. Deluju na Ca iz humusa i Al u tlu, pri emu se oteuje korenje stavala ili
vodom dospevaju u lie ili iglice drvea i tamo oteuju njihova tkiva. Nastaju fleke smee boje.
41. Biodiverzitet i ugroenecija, vrste

42. Iskuenja biotehnologije i genetikog inenjeringa

BIOTEHNOLOGIJA predstavlja primenu bioloke aktivnosti za dobijanje nekog proizvoda ili ostvarivanje
nekog procesa deli se na :
Tradicionalnu- koja obuhvata oplemenjivanje biljaka i domaih ivotinja, korienje mikoorganizama za
hranu, pie i dr, preradu voda, proizvodnju bio gasa isl
Savremenu- u koju spadaju genetiki inenjering, kloniranje i inenjering tkiva
Genetiki inenjering obuhvata metode vetakog obrazovanja novih kombinacija novih materijala. U
zavisnosti od toga koji se deo genetikog materijala prenosi, razlikuje se genski, hromozomski i genomski
inenjering (celim garniturama hromozoma)
43. Rast gradova u kultura urbaniteta
44. Kvalitet ivota i kvalitet ovekove sredine u savremenoj urbanoj civilizaciji
Pojam kvalitet ivota, kao pojam pojavljuje se u drugoj polovini 20.veka. - ovaj pojam bi mogao da oznai
zadovoljavanje potreba ljudi u odreenim drutvenim uslovima sa oseanjem zdovoljstva to se na izbarani
nain i u odreenom obimu potrebe zadovoljavaju u okviru date vrednosne orijentacije
45. Ekoloka rekonstrukcija urbanih prostora
46. Pojam ekoloke svesti
47. Porodica kao faktor razvoja ekoloke svesti
48. Deiji vrti i kola kao faktori razvoja ekoloke svesti

49. Sredstva masovnih komunikacija kao faktori razvoja ekoloke svesti

50. Radna sredina kao faktor razvoja ekoloke svesti
51. Ekoloka svest i ekoloka kultura
52. Pojam, ciljevi i vrste ekolokog obrazovanja i vaspitanja
53. Ekoloko obrazovanje kao kulturni kapital porodice i drutva
54. Ekoloko obrazovanje za odrivi razvoj
55. Pojam globalizacije i stvaranja svetskog drutva
56. Drutvena konstrukcija rizika stari i novi rizici
57. Globalno zagrevanje
58. Genetski modifikovana hrana
59. Odgovori na globalizaciju ekolokih rizika
60. Svetsko drutvo rizika
61. Institucionalne mree modernog sveta
62. Uloga drutvenih pokreta u projektovanju alternativnih budunosti
63. Autortarna globalizacija i ivotna sredina
64. Autoritarna globalizacija i ekoloka alternativa
65. Pojam odrivog razvoja
66. protivrenosti autoritarne globalizacije i odrivi razvoj
67. Protesti protiv autoritarne globalizacije traganje za alternativama
68. ka globalizaciji humanijeg lika i odrivom razvoju
69. Istorijski razvoj i tokovi ekolokog pokreta
70. Neformalni zakoni ekologije (B. Komoner)
71. Dan Zemlje
72. Granice rasta (Rimski klub)
73. Svetski fond za prirodu, Prijatelji Zemlje i Grinpis
74. Znaaj i savremena obeleja ekolokih pokreta
75. teorijski okvir za ekoloke radionice dece predkolskog i mlaeg kolskog uzrasta
76. Kako uvesti ekoloki princip u rad sa decom metodike preporuke
77. Uvodne eko-radionice za decu
78. Kako deci pribliiti osnovne ekoloke pojmove
79. Dom kao bazini simbol ekologijeEkoloki program za decu, Nikolaja N. Veresova
Zemljani
80. Uenje o saivotu sa okolinom
81. Ekoloke igre za razumevanje koncepta meuzavisnosti postojanja u sistemima

Mi

Igre su 1.Zaleena vrea pasulja- deca se kreeu po prostoriji nosei vree na glavama, ako vrea pdne sa
neije glave, to dete ostaje zaleeno sve dok mu neko ne pritekne u pomo i vrati vreu na glavu. Deca brzo
uvede da mogu da se osloniti jedno na drugo u traenju pomoi.
2. Paukova mrea- moe se napraviti u uionici , postavljanjem dece u krug, sa zadatkom da dobacuju
klupko vune jedan drugom. Kada su na taja nain, svi obuhvaeni paukovom mreom, mogu pokuati da
se kereu po prostoriji, vodei rauna da paukova mrea ostane netaknuta.
3. Igra stolica(sedi mi u biotop)- Ova igra je ilustracija pojma stanita i principa meuzavisnosti. Elementi
svakog stanita su : voda, hrana, zaklon(kua) i prostor u kome se sve nalazi u odreenom redu-ravnoteigrupa dece se podeli u 4 jednake podgrupe . Iz svake podgrupe izlazi po jedno dete te zajedno postepeno
formiraju krug u kome se stalno ponavlja redosled: voda, hrana , kua, prostor. Kada su svi stali u krug,
voditelj komanduje okret nalevo i jedan iskorak ka centru kruga kako bi se uesnici to je mogue vie
pribliiti jedan drugom i formirali kompaktan krug. Zatim zahteva da svaki uesnik stavi ruku na
prethodnika i da na komandu jedan dva tri polako sednu jedan drugom u krilo. Voditelj naruava priom o
disbalansu jednog od elemenata stanita. Npr. danima je padala kia, reke su narasle, dolo je do polava .. i
potom zatrai da sve voe ustajanjem iz sedeeg poloaja demonstriraju poplavu. Naruavanjem ravnotee
ceo krug se raspada i uesnici uz smeh, popadaju po podu. Igra se ponavlj vie puta svaki put se naruava
ravnotea drugog elementa stanita. Uesnici neosetno ovladavaju pojmovima : stabite, ravnotea i
meuzavisnost, bez posebnog insitiranja na definisanju. Ako u grupi inma mlae dece , u igru uvodimo neke
ivotine-zeka, vrabac, lisica i sl. Pa deca mogu nauiti ime se koja ivotinja hrani.
4. Lanac ishrane- jesti i biti pojeden- U ekosistemu biljke i ivotinje su povezane odnosuma ishrane. Ti
odnosi se nazivaju lanci ishrane. Prozvoai hrane (biljke) u svojoj ishrani koriste prvi potroai- ivotinje
biljoljedi, a njih korite drugi potroai- ivotinje mesojedi. ovek je potroa koji se hrani : biljkama,
biljoljedima, mesojedima.U svakom ekosistemu postoje i razlagai. To su peurke, neke vrste insekata i ona
siuna bia bakterije koje se moe videti smao uz pomo mikroskopa.
5. Pravimo slikovnicu krunog toka ishrane- Nacrtati ili iz asopisa isei slike raznih biljaka i ivotinja
nalepiti na kartoni, na iseene ili nacrtane modele deca trebaju da nacrtaju kruni lanac koji sama poznaju
ili su ga u tioku etnje u prirodi otkrili. Po iscrtanim oznakama presaviti medel u oblikuharmonike na kraju
i na poetku zalepitivri karton i tako napraviti slikovnicu. U kojoj se rastezanjem otkriva ucrtani lanac
ishrane.
6. Igra klupkoili raznobojna mrea- Vaspita priprem avie crtea koji ilustruje sloeni lanac ishrane po
principu ko kome slui kao hrana- ko koga jede Sluajnim izborom svaki uesnik dobiije po jedan crte
koji mu odreuje ulogu neke biljku, ivotinje ili oveka. Vaspita trai da uesnici se polako kreu po krugu
i na uzvikstop da se svi zaustave na mestu kome su se zatekli. Odabere se jedan od uesnika lanaca ihrane
i prema tome ta on jede i ko njega jede uesnici se povezuju nitima deblje vunice . Stvara se mrea. Kada
se poveu svi uesnici lanac ishrane, zahteva se da se sedne ili kree po prostoriji. U prvom pokuaju
kretanja dolazi do poremeaja u mrei i opasnost da se pokida.
7.Lanac ishrane-pria Zeleno lie je ukusna hrana za insekte .Insekti su hrana abama. abe su hrane
zmijama. Zmije su plen orla. Orlove niko ne jede. Ono to povezuje svih pet ivotinja naziva se lanac
ishrane.
82. Kako deci pribliiti problem zagaenja okoline i prirode
Kroz razne aktivnosti ili razne prie ili pesmice kao to su kupanje, Izveatj o vodostanju..
To je zagaenje okoline Zagaenje vode Tema: Zagaenje vode
Cilj: ove demonstracije da deca shvate da se voda ne zagauje sama od sebe, ve da to ine nesvesni ljudi.
Materijal: akvarijuma , u jednom akvarijumu prave ribe ,a u drugom ribe- igraake(s tim da se zamisle da
su prave) svako dete dobija odpatke koje e ubacivati u drugi akvarijum.
Postupak: Jedno po jedno dete u akvarijum ubacuje konzervu, plastini kesu, odgrizak od jabuke. Dok se
akvarijum sve vie puni deca vide da njihova riba ima sve manje prostora i da na kraju biva zatrpana
otpatcima . Da bi se ponovo plivalo deca vade otpatke iz akvarijuma i tako spasavaju ribu. Razgovarati
sa decom o void za pie. Pitati ih da li bih oni pili vodu u kojoj pliva ulje ulu plutaju ostaci plastike, hrane..
Mogu se postaviti pitanja u vezi sa temepreraturom vode.
Zakljuak: Zagaenje reke , jezera ili bare smeta biljkama i ivotinjama u koje u njoj ive
Zagaenje vazduha Tema: Zagaenje vazduha
Cilj: eksperimenta da se pokae kako dim zagauje vazduh i kodi ivim biima
Materijal: Dve male biljke u saksijama I dve staklene tegle dovoljne velike da moggu da pokriju biljke sa
saksijama. Male trake novinske hartije. ibice.

Postupak: Deca posmatraju biljke i uoavaju koje su boje listovi , da li se sjaje i sl. Potom sledi razgovor o
zagaenju . Decu treba pitati ta misle ta e se desiti biljci ako je vazduh koji je obavija zagaen. Jednu
saksiju prekrivamo staklenom teglom. Oko druge stavimo komadie hartije koje zapalimo. Potom saksiju ,
da bi se pratio efekat dima na biljku, takoe pokrijemo staklenom teglom. Postupak ponovimo nekoliko
puta u toku sedmice.
Posmatranje: Zajedno sa decom posmatramo i uporeujemo biljke . Uoava se razlika u boji , sjaju i
vrstini listova.
Zakljuak: Zagaen vazduh negativno deluje na biljku
Napomena : Za ovaj ogled treba koristiti biljke sa tankim sonim listovima. Nisu pogodni kaktusi i ostale
izdrljive biljke, jer sporije reaguju na dim.
Vode je malo!-uvajmo je- cilj je ovog ogleda da deca shvate da moraju da tede vodu, tako to vei sud
stave ispod slavine, koja kaplje. Razgovor sa decom da je voda neophodna za ivot svim ivim biima ,
ivotinjama,i oveku. Pre nego to zaponemo zazgovor stavimo sud ispod slavine. Na kraju razgovora o
znaaju vode za ivot dovesti decu da vide koliko je u sudu se skupilo vode. Skupljenu vodu koriste za
zalivanje cveaili pravljenje soka. Poterbno je spreiti rasipanje vode.
83. Kako deci pribliiti problem globalno zagrevanje planete Zemlje
Aktivnostima kao: Tema: Globalno zagrevanje planete Zemlje
Cilj aktivnosti: na primeru globalnog zagrevanja uoavati sa decom da svi ovekovi postupci imaju
posledice u iroji uoj sredini u kojoj ive. Predhodne aktivnosti: Od prirodnog materijala napraviti maketu
prirodnog okruenja . U sobnoj fontani od prirodnog materijala (kamenje, kuica drveta trave io cvea)
napraviti ivotnu sredinu(ku ice , fabrike , drvee livade reke..) U pozadini je veliki grumen leda kao
Severni pol iznad prirode je veliko pare gaze koja je ozonski omota. Iza omotaa je Sunce (pravljeno
od najlona). Sve je isto i nezagaeno.
Tok aktivnosti: Zagaenjem prirode naruava se ta idila , ovek zagauje sredinu bacanjem smea ,
lomljenjem u seom drvea, isputanjem gasova iz fabrikih dimnjakaitd. Stvaraju se rupe na ozonu (gazi).
Sunce jae greje iled poinje da se topi. Toplota sunca doarava se fenom za kosu. Nastaje poplava u
fontani. Potapaju se ivotinje, kue se rue, zemlja spira i formiraju se klizita usled velike toplote moe doi
i do poara u kojima nestaju ume i naselja.
Razgovor se vodi o tome ta sve ovek moe da preduzme da do toga ne doe.
84. Kako deci pribliivi problem otpada i reciklae
Staklo kao ibica
Cilj ove demonstracije da deca shvate da razbijena staklena flaa u prirodi moe da povredi ivotinju i
izazove poar. Materijal: za demonstraciju uzeti lupu ili pare debljeg stakla
Postupak: Namestiti lupu (staklo) tako da na njega padaju sunevi zarci . U taci gde se formira ia
postaviti suvog lia i parence hartije. Suvo lie se zapali i izgori
Zakljuak: Staklo moe biti uzrok poara. Deca donose odluku da ne ostavljaju otpadke u prirodi i misle o
posledicama koji neki nepromiljen postupak moe da izazove.
Napomena:Deci se ispria ili proita pria Poar ili neka slina koja e ih odvratiti od elje da bez
prisustva starijih pokuaju da ponove ono to im je pokazano
Otpaci
Cilj ove aktivnosti da deca postanu svesna svoje neposredne sredine i da ne bacaju ubre okolo, odnosno da
pomognu da sredina bude ista.Materijal: Papirne kese , kutije od papirnih maramica ili male kartonske
kutije i bojice za crtanje. Postupak: Kutije se oslikavaju ili oblepe likom neke ivotinje . Na mesta gde si
nacratna ivotinji usta napravi se otvor. Tako se dcea sama napravila kontenjer za svoju sobu. Deca
skupljaju otpatke i hranu ivotinje. Decu treba pitati da li znaju ta su otpatci i navesti ih da zakljue da sve
to nije na svom mestu da si to otpatci. Voditi ee u obilazak vrtia i pomagati da uoe otpatke. Poeljno
organizovati i takmienje ija je soba najistija, ija ivotinja najvie otpadaka progutala.
Napomena: Decu treba svremena na vreme podsetiti da ne bacaju ono to se moe jo iskoristiti.
Istinita pria o reciklai
Koliko kota prazna limenka?

Devon Grin , skupljajui metalni otpad , misli na zdravlje Planete. Kada je imala 5 godina Devon je dobila
na poklon 5 praznih limenki od koka kole , iako na prvi pogled bezvredan nije htela da ga baci, razmiljala
je ta sa njim moe da uradi, i poela je da se raspituje. Otac joj je objasnio da se konzerve mogu reciklirati i
da je to dobar nain da se zatiti priroda, ali i da se zaradi novac. Tada je devojica prvi put ula za reciklai.
Zajedno sa svojom porodicom poela je da skuplja metalni otpad.Godinje sakupe oko 2,5 tone
aluminijuma, mesinga.. Nvac nije najvaniji kae ona Treba da recikliramo otpad da bih smo spasili svet
85. Deca u ekolokim akcijama
Pre neke konkretne ekoloke akcije, sa decom bi trebalo razgovarati o tome ta moe da se dogodi kada
smee nae tamo gde mu nije mesto. Npr. kada se potroe baterije iz igrake, bacamo ih u smee , ali one i
dalje rade. Na deponiji posle izvesnog vremena iz njih curi otrovna hemikalija i zagadi zemlju. Poto deca
vole ivotinje , zanimljiv bih bio razgovot o opasnostima kada se smee nae tamo gde mu nije mesto, jer
tada moe povredi ivotinju. Npr kesa i druge plastine stvari koje plutaju po moru, smrtonosna su opasnost
za mnoge morske stanovnike. Moskim kornjaama kese lie na meduze ikada ih progutaju uginu. Sa decom
bih trebalo razgovarati io tome da ivotinje i na kopnu nisu bezbedne, npr. jeleni i druge ivotinje esto
poseku jezik na poluotvorenu konzervu. Male ivotinje , kao veverice m znaju da zavuku glavu u plastinu
kutiiju, pokuavajui da dohvate ostatke hrane, estoo se zaglave i desi se da takko uginu. Postoje nekoliko
ekolokih akcija, kao to su: Velika metla , Ekoloka akcija Razvrstavanje otpada, Ekoloka akcija
Kompost- koristan otpad , Ekoloka akcija Novogodinji restoran za ptice , Ekoloka akcija Hranimo
ptice- ne bacamo hranu , Ekoloke akcije Crtanje i pisanje pisama gradskoj istoi , Ekoloka aktivnost
Moj drug - drvo

86. Kako deci pribliiti problem zagaenja i ouvanja vode

Zagaenje vode Tema: Zagaenje vode
Cilj: ove demonstracije da deca shvate da se voda ne zagauje sama od sebe, ve da to ine nesvesni ljudi.
Materijal: akvarijuma , u jednom akvarijumu prave ribe ,a u drugom ribe- igraake(s tim da se zamisle da
su prave) svako dete dobija odpatke koje e ubacivati u drugi akvarijum.
Postupak: Jedno po jedno dete u akvarijum ubacuje konzervu, plastini kesu, odgrizak od jabuke. Dok se
akvarijum sve vie puni deca vide da njihova riba ima sve manje prostora i da na kraju biva zatrpana
otpatcima . Da bi se ponovo plivalo deca vade otpatke iz akvarijuma i tako spasavaju ribu. Razgovarati
sa decom o void za pie. Pitati ih da li bih oni pili vodu u kojoj pliva ulje ulu plutaju ostaci plastike, hrane..
Mogu se postaviti pitanja u vezi sa temepreraturom vode.
Zakljuak: Zagaenje reke , jezera ili bare smeta biljkama i ivotinjama u koje u njoj ive
Zagaenje vazduha Tema: Zagaenje vazduha
Cilj: eksperimenta da se pokae kako dim zagauje vazduh i kodi ivim biima
Materijal: Dve male biljke u saksijama I dve staklene tegle dovoljne velike da moggu da pokriju biljke sa
saksijama. Male trake novinske hartije. ibice.
Postupak: Deca posmatraju biljke i uoavaju koje su boje listovi , da li se sjaje i sl. Potom sledi razgovor o
zagaenju . Decu treba pitati ta misle ta e se desiti biljci ako je vazduh koji je obavija zagaen. Jednu
saksiju prekrivamo staklenom teglom. Oko druge stavimo komadie hartije koje zapalimo. Potom saksiju ,
da bi se pratio efekat dima na biljku, takoe pokrijemo staklenom teglom. Postupak ponovimo nekoliko
puta u toku sedmice.
Posmatranje: Zajedno sa decom posmatramo i uporeujemo biljke . Uoava se razlika u boji , sjaju i
vrstini listova.
Zakljuak: Zagaen vazduh negativno deluje na biljku
Napomena : Za ovaj ogled treba koristiti biljke sa tankim sonim listovima. Nisu pogodni kaktusi i ostale
izdrljive biljke, jer sporije reaguju na dim.
Vode je malo!-uvajmo je- cilj je ovog ogleda da deca shvate da moraju da tede vodu, tako to vei sud
stave ispod slavine, koja kaplje. Razgovor sa decom da je voda neophodna za ivot svim ivim biima ,
ivotinjama,i oveku. Pre nego to zaponemo zazgovor stavimo sud ispod slavine. Na kraju razgovora o
znaaju vode za ivot dovesti decu da vide koliko je u sudu se skupilo vode. Skupljenu vodu koriste za
zalivanje cveaili pravljenje soka. Poterbno je spreiti rasipanje vode.

87. Kako deci pribliiti problem zagaenja zemljita

Pria o zemljitu- u naim krajevima zemljite je dobri i rodno ali nije svuda isto uz tami je muljevito i
klizavo, njivi crno i rastresno, u Delibatskoj peari uto i sipko. Na savkom od ovih zemljita rastu razliito
bilje u kojim od i od kojih ive razne ivotinje. Uz Tami rastu trska, a, trave, vodene biljke, a u njima se
kriju plovke puevi , kornjae, abe.. Na njivi uspeva sve to ovek posadi, a u zemlji ive razne bube, rovci
krtice.. U U delibatskoj peari raste mak, bour, ljuti..a njima se kriju lasice, lisice, vukovi.. Zadatak 1: Sa
raznih lokaliteta uzeti razne vrste zemljita, pomeati sa vodom i staviti u staklenu teglu. Posle nekolikom
dana uoiti i prouiti nastale slojeve.Erozija tla: Naa ishrana zavisi od obrade zemljita. Prekomerna ispaa
, slabo navodnavanje i sea uma ogoljuje zemljite koje zatim jaka kia spira, vetar odnosi. Ta pojava se
naziva erozija tla. Ako se nemaran odnos prema zemljitu nastavi uskoro nee biti dovoljno plodnog
zemljita za prozvodnju hrane za sve nas.

88. Kako deci pribliiti problem obnovljivih i neobnovljivih izvora energije

Obnovljivi izvori iako su pozanati vekovima tek nakon energetske krize1974 god. dobijaju na veem
zanaju. Prema novoj definiciji koju je predloola Meunarodna agencija za energiju 2000 god. , u
obnovljive izvore energije spada
1.Klasini: sagorljivi obnovljivi i otpaci(vrsta biomasa, drveni ugalj, poljoprivredni i ivotinjski otpaci,
komunalni i industriski otpaci, biogas) i hidroelektrana
2.Novi obnovljivi izvori: male hidroelektarnee, geotermalna energija, suneve svetlost, energija vetra,
energija mora (talasi, plima i oseka)
Neobnovljivi izvori energije su : nuklearna energija, ugalj, nafta, prirodni gas. Raznim aktivnostima se
najbolje priblii dece kao to su.
Sunce izvor ivotne energije pria Sunce je najvaniji inilac ivotne sredine i bez njega bi naa Planeta
bila smrznuta gromada kamena ileda. Sunce daje energiju biljkama i ivotinjama potrebnu za ivot putem
svetlosti i toplote. Zelene biljke koriste sunevu energiju da proizvode hranu od vode i minerala i zemljita i
vazduha. Zato to proizvode biljke se nazivaji proizvoai. ivotinje ne mogu da proizvode hranu ve
koriste hranu iz biljaka i ona im daje energiju za ivot.. Zbog toga se ivotinje zovu potroai.
Zagrevanje vode:
Materijal: Stakleni terarijum ili neka druga iroka posuda sa poklopcem od staklsa ili kakakv drugi prirodan
materijal za izolaciju, aluminijumska folija, prazne konzerve od piva ili koka kole bez gornjeg poklopca,
crna boja.
Postupak: Unurtanjost staklene posude obloi se prvo kartonom, potom aluminijumskom folijom tako da
folija prelazi gornju ivicu. U nju se stave konzerve, prethodno spolja obojene crnom bojom. Konzerve se
napune hladnom vodom i steklene posude pokrije poklopcem i stavi mesta koje je obasjano Suncem. Posle
nekoliko sati treba pustiti decu da dodirivanjem konzerve osete da se voda u konzervi ugrejala.
Napomena: Sa decom moete razgovarati o suncu kao izvoru toplote. Kad bismo uptrebljavali sunevu
toplotu za zagrejavanje vode, ta bismo sve utedeli?

89. udna mo biljaka

Biljke snagatori- moda tako izgleda da su biljke sasvim nemogue i nepokretne, ali i one imaju svoje
toseve. Bilderi da li ste nekad videli maslaak kako raste iz asfalta? Kako je to mogue Napojene vodom ,
elije biljke se nadimaju poput balona. Maslaak raste, uporan u elji da izae na svetlost. Pre ili kasnije
krrr ak! Probija asfalt
estoki otpor- pred otrim ivotinjskim zubima biljke su uglavnom bespomone, ali ne sve. Rua i iak
bodljama se brani od halapljivaca. Pokua li zver da ih smae ijaaao- to boli a tek kopriva! Njene siune
dlaice na dodir are. Kad ivotinja pojede koprivu, eto nevolje. U ustima vatra, nigde vatrogasca.
90. Kako deci pribliiti problem ugroavanja biodiverziteta

Biodiverzitet ili bioloka raznovrsnost predstavlja raznovrsnost svih ivih bia na planeti Zemlji odnosno,
sveukupnost:1.gena, genetiki diverzitet,-2. Vrsta, specijski diverzitet 3. Ekosistem, ekosistemtski diverzitet.
Ugroene vrste- najbolje sa priom
Vaspita sa decom najpre void razgovor na temu Crveni I crne knjige razgovor poinje pitanjima. Da li
vam je poznato da je opstanak mnogih biljnih i ivotinjskih vrsta ugroen? Da li zante da se veliki broj njih
nalazi pred ieavanjem, I da veliki broj zauvek nestao?
Kada deca dobiju odreeni odgovor na postavljeno pitanje, vaspita deci ukazuje na potrebu preduzimanja
prvog koraka u ostvarivanju zatite, a to je ustanovljavenje liste ugroenih biljnih I ivotinjskih vrsta. Takve
liste u kojima se navedeni sve vrste organizma koje u celom svetu podleu zatiti, nazivaju se crvene liste ili
(crvene knjige) U crvenu knjige upisuje se:
-vrste istrebljenja
- vrsteu opasnosti pred istrebljenje
- ranjive (osetljive)
- retke vrste
Vaspita zatim objanjava svakog nepoznatog pojma, upoznaje decu sa sledeim injebicama: retke I
ugroene vrste zatiene su zakonom; njihova stanita proglaena su za prirodne rezervate, u kojima vlada
poseban reim I u kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju meru U srbiji postoje nacionalni parkovi :
erdap, Kopaonik, Tara, Fruka gora I ar planina
Zadatak vaspitaa je da decu upozna sa injenicom da je u svetu formirana I tzv. Crna lista (ili crna knjiga)
koja sadri popis vie hiljada vrsta biljaka I ivotinja koje ovek , naalost, istrebio svojim bahatim ,
pohlepnim I nemarnim ponaanjem