SAOBRACAJNI FAKULTET

KOCIONI SISTEMI VOZILA

(Seminarski rad)

Student: Nastavnik:
Daniel Vujanovic Prof. dr Drago TALIJAN
23-16 RDST-S Asistent: Slavko KOZOMARA

Novi Grad :Novembar 2018.

Osnovni zadatak sistema za kocenje je da omoguci usporavanje a po potrebi i zaustavljanje
vozila ili da onemoguci pokretanje zaustavljenog vozila.Sistem za kocenje se sastoji od :radne
kocnice,pomocne kocnice,parkirne kocnice i dopunske kocnice.

Nacin rada kocnog sistema sa sabijenim vazduhom

Obezbjedjenje sabijenog vazduha

Sabijeni vazduh iz kompresora dolazi do isusivaca vazduha preko regulatora pritiska koji
automatski regulise pritisak u sistemu u podrucju od npr. 7,2 do 8,1bar. Tu se sabijenom vazduhu
oduzima vodena para sadrzana u vazduhu i odvodi preko izduva isusivaca u atmosferu. Osuseni
vazduh dospjeva potom do cetvorokruznog zastitnog ventila. Cetvorokruzni zastitni ventil
obezbjedjuje ispravne krugove od pada pritiska kod otkaza jednog ili vise krugova. Unutar kruga
radne kocnice I i II dospjeva napojni vazduh iz rezervoara vazduha do kocnog ventila motornog
vozila.U krugu III struji vazduh iz rezervoara preko 2/2 ventila integrisanog u upravljacki ventil
prikolice ka automatskoj spojnickoj glavi kao i preko nepovratnog ventila , rucnog kocnog
ventila i rele ventila u opruzno akumulacioni deo tristop cilindra.
Radna kocnica
Aktiviranjem kocnog ventila motornog vozila vazduh struji preko ABS-magnetnog regulacionog
ventila u membranski cilindar prednje osovine kao i ka ARSK.On preusmjerava i napojni vazduh
dospjeva preko ABS –magnetnog regulacionog ventila u dio radne kocnice (membranski
cilindar).Pritisak u kocnim cilindrima koji priozvede neophodnu silu na kocnicu tocka zavisi od
nozne sile,koja djeluje na kocni ventil motornog vozila kao i od opterecenja vozila.Tim kocnim
pritiskom se upravlja iz automatskog regulatora sile kocenja koji je sa zadnjom osovinom vezan
zglobnom vezom.Kocni pritisak prednje osovine prilagodjen je stanju opterecenja
vozila.Komandni ventil prikolice upravljan od oba kruga radne kocnice puni preko spojnicke
glave i spojnog crijeva kocnica komandni prikljucak prikolicnog kocionog ventila.

Kocni sistem parkirne kocnice

Pri aktiviranju rucnog kocnog ventila do zaustavnog zuba, opruzni akumulatori cilindra se
potpuno isprazne. Neophodnu silu za kocnicu u tocku stvaraju sada jako prenapregnute opruge
tristop cilindra. Istovremeno se isprazni vod od rucnog kocnog ventila do komandnog ventila
prikolice . Kocenje prikolice se pobudjuje punjenjem spojnog creva ”kocnica”. Posto se u
smernici Vijeca ”Evropske zajednice” (PREG) zahtjeva, da vucni voz mora da drzi samo
motorno vozilo, moze se kocni sistem prikolice aktiviranjem poluge rucne kocnice do
”kontrolnog polozaja” ponovo isprazniti. Time moze da se provjeri da li kocni sistem rucne
kocnice motornog vozila ispunjava PREG uslove.

Kocni sistem pomocne kocnice

Finim stepenovanjem rucnog kocnog ventila moze se vucni voz kociti pri otkazu I i II kruga
radne kocnice sa opruzno akumulacionim dijelovima tristop cilindra . Stvaranje sile kocenja za
kocnice u tockovima vrsi se, kao sto je vec opisano kod kocnog sistema parkirne kocnice, preko
sile prenapregnutih opruga tristop cilindara, samo sto tu nisu opruzno akumulacioni dijelovi
potpuno ispraznjeni, vec samo u skladu sa potrebnim efektom kocenja.
Automatsko kocenje prikolice
Otkazom spojnog voda ”napajanje”, pritisak udarno opada, a prikoli cini kocni ventil pocinje
max. kocenje prikolice. Pri otkazu spojnog ventila voda ”kocnica” prigusuje 2/2 ventil integrisan
u komandnom ventilu prikolice, prolaz ka spojnickoj glavi napojnog voda pri aktiviranju kocnog
sistema radne kocnice, utoliko, posto otkaz kocnog voda prouzrokuje brz pad pritiska u
napojnom vodu, da bi unutar zakonski propisanog vremena od max. 2 sekunde prikolicni kocni
ventil izvrsio automatsko kocenje prikolice. Nepovratni ventil osigurava kocni sistem od
nesmotrenog aktiviranja parkirne kocnice pri padu pritiska unutar napojnog voda ka prikolici.

ABS - komponente

Motorno vozilo je uobicajeno opremljeno kontrolnim lampama (kod ASR-a sa još jednom) za
prepoznavanje funkcija i stalnu kontrolu sistema, kao i relejima, infomodulom i ABS –
utikackom kutijom
Posle ukljucenja prekidaca voznje, svijetli zuta kontrolna lampa ako na prikljucnom vozilu nije
ugradjen ABS ili je veza prekinuta. Crvena kontrolna lampa se gasi ako se vozilo kreće brze od 7
km/h, a elektronika ne prepoznaje nikakvu gresku.
Neki od kocnih agregata motornih vozila su:usisni precistaci cija je namjena sprecavanje
prodiranja necistove sadrzane u vazduhu u kompresore,kompresor proizvodi Asabijeni vazduh u
vozilima i stacionarnim postrojenjima,precistac sabijenog vazduha,isusivaci vazduha,regulator
vazduha koji se koristi kao automatska regulacija radnog pritiska u okviru pneumatskog kocnog
sistema kao u cuvanje cijevni vodova i ventila od prljavstine,sigurnosni ventil koji sluzi za
ogranicavanje pritiska unutar nekog pneumatskog sistema na dopustenu vrsnu
vrijednost,antifrizeri sluze za automatsko ubrizgavanje sredstva za zastitu od zamrzavanja cijevni
vodova i agregata,visekruzni zastitni ventili,APU-jednicia za pripremu vazduha,rezervoari za
vazduh,drenazni ventil i manometri,nepovratni venitl,prelivni ventil,venil za ogranicenje
pritiska,kocni ventil motorni vozila,kocni cilindri,podesavajuca kocna poluga sluzi za brzo i lako
podesavanje kocnog vratila,rucni kocni ventil sluzi za aktiviranje komandnog ventila prikolice da
nebi doslo do lomljenja vucnog voza sa tegljacem ili kamionom pri kocenju priljucnog
vozila,magnetni venitl,rele ventil koji sluzi za sprecavanje sabiranja kocni sila u kombinovanom
opruzno akumulacionim membranskim cilindrima pri istovremenom aktiviranju kocnog sistema
radne i parkirne kocnice,automatski regulator sile kocenja u zavisnosti od opterecenja
ARSK,opruzni elementi,ventil puno prazno,spojnicke glave…
Kocnice
Zadatak kocnica je da prizvode silu trenja izmedju obrtnih i nepokretnih dijelova koja se protivi
obrtanju tocka.Pri kocenju se apsorbuje kineticka energija i pretvara se u toplotnu.Razlikujemo
dva tipa kocnica:disk i dobos kocnice.

Osnovni dijelovi disk kocnice su disk i stega.Disk plocice su oblozene frikcionim oblogamakoje
se pri kocenju pritiscu elementima koji su vezani za stegu.Razlikuju se disk kocnice sa
nepomicnom tj krutom i pomocnom ili plivajucom vezom.
Dobos kocnice
Dobos kocnice se danas rijetko koriste.Uglavnom se koriste kod sporohodni teretni vozila i
radnih masina koje se krecu van tvrdih podloga.Sila trenja se ostvaruje izmedju dobosa tocka i
papuca koje su oblozene frakcionim materijalom.Razlikuju se nailazna i silazna
papuca.Aktiviranje papauca se ostvaruje pomocu kocnog cilindra ili s brijega.Po tipu
razlikujemo : simpleks,dupleks,duo-dupleks i duo-servo kocnice.

Komandni i prenosni mehanizmi

Komanda radne kocnice se izvodi kao pedala a pomocne u obliku rucice ili posebne
pedale.Prenosni mehanizam radne kocnice moze biti hidraulicki,pneumatski i kombinovani a
pomocne ka mehanicki ili pneumatski.Kocni sistemi se izradjuju kao dvorkuzni,najcesce se radi
o nezavisnim kocnim krugovima prednjih i zadnjih tockova ali se izvode i kombinacije
dijagonalnim uparivanjem tockova.
Glavni kocni cilindar
Njegov glavni zadatak je da pretvori silu sa pedale u hidraulicki pritisak u vodovima.Pritisci u
kocnoj instalaciji mogu biti 80-120 bara.Otkaz u jednoj grani ne ometa funkcionisanje druge
grane kocnog sistema.

KOCNA HIDRAULICKA INSTALACIJA

Pneumatski prenosni mehanizmi
Osnovne komponente pneumatskog prenosnog mehanizima predstavljaju:kompresor pogonjen
motorom vozila,regulator pritiska,kocni ventil,komanda parkirne kocnice,zastitini
ventil,rezervoari za vazduh,ventil za drenaze,regulator sile kocenja u zavisnosti od
opterecenja,kocni cilindri prednjih tockova,kocni cilindri zadnjih tockova sa opruznim
akumulatorima(tristop cilindri),klipnjace za aktiviranje poluga kocnica.

Dopunske kocnice – usporaci

Slue za dugotrajno usporavanje na nizbrdicama.Usporac je obavezan za sledeca vozila:preko 9
tona najvece dozvoljene mase sa brzinama preko 40km/h,za M3 kategoriju (preko 8 putnika i
NDM preko 5 tona).Na nagibu od 7% duzine 6 km mora se odrzavati srednja brzina od 30
km/h.Razlikuju se tri tipa usporaca:motorne kocnice,hidrodinamicki i elektrodinamicki usporaci.

Motorne kocnice
Motor se dovodi u kompresorski rezim rada,prekine se dovod goriva i zatvara se izduvna
grana.Nadpritisak u izduvnoj grani za vrijeme kad su otvoreni izduvni ventili koce kretanje
klipova,jace kocenje se ostvaruje u nizim stepenima prenosa.
Elektro dinamicki usporac funkcionise kao elektro generator.

Hidrodinamicki usporaci
Funkcionisu kao hidrodinamicka spojnica kod koje je jedno kolo neporektno.
Antiblokirajuci sistemi (ABS)
Antiblokirajuci sistemi (ABS) ili opstije izrazeno – automatski protiv blokirajuci uredjaj (ABV)
imaju zatadak, prije svega, da sprijece blokiranje tockova vozila usled snaznog aktiviranja radne
kocnice na glatkom kolovozu. Otuda treba da ostanu zadrzane bocne sile vodjenja i pri max
kocenjima, na kocenim tockovima, da bi se tako garantovala stabilnost voznje i upravljivost
nekog vozila u okviru fizickih mogucnosti. Istovremeno treba da bude optimalno iskoriscenje
raspolozivog prianjanja izmedju pneumatika i tla i time usporenje vozila i zaustavni put.

Od uvodjenja ABS-a 80-tih godina od strane WABCO Fahrzeugbremsen, dijela preduzeca

WABCO Standard GmbH, antiblokirajuci sistemi su u ponudi kod skoro svih evropskih
proizvodjaca privrednih vozila.Proteklih godina WABCO je permanentno poboljsavao visok
kvalitet i ucinak ABS-a.

Uvodjenje protiv proklizavajuce regulacije ASR 1986. god.

Uvodjenje ABS sistema ”VARIO-C” sredinom 1989. god. specijalno razvijenog za prikljucna
vozila.

Povecani zahtjevi proizvodjaca prikolica za sto je moguce jednostavniju montazu i kontrolu sa

uobicajenim WABCO-kvalitetom su razlozi za razvoj nove generacije WABCO ABS-a tj.
VARIO Compakt ABS – VCS. Oba baukasten sistema zasnivaju se na najnovijoj tehnologiji
elektronike sa snaznim mikro kompjuterima, kao i memorijom podataka i uzimanjem u obzir
savremenih principa dijagnoza.

Sa ABS/ASR ”C” – garancije za kamione i autobuse WABCO je predstavio jedan sistem koji je
nudio sledeće bitne tehničke novitete:
 ABS-funkcije
Kvalitet regulacije
Daljom optimalizacijom regulacionog algoritma moglo se iskoriscenje prijanjanja i
komfora regulacije jos poboljsati.

Parametrisanje elektonike
Sa modernim memorijskim elementima mogu se specificni podaci vozila podesiti ili za
vrijeme proizvodnje elektronike ili na kraju linije montaze kod proizvodjaca.
ASR-funkcije
Pneumatska regulacija motora
U vezi sa jednim za to razvijenim proporcionalnim ventilom i jednim odgovarajucim
podesavajucim cilindrom u komandnom polozaju pumpe visokog pritiska postize se znatno
poboljsanje vuce i komfora regulacije.

Elektonska regulacija motora Elektronika raspolaze interfejsom za uobicajene elektricne

ili elektronske sisteme motora, kao i sa odgovarajucim SAE-interfejsom.

Pokazivanje funkcija
Reakcija ASR-sistema moze direktno da se pokaze preko kontrolne lampe i da sluzi kao
upozorenje za prisustvo leda na podlozi.
Specijalne funkcije
Ogranicivac brzine

ABS/ASR prekidac funkcije

Interfejs za dijagnozu / trepcuci kod

WABCO je permanentno poboljsavao sposobnosti tog sigurnosnog sistema. Stalno

rastuci pritisak konkurencije u transportnoj djelatnosti i stalno opadajuci troskovi vozila
nisu se zaustavili ni pred ABS-om.

WABCO-ogranicivac brzine sa proporcionalnim ventilom (GBProp) ispunjava nove evropske

odredbe za opremanje teskih kamiona,sistemima za ogranicenje brzine i poseduje EG-upotrebnu
dozvolu djela.

U njegove komponente osim ABS/ASR-elektronike spadaju i proporcionalni ventil i

podesavajuci cilindar, koji su se posljednjih godina vec uspjesno pokazali u WABCO-ABS/ASR
sistemu za pneumatsku regulaciju motora. Ostali dijelovi su granicni cilindar praznog hoda
(neophodan samo kod jednopoluzne PVP), tempo-set/ASR-prekidac funkcije i ASR kontrolna
lampa, kao i tahograf sa izlazom C3/B7.
Funkcija ogranicivaca brzine pocinje da radi upravo, prije nego sto vozilo dostigne unaprijed
zadatu dozvoljenu max brzinu, memorisanu u elektronici u jednoj neprolaznoj EEPROM-
memoriji. Preko proporcionalnog ventila i podesavajuceg cilindra, regulaciona poluga PVP se
tako podesava, da se dozvoljena max brzina vozila ne prekoraci.

Osim toga vozac moze kod GBProp da podesi po slobodnom izboru granicnu
brzinu izmedju 50 km/h i programirane max brzine aktiviranjem tempo- set/ASR prekidaca na
zeljenoj brzini i da prepusti kontrolu sistemu, pri cemu svakako pedala gasa mora da ostane i
dalje aktivirana (nije pun tempomat).

Memorisanu max ogranicenu brzinu u elektronskom upravljackom uredjaju (elektronika-ECU)

moze da se upise pomocu WABCO-Diagnostic Controllera ili proizvodjaca vozila (na kraju
montazne trake) ili autorizovani zakonski priznat struxni personal u nekoj servisnoj radionici.

Elektronika memorise eventualno nastajuce greske prema vrsti i ucestalosti i pruza mogucnost da
se preko ISO 9141 ukomponovanog interfejsa iscita i obrise memorija greske sa Diagnostic
Controller-om, kao i da se sprovede funkcionalna kontrola i podese parametri sistema

VCS je ABS sistem kompaktno pripremljen za ugradnju na prikljucna vozila koji ispunjava sve
zakonske kategorije A.Paleta sistema proteze se od 2S/2M-sistema za poluprikolicu pa do jednog
4S/3M-sistema za prikolicu sa rudom ili npr poluprikolicu sa upravljackom osovinom,
Elektronika i ventil se ugradjuju pojedinacno tj razdvojeno.Glavno integralno kolo sastoji se od
mikro kompjutera.On sadrzi kompleksan program za proracunavanje i logicno povezivanje
regulacionih impulsa kao i za izdvajanje velicina za podesavanje upravljanja
ventilima.Sigurnosno integralno kolo provjerava ABS sistem na pocetku voznje kao i u voznji sa
kocenjem i ne kocenjem tj senzore,magnetne regulacione ventile,elektroniku i elektro
instalaciju.Pomocu upozoravajuce lampe signalizira vozacu greske koje mogu da nastanu i
iskljuce zbog toga sistem ili dijelove sistema.

Neki od elemenata ABS sistema su : magnetni regulacioni ventil koji ima zadatak da se vrijeme
procesa kocenja u zavisnosti od regulacionih impulsa iz elektronike u milisekundnom rasponu
poveca,smanji ili odrzi pritisak u kocnim cilindrima.

ABS rele ventil-koji ima zadatak da za vrijeme procesa kocenja u zavisnosti od regulacionih
impulsa iz elektronike u milisekundnom rasponu poveca,smanji ili odrzi pritisak u kocnim
cilindrima.Sastoji se od dvije grupe od rele ventila i od upravljackog ventila.

ABS rele ventil- (bokser ventil) sastoji se od dva rele ventila sa zajednickim prikljuccima za
napojni i upravljacki pritisak. Postavlja se u kocnim sistemima sa sabijenim vazduhom ispred
kocnih cilindara i sluzi za modulaciju pritiska unutar kocnog cilindra. Ako ABS elektronika
aktivira ventil, nastaje modulacija (nastajanje, drzanje i gubitak pritiska) u cilindru nezavisno od
upravljanog pritiska iz motornog vozila/ prikolixnog koxnog ventila. U pasivnom stanju ( bez
aktiviranja magneta), uredjaj ima funkciju dva rele ventila i sluzi zbog kratke pobude i kratkog
vremena otpustanja za brzo punjenje i praznjenje kocnih cilindara.
Proporcionalni magnetni ventil-upravlja regulacionu polugu.
ABS cilindricni seznor
Elasticna caura
Radni cilindar tj podesavajuci cilindar smijesta se u regulaciono podrucje izmedju pedale gasa i
regulacione poluge PVP.Pri pobudjivanju proporcionalnog ventila sabijeni vazduh struji preko
prikljucka jedan u prostor A i pokrece klip na lijevo.Podesava se u smijeru polozaja praznog
hoda.
Cilindar ogranicenja praznog hoda potreban je za jednopoluzne PVP da bi se izbjeglo
zaustavljanje motora kod ogranicenja brzine ukoliko polugu pumpe,regulacioni cilindar moze da
dovede u nulti polazaj.
SISTEMI TRAJNE KOCNICE NA MOTORNIM VOZILIMA

Autobusi sa dopustenom ukupnom masom vecom od 5.5 tona kao i druga motorna vozila sa
dopustenom ukupnom masom preko 9 tona moraju dodatno da budu opremljeni trajnom
kocnicom.Pod trajnom kocnicom podrazumjevaju se motorne kocnice ili po kocnom dejstvu
istovjetne naprave.Kocni sistem prigusenje motora ima zadatak da prikocuje vucno vozilo
nezavisno od kocnog sistema radne kocnice cime se znacajno cuvaju mehanicke kocnice u
tockovima.
Ukljucivanje sistema motorne kocnice vrsi se preko noznog trosmjernog ventila koji puni radni
cilindar prigusnog leptira i PVP.
Sema veze elektro-pneumatskog sistema motorne kocnice u vezi sa pneumatskim kocnim
sistemom,pri aktiviranju dvokruznog kocnog ventila motornog vozila stavlja se u funkciju putem
elektricnog prekidaca motorna kocnica preko radnog kontakta releja i magnetnog venitla.Ona se
dakle ukljucuje pri svakom radnom kocenju cime se znacajno cuvaju mehanicke kocnice u
tockovima.
EBS-ELEKTRONSKI REGULISAN KOCNI SISTEM
Elektronski upravljan kocni sistem objedinjuje mnostvo funkcija.Cilj je snizenje servisnih
troskova pri maksimalnoj bezbjednosti kocenja,npr smanjenjem trosnje kocnih obloga kocnica.

Centralni modul sluzi za upravljanje i kontrolu elektronski regulisanog kocnog sistema.Zadato

usporenje vozila se dobija iz primljenog signala davaca kocnice.Zadato usporenje je sa
izmjenjenom brzinom tocka iz senzora broja obrtaja ulazni signal za elektropneumatsku
regulaciju koja sa tim proracunava potrebne vrijednosti pritiska za prednju osovinu,zadnju
osovinu i upravljacki ventil prikolice.Centralni modul komunicira sa drugim sistemima
motornog vozila preko busa za prenos podataka vozila.

Davac kocnice sluzi za proizvodnju elektricnih i pneumatskih signala za punjenje i praznjenje

elektronski regulisanog kocnog sistema.Uredjaj je realizovan kao dvokruzno pneumatski i
dvokruzni elektricni.Pocetak aktiviranja se regulise elektricnim putem posredstvom dvostrukog
prekidaca.Put podizaca za aktiviranje se senzira i izdaje kao elektricni signal impulsno
modulisan.
Proporcionalni rele ventil se sastoji od proporcionalnog magnetnog ventila,rele ventila i senzora
pritiska.Elektricno upravljanje i kontrola vrsi se centralnim modulo hibridnog sistema.Osovinski
modulator regulise pritisak kocnog cilindra na obe strane jedne ili dvije osovine.

Primjer EBS sistema za poluprikolice

Kočni sistem sa sabijenim vazduhom za poljoprivredna vozila

Kod jednovodnih kocnih sistema sabijenim vazduhom se puni kroz jedan jedini pneumatski vod
izmedju vucnog i vucenog vozila za vrijeme voznje,rezervoar za vazduh u prikolici i kocenje
prikolice vrsi se smanjenjem pritiska u tom vodu.Kod dvovodnih kocnih sistema izmedju vucnog
i vucenog vozila na raspolaganju je uvijek jedan vod za punjenje rezervoara vazduha na prikolici
i za upravljanje kocnim procesom.Prednost tog sistema je u tome da se zaliha sabijenog vazduha
u prikljucnom vozilu i za vrijeme kocenja puni.Kod kombinovanih jedno i dvovodnih kocnih
sistema moguce je funkcionisanje kako po principu jednovodnog ili dvovodnog kocnog sistema.
Prednost dvovodnog kocnog sistema je sto se pritisak vazduha a time i kocenje vucnog vozila
mogu podesavati i da se fino doziraju,nema nalijetanja prikolice,neznatna curenja sistema su bez
uticaja na ucinak,kod nezeljenog razdvajanja vucnog voza prikolica se koci automatski,visoka
bezbjednost,pogresno prikljucivanje spojnickih glava nije moguce zbog ugradjenih
osiguraca,visoka ekologicnost,jednostavno i neproblematicno dopunsko opremanje pneumatskog
kocnog sistema…

Sabijen vazduh iz kompresora (1) struji preko regulatora pritiska (2), koji regulise pritisak
na traktoru automatski u podrucju od 13,3 do 14 bar, u rezervoar za vazduh (3). Pritisak iz
rezervoara ili pritisak napajanja moze da se ocita na manometru (5).
Iz rezervoara za vazduh (3), vazduh struji preko ventila za ogranicenje pritiska (4) koji je
podesen na 7,3 bara dvovodom prikolicnom upravljackom ventilu (8), 3/2 ventilu (6), kao i ka
jednovodom prikolicnom upravljackom ventilu (9) i ka spojnickoj glavi napajanje (rezerva) (10).

U prikolicnom upravljackom ventilu (9) pritisak se ogranicava na 5,3 bara, koji vlada i na
spojnickoj glavi (11) (jednovoda). Napojni pritisak 7,3 bara dospeva pri ukljucenoj dvovodnoj
prikolici preko spojnicke glave (10) dalje do prikolice. Pri tom vazduh prolazi kroz cevni filter
(15), prikolicni kocni ventil (16) i dospjeva do rezervoara za vazduh (22).
Za napajanje jos jedne prikolice ona je opremljena sa dvije spojnicke glave (23 i 24), koje su
prikljucene direktno na napojni i upravljacki vod prije prikolicnog kocnog ventila (16).
Kocenje

Pri aktiviranju kocne pedale otvara ventil 3/2 (6), i prikolicni upravljacki ventil (8) se opterecuje
sa 7,3 bar. Zbog toga sasvim mali pritisak dospjeva preko upravljackog voda ka prikolicnom
kocnom ventilu (16) i aktivira ga. Napojni vazduh prikolice struji sada iz rezervoara za vazduh
(22) preko prikolicnog kocnog ventila, proporcionalnog ventila (17) i automatskog regulatora
sile kocenja (18) ka kocnim cilindrima prednje osovine (20), kao i preko ventila za ogranicenje
pritiska (19) i ARSK-ventila (18) ka kocnim cilindrima zadnje osovine.
Pri daljem aktiviranju pedale, raste pritisak u hidraulicnom glavnom kocnom cilindru (7), koji
pojacava upravljacki pritisak na prikolicnom upravljackom ventilu (8). U zavisnosti od visine
hidraulicnog pritiska, raste i pritisak iz prikolicnog upravljackog ventila (8) ka prikolicnom
kocnom ventilu (16) i preko ARSK-ventila (18) se upravlja, u zavisnosti od stanja opterecenja,
ka kocnim cilindrima.
Padom hidraulicnog kocnog pritiska u kocnom sistemu traktora opada i pneumatski pritisak u
upravljackom vodu ka prikolicnom kocnom ventilu, tako da se kocni cilindri (20) prazne preko
ARSK-ventila i prikljuceni ventili preko prikolicnog kocnog ventila. Prolaz u 3/2 ventil (6) je
ponovo zatvoren, a u vodu izmedju prikolicnog kocnog ventila (9) i spojnicke glave (11)
uspostavlja se ponovo pritisak napajanja od 5,3 bar (jedan vod).
Sabijen vazduh upravljan kroz prikljucak visokog pritiska 1 u prostor A struji kroz ulaz (j) u
prostor B ka prikljucku niskog pritiska 2. Pri tome se preko otvora (c) opterecuje i membranski
klip (b), koji pak prvo zadrzava pritisna opruga (a) u njegovom donjem polozaju.
Kad pritisak u prostoru B postigne podesenu vrednost za stranu niskog pritiska, membranski klip
(b) savladava silu opruge (a) i krece se navise zajedno sa ventilom opterecenim oprugom (i),
zbog cega ulaz (j) zatvara.
Ako se pritisak u prostoru B popeo iznad podesene vrednosti, membranski klip (b) krece se i
dalje navise i odize se pri tom sa ventila (i). Suvisan sabijen vazduh prolazi kroz otvor (h) ventila
(i) i izduv 3 u atmosferu.
Cim u vodu niskog pritiska nastane pad pritiska, membranski klip (b) koji se zbog toga rasteretio
i krece se nanize, podize ventil (i), dok ne prodre odgovarajuca kolicina vazduha preko ulaza (j).
U slucaju povecanja pritiska u vodu visokog pritiska iznad max dopustene vrijednosti otvara se
sigurnosni ventil (g) nasuprot dejstva sile opruge (f) i pusta visak sabijenog vazduha kroz otvor
(e) i zastitnu kapu (d) u atmosferu. Pritisak u vodu niskog pritiska nije zahvacen tim procesom.
Pri praznjenju voda visokog pritiska, pritisak u vodu niskog pritiska ostaje isto tako
potpuno zadrzan.Praznjenje voda niskog pritiska 2 moze da se vrsi samo preko
uredjaja prikljucenog na tom mjestu.