UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

MEDICINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
SINDROM OKLUZIJE ARTERIJE CENTRALIS RETINE
OFALMOLOGIJA

Januar, 2017

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................... 3
OKLUZIJA ACR............................................................................................................. 4
Stablu centralne retinalne arterije........................................................................................ 4
Ili u nekoj od njenih grana......................................................................................... 4
ETIOLOGIJA................................................................................................................. 5
LEENJE...................................................................................................................... 6
LITERATURA................................................................................................................ 7

UVOD
Arterija centralis retine je ogranak oftalmike arterije, od koje se odvaja i ulazi u optiki ivac
na 10-15 mm iza one jabuice a zatim ulazi u unutranjost one jabuice kroz sredinji dio
papile optikog ivca. Posle toga, ona se deli na etiri ogranka od kojih su dva vea i idu
temporalno (arteriolae temporales retinae superior et inferior), dok su druga dva ogranka manja i
idu ka nazalnom delu (arteriole nasales retinae superior et inferior). Ova arterija je terminalna, tj.
njeni oganci se ne anastomoziraju to znai da prilikom zapuenja ove arterije ili nekog njenog
ogranka ne moe da se uspostavi kolateralni krvotok, tako da dolazi do izumiranja onog dela
retine koji ne moe da bude normalno vaskularizovan. Arterija centralis retine ishranjuje
unutranje slojeve mrenjae ( bipolarne i ganglijske ), dok se spoljni slojevi ( pigmentni sloj i
sloj tapia i epia ) ishranjuju iz sudovnjae, zapravo preko njenog horiokapilarnog sloja.
Retinalna vena (v.centralis retinae) prati istoimene ogranke arterije. Dok su arterije svetlocrvene
boje, dotle su vene tamnije boje. Kalibar vena je neto vei od kalibra arterije ; odnos im je 3 : 2 .
Ono to vidimo posmatranjem krvnih sudova oftalmoskopom predstavlja, u stvari, debljinu
krvog stuba koji se nalazi u njihovom lumenu, jer se pod normalnim uslovima ne vide njihovi
zidovi, poto su oni providni. Tek kada dodje do organskih promena u zidovima krvnih sudova,
njihova providnost se smanji, a ujedno se i lumen suzi, tako da to ima reperkusiju i na izgled
krvnog stuba u sudovima. Providni zidovi krvnih sudova pod normalnim uslovima reflektuju
prilikom oftalmoskopianja svetlost sa svoje konveksne strane, to se ispoljava u vidu refleksa
koji se pruaju sredinom vena i arterija. Kad je tonus zidova arterija povean kao i pri organskim
arterioskleroznim promenama, ovi refleksi bivaju jae izraeni.
Poremeaji cirkulacije u retini dovode do promena koje su u vezi sa injenicom da arterije retine
pripadaju terminalnom tipu krvnih sudova. Ti poremeaji cirkulacije najjasnije se ispoljavaju kod
okluzivnog sindroma arterije centralis retine i kod tromboze vene centralis retine a takoe i kod
retinalnog vaskulitisa.

OKLUZIJA ACR
Opstrukcija ACR izaziva trenutan i potpun gubitak vida, poto se ne moe uspostaviti
kolateralna cirkulacija. Efekat opstrukcije retinalne arterije je potpuna ishemija unutranjih
slojeva neuroretine, to za posljedicu ima atrofiju unutranjeg nuklearnog sloja i sloja ganglijskih
elija. Bolesnici primete jednostrani nagli gubitak vida, koji poinje kao senka ili blesak, brzo se
iri i zahvata celo vidno polje, za svega nekoliko minuta. Prilikom okluzije centralne retinalne
arterije nastaju karakteristine promjene na onom dnu a one su rezultat prekida dotoka arterijske
krvi u mrenjau. Oftalmoskopska slika e biti razliita u zavisnosti od toga da li se prepreka
koje je izazvala prekid cirkulacije nalazi u
:

Stablu centralne retinalne arterije

Ili u nekoj od njenih grana

Ako se zatvori lumen stabla ove arterije odmah dolazi do amauroze tj gubitka vida. Cela retina
e da postane edematozna, to e se oftalmoskopski ispoljiti mlenobelom bojom celog onog
dna. Na ovoj mlenobeloj osnovi jedino se razlikuje mesto koje odgovara utoj pegi (macula
lutea) i koje ima izrazito crvenu boju, tako da podseca na trenju. Ova crvena boja macule u
sluaju okluzije stabla centalne retinalne arterije uslovljena je anatomskim odlikama toga dela
retine. Naime, u predelu macule retina je najtanja pa e tu edem biti najmanje izraen i na taj
nain e prosijavati crvena boja krvi koja se nalazi ispod macule u sudovnjai. Arterije su uske, a
krvni stub, koji se u njima normalno nalazi, znatno je redukovan, pa ak u nekim sluajevima i
ne postoji, jer je priliv krvi onemoguen. I u venama ima manje krvi. Papila optikog ivca je
normalna, poto se snabdeva krvlju iz cilijarne cirkulacije. Posle nekoliko nedelja ( 3 4 ) edem
se povlai ostavljajui atrofinu tanku neuroretinu, suene retinalne krvne sudove i bledu papilu.
Kao rezultat teke anoksije neuroretine, ponekad nastaje ak i neovaskularizacija.
Ako je dolo do okluzije samo jedne grane centralne retinalne arterije, onda je oftalmoskopski
izgled razliit utoliko to se edem retine nalazi samo u onom podruju koje irigira odgovarajua
grana. Arterije su i tu ue. Granica izmeu edematozne retine i one koja nije zahvaena ovim
cirkularnim poremeajem je obino otra. Macula se u ovom edematoznom delu se takoe

izdvaja svojom jasno crvenom bojom. Funkcionalno dolazi do ispada u onom delu vidnog polja
koji odgovara zahvaenom delu retine.
U daljem razvoju oftalmoskopski izgled se menja. Edem postepeno nestaje, crvena boja
makularnog predela isezava, retina i ono dno dobijaju normalnu boju, dok na papili onog
ivca dolazi do znakova jasne atrofije, kada je okluzija zahvatila stablo arterije. Gubitak vida je
definitivan, jer je retina, kao izdanak centralnog nervnog sistemaj, veoma osetljiva na svaki
poremeaj u ishrani tako da prekid hrane od svega nekoliko minuta dovodi do ireparabilnih
promena.

ETIOLOGIJA
Etiologija ovog sindroma nije jedinstvena. Tako spazam srterije centralis retine moe da dovede
do ovog stanja, i to je jedini sluaj u kom promene mogu da se povuku i da se vid uspostavi, pod
uslovom da taj spazam ne traje dugo. Inae sve druge organske promene dovode do definitivnog
oteenja. Od organskih promena treba spomenuti emboliju embolia arteriae centralis retinae ;
embolus moe da zapui stablo ili samo neku granu. Embolus dolazi u oko, odnosno u centalnu
retinalnu arteriju, obino kod sranih bolesnika koji imaju neku manu, npr insuficijenciju ili
stenozu aorte. Isto tako kod zapaljenskih promjena endotela ili zida arterije, kao i kod
arteriosklerotsklih promena, moe da doe do obliteracije lumena i do svih opisanih promena na
onom dnu, s odgovarajuim oteenjem vida. Vecina bolesnika sa opstrukcijom arterije centralis
retine su starije osobe. Najea pratea oboljenja su : hipertenzija, arterioskleroza, bolesti
karotidne arterije, dijabetes, lipidni poremeaj , arteritis dinovskih elija ( M. Horton ) ,
ishemijska bolest srca i srane mane prije svega mitralna stenoza i insuficijencija. Do okluzije
dolazi zbog bolesti krvnog suda (aterom, arteritis) ili zbog embolusa koji se formira u
proksikmalnoj cirkulaciji (kod sranih aritmija ili kod bolesti karotidne arterije).

LEENJE
Vid moe da se uspostavi samo kada je uzrok ovog sindroma spazam arterije centralis retine koji
se uspe prekinuti urgentno datim vazodilatatorima i spazmoliticima. Meutim kod navedenih
organskih promena (embolus, zapaljenje endotela, arterioskleroza) koje su dovele do okluzije,
sva mogua terapija se pokazala neefikasnom. Zbog toga je vanija profilaksa, koja treba da se
sastoju u pravilnom leenju sranih bolenika, arterioskleroze i zapaljenskih promena koje bi
mogle da zahvate i zid arterije. Nikotin odnosno puenje dovodi do spazma i time favorizuje
nastanak sindroma okluzije arterije centralis retine. Relativno su retke kompletne okluzije, treba
poduzeti terapijske mere u periodu od najvie 48 sati od pojave simptoma. Preporuuje se naglo
snienje intraokularnog pritiska (osmoterapija, acetazloamid, punkcija prednje one komore,
lokalno blokatori u vidu kapi) uz masau bulbusa, a sve u cilju restituisanja retinalne
cirkulacije. Moe se koristiti udisanje 5 % ugljen dioksida i 95 % kiseonika. Rezultati su
minimalni. U sluajevima Hortonove bolesti neophodno je primeniti kortikosteroide u visokim
dozama.

LITERATURA
1. Oftalmologija, Olga Litriin, Milan Blagojevi, Dobrosav Cvetkovi, Medicinska knjiga,
2004.
2. Klinika oftalmologija, Kozomara R. i saradnici, 2000.