Alkoholi, sirovine, tehnoloki procesi proizvodnje, vrste i oblasti koristenja alkohola

MATURSKI RAD IZ HEMIJE,

TEMA: ALKOHOLI
Posted on April 21, 2013 by milenkovicivan007

Sardzaj:
UVOD.1

STRUKTURA.2

FIZIKE OSOBINE.4

DOBIJANJE ALKOHOLA..4

1. industrijsko dobijanje
2. laboratorijsko dobijanje

HEMIJSKE OSOBINE ALKOHOLA..7

1. Reakcije sa raskidanjem C-O veze

2. Reakcije sa raskidanjem C-H veze
3. Ostale reakcije

POLIHIDROKSILNI ALKOHOLI17

1. Dioli
2. Trohidroksilni alkoholi

ZAKLJUAK20

LITERATURA.21

UVOD
Posted on April 21, 2013 by milenkovicivan007

Alkohol je rec arapskog porekla.Ako se pravilno prevede ova rec (al-ghawl) znaci
duh ili djavo.Po hriscanskom verovanju pricesce oznacava ritualno uzimanje hleba
i vina koji se pretvaraju u Isusovo telo i krv, tako da su vernici primajuci pricesce,
neposredno povezuju sa Bogom.Alkohol je jedan od osnovnih sastojaka u ljudskoj
ishrani.Umereno konzumiranje alkohola moze imati pozitivne efekte na zdravlje, ali se u
prekomernim unosenjem razvijaju teska ostecenja i razvoj alkoholizma.

STRUKTURA
Posted on April 21, 2013 by milenkovicivan007

Alkoholi imaju hidroksilnu grupu (OH) vezanu za ugljovodonicni niz.Opsta formula

alkohola: CnH2nOH.

Alkoholi se klasifikuju:

1. primarne (RCH2-OH)
2. sekundarne (R2CH-OH) i
3. tercijarne (R3C-OH).

alkohol (kasnolat. < arap. al-kul: antimon u prahu [za bojenje onih kapaka], potom
proiena tvar), u obinu govoru naziv za etilni alkohol, etanol, estu ili pirit, kemijski
spoj formule C2H5OH, najvaniji lan skupine alkohola. To je bezbojna, lakoupaljiva
tekuina ugodna mirisa, vrelita 78,3 C. Mijea se s vodom u svakom omjeru, a pritom
joj se smanjuje obujam i razvija toplina. S vodom i s razliitim organskim tvarima
alkohol stvara azeotropne smjese ( AZEOTROPIJA). Tako se frakcijskom destilacijom
smjese alkohola i vode ne moe dobiti isti, bezvodni alkohol, jer smjesa s masenim
udjelom 95,6% alkohola i 4,4% vode ima pri 78,15 C konstantno vrelite (azeotropna
smjesa), koje je nie od vrelita istog alkohola. Zbog toga je obian alkohol zapravo
smjesa od priblino 95% etilnog alkohola, a ostatak uglavnom ini voda. Voda u alkoholu
smanjuje njegovu sposobnost otapanja. Za dobivanje bezvodnog ili apsolutnog alkohola
(udio alkohola je 99% ili vei) treba pri destilaciji dodati tvari koje veu vodu (npr.
kalcijev oksid) ili koje isparavanjem odnose sa sobom u parama azeotropnog sastava, uz
neto alkohola, i svu vodu (npr. benzen).
Alkohol namijenjen pripravi alkoholnih pia proizvodi se od krobnih ili eernih
sirovina vrenjem s pomou kvasca. Kao sirovine slue krumpir, kukuruz, jeam, ra, ria,
zob, voe, eerna repa, melasa, sulfitna luina ( CELULOZA), od kojih se prije vrenja
priprema otopina nazvana, prema sirovini, krobna ili slatka komina. Sirovine se prvo
usitne (voe, itarice, krumpir, eerna repa), po potrebi mijeaju s vodom radi
suspendiranja (krobne sirovine) ili razrjeivanja (melasa). Katkad se dodaju i hranjive
soli kao izvori duika i fosfora. krobne se komine zagrijavanjem prevode u krobni
lijepak, djelomice ohlade i podvrgavaju enzimskoj hidrolizi. Dodaju se amilolitiki
enzimi razliita podrijetla (neko zeleni jemeni slad, danas komercijalni enzimski
preparati dobiveni uzgojem mikroorganizama), koji razgrauju krob u fermentabilne
eere. Slatka se komina nakon hlaenja prebacuje u fermentore i nacjepljuje kvascem,
koji u roku od 36 do 72 sata previre eere ( ALKOHOLNO VRENJE). Osloboena toplina
odvodi se rashladnim medijem u okoli, a nastali ugljini dioksid esto se hvata i
iskoritava. Prevrela komina, osim etilnog alkohola, sadri i sporedne proizvode
alkoholnoga vrenja. Viekratnom destilacijom ( REKTIFIKACIJA) alkohol se odjeljuje od
lake hlapljiva acetaldehida i acetala i od tee hlapljiva patonog ulja, tj. smjese viih
alkohola, uglavnom butilnoga i amilnoga, pa se dobiva rafinirani alkohol. Vodena
suspenzija iz koje je destilacijom izdvojen alkohol (dibra) slui kao stona hrana ili (od
melase) za dobivanje gnojiva i dr.

Industrijski alkohol je etilni alkohol koji se ne upotrebljava za pie, nego u razliite

tehnike svrhe. Ako je to alkohol koji potjee od krobnih ili eernih sirovina, u nj se
dodaju tvari neugodna mirisa (piridin, metanol) kako se ne bi mogao piti (denaturirani
alkohol). Industrijski alkohol uglavnom se danas proizvodi sintetski hidratacijom etilena
(adicijom molekule vode na njegovu dvostruku vezu). Reakcija se provodi pod tlakom
(~3 MPa), uz katalizator na bazi fosforne kiseline (300 do 400 C) ili s pomou sumporne
kiseline (75 do 80 C). Sintetski proizveden alkohol ne upotrebljava se u prehrambenoj
industriji.

Alkohol se upotrebljava kao otapalo i sredstvo za ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje

i za izradu umjetnih alkoholnih pia. Polazna je tvar i za proizvodnju niza vanih
kemikalija, kao acetaldehida, octene kiseline, razliitih estera, etera, etilena, kloroforma,
polimernih materijala, umjetnih kauuka i dr. U Hrvatskoj postoje tvornice rafiniranog
alkohola u Sisku, upanji i u Zagrebu.

Etanol

Etanol
C2H5OH
 IUPAC
hidroksietan
nomenklatura

Ostala imena etilni alkohol, pirit, esta

Identifikacijski brojevi

CAS broj 64-17-5

EC registarski broj 200-578-6

UN broj 1170

RTECS broj KQ6300000

Osnovna svojstva

Molarna masa 46.07 gmol1

Relativna
{{{molekulska masa}}}
molekulska masa

Izgled bezbojna tekuina

Gustoa
0,789 gcm3

Talite
159 K - 114C

Vrelite
352 K, 78C
 Tlak para
5.95 kPa (pri 20C)

Dipolni moment
1.69 D

Struktura

Oblik molekule

Sigurnosne upute

Znakovi opasnosti

Lako zapaljivo
(F)

Oznake R: ?
rizika i
sigurnosti S: ?

SI-sustav mjernih jedinica koriten je gdje kod je to mogue.

Ukoliko nije drugaije naznaeno, upisane vrijednosti izmjerene
su pri standardnim uvjetima.

Portal:Kemija

Etanol (obini alkohol, CH3-CH2-OH, C2H5OH) je najvaniji lan skupine alkohola.

Etanol je primarni alkohol sa dva ugljikova atoma.

Sadraj
 1 Osobine i upotreba
2 Dobivanje
3 Industrijski alkohol
4 Dobivanje u Hrvatskoj
5 Izvori

Osobine i upotreba
Etanol je pri sobnoj temperaturi bezbojna, hlapljiva i lako zapaljiva tekuina ugodna
mirisa. Vrelite mu je 78,3C, talite -117,3C, a gustoa 0,789g/cm3.

Reagira neutralno i higroskopan je. Mijea se s vodom u svakom omjeru, pri tom joj se
smanjuje obujam i razvija toplina. S vodom i s razliitim organskim tvarima etanol stvara
azeotropne smjese.

Aktivan je sastojak opojnih (alkoholnih) pia, u kojima nastaje fermentacijom eera uz

pomo kvasca.

Alkohol se upotrebljava kao otapalo (jako dobro otapa masti, ulja i boje) i sredstvo za
ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje i za izradu (proizvodnju) umjetnih alkoholnih
pia. Polazna je tvar i za proizvodnju niza vanih kemikalija, kao acetaldehida, octene
kiseline, razliitih estera i etera, etilena, kloroforma, polimernih materijala, umjertnih
kauuka i dr.

Najjaa alkoholna pia ne sadre vie od 45 % alkohola, dok je volumni udio etanola u
apsolutnom alkoholu 96 %. Ako ovjek popije (eksa) 500 ml istog etanola moe
umrijeti. Budui da se brzo resorbira u probavnom traktu, slui kao izvor energije s brzim
djelovanjem pa se ponekad koristi protiv oka.

Zapaljen gori bijelo-plavim plamenom.

Gorenje etanola:

2C2H5OH+6O2-->4CO2+6H2O

Dobivanje
Alkoholno vrenje je najstariji nain dobivanja alkohola. To je proces u kojem se uz
katalitiko djelovanje enzima kvaevih gljivica ugljikohidrati pretvaraju u etanol. U
piima se dobije djelovanjem kvaevih gljivica, na eeru jemu (za pivo), grou (vino)
te jemu, kukuruzu ili rii (viski). Fermentacija se prekida kada je volumni udio alkohola
16% jer koncentriraniji alkohol utjee na aktivnost enzima (gljivica). Pia u kojima je
volumni udio alkohola vei, dobiju se destilacijom. Specifian okus vina i pia potjee od
malih koncentracija duljelananih ugljikovodika, aldehida, organskih kiselina i estera.
S obzirom na to da ubija kvasce, fermentacijom se ne mogu proizvesti alkoholne otopine
s vie od 15% obujamnoga udjela etanola. Alkohol namijenjen pripravi alkoholnih pia
proizvodi se od krobnih ili eernih sirovina vrenjem s pomou kvasca. Industrijskom
fermentacijom sirovina bogatih eerom (melasa, sirutka, eerna repa, voe), krobom
(krumpir, kukuruz, jeam, ra, ria, zob i druge itarice) ili celulozom (otpadna sulfitna
luina), proizvodi se etanol koji se upotrebljava kao gorivo. Sirovine od kojih se prije
vrenja priprema otopina, nazvana je prema sirovini, krobna komina (ili slatka komina).
Sirovine se prvo usitne (voe, itarice, krumpir, eerna repa), po potrebi mijeaju s
vodom radi suspendiranja (krobne sirovine) ili razrjeivanja (melasa). Katkad se dodaju
i hranjive soli kao izvori duika i fosfora. krobne se komine zagrijavanjem prevode u
krobni lijepak, djelomice ohlade i podvrgavaju enzimskoj hidrolizi.
Dodaju se amilolitiki enzimi razliita podrijetla (neko zeleni jemeni slad, danas
komercijalni enzimski preparati dobiveni uzgojem mikroorganizama), koji razgrauju
krob u fermentabilne eere. Slatka se komina nakon hlaenja prebacuje u fermentore i
nacjepljuje kvascem, koji u roku od 36 do 72 sata previre eere.
Osloboena toplina odvodi se rashladnim medijem u okoli, a nastali ugljini dioksid
esto se hvata i iskoritava. Prevrela komina, osim etilnog alkohola, sadri i sporedne
proizvode alkoholnoga vrenja. Viekratnom destilacijom alkohol se odjeljuje od lake
hlapljiva acetaldehida i acetala i od tee hlapljiva patonog ulja, tj. smjese viih alkohola,
uglavnom butilnoga i amilnoga, pa se dobiva rafinirani alkohol.
Vodena suspenzija iz koje je destilacijom izdvojen alkohol (dibra) slui kao stona hrana
ili (od melase) za dobivanje gnojiva i dr..

Frakcijskom destilacijom (smjesa alkohola i vode) ne moe se dobiti isti, bezvodni

etanol, jer destilacijom nastaje azeotropska smjesa stalnoga vrelita s masenim udjelom
95,6% alkohola i 4,4% vode, koja ima pri 78,15C konstantno vrelite (azeotropna
smjesa), koje je nie od vrelita istog alkohola. Zbog toga je obian alkohol zapravo
smjesa od priblino 95% etilng alkohola, a ostatak uglavnom ini voda. Voda u alkoholu
smanjuje njegovu sposobnost otapanja.

Za dobivanje istog etanola (bezvodnog ili apsolutnog alkohola, gdje je udio alkohola
99% ili vei) s najvie 1% vode u sebi, treba se pri destilaciji ukloniti voda sredstvima za
suenje (npr. kalcijev oksid je jeftina tvar koja najbolje vee vodu) ili koje isparavanjem
odnose sa sobom u parama azeotropnog sastava, uz poneto alkohola, i svu vodu (npr.
benzen).

Industrijski alkohol
Denaturirani etanol

Industrijski alkohol (denaturirani alkohol) je etilni alkohol koji se ne upotrebljava za

pie, nego u razliite tehnike svrhe. Ako je to alkohol koji potjee od krobnih ili
eernih sirovina, u nj se dodaju tvari neugodna mirisa (piridin, metanol) kako se ne
mogao piti.

Takav alkohol, za potrebe kemijske industrije, gdje se primjenjuje kao otapalo i sirovina
za pripravu drugih kemikalija, se uglavnom danas proizvodi sintetski hidratacijom etilena
(adicijom molekule vode na njegovu dvostruku vezu). Reakcija se provodi pod tlakom
(~3 MPa), uz katalizator na bazi fosforne kiseline (300 do 400C) ili s pomou sumporne
kiseline (75 do 80C). Sintetski proizveden etanol ne upotrebljava se u prehrambene
svrhe.

Industrijsko dobivanje etanola:

Industrijski se etanol proizvodi adicijom vode na eten pri povienoj temperaturi i tlaku uz
fosfornu kiselinu kao katalizator:

CH2=CH2 + H2O (uz katalizator (najee H3PO4), tlak = 200 bar, temperatura =
300 C) CH3-CH2-OH

Ovim se postupkom dobiva razrijeena vodena otopina etanola iz koje se destilacijom

dobiva etanol u kojem je volumni udio vode 4%. Preostala se voda ne moe ukloniti
destilacijom, ve samo sredstvima koja kemijski veu vodu, npr. natrijev etoksid, kalcijev
oksid. 70 %-tna otopina etanola rabi se kao dezinfekcijsko sredstvo, jer sprjeava razvoj
mikroorganizama.
Bioetanol

Branje eerne trske.

Polje kukuruza.

Slatki sirak.
Postrojenje za proizvodnju bioetanola (SAD).

Postrojenje za proizvodnju bioetanola (Brazil).

Saab 9-3 SportCombi BioPower je prilagoen i fleksibilan za razliita goriva ili FFV
(engl. flexible fuel vehicles), te moa koristiti goriva koja sadre i do 85% bioetanola
(E85).

Brazilska Honda Civic iz 2008., je isto prilagoena i fleksibilna za razliita goriva, a ima
dodatni spremnik za isti benzin, za pomo prilikom paljenja motora, te glavni spremnik
za isti bioetanol.

Bioetanol je etanol koji se proizvodi od biomase i/ili biorazgradivoga (celuloznog) dijela

otpada, da bi se koristio kao biogorivo. Etanol se moe koristiti u motorima s unutarnjim
izgaranjem uz dodavanje benzinu ili kao njegova potpuna zamjena. Za dodavanje do 20%
etanola u benzin nisu potrebne nikakve preinake ni zahvati na motoru, dok za dodavanje
veeg udjela ili za pogon samo na etanol treba djelomino modificirati motor, to
poskupljuje cijenu takvih vozila za oko 5 do 10%. Vozilo s bioetanolom moe dostii oko
2/3 dometa benzinskog vozila iste veliine spremnika, to se nadomjeta koritenjem
etanola pomijeanog s benzinom. Etanol koji se koristi u vozilima kao gorivo je
denaturiran, to znai da su mu dodana sredstva koja spreavaju konzumaciju (npr. mala
koliina, 2-5%, benzina). [1]

Etanol se moe proizvoditi od tri osnovne vrste biomase: eera (od eerne trske,
melase), kroba (od kukuruza) i celuloze (od drva, poljoprivrednih ostataka). Sirovine
bogate eerima vrlo su pogodne za proizvodnju etanola, budui da ve sadravaju
jednostavne eere glukozu i fruktozu, koji mogu fermentirati izravno u etanol. Sirovine
bogate krobom sadravaju velike molekule ugljikovodika, koje treba razloiti na
jednostavne eere procesom saharifikacije. To zahtijeva jo jednu fazu u procesu
proizvodnje to poveava trokove. Ugljikovodici u sirovinama bogatim celulozom
sastavljeni su od jo veih molekula i trebaju se pretvoriti u eere koji mogu fermentirati
kiselom ili enzimatskom hidrolizom. Najznaajnije biljne vrste koje se uzgajaju za
proizvodnju etanola su eerna trska, slatki sirak, manioka i kukuruz.

Vodea zemlja u proizvodnji i primjeni etanola za vozila je Brazil, u kojem se svake

godine proizvede vie od 15 milijardi litara. Oko 15% brazilskih vozila se kree na isti
etanol, a oko 40% koriste 20%-tnu smjesu s benzinom (E20). Etanol se poeo proizvoditi
kako bi se smanjila brazilska ovisnost o inozemnoj nafti i otvorilo dodatno trite
domaim proizvoaima eera. U SAD-u etanolske smjese ine oko 9% ukupne
godinje prodaje benzina. [2]

Sadraj
1 Prednosti
2 Proizvodnja bioetanola
o 2.1 Tehnoloki proces za proizvodnju etanola iz kukuruza
3 Primjena
4 Izvori

Prednosti
Sa stajalita zatite okolia bioetanol kao gorivo ima znaajne prednosti pred fosilnim
gorivima. tavie, mnoge od prednosti se ostvaruju ve i zamjenom uobiajenih aditiva
etanolom:

u reformuliranom benzinu bioetanol zamjenjuje aditive koji slue za poveanje
oktanskog broja kao to su tetraetilolovo, benzen ili MTBE, koji svi redom
zagauju ili zrak, ili podzemne vode, ili oboje.

bioetanol sagorijeva istije nego benzin.

etanol predstavlja manju opasnost za izazivanje poara nego obini benzin.

vana prednost bioetanola pred fosilnim gorivima je to smanjuje koliinu
staklenikih plinova. Proizvodnja i koritenje bioetanola mogu se deklarirati od
strane Republike Hrvatske u sklopu Kyoto protokola kao organizirano
smanjivanje generiranja ugljikovog dioksida, jer je sav CO2 koji je nastao
sagorijevanjem etanola prethodno bio apsorbiran iz atmosfere fotosintezom.

bioetanol dobiven iz poljoprivrednih proizvoda predstavlja obnovljivi izvori
energije, koji se za razliku od fosilnih goriva ije su zalihe konane nee nikada
iscrpiti. To posebno dolazi do izraaja u vezi naglo rastuih cijena nafte. [3]

Proizvodnja bioetanola
Osnovne faze u procesu proizvodnje etanola su:

priprema sirovine,
fermentacija,
destilacija etanola.

Priprema sirovine je zapravo hidroliza molekula kroba enzimima u eer, koji moe
fermentirati. Uobiajena tehnologija za proizvodnju etanola je fermentacija u pei s
obinim kvascem za proizvodnju 8 do 10%-tnog alkohola nakon 24 do 72 sati
fermentacije. Nakon toga slijedi destilacija tog alkohola u nekoliko faza ime se dobiva
95%-tni etanol. Za proizvodnju posve istog bioetanola, kakav se koristi za mijeanje s
benzinom, dodaje se benzen i nastavlja destilacija te se dobiva 99,8%-tni etanol. Ukoliko
je itarica sirovina, krob se enzimskim putem pretvara u eer. U toku ovog procesa
stvara se nusproizvod koji se moe upotrijebiti kao stona hrana obogaena
bjelanevinama, sa sadrajem bjelanevina od 30%.

Prinos etanola iz raznih sirovina:

Prinos etanola Prinos sirovine Prinos alkohola Energija (GJ/ha)

Sirovina
(l/ha) (t/ha) (l/ha) godinje godinje
eerna
70 50 3500 1350
trska
Slatki sirak 86 35 3010 945
Kukuruz 370 6 2200 162
Drvo 160 20 3200 540

Iz tablice je vidljivo da vidljivo da je najvei prinos eerne trske po hektaru.

Tehnoloki proces za proizvodnju etanola iz kukuruza

Za proizvodnju etanola iz kukuruza u pravilu se koristi tzv. Dry mill proces. Tako se
naziva zato jer se suhi kukuruz unosi u mlin ekiar u kojem se melje u rot, odnosno
grubo kukuruzno brano. Tako dobivenom kukuruznom branu se dodaje voda, kako bi se
od brana stvorio kom. Povisuje se temperatura kako bi se smanjila koliina bakterija i
otopio krob. To je kao kuhanje palente. Zatim se dodaju enzimi koji razgrauju krob u
dugolanane eere, kao to je dekstroza i na kraju na glukozu. [4]
Kom se potom hladi i prebacuje u velike fermentore, gdje se dodaju kvasci, da bi zapoeo
proces fermentacije i konvertiralo eere u alkohol. Za kontrolu pH i kao nutrijent za
kvasce se dodaje amonijak. Ovaj proces traje oko 45 sati pri emu se krajnji stupanj
odvija u tzv. pivskom bunaru. Kom se mijea i odrava hladnim, kako bi kvasci bolje
djelovali. Ugljikov dioksid ili CO2 je nusproizvod fermentacije. U CO2-skraberu se
protustrujno kropi voda i zarobljava alkohol koji bio eventualno ponesen sa CO2 i tako
dobivena razrjeena alkoholna otopina se onda recirkulira u fermentor. Sam CO2 se
cjevovodom alje dalje na komprimiranje i u prodaju kao suhi led, dodatak gaziranim
piima, ili se koristi u proizvodnji nafte.

Voda i potroene krutine se odjeljuju od otopine alkohola. Alkohol se fleira i zagrijava

na 77 C. Prva ili pivska kolona je ona u kojoj se hvata para alkohola na vrhu kolone, dok
se krutine ispumpavaju sa dna u spremnik.

Druga, ili rektifikacijska kolona odvaja visoko koncentrirani alkohol od vode, pri emu se
visoko koncentrirani alkohol opet odvodi kao paroviti proizvod na vrhu kolone, dok se
razrijeeni alkohol ispumpava sa dna i alje dalje u poboni stripper. Preostala voda se
recirkulira i koristi iznova u procesu kuhanja kukuruznog brana. U striperu se odjeljuje
razrijeeni alkohol od vika vode. I ovdje ima viak tople vode sa dna kolone koji se
pumpa i vraa natrag u kuhanje ime se rekuperira ili obnavlja toplinska energija.

Ovaj proces rezultira azeotropnom smjesom 96% alkohola i vode. Preostala voda
uklanja se pomou tzv. molekulskih sita. Molekulska sita su zeoliti koji doputaju vodi da
se adsorbira na zrnima dok molekule alkohola koje su vee ne prolaze i na taj nain se
odvaja 100% tni alkohol u spremnik gotovog produkta. Odakle se alkohol isporuuje u
rafineriju na mijeanje s benzinima.

Kruti ostatak se dalje centrifugira i uparava na koji nain se dobiva krma. Nakon
centrifugiranja prvo se uparavanjem dobije suspenzija s 30% krutih tvari zvana sirup.
Daljim suenjem dobiva se krma zvana DDGS18. Ova krma je idealna za prehranu
goveda na velikim farmama. Na proizvodnju etanola iz kukuruza nadovezuje se i
napredniji pristup tzv. biorafinerije, kod koje se iz biomase proizvodi mnotvo raznih
produkata.

Primjena
Podrobniji lanak o temi: Bioetanolove mjeavine

Bioetanol se koristi u smjesi sa benzinom, u razliitim koncentracijama. U Brazilu se ak

koristi u nerazrjeenom stanju (E100). U Njemakoj, Europski standard DIN EN 228,
omoguuje upotrebu mjeavine goriva sa sadrajem bioetanola do 5% (E5). U motorima
vozila koja su prilagoena i fleksibilna za razliita goriva ili FFV (engl. flexible fuel
vehicles) mogu se koristiti goriva koja sadre i do 85% bioetanola (E85). Druga
mogunost je upotreba bioetanola za proizvodnju etil-terc-butiletra (ETBE), koji sadri
74% bioetanola. ETBE se moe koristiti kao zamjena za metil-terc-butiletar (MTBE),
koji se dobiva iskljuivo iz neobnovljivih izvora, i kao aditiv za smanjenje udara
(lupanja) u motoru. Od 2004. ubrzana je i proizvodnja bioetanola kao goriva. U toku
2007. u svijetu je proizvedeno oko 40 miliona m3 bioetanola. Brazil je vodei svjetski
proizvoa bioetanola iz eerne trske.

Benzin u kojem je do 5% bioetanola, oznaavat e se oznakom E5, a s udjelom od 5 do

10% nosit e oznaku E10. Dizelsko gorivo u kojem udjel biodizela dosee do 7% nosit e
oznaku B7. U skladu s europskim propisima, na mjestima na kojima se prodaje gorivo s
metalnim aditivima morat e stajati naljepnica s tekstom Sadri metalne aditive. U
skladu s europskim pravilima propisane su i procedure provjere kvalitete goriva koje
distributeri stavljaju u promet.
Alkoholi
"Alkohol" preusmjerava ovamo. Za druga znaenja, pogledajte Alkohol (razdvojba).

Opa formula alkohola R-OH, gdje je OH hidroksilna skupina

Alkoholi ((kasnolat. < arap. al-kuhl: antimon u prahu [za bojenje onih kapaka], potom
proiena tvar) su organski spojevi koji sadre hidroksilnu (OH) skupinu vezanu za
ugljikov atom, ako taj nije u sastavu aromatske jezgre; prema broju hidroksilnih skupina
dijele se na jednovalentne, dvovalentne, trovalentne i vievalentne, a prema poloaju
ugljikova atoma na koji je ta skupina vezana mogu biti primarni, sekundarni i tercijarni.

Sadraj
1 Osobine
o 1.1 Nomenklatura alkohola
2 Kemijska svojstva i dobivanje alkohola
o 2.1 Metanol
o 2.2 Etanol
o 2.3 Glicerol
3 Vino i fermentacija
4 Vidi jo
5 Izvori

Osobine
Opa formula alkohola je R-OH, dakle hidroksilna skupina OH, vezana na alkan tj. lanac
ugljikovodika. Slinu strukturu imaju karboksilne kiseline koje se dobivaju oksidacijom
alkohola. Hidroksilna skupina (funkcijska skupina) se sastoji od jednog atoma vodika i
jednog atoma kisika, prema tome je jednovalentna. Zato i lanac na koji se skupina vezuje
mora biti jednovalentan. Tako e npr. saeta strukturna formula etanola biti CH3-CH2-OH.

U homolognome nizu primarnih alkohola nii su lanovi, prva etiri, tekuine, srednji (do
11 ugljikovih atoma), uljaste tekuine, a vii su vrste tvari.

Nii alkoholi mijeaju se s vodom, vii se u vodi uope ne otapaju. S kiselinama daju
estere, s alkalijskim kovinama alkokside, a oksidacijom prelaze u aldehide, ketone i
organske kiseline. -alkoholi koji u svojoj skupini imaju vei broj C atoma su netopivi u
vodi jer imaju dulji dio molekulske nepolarne grae

Nomenklatura alkohola

Svi alkoholi u kemijskoj nomenklaturi imaju nastavak ol, tj. svi se alkoholi imenuju
tako da se uz ime alkana doda nastavak -ol. Tako e npr. alkohol s tri ugljikova atoma biti
propanol jer se uz ime alkana propana dodao ol od alkohola. Kao osnovna struktura
odabere se najdulji lanac atoma ugljika na koji je vezana hidroksilna skupina. Poloaj
hidroksilne skupine oznai se brojem ispred nastavka - ol. Za oznaku broja hidroksilnih
skupina rabe se umnoni prefiksi neposredno ispred nastavka - ol.

Kemijska svojstva i dobivanje alkohola

Alkoholi imaju vrlo slinu strukturu kao voda. Vrelite etanola i vode vie je nego to
odgovara njihovoj relativnoj molekulskoj masi. Neutralne tekuine, mogu reagirati s
alkalijskim metalima, natrijem ili kalijem. U toj reakciji nastaju alkosidi.
Reakcija alkohola s halogenovodinom kiselinom nastaju alkil-halogenidi.

Alkoholi se s obzirom na poloaj OH skupine dijele na primarne, sekundarne i tercijarne

alkohole. Primarni alkoholi su alkoholi kojima je -OH skupina vezana na primarni
ugljikov atom, tj. onaj koji se u strukturi vee s jo jednim ugljikovim atomom.
Oksidacijom primarnih alkohola dobit e se aldehidi, a sekundarnih ketoni.

Najpoznatiji alkohol koji se koristi u medicini i piu je obini alkohol. Zato je on i

najei alkohol dobivan industrijskim putem.

Kemijska reakcija za dobivanje etanola je alkoholno vrenje (fermentacija). To je prirodni

proces kojim se eer uz pomo djelovanja kvaevih gljivica (enzima koji djeluju kao
katalizatori) pretvara u etanol i CO2.

Ostali su vaniji alkoholi: metanol, propanol (propilni alkohol), pentanol (amilni alkohol)
i trovalentni glicerol.
Metanol

Podrobniji lanak o temi: Metanol

Metanol (CH3-OH) je alkohol sa jednim ugljikovim atomom. Metanol je lako ispariva
tekuina.

Etanol

Podrobniji lanak o temi: Etanol

Etanol (CH3-CH2-OH) je alkohol sa dva ugljikova atoma. Etanol je lako ispariva
tekuina. Temperatura vrelita mu je 78 C.

Postoje i alkoholi s dvije ili vie hidroksilne skupine, kao npr. etandiol i propantriol. No
njihova uobiajena i mnogo ea imena su glikol i glicerol. Glikol se upotrebljava kao
antifriz, a glicerol u kozmetikim preparatima.

Glicerol

Podrobniji lanak o temi: glicerol

Strukturna formula glicerola

Glicerol (grki "glykys" to znai slatko; puno ime 1,2,3 propantriol (propan-1,2,3-triol))
spada pod triole jer sadri tri hidroksilne skupine. Glicerol se u komercijalne svrhe
proizvodi hidrolizom masti.

Vino i fermentacija
Vinogradi - redovi groa

Vinogadarstvo je grana poljoprivrede koja postoji od davnina, a kultura proizvodnje vina

odrala se stoljeima. Proces proizvodnje vina je sljedei: Ubrano groe iz vinograda se
prvo gazi tako da se iscijedi sok a kasnije se ljuska dijeli od tekuine (Ljuska se moe
iskoristiti za pravljenje rakije ili sl.). Tekuina - "mot" (koja je veim postotkom eer)
se ostavlja u bavama gdje na odreenoj temperaturi uz djelovanje kvaevih gljivica
fermentira (dogaa se alkoholno vrenje ili fermentacija). Tako se eer pretvara u alkohol
i tekuina postaje vino. Napomena: Nekoliko tjedana prije procesa traje period karence.
U tom se periodu groe ne smije prskati otrovima jer bi na taj nain dospjeli u vino.

Vidi jo
Alkoholizam

Izvori
Hrvatska enciklopedija, Broj 1 (A-Bd), str. 158.. Za izdavaa: Leksikografski
zavod Miroslav Krlea, Zagreb 1999.g. ISBN 953-6036-31-2

Etil-alkohol ili etanol, tenost je bez boje, lako isparava, mea sa vodom u svim
razmerama i rastvara mnoge organske i mineralne materije (obino se naziva, alkohol).
Ima ga u mnogim fermentisanim piima vinu, rakiji i likerima. Moe se dobiti
fermentacijom i destilacijom glucidnih materija ili hemijskom sintezom (prvi put je
dobijen, hemijskom sintezom 1854.godine). Za proizvodnju alkohola potrebno je da
sirovine sadare ili da mogu dati, eer pogodan za fermentaciju (kao saharozu, odnosno,
eer koji mikroorganizmi mogu da pretvore u etanol i anhidrid ugljene kiseline).

U ovu svrhu se koriste kvasci na osnovi eera, ali i drugi mikroorganizmi (bakterije,
plesan) mogu izazvati fermentaciju. Kao sirovine za fermentaciju, koristi se slatko voe i
mnoge biljke jabuka, kruka, ljiva, groe, trenja, vinja, breskva, kajsija, eerna
repa, i itarice kukuruz, penica, pirina, krompir ali se isto koriste i nusproizvodi
industrije, koja ih koristi u druge (primarne) svrhe. Posle faze fermentacije, dobija se
proizvod zvani ,,alkoholno vino,, jaine 2-10 gradi, koje se radi izdvajanja alkohola iz
njega, destilie u ureaju (sastoji se od kazana, grla i spiralne cevi) koloni za destilaciju
(radi kontinualno i omoguava da se dobiju velike koliine jakog alkohola, uz veoma
malu potronju toplotne energije). Etil-alkohol se moe dobiti hemijskom sintezom, na
osnovi raznih ugljovodonika (sirovina je uglavnom etilen) veina industrijski razvijenih
drava, koristi uglavnom ovaj proces za proizvodnju alkohola, koji nije namenjen ishrani.

Svi narodi u svetu, prave alkoholna pia koristei razne sirovine i tehnike. Postoji veoma
irok asortiman alkoholnih (internacionalnih i tradicionalnih) pia akvavit (pie severa
evrope, koje se pravi od krompira ili itarica, proiava se i aromatizuje), arak (rakija
koja se pravi u Aziji, Africi i Americi od groa, itarica, urmi ili melase), armanjak (pie
na osnovi belog vina posebnih departmana Francuske, sa oko 40 gradi), buha (rakija od
smokve tuniskog porekla), burbon (alkohol proizveden u SAD, destilacijom meavine
itarica sa 51% kukuruza), kalvados (pie departmana Normandije, koje se dobija
destilacijom sidra), konjak (poznati svetski brend pravi se iskljuivo destilacijom belih
vina), klekovaa (jedino tradicionalno francusko pie, koje se pravi od itarica), din
(pravi se od izuzetno jake rakije od itarice 96 gradi), komina (proizvod destilacije
taloga ceenog groa), uzo (grki liker, koji se pravi od rakije, esencije anisa i eera),
rakija (tursko tradicionalno pie od voa ljive, groa, jabuke, kruke, kajsije,
breskve sa dodacima arome), rum (proizvod destilacije soka eerne trske ,,domai
rum,, ili melase, ili sirupa ,,industrijski rum,, u Brazilu je poznat kao ,,kaasa,,), sake
( japansko tradicionalno pie, dobijeno fermentacijom pirina), ljivovica (tradicionalna
srpska rakija, dobijena fermentacijom ljive), tekila (tradicionalno meksiko pie, koje se
dobija destilacijom agave, iji se plod kuva na pari, drobi i cedi presovanjem), vodka
(ruska i poljska tradicionalna rakija, dobija se destilacijom krompira do gubljenja mirisa,
esto aromatizovana), viski (kodski nacionalni brend, koji se dobija destilacijom jema
ili kukuruza)