Professional Documents
Culture Documents
Završni Rad-Međuljudska Komunikacija U Organizacijama
Završni Rad-Međuljudska Komunikacija U Organizacijama
У ЗРЕЊАНИНУ
Драгана Страјнић
МЕЂУЉУДСКА КОМУНИКАЦИЈА У
ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Завршни рад
МЕЂУЉУДСКА КОМУНИКАЦИЈА У
ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Завршни рад
Зрењанин, 2017.год.
Садржај
1.Увод ................................................................................................................................................ 4
2.Комуникологија кроз епохе.......................................................................................................... 6
3.Комуникологија у Србији............................................................................................................. 9
4. Појам, предмет и метод комуникологије ................................................................................. 11
5.Појам комуникације .................................................................................................................... 16
6. Пет правила комуникације по Полу Валцавику ..................................................................... 18
7. Комуникација у организацији ................................................................................................... 19
7.1. Интерна организациона култура ........................................................................................ 21
7.2. Неформална интерна комуникација .................................................................................. 25
7.3.Екстерна организациона комуникација ............................................................................. 26
6.4. Комуникационе мреже........................................................................................................ 26
8. Вербална комуникација ............................................................................................................. 27
9. Невербална комуникација ......................................................................................................... 30
9.1. Однос вербалне – невербалне комуникације .................................................................... 34
10.ЛИЧНИ НАСТУП У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ ...................................................... 36
10.1.Empatija ............................................................................................................................... 36
10.2.Пасивност............................................................................................................................ 37
10.3.Агресивност ........................................................................................................................ 37
10.4.Асертивност ........................................................................................................................ 39
10.4.1.Различите врсте асертивних реченица ...................................................................... 41
11.Фазе пословног разговора ........................................................................................................ 42
12.Истраживања успешности комуникације у организацији ..................................................... 44
13. Студија случаја ......................................................................................................................... 46
Лично искуство у међуљудској комуникацији у организацијама ............................................... 46
14. Закључак ................................................................................................................................... 48
15. Литература: ............................................................................................................................... 49
1.Увод
Комуницирање је процес у ком учествују две особе и при том утичу једна на
другу. Комуникацијски однос чини особа која шаље информацију и особа која је
примаоц те информације. Потребно је познавати особу којој шаљемо поруку, такође
је потребно да познајемо и ситуацију, јер она одређује да ли је порука прикладана
или није.
Под организационим комуницирањем се подразумева изучавање односа са
јавношћу, реклама, пословног комуницирања, структурне анализе и начина
функционисања, тј. организације комуникационих система и мрежа.
Организационо комуницирање се састоји из:
Пословног морала,
Пословног поонашања и изгледа,
Пословног комуницирања и односа са јавношћу.
У даљем тексту имаћете прилику да прочитате како се развијала
комуникологија као наука кроз епохе и како су о њој дискутовали познати антички
филозофи. Такође овај рад ће вам приближити настанак комуникологије у Србији
кроз дела разних аутора која данас служе као литература приликом учења и
изучавања комуникологије.
Појам, предмет и метод комуникологије увешће нас у шире значење и
предмет изучавања комуникологије, док ће вам поглавље Појам комуникације
објаснити корен речи комуникација, као и њен појам.
Пет правила комуникације по Полу Валцавику пренеће нам његове импесије
везане за комуникацију и начине да нам комуникацију објасни кроз пет правила како
бисмо боље схватили њену функцију и схватање.
Комуникација у организацији је кључно поглавље које ће нас упутити како
функционише комуникација у оквиру једне организације. Водиће вас и кроз
кофликте који су у организацији неизбежни. Објасниће предности ефикасне
комуникације и увешће нас у интерну организациону културу која представља
размену информација и идеја унутар организације као и у смерове комуникације.
Поглавље Вербална комуникација рећи ће вам нешто више о томе како
водити успешну вербалну комуникацију, предочиће вам два пословна вида вербалне
комуникације као и њен значај.
Невербална комуникација упутиће вас у комуникацију без речи, путем
израза лица, тона гласа и кретање уз процесе кодирања и декодирња порука.
У процесу комуникације можемо разликовати три облика личног наступа, а
о томе нешто више прочитаћете у поглављу Лични наступ у пословној комуникацији.
Ту се ради још и о емпатији, разлици између емпатије и симпатије, о пасивности,
агресивности и асептивности.
Како тече пословни разгововор и његових 6 фаза објасниће вам поглавље
Фазе пословног разговора.
Истраживање успешности комуникације у организацији је поглавље са
примером анкете везане за значај и стање пословне комуникације.
Студија случаја је моје лично искуство и поређење међуљудске
комуникације у две организације у којима сам била запослена.
У Закључку можете прочитате моје лично мишљење и став о ауторитетима,
комуникацији, лидерима, као и о успешној комуникацији чији је кључ, по мом
мишљењу, интерна комуникација.
2.Комуникологија кроз епохе
2
Милетић М., Основе комуникологије, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 2005. година, стр.5
Теорија дневног реда настала је кроз емпиријска истразивањаулоге медија масовног
комуницирања у друштву. Постоје две функције медија масовног комуницирања:
1) додељиваље статуса
2) наметање друштвених норми 3
Медији играју велику улогу у томе какав ће се статус доделити темама, питањима,
појединцима и организацијама на тај начин да или о њима пуно говоре или их
уопште не помињу и врше на неки хачин хијерархију њиховог статуса редоследом и
формом порука и коментарима уредника. По Гербнеру медији представници нових
влада ауторитативних олука, они структуришу свет кроз догађаје и формирају
институционалне представе о стварности за које се опредељују реципијенти.
Захваљујући све већем броју медија, Шилер сматра да се исти процес дешава и на
глобалном нивоу и да су медијски производи из Америке најдоминантнији. Памела
Шумајкер и Стивн Рис направили суконцепт хијерархијског модела утицаја на
медијске садржаје. По њима постоји пет нивоа утицаја:
А→ Б=X
3
Милетић М., Основе комуникологије, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 2005. година, стр.8
3.Комуникологија у Србији
У Србији је као и у свету комуницирање било пре свега изучавано као део
разних научних дисциплина као што су социјална психологија, лингвистика и
социологија. Они који су се бавили овом проблематиком написали су неколико дела
којиа данас служе као преко потребна литература на студијама комуникологије, али
и на осталим факултетима на којима се она проучава.
Знакови и значења из 1982. чији је аутор Никола Рот, где је он ослањајући
се на бројне радове и истраживања истражио вербални и невербални вид
комуникације.
Језик и лингвистика из 1972 и Лингвистика о човеку из 1975 деласу Ранка
Бугарског у којима расправља о говору и фукцијама комуникације.
Социјологијом масовних комуникација, Александар Тодоровић покушао је
да нам разграничи предмет комункације од других социолоских дисциплина. Ипак,
прву књигу која превасходно тиче комуникологије објавио је Фирдус Џинић 1978
године. Иако је садржај књиге идеализовани преоптерећен поглављима која скоро да
и не припадају комуниколошком предметном облику.
Најзначајније дело које је комуникологију пласирало као научну
дисциплину написао је Тома Ђорђевић под називом Теорија информација, теорија
масовних комуникација која је издата 1979. године. Он одрађује информацију као
праксом сетечено и симболима посредованосазњање анализира ситуације
комуникације и њихов чин и сам схвата да га то доводи до два основна облика
комуницирања:
1) Интерперсонално
2) Масовно
4
Милетић М., Основе комуникологије, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 2005. година, стр.14
Недуго после тога 1998. године објављује књигу Комуницирање у новим
медијским условима где истражује појаву компјутерске мреже као новог медија
комуницирања који артикулише потпуно нови облик комуникације у људској
историји.
Двехиљадите године појављују се две књиге од круцијалног значаја,
Комуникација и култура ауторке Јасне Јанићијевић и Комуникологија ауторке
Зорице Томић. Комуникација и култура заправо је одлична студија културе, док је
Комуникологија уџбеник науке о комуницирању.
За сада последња комуниколошка књига је Комуницирање, медији и
друштва која је издата током 2005. године аутора М. Радујковића и М. Милетића
која се користи као основна литература током студирања комуникологије.
4. Појам, предмет и метод комуникологије
• Зашто комуницирамо?
• Са ким комуницирамо?
• Како да будемо приступачни?
• Како да увек будемо љубазни, тактични,стрпљиви?
• Како да оставимо упечатљив утисак на друге?
Ко каже?
Шта каже?
На који начин каже?
Коме каже?
Какав је учинак?
1. УЧЕСНИЦИ у комуникацији:
- Комуникатор (пошиљалац поруке)
- Рецепијент (прималац поруке)
2. ИНСТРУМЕНТИ комуницирања:
- Порука
- Комуникациони канал (медиј којим се преноси порука)
- Повратна информација (феедбацк)
3. ФУНКЦИЈЕ комуницирања:
- Кодирање (креирање поруке)
- Енкодирање (упућивање поруке)
- Декодирање (пријем и тумачење поруке)
Тачна
Правовремена
Битна
Потпуна
• анализа,
• синтеза,
• индукција,
• дедукција,
• апстракција,
• генерализација
• посматрање,
• анкета,
• интервју
•ЈА-ТИ/ОН
интерперсонална
•ЈА-ВИ/ОНИ масовна
комуникације
ФАЗЕ ПРОЦЕСА
КОМУНИКАЦИЈЕ
КОМУНИКАЦИЈА У
•Селекција информација ОРГАНИЗАЦИЈИ
•Неформална
ПРЕПРЕКЕ И ПРЕКИДИ У непосредна
КОМУНИКАЦИЈИ комуникација
•Недостатак планирања
ПРОЦЕС
•Неразјашњене претпоставке
ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА КОМИНИКАЦИЈЕ
•Безлична комуникација
•Преоптерећеност информације
1) Денотативно значење
2) Конотативно значење
5
Микеланђелов ученик, Асканио Кондиви, о томе је рекао: "Видевши испружену Божију руку и
мишицу, чини нам се као да Бог Адаму запове шта сме, а шта не сме да чини." извор Википедија.
6. Пет правила комуникације по Полу Валцавику
6
''Немогуће је не комуницирати у ситуацији када се двоје људи виде. Јер активност или неактивност,
речи или ћутање, све има вредност поруке." извор Википедија
7
Ива Сорта Билајац, Јелена Сорта, Примена теорије комуникације Паула Валцавика на праксу
комуницирања у медицини и здравству, стручни чланак, 2013. године, стр. 583
7. Комуникација у организацији
Хоризонтална
Комуникација нагоре Комуникација надоле
комуникација
Информација
8
Међуљудска комуникација у организацијама.- скрипта стр. 316
7.2. Неформална интерна комуникација
Представља нерегуларне канале комуницирања, односно незваничне поверљиве
ланце вербалне комуникације између појединаца, по принципу особа-особи. Поред
формалних канала у оквиру организације постоје и неформални начини
комуницирања. Овај начин комуницирања представља нерегуларне канале
комуницирања, тј. незваничне поверљиве ланце вербалне комуникације између
појединаца, по принципу особа-особи. Сматра се врло важним током информација
унутар једне организације. Људи преносе информације онима са којима долазе у
додир, на тај начин стварају цевоводе кроз које поруке могу да путују.
Карактеристично је да обично комуницирамо са особама које су нам сличне у
погледу старости и времена проведеног на послу. Са њима проводимо више времена
и више комуницирамо, из разлога што се пријатније осећамо с особама које су нам
сличне, него са особама у односу на које се разликујемо.
1. Монолог
2. Дијалог
9
– Спацијално понашање: близина, територијано понашање, покрети у физичкој
околини
– Ритам: Ритам и брзина кретања
– Одећа и остали ефекти изгледа.
1. нелингвистичка – овде спада све оно што није везано за сам говор: телесни
став, мимика и гестикулација, израз лица, осмех, близина или удаљеност од
саговорника, и томе слично.
2. паралингвистичка – овде убрајамо све оно што је карактеристично за сам
говор: начин на који говоримо, какав нам је тон говора, постоје ли пратећи
звукови или паузе у говору, да ли је тон гласа висок, да ли је начин на који не
нешто речено у складу са оним што је речено.
Постоје два основна аспекта говора тела које је добро имати на уму:
1. Телесни став- тј. начин на који стојимо или седимо током разговора. Телесни
став би требало да буде отворен, са погледом ка саговорнику кад год је то
могуће. Лагано нагињање ка напред може да указује на интересовање за оно што
саговорник говори и на то да га пажљиво слушамо.
2. Гестикулација- односно покрети које правимо као што су климање главом и
одржавање контакта очима, који могу имати позитиван утицај на комуникацију,
односно на онога ко говори.
Тзв. „негативни говор тела“ је такав говор тела који саговорнику сугерише
да имамо негативан утисак о ономе што он говори. Заправо то могу бити нпр.- знаци
досађивања попут гледања у сат или зевање, играње оловком и слично. Друге
манифестације негативног говора тела су стиснуте песнице, прекрштене руке,
превртање очима, упирање прстом, слегање раменима и томе слично. Kада говоримо
о изразима лица, она такође играју велику улогу у томе на који начин је нешто
речено.Често су далеко информативнији од садржаја који се говори, па се из тих
разлога на лице саговорника обично обраћа посебна пажња. Kао што имамо
негативни говор тела, тако постоје и негативни изрази лица, као што су мрштење,
зурење у саговорника, безизражајан поглед, стиснуте усне, подругљив поглед... Сви
смо ми, у различитим контекстима, и примаоци и пошиљаоци разних порука.
Уколико желимо да наша порука буде схваћена на прави начин, важно је да оно што
говоримо буде усклађено са тиме како то говоримо. Kада смо примаоци поруке,
својим изразом лица и говором тела саговорнику одмах стављамо до знања да ли
разумемо шта нам говори и не. На основу тих информација које му пружамо, он „у
ходу“ поруку може прилагођавати тако да је боље разумемо, па захваљујући управо
тим невербалним аспектима комуникације, она може бити ефикаснија. Дакле, кључ
разумевања нечијег аутентичног понашања је у невербалној комуникацији.
Невербална комуникација се састоји од телесних знакова којима ми невољно
(без намере и велике могућности контроле) изражавамо наша унутрашња стања,
емоције и намере. Управо одсусутво намере и могућности контроле омогућавају
аутентично, непосредно изражавање. Један од разлога зашто нисмо у стању да
контролишемо знакове телесне експресије (пре свега фацијалне експресије) јесте тај
што немамо повратне информације о тим знаковима па их стога не можемо
модификовати у складу са оним што желимо да постигнемо (нпр. можемо чути
сопствени глас, али не можемо видети изразе сопственог лица док комуницирамо са
другима, очигледно да наш ограничен капацитет пажње то не би ни могао да
испроцесира у реалном времену).
9.1. Однос вербалне – невербалне комуникације
Оно што причамо не мора нужно одражавати наше аутентичне ставове,
мисли или осећања. Међутим, то је често случај, јер смо ми извежбани да готово
аутоматски и у већини социјалних ситуација настојимо да оставимо и одржимо
жељену слику о себи, како у очима других, тако и у сопственим очима. Истовремено,
много тога што говоримо себи (када настојимо да нешто себи објаснимо, разумемо,
предвидимо или испланирамо), не одражава оно у шта аутентично верујемо или
осећамо.
Због чега је то тако?
Зато што између оног дела личности који чине наше аутентичне жеље,
мисли и осећања и онога што манифестујемо пред собом и другима стоји низ
посредујућих одбрамбених механизима које смо развијали годинама како би смо
заштили и очували позитивну слику о себи. Како бисмо сачували позитивну слику о
себи, морамо себе обмањивати, морамо потиснути, сузбити, минимализовати или
замаглити неке делове нас самих. Такође, како бисмо сачували прихватљиву слику о
себи као доброј особи морамо мало прерушити или сакрити неке наше егоистичке
прохтеве (тежње ка моћи, дивљењу и сл.), агресивне и сексуалне импулсе које не
можемо реализовати у нашем социјалном окружењу, болна осећања и негативне
мисли о себи. Али велики део тога у шта заиста верујемо, желимо или се плашимо
видиљиво је споља и налази свој израз у телесној експресији. Пре свега у фацијалној
експресији. Много тога се може видети у фацијалној експресији особе. Почнимо
само до очију где можемо видети много тога. Сјај и ширење зеница када смо
изненађени или заинтересовани за нешто, широм отворене очи које манифестују
израз страха, влажне очи пуне туге, пројективни поглед као израз беса, одсечен
поглед (као када неко беживотно зури у вас) ,као израз затварања и повлачења у
себе, оборен поглед и поглед на страну када се стидимо итд. У фацијалној
експресији учествују многи мишићи који заједно изажавају осећања (мишичи уста,
образа, чела).
Kонтакт очима је такође важан. Он може доста говорити о намерама особе и
степену присности који особа жели да оствари у комуникацији (нпр. да ли нас особа
гледа директно у очи, колико дуго задржава поглед, колико често то ради и сл.)
Осмех нам говори много тога. Извежбани посматрач увек прави разлику између
извештаченог, лажног осмеха и аутентичног, спонтаног осмеха који изражава
топлину, радост и наклоност. Емоционало хладне и манипулативне особе никада не
могу имати такав природни осмех.
Положај тела у простору много говори о томе шта заиста изражавамо или
желимо да пренесемо другоме. Са које раздаљине се обраћамо саговорнику (важно је
и ко је наш саговорник, у ком контексту се одвија комуникација и са којим
циљевима), колико близу продиремо у његов/њен простор, да ли мењамо раздаљину
са које комуницирамо у зависности од промене садржаја који саопштавамо итд. Ово
је врло једноставно, запазите код себе какав је ваш просторни став када причате са
члановима породице или партнером, а какав када причате са шефом, наставником,
особом на улици коју непознајете.
Интонација и промене у интонацији гласа су јако добар показатељ
емоционалног стања особе са којом комуницирате. Ако обратите пажњу на
интонацију нечијег гласа, можете много сазнати, као што је тренутно емоционално
стање особе (на пример да ли особа има трему, да ли се стиди, да ли звучи уверљиво,
или неуверљиво и сл.) као и о неким релативно трајнијим атрибутима особе (нпр.
лако ћете уочити по интонацији гласа да ли је неко депресиван, арогантан,
агресиван, повучен или наметљив и сл.).
Постоје истраживања обављена у САД-у која сведоче о томе како можемо
доносити веома поуздане закључке само на основу опажања интонације гласа. У
тим истраживањима испитаници су слушали снимљене разговоре између доктора и
пацијента. Ови снимци су намерно били тако изобличени да испитаници нису могли
да разазнају садржај разговора већ само интонацију и промене у инотонацији
саговорника. Њихов задатак је био да само на основу материјала који су слушали
предвиде који од доктора има већу шансу да заврши на суду (да буде тужен од
стране пацијената). Тачност овог предвиђања била је висока само из разлога што
су испитаници успевали да на основу интонација говора доктора закључе који су од
њих арогатни, а који не. Истраживања су показала да управо доктори који су
арогантни, не обраћају пажњу на пацијентове потребе и не труде се да пацијенту
објасне његово/њено стање, пацијенти их мање преферију и управо они имају већу
шансу да заврше на суду.
Додир и његов квалитет су такође важни показатељи наших намера и
осећања. Начин на који некога додирујемо може нам открити много тога о особи
(нпр. да ли је особа нежна или груба, страствена или млака, стидљива или
самопоуздана, асоцијална или друштвена, енергична или млитава, активна или
пасивна итд.). Притом треба истаћи да додир не треба посматрати само у оквиру
сексуалне комуникације, додир има важну улогу и ван сексуалности. Типичан
пример је руковање. Kада се рукујемо можемо обратити пажњу како се неко рукује
са нама (да ли то чини снажно или не, колико дуго задржава стисак, да ли су му/јој
влажни дланови итд.). Додир као и контакт очима пружа обиље информација у
комуникацији.
Kако да у свакодневном животу употребите овај дар који сви имамо?
Једноставно, када желите да сазнате шта неко стварно осећа или жели да
искомуницира (нпр. када сумњате у нечије намере фокусирајте своју пажњу на то
како особа прича, а не шта прича.) Те две врсте комуникације често могу бити у
потпуном раскораку (нарочито када особа лаже или се претвара), на то нарочито
обратите пажњу. Не морате бити експерт за то, нити имати диплому неког курса,
само се удубите и пажљиво посматрајте описане телесне знакове и видећете. Можда
ће вам на почетку требати мало вежбе, јер сте навикли да се фокусирате на слушање
а не на гледање, али временом ћете постајати све бољи и бољи. Деца то раде
фантастично и то из разлога што баш и не разумеју шта одрасли причају. Деца
разумеју речи али не и пун смисао онога што одрасли говоре, али зато савршено
добро разумеју и виде да ли их родитељи воле, лажу или су искрени, да ли су
присутни или само седе у истој просторији. Добра вест је то да све што сте знали као
дете знате и сада само вероватно то користите у мањој мери. То је последица
школовања и васпитања у којем се много већи значај придаје вербалној него
невербалној комуникацији. Интелектуална достигнућа сваке културе кодирана су у
вербалном и на томе је акценат у школовању и обучавању. Утицај културе на
невербалну комуникацију постоји, али је у том домену знатно слабији. Невербална
комуникација, односно начин невербалне експресије у великом степену је одређен
урођеним факторима и стога је универзалан.
10.ЛИЧНИ НАСТУП У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ
Док људи међусобно контактирају једни са другима међу њима врло лако
може доћи до конфликта што представља уобичајну и нормалну ствар у
међуљудским односима. Проблем настаје јер људи имају различите циљеве и жеље
те се због њих се могу наћи на питу једни другима. Исход зависи од нашег
понашања. Приликом конфликтних ситуација људи користе разне стилове
комуникације који могу бити:
Деструктивни
Конструктивни
Док у самом процесу комуникације можемо разликовати три облика личног наступа:
1. Пасивно
2. Агресивно
3. Асертивно
10.1.Empatija
Емпатија је заправо способност да човек доживи осећање и доживљаје друге
особе као да су његи лични. То ипак није само слепо саосећање, емпатија увек
подразумева објективност са дистанце, али такође и уважава другу особу и њене
особине. Помоћу емпатије чујемо осећања и жеље саговорника и можемо јасно да
дефинишемо поруку која заправо стоји иза њих, што може назвати и „читањем
између редова“. Ематију карактерише стварна присутност у комуникацији са неком
особом, стрпљивост, отвореност без процене, интересовање за саговорника и његове
проблеме и грађење односа. Како сагледати проблем из перспективе неког другог?
Саслушаћемо га. Људи са мањком емпатије Мисле исклључиво на себе и своје
потребе и не обраћају пажњу на друге. Кроз емпатију се стиче поверење, а емпатија
и поверење заједно дају разумевање, комуникацију и здраво изграђен односа.
10.3.Агресивност
Људи, агресивним приступом остварују своје потребе, без вођења рачуна о
потребама других. Агресивност укључује:
ОСОБА ЈЕ:
ОСОБА ЈЕ:
Индиректно аграсивна и
Гласна, уредљива
повређујућа
Користи силу и претњу
Саркастични коментари
Жели да буде у праву по
Лажи, трачеви. Преваре
сваку цену
Потцењивање
Присиљава друге да
Смешак споља а лоши
учине оно шта она жели
осећаји изнутра
НЕВЕРБАЛНА НЕВЕРБАЛНА
КОМУНИКАЦИЈА: КОМУНИКАЦИЈА:
Зловољан израз лица
Викање, гласан говор Резигнираност
Упирање прстом Мрштење
Махање рукама Полусмешак
Прекрштене руке Слегање раменима
10
Нешковић, С., Пословне комуникације,Нови Сад, 2015. године стр.36
има самопоштовање и поштовање према другима
преузима одговорност за своје одлуке и понашања
прихвата да све стране у комуникацији имају своја права
11
Нешковић, С., Пословне комуникације,Нови Сад, 2015. године стр.38
10.4.1.Различите врсте асертивних реченица
"ЈА-поруке" и "ТИ-поруке" -ЈА-поруке усмерене су ка повезивању.ЈА-поруке
се упућују некој особи а полази се од сопственог доживљаја понашања те особе. ЈА-
порукама изражава лични доживљај понашања друге особе, тиме се спречава да
прималац поруке исту схвати као напад на њу. Њоме се каже како ми то понашање
доживљавамо. Пример: "Љута сам када ти касниш" или "Презаузета сам, имам два
колоквијума следеће недеље, па не могу сада да одвојим време за тебе"
1. Загревање
Појединац који долази на овај вид разговора мора да буде припремљен. Он
треба да се најави телефоном. Најбитније је да потенцијални запослени
прикупи што је могуће информација о организацији у којој конкурише за
радно место као и надређеним са којим ће водити конверзацију али ако је
могуће и о осталим кандидатима. Било би лепо да кандидат зна шта његов
саговорник воли или не, то ће спречити непотребне грешке приликом
комуникације. Нотес- као кључни предмет визуелизације може кандидата да
вине у висине у очима саговорника. Нотес не би требало да изгледа
неозбиљно као и хемијска оловка која иде у комплету са њим. Нека црта и
пише што више, то је битно јер је најбитнија јасноћа циља разговора а и
изгледаће заинтересовано и професионално. Такође не би било лоше да је
нотес емоционално битан кандидату, то ће усадити у њега још већу веру за
успех и биће подршка.
12
С. Мирков, М. Рунић Ристић, Организационо понашање, ВТШСС, 2013, Зрењанин стр.69
12.Истраживања успешности комуникације у организацији
Извор: http://www.cqm.rs
13
Понушевац З., Добра комуникација кучни фактор успеха организације,Национална конференција о
квалитету живота, 2011.године, Београд стр.328
Инфор Инфор Инфор Кому Кому Кому Кому Форм Нефор Повр
мисано мисано мисано никац никац никац никац ално мално атне
ст о ст о ст о ија са ија са ија ија комун комун инфо
циљев планов реализ надре подре међу унута ицира ицира рмац
има има овани ђеним ђеним служб р ње ње ије
м а а ама служб
планов и
има
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
7 7 7 7 7 7 7 7 7 7
8 8 8 8 8 8 8 8 8 8
9 9 9 9 9 9 9 9 9 9
10 10 10 10 10 10 10 10 10 10
14
Понушевац З., Добра комуникација кучни фактор успеха организације,Национална конференција о
квалитету живота, 2011.године, Београд стр.329
13. Студија случаја
15
Прва фаза Загревање
ваљано и сматрале ме колегиницом, остали су се ограђивали, неки се чак нису ни
јављали када бих им пожелела добар дан, као што је случај био са директорком
филијале. Најбољи однос сам имала са госпођом која је водила рачуна о хигијени
филијале. Моја да кажемо менторка, је сваки пут када бих јој упутила питања у вези
нејасноћа на радном месту одговарала више невербалном него вербалном
комуникацијом, неким чудним полу преким погледом, те сам увек чекала слободно
време јединог љубазног кредитора да ми помогне. Нико од њих није имао обзира
када бих им тражила да понекад раније изађем због колоквијума или предавања на
којима је присуство обавезно, увек су одговарали на питање питањем: '' А ко ће да
ради уместо тебе кад ти ниси ту?''
Иако је висина плате била на завидном нивоу, иако ме сви сматрају за врло
лако уклопљиву особу, нисам успела да се до потпуности уклопим у средину због
неприхватања и отпора колега.