http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?

Id=331&editionId=40&articleId=221

Ishrana i poremeaji ponaanja dece

Pie: Angelina Radulovid

Roditelji dece koja imaju razvojne probleme prelaze teak put od uoavanja, preko dijagnoze, do leenja maliana. Iako se ovi poremedaji tretiraju uglavnom psiholoki i defektoloki, u svetu se ved dugo koriste metode koje dovode u vezu ponaanje dece i njihovo nepodnoenje odreenih namirnica. O tome kakva je veza dijeta i tretmana razvojnih poremedaja, raznih oblika autizma, deficita panje sa i bez hiperaktivnosti(ADD, ADHD) za "Bilje i zdravlje" govori Danijela Helc, magistar neuropsihologije i logoped. - Istraivanja vrena prethodnih decenija pokazala su da deca s razvojnim problemima esto imaju velike abnormalnosti digestivnog trakta, kao i sindrom propusnosti creva (kada zbog zapaljenja i otedenja, kroz zid creva razne toksine materije dospevaju u krvotok, to se otkriva samo biopsijom). Autizam i drugi razvojni poremedaji do skoro su se tretirali samo logopedsko psiholoki i defektoloki, jer su ti problemi smatrani trajnim stanjem, a ne boledu. Meutim, medicina danas te probleme smatra boledu koja uspeno moe da se tretira i dovede do smanjenja simptoma ishranom(dijetom), suplementima, logopedskim i psiholokim tretmanom -objanjava naa sagovornica. - Putem odreenih savremenih testova preko seruma krvi (IGg) moe da se utvrdi intolerancija na odreenu hranu kod deteta s problemom. Ali, ovaj test nije dovoljan, jer on pokazuje samo trenutnu intoleranciju, a bitno je znati i stepen nepodnoenja odreene namirnice. Drugi, jo vaniji test pokazuje postojanje peptida u organizmu. Ovaj drugi test moe da se radi samo u inostranstvu. INTOLERANCIJA KAZEINA I GLUTENA Kod neke dece organizam ne moe da razloi proteine iz mleka i mlenih proizvoda (kazein) ili gluten. U regularnom procesu varenja, produkt razlaganja ovih proteina su aminokiseline. Meutim, kod dece koja ne poseduju enzime za varenje tih supstanci, umesto amino kiselina stvaraju se peptidi, koji su po hemijskom sastavu opijatnog karaktera (kazein - iz mleka i mlenih proizvoda se pretvara u kazeomorfin, a gluten u glijadomorfin). Test koji dokae postojanje peptida moe da objasni ponaanje deteta, na iji mozak direktno utiu ove opijatne supstance - objanjava Danijela Helc.

-Deca su najede intolerantna na jaja, eder, kvasac, mleko i mlene prozivode, kao i gluten iz brana. Mnogo naunika nastoji da dokae vezu izmeu naruenog digestivnog sistema, imunodeficita i problema koji se javljaju kod tih maliana. UTICAJ RAZNIH FAKTORA Kako uzrok autizma, ni drugih razvojnih poremedaja nije utvren, naunici jo lome koplja oko raznih teorija. Iako postoji i deo naunika koji opovrgavaju ulogu metabolikih problema u nastanku i terapiji razvojnih poremedaja, ipak su za sada naunici najblii stavu da do ovih sindroma dovodi vie faktora istovremeno - naruen imunitet, problem sa digestivnim traktom i genetska predispozicija. S druge strane, u SAD ak godinama postoji veoma jak pokret koji za glavne krivce smatra toksine koji ulaze u deji organizam, naroito konzervans na bazi ive iz MMR (morbili, zauke, rubeola) vakcine. Oni smatraju da ova viestruka vakcina, ako se da u momentu kada dete nije imunoloki otporno (a to se nikada ne moe pouzdano utvrditi), izaziva imunoloki odgovor deteta koji rezultira regresijom u govoru i ponaanju. Nijedna studija do sada to jo nije dokazala, ali ni opovrgla, a poslednjih est godina gotovo 5.000 roditelja dece s autizmom u SAD tuilo je dravu. - Kada vidite metaboliki problem kod dece sa intolerancijom na odreene namirnice, deluje logino zato imaju problema s ponaanjem deca koja uporno unose hranu koju ne mogu da razloe objanjava Danijela Helc. - ak ta deca najede insistiraju na onoj hrani koja im smeta - ponaaju se kao "narkomani" jer te namirnice u njihovom mozgu izazivaju efekat slian onom koji imaju opijati. TERAPIJA Terapija u ovakvim sluajevima, je izmeu ostalog, stoprocentna dijeta - izbacivanje "nepoeljnih" namirnica u potpunosti u svim oblicima. Jer, jedan molekul tih "nepoeljnih" proteina, kod dece s problemom pretvara se u 16 miliona molekula morfina. U radu s decom, Danijela Helc i njeni saradnici koriste tri vrste dijete - bezkazeinsku, bezglutensku i antigljivinu, u zavisnosti ta je utvreno kao problem. Ona naglaava da je nae trito malo i neopremljeno, da je tim roditeljima veoma teko da se pridravaju ove dijete, i da osmisle adekvatnu ishranu za svoju decu. Ali uz dobru edukaciju roditelja, i kombinovanje drugih tretmana, naa sagovornica kae da se poboljanje javlja kod velikog broja dece. SISTEMSKA KANDIDA U laboratorijama u SAD preko urina se dokazuje i postojanje takzovane sistemske kandide, koja je prema reima Danijele Helc, est uzronik problema hiperaktivnog ponaanja i poremedaja panje(ADHD), a ukoliko se ne lei moe dovesti i do nekog oblika autizma. Kandida je gljivica koja je

inae normalan stanovnik crevne flore. Ali u sluajevima gde dete ima naruen imunoloki sistem, i nema antitela za kandidu, moe dodi do takozvane sistemske kandide. - Kada malianu sa takvim prediospozijama (a nema ih vedina dece) dajete vede koliina antibiotika, dolazi do kolonizacije kandide u crevima, koja kao metaboliki produkt daje toksini eder - arabinozu. Ona utie na nervni sistem, blokira razne centre u mozgu zaduene za govor i panju objanjava naa sagovornica. Na osnovu testova koji se rade u SAD, utvruje se sistemska kandida, a terapija je uspena, mada leenje traje najmanje godinu dana. Dete mora biti na bezkvasnoj dijeti, koja podrazumeva izbacivanje iz ishrane svih namirnica kojima se gljivica kandida "hrani" - mleka, mlenih proizvoda, kvasca edera. Ova gljivica "ne voli" origano i beli luk pa ih u ovoj dijeti treba obilato koristiti. EPIDEMIJA Iako nauka do kraja nije utvrdila uzroke za nastanak autizma, zabrinjavaju podaci da je 2000. godine stopa javljanja poremedaja bila jedan na 225, a da ta brojka veoma brzo raste. Ved 2002. godine, odnos u stopi oboljevanja bio je jedno na 166 dece, a poslednji podaci iz 2006. godine govore da je uestalost - na svakih 145 dece jedno ima autizam! U svetu se ved uveliko govori o epidemiji ove bolesti. Jedan od najvanijih faktora u integraciji i osposobljavanju ovakve dece je rano otkrivanje problema, najbolje ved u drugoj godini. U Americi 60 odsto dece sa autizmom se ukljuuje u redovno kolstvo, i oni uz pravilan tretman mogu da ive gotovo bez simptoma. Ali, kod njih je sistem otkrivanja razvojnih poremedaja dobro razvijen, dok se kod nas jo uvek deava da roditelji dovode decu koja treba da krenu u kolu, a jo "lutaju" traedi dijagnozu.