Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

UNIVERZITET U NOVOM
SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODSEK ZA MEDIJSKE
STUDIJE

Seminarski rad iz evropske kulturne istorije

Blek metal - muzika ili način života

Mentor: Student:
Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš Isidora Ković, 180011

Novi Sad, januar 2014.

1
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

SADRŽAJ

1. Apstrakt
2. Pojava “crnog metala”
2.1. Prvi talas
2.2. Drugi talas
2.3. Dedovo samoubistvo
3. Ideologija
3.1 Performans
3.2. Satanizam
3.3. Paljenje crkava i ubistva
4. Zaključak

2
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

1. APSTRAKT

Blek metal je jedan od ekstremnih podžanrova hevi metala. Nastao je osamdesetih

godina prošlog veka razvivši se pod uticajem nekolicine treš metal i det metal bendova.
Takozvani prvi talas je obuhvatao bendove poput: “Venom” [Venom], “Batori” [Bathory],
“Helhemer” [Hellhamer] i “Seltik frost” [Celtic Frost], a drugi talas bendova se pojavio u
ranim devedesetim godinama i činili su ga uglavnom norveški bendovi kao što su “Mejhem”
[Mayhem], “Burzum” [Burzum], “Darktron” [Darkthrone], “Imortal” [Immortal] i “Emperor”
[Emperor], koji su utemeljili blek metal kao podžanr. Neke osnovne karakteristike blek
metala uključuju brzi ritam, blastbit1 tehnika sviranja bubnjeva, tipični "klizeći" gitarski rifovi
i vrišteći vokali koji mahom podsećaju na krike zveri. Tematika tekstova se često fokusirala
na satanističkim, paganističkim i okultnim temama, kroz koje se prožimalo i širenje mržnje
prema hrišćanstvu i drugim religijama, kao i nacionalni socijalizam. ​Druge teme koje su bile
zastupljene su depresija, nihilizam, mizantropija i smrt, a nešto ređe i priroda,
mitologija i fantastika​. Zbog ovako kontroverzne tematike, blek metal je izazvao jako
negativne reakcije mejnstrim kulture.
Muzika je oduvek bila sredstvo izražavanja, kao i beg od stvarnosti ili neka vrsta
bunta, a umetnička sloboda prostirala se van svakih granica. Ali šta se desi ako umetnička
sloboda postane samo izgovor da se nečiji bunt pretvori u nešto mnogo više? U fanatičnu
ideologiju, koja od kontroverznih tekstova, koji su--kakva god muzika ili umetnička vrsta bili
u pitanju--neizbežna tema, prerasta u nešto mnogo ozbiljnije--u ruševine i krvoproliće? Ono o
čemu će se ovaj rad baviti je prelazak granice dotičnih muzičara između umetničkog
izražavanja i fanatizma, posebno izraženom u periodu drugog talasa blek metala.

Ključne reči:
Muzika, blek metal, ideologija, religija, kultura

1
blastbit [blastbeat]
3
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

2. P​OJAVA​ “​CRNOG​ ​METALA​”

2.1. Prvi talas

Sam naziv “blek metal” (iliti crni metal) žanr je dobio kada je engleski bend “Venom”
izdao svoj drugi album “Blek metal” [Black Metal] 1982. godine. Iako treš metal bend po
svim standardima tog vremena2, tematika samog albuma bila je prožeta​ ​anti-hrišćanskim i
satanističkim motivima. Pored toga, članovi benda su u praksu uveli korišćenje pseudonima
umesto svojih pravih imena, što je kasnije popularizovano i kod drugih muzičara. Danski
bend “Mersiful fejt” [Mercyful Fate] uticao je na norvešku scenu sa svojim performansom i
tekstovima pesama. Frontmen Kim Bendiks Petersen sa pseudonimom King Dajmond [King
Diamond] imao je običaj da na sebi nosi zastrašujuću crno-belu šminku koja je postala zaštitni
znak blek metala dobivši naziv “korps pejnt” [corpse paint]. ​dodati još: Tom G. Warrior of
Hellhammer and Celtic Frost credited English hardcore punk band Discharge as "a
revolution, much like Venom",

Sl. 1. “Mersiful Fejt” sa frontmenom Kingom Dajmondom u sredini

Švedski bend “Batori” sa frontmenom Tomasom “Kvortonom” Forsbergom

[Quorthon] napravio je nacrt kako bi skandinavska blek metal scena trebalo da
izgleda--dodavši uz satanističku tematiku, sirovi zvuk, mračnu muziku i pseudonimime, i
hrapave, vrišteće vokale, uneli su svežinu u svet ekstremne muzike i inspirisali nastanak
novog žanra. Bend je odsvirao u ovom stilu svoja prva četiri albuma3, razvivši posle novi

2
žanr karakterističan po
3
​http://en.wikipedia.org/wiki/Bathory_(band)​ (datum posećivanja: 31.01.2014.)
4
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

podžanr--vikinški metal.
Među izvođačima koji su imali uticaja u formiranju ranog blek metala, trebalo bi i
pomenuti i nemačke bendove: “Krijejtr” [Kreator], “Sodom” [Sodom], “Distrakšn”
[Destruction], “Helhemer” iz Švajcarske, čiji članovi su 1984. osnovali “Seltik frost” [Celtic
Frost], kao i američki “Slejer” [Slayer].

2.2. Drugi talas

- Fanzin proglašava kraj prvog talasa/jedne ere, bendovi počinju da idu novim
stazama, i malo njih (poput Morbid Angel) nastavlja tradiciju
- “Mejhem”, “Torns”, “Burzum”, “Darktron”, “Imortal”, “Satirikon” [Satyricon],
“Emperor”, “Enslejvd” [Enslaved] i “Gorgorot” [Gorgoroth].
Za razliku od svojih prethodnika iz osamdesetih, bendovi formirani od 1990. do 1993.
na postavljene kriterijume, počinju da nadograđuju svoje, proizvodeći potpuno novu vrstu
blek metal muzike, započinjujući “drugi talas blek metala”. U muzičkom smislu, u ovom
periodu se blek metal izdvojio iz treš metala. Ovome je posebno doprineo novi način sviranja
gitare Snora “Blektorna” Raha [Snorre “Blackthorn” Ruch] iz “Stigma Dijabolikum/Torns”
[Stigma Diabolicum/Thorns] i Ojstajna “Juronimusa” Arseta [Øystein “Euronymous”
Aarseth] iz “Mejhema”4, koji je Gilv “Fenriz” Nagel [Gylve “Fenriz Nagell] iz “Darktrona”
pohvalio u brojnim intervjuima, naglasivši i da je uticaj za to imao/da je za to zaslugu imao i
bend “Batori”5, dodavši da su ti rifovi postali trend tokom devedesetih. Satanizam koji je u
početku postojao samo da bi šokirao publiku, novonastali bendovi su počeli da shvataju na
sasvim drugi način - agresivna antihrišćanska osećanja su postala nešto što je svaki bend koji
je sebe smatrao blek metalom morao da izrazi na neki način. “Korps pejnt” ​je postao način
razlikovanja od svih ostalih žanrova (parafrazirati)​.

Mada blek metal bendovi često nisu imali nastupe, uzimajući u obzir činjenicu da
je većina bendova imala samo jednog člana (npr. “Burzum”) - ovo kao napomenu kod
imidža i performansa

4
palm muting - in which guitarists played full chords using all the strings of the guitar in place of power chords
using only two or three strings.[ili ovako ili obratno, da dodam kao - tehnika koju su koristili Euronymous i ovaj
drugi feget]
5
http://www.revolvermag.com/uncategorized/web-exclusive-interview-darkthrones-fenriz-part-2-his-thoughts-on
-transilva.html​ (sajt posećen: 31.01.2014.)
5
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

2.3. Dedovo samoubistvo

Sedamdesete su bile decenija „Led cepelina“. Objavljivanjem četvrtog, petog i šestog

albuma učvrstili su svoje mesto najpopularnijeg, najvećeg, najprodavanijeg i najuticajnijeg
benda na svetu.
Zbog činjenice da je muzička štampa stalno smatrala da je „Led cepelin“ prenaduvan i
isfabrikovan bend, članovi benda su odlučili da se ništa vezano za bend neće naći na omotu
novog albuma, i da četvrto izdanje neće imati ime. Džimi Pejdž je smatrao da imena, nazivi i
slične stvari ne znače ništa, odnosno da je sama muzika jedina stvar koja je zapravo bitna.
Članovi benda su bili sigurni da je ovo dobar potez i pored brige menadžmenta da će, s
obzirom na jednogodišnje odsustvo sa scene i još uvek nedovoljno veliku reputaciju, ovako
nešto biti jednako profesionalnom samoubistvu. Pejdž se dugo ubeđivao oko ove ideje sa
produkcijskom kućom, što je uzrokovalo kašnjenje albuma.6 Njegova ideja je takođe bila da
svaki od članova benda dizajnira ili odabere svoj simbol, tako da su se četiri simbola, koji su
kasnije postali karakteristični za članove benda, našla na unutrašnjosti omota albuma.
Kritike na album na kojem su se našle mnoge od najpoznatijih pesama benda, kao što
su „Rok en rol“ [Rock and Roll], „Blek dog“ [Black Dog] i po mnogim anketama i lestvicama
jedna od najboljih pesama svih vremena „Stervej tu heven“ [Stairway to Heaven], bile su
univerzalno pozitivne. Četvrti album, bez zvaničnog naziva, najčešće imenovan „Led cepelin
IV“ izdat je 1971. i jedan je od najprodavanijih albuma u istoriji muzike sa prodatih 32
miliona kopija. U Velikoj Britaniji album je proveo 77 nedelja na lestvicama, a u Americi je
postao 23 puta platinum, odnosno prodao 23 miliona primeraka, što ovaj album čini
najprodavanijim albumom koji nikada nije dostigao broj jedan.

6
Mik Vol, „Kada su divovi hodali Zemljom, biografija grupe Led Zeppelin“; „Orion Books“, London, 2008.,
293. str.
6
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

Sl. 3. S leva na desno: znak Džimija Pejdža, znak Džon Pol Džounsa, znak Roberta Planta, znak Džona
Bonama7

„Hausez ov d houli“ [Houses of the Holy] iz 1973. je peti album benda, produkcijski
kompleksniji od svih dotadašnjih. Misticizam, psihodeličnost i progresivnost kod pojedinih
pesama, poput „Nou kvoter“ [No Quarter] su bili novitet za bend. Sa druge strane, bend se
takođe poigravao sa fank zvukom, pa čak i sa rege prizvucima na pesmi „Džamejka“ [D’yer
Mak’er]. Album je bio još jedan komercijalni uspeh, zadržavajući se nedeljama na vrhovima
lestvica u Britaniji i Americi. Zanimljivo je da je omot i ovoga albuma bio „anoniman“ poput
prethodnika.
Kruna karijere „Led cepelina“, međutim, tek je usledila. Veliko uzbuđenje je vladalo
oko narednog albuma benda kako zbog toga što je odlagan par puta zbog obaveza benda na
turneji, tako i zbog činjenice da je u pitanju dupli album, za koga se bend odlučio nakon
pravljenja previše materijala za jedan nosač zvuka. „Fizikal grafiti“ [Physical Graffiti] izdat je
24. februara 1975. Ovo ostvarenje nije najprodavanije u katalogu benda, iako je „Olovnom
cepelinu“ donelo 16 platinastih ploča za 8 miliona prodatih primeraka u Americi8, ali za
rukom mu je pošlo nešto još neverovatnije: prodaja „Fizikal grafitija“ prouzrokovala je
interesovanje novih slušalaca za stare albume benda, tako da je svih pet prethodnih albuma
benda iznova ušlo na svetske liste najprodavanijih, uspeh koji nijednom muzičaru do tada, a
ni do danas, nije pošao za rukom. Na albumu su se nalazile ikonične pesme poput „Kašmir“
[Kashmere] sa blisko-istočnim uticajima i „Črempld ander fut“ [Trampled Under Foot] koja

7
Pejdž je sam dizajnirao svoj simbol, nikad ga nije objasnio, samo je naznačio da simbol ne predstavlja reč;
Džounsov znak simbolizuje osobu koja ima samopouzdanje i kompetentnost, potiče iz knjige „Knjiga znakova“
pisca Rudolfa Koha; Plant je takođe sam dizajnirao znak, bazirao ga je na znaku Mu civilizacije; Bonamov znak
potiče iz iste knjige iz koje potiče i Džounsov, predstavlja trojstvo majke, oca i deteta (takođe i logo jedne vrste
piva, kada se okrene naopačke).
8
Bend je prodao 8 miliona primeraka duplog albuma, što je statistički jednako 16 miliona kopija, odatle 16
umesto 8 platinastih ploča dodeljenih bendu kao priznanje uspeha.
7
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

je, inspirisana bluzom uz tekst prepun seksualnih aluzija, ovaploćenje bendovog pristupa
muzici. Bend je turneju krunisao sa pet rasprodatih koncerata u „Erls kort areni“ [Earls Court
Arena], tada najvećoj koncertnoj dvorani u Velikoj Britaniji.

2.4. Pesma (ne) ostaje ista

Na pauzi između turneja, za vreme odmora u Grčkoj na Rodosu, Robert Plant i

njegova žena Morin [Maureen Plant] doživeli su ozbiljnu saobraćajnu nesreću u kojoj je Plant
povredio ledja i slomio zglob, dok je Morin u jednom trenutku bila u životnoj opasnosti. Za
vreme oporavka, Plant, Bonam, Džouns i Pejdž su se sastali u Malibuu u Kaliforniji, gde je
nastala većina sedmog albuma „Prezens“ [Presence].
Album je izdat u martu 1976. i karakterisao ga je jednostavniji zvuk sa jednostavnijim
aranžmanima i većim akcentom na gitari. Uz prva mesta na top listama u Americi i Britaniji,
album je primio osrednje kritike i predstavlja najmanje uspešan album u opusu benda. Ipak,
za Džimija Pejdža, „Prezens“ je najvažniji album „Led cepelina“, zbog poteškoća sa kojima
se sastav susreo za vreme snimanja, odnosno činjenice da su iste prevaziđene. Sa druge strane,
Robert Plant je izrazio nezadovoljstvo svojim doprinosom albumu. Zbog posledica nesreće,
tokom celog snimanja je bio u invalidskim kolicima, a kao još jednu frustraciju tokom
snimanja naveo je udaljenost od porodice. Jedna od retkih svetlih tačaka na albumu za njega
je bila pesma „Akiliz last stend“ [Achilles Last Stand], čiji je naziv inspirisan nesrećom koju
je doživeo.9

9
„Achilles Last Stand“ – u prevodu „Poslednje uporište Ahila“. Za Roberta Planta se često govorilo, uglavnom u
šaljivom kontekstu, da ima izgled grčkog boga.
8
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

Sl. 4. Logo benda sa Apolonom, često pogrešno okarakterisan kao logo sa palim andjelom

U vreme snimanja albuma, „Led cepelin“ je imao reputaciju najveće muzičke atrakcije
na svetu. Obarali su sve rekorde u prodaji karata na turnejama, a njihov koncert 30. aprila
1977. u Mičigenu je sa 76,229 posetilaca ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najposećeniji
koncert od strane jednog benda u tadašnjoj istoriji. Turneje benda su bile poznate po raznim
vrstama ekscesa, a jedan od zaštitnih znakova benda je bilo demoliranje hotelskih soba, a
neretko i spratova, u kojima su odsedali, iako postoje i navodi da su mnoge od priča
preuveličane. Zanimljiv primer globalne prepoznatljivosti i statusa benda je i anegdota
Roberta Planta iz bolnice u Grčkoj u kojoj se oporavljao nakon udesa, kada je jedan pijani
vojnik na krevetu pored njegovog počeo da pevuši pesmu „Oušn“ [The Ocean] sa prethodnog
albuma „Led cepelina“.
Ipak, ispostaviće se da se te 1977. neće desiti još mnogo pozitivnih stvari za bend.
Iako na vrhuncu slave, stvari su počinjale, na trenutke i neobjašnjivo, da izmiču kontroli.
Delovalo je kao da brzi voz bendovog uspeha i slave počinje da iskače iz šina. Američka
turneja 1977., iako finansijski uspešna, bila je prožeta brojnim problemima nevezanim za binu
i nastupe. Prilikom koncerta u Sinsinatiju 19. aprila oko 1,000 fanova pokušalo je da sruši
kapije prilikom ulaska na stadion, uhapšeno je preko 70 lica. Koncert u Tampi 3. juna je
skraćen zbog iznenadne oluje što je prouzrokovalo bes publike, koja je izazvala nerede u
kojima su mnogi uhapšeni i povređeni, a policija je u jednom trenutku upotrebila suzavac.
Glasine o Pejdžovoj zavisnosti o heroinu su bivale sve češće, i prvi navodi njegovog lošijeg

9
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

izvođenja pesama uživo dolaze sa ove turneje. Prilikom intervjua 2003. godine, Pejdž je
izjavio da ne može da govori u ime ostalih članova grupe, ali da je za njega droga bila
integralan deo čitave stvari, od početka do kraja.10 Prilikom koncerta u Ouklendu 23. jula,
Džon Bonam i Piter Grant, menadžer benda, uhapšeni su zbog prebijanja čoveka koji je
udario Grantovog jedanaestogodišnjeg sina. Narednog dana, nakon drugog koncerta u
Ouklendu, Robert Plant je primio vest o smrti svog petogodišnjeg sina od stomačnog virusa.
Ostatak turneje je odmah otkazan.11
Nakon mnogo nagađanja i neizvesnosti, grupa je nastavila sa radom i u novembru
1978. započela snimanje narednog albuma u Stokholmu. Album „In tru di aut dor“ [In
Through the Out Door] izdat je 15. avgusta 1979., iako je snimljen za tri nedelje u periodu od
novembra do decembra 1978. I ovo izdanje je dočekano sa pomešanim kritikama, ali je, već
standardno, zauzelo prva mesta lestvica sa obe strane Atlantika. Na albumu su se našle i dve
pesme posvećene Karaku, preminulom sinu Roberta Planta, „Ol ov maj lov“ [All of My Love]
i „In d ivning“ [In the Evening]. Bend je počeo sa evropskom turnejom, koju je obeležio
pojednostavljeni pristup svirkama, bez mnogo improvizacije u pesmama, što je bilo dosta
nekarakteristično za grupu. Atmosfera u bendu nije bila na nivou iz prethodnih godina, i
pitanje je koliko je ovaj ogoljeni pristup bio posledica Pejdžovog korišćenja heroina i
Bonamove preterane upotrebe alkohola. Nekoliko svirki je moralo biti prekinuto zbog
nemogućnosti Pejdža ili Bonama da sviraju, jednom prilikom nakon samo dve pesme, kada je
Bonam pao u nesvest iza bubnjeva. Zvanično, bend je incident okarakterisao kao posledicu
prejedanja, iako su mnogi špekulisali da je krivac bio alkohol. Sve ovo je dovelo do toga da je
Robert Plant u jednom trenutku razmišljao da napusti bend. Ipak, bend je planirao turneju po
Americi, koja bi počela 17. oktobra 1980. nakon više od tri godine odsustva sa severnog dela
američkog kontinenta. Na putu do studija gde je bend imao probe, Džon Bonam je svratio na
doručak koji se sastojao od četiri duple vodke i zalogaja peciva, prema rečima Reksa Kinga,
jednog od asistenata benda. Nastavio je da pije tokom celog dana, dok ga ostatak benda nije
odneo u jednu od soba kuće Džimija Pejdža. Narednog dana u 13:45h, beživotno telo Džona
Bonama našao je Džon Pol Džouns. Umro je od gušenja prouzrokovanog povraćanjem.
Nalazi patologa su utvrdili da nije bilo droge u njegovom sistemu, ali i da je popio bar 40
čašica vodke prethodnog dana12. Imao je 32 godine.

10
Mik Vol, „Kada su divovi hodali Zemljom, biografija grupe Led Zeppelin“; „Orion Books“, London, 2008.,
375. str.
11
http://en.wikipedia.org/wiki/Led_Zeppelin_North_American_Tour_1977
12
http://en.wikipedia.org/wiki/John_Bonham
10
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

Planirana turneja je otkazana, i uprkos glasinama da će Bonama zameniti neki od

čuvenih bubnjara kao što su Kozi Pauel [Cozy Powell] ili Karmajn Apis [Carmine Appice],
bend je odlučio da prestane sa radom. Zvanična izjava je glasila:
- Želimo da se zna da nas je gubitak našeg dragog prijatelja, kao i dubok osećaj
nerazdvojne harmonije koju osećamo mi i naš menadžer, naveo na odluku da ne nastavljamo
dalje.
U potpisu izjave stajalo je „Led cepelin“.
Bend je 1982. izdao poslednji, deveti studijski album „Kouda“ [Coda] 13 koji se
sastojao od neiskorištenog materijala benda neobjavljenog na prethodnim albumima. Pejdž,
Plant i Džouns ponovo su se okupili na bini još nekolicinu puta: 1985. u Filadelfiji prilikom
koncerta „Lajv ejd“ [Live Aid]; 1988. na 40. godišnjici „Atlantik rekordsa“;14 i 2007. na
koncertu u čast Ahmeta Erteguna, jednog od osnivača „Atlantik rekordsa“. Koncert iz 2007.
je izdat kao DVD „Selebrejšn dej“ [Celebration Day]. Na koncertu iz 2007., pored Pejdža,
Planta i Džounsa, na bubnjevima se našao niko drugi do Džejson Bonam, sin Džona Bonama.
Performans je bio na zavidnom nivou, pokazujući da vremešni članovi „Led cepelina“ i dalje
poseduju neverovatnu hemiju. Iako glasine o ponovnom ujedinjenju benda u ovoj postavi ne
prestaju ni danas, čini se da su mali izgledi da se tako nešto desi.

3. I​DEOLOGIJA

3.1 Imidž

„Led cepelin“ je bend koji je sedamdesetih godina, u vreme kada informacija nije bila
brza i dostupna kao danas, bio jedan od najprepoznatljivijih brendova na svetu. Nije u pitanju
štamparska greška, jer bend jeste bio, pored mnogo drugih stvari, i brend. Svetska slava i
univerzalna popularnost u muzičkom svetu ne dolaze isključivo od plodova kreativnosti i rada
na samom polju muzike, potrebno je i ono nešto više. To „nešto više“ nije bilo slučaj pre

13
“Coda” [Italijanska reč za “rep”] – zavšni segment u strukturi muzičkog dela.
14
Oba nastupa su okarakterisana kao katastrofalna od strane Pejdža i Planta. Na „Lajv eidu“ problemi su bili
nedostatak uvežbanosti nastupa sa dva bubnjara (Filom Kolinsom [Phil Collins] i Tonijem Tompsonom [Tony
Thompson]), raštimovana gitara Džimija Pejdža i promukao glas Roberta Planta. Dok je 1988. problem nastao
zbog rasprave Planta i Pejdža oko sviranja „Stervej to heven“ neposredno pre nastupa, kao i zbog činjenice da se
Džounsove klavijature uopšte nisu čule u miksu televizijskog prenosa uživo.
11
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

bendova kao što je „Led cepelin“ koji je granicu koju su probili „Bitlsi“ i „Rolingstonsi“ [The
Rolling Stones] podigao na znatno viši nivo. Svojim imidžom i ponašanjem napravili su
savršen balans izmedju same muzike i šou biznisa. Noseći šljašteća odela na nastupima
postavljali su nove standarde u scenskom izgledu. Isticanjem Planta kao frontmena i njegovim
latentnim nadmetanjem na bini sa Pejdžom kao glavnom kreativnom silom iza benda postavili
su nove standarde u scenskom nastupu. Životom na visokoj nozi, glamurom, rasipništvom,
privatnim avionima, inspirisaće (uz određene druge činioce) čitavu pank kontrakulturu u
Engleskoj, ali i pop i rok „glem“ bendove osamdesetih.
Sposobnost članova „Led cepelina“ da naprave najbizarnije incidente i neobjašnjive
neprilike gde god se pojave je bila jedan od ključnih sastojaka njihove harizmatičnosti. Svita
benda je praktično bila putujući cirkus kome bi se radovali svi koji su mogli da mu se
priključe, a od koga bi strahovali svi koji su za taj cirkus bili odgovorni. Paradoksalno,
popularnost i publicitet benda rasli su upravo zbog zatvorenosti prema medijima i mlakih
odnosa sa njima. Razni incidenti su postali legende koje nikad nisu potvrđene, ali ni
poreknute, kao što je navodna vožnja Džona Bonama motociklom kroz hodnike hotela
„Hilton“ u Los Anđelesu. Sa druge strane, mnoge vratolomije benda su ostale kao istorijske
činjenice zbog posledica koje su izazvale. Dešavali su se i slučajni incidenti poput požara koji
je prouzrokovala cigara Džounsa uz koju je zaspao u hotelskoj sobi. Bend je takođe dobio
doživotne zabrane sviranja u pojedinim američkim gradovima, između ostalih i Bostonu, zbog
nereda koje su izazvali fanovi pre ili posle koncerata.15 Zahvaljući ovakvim stvarima, danas
smo često svedoci pažljivo planiranih kampanja, a neretko i incidenata i spletki od strane
menadžmenta nekog muzičara u svrhu promocije i privlačenja pažnje po principu „nema
lošeg publiciteta“. Ipak, u slučaju „Led cepelina“, većina stvari je dolazila prirodno i
spontano.
Sa druge strane, članovi benda bili su seks simboli. Oskudna odevenost, provokativni
nastupi, lascivne teme pesama sa jedne, mistične i filozofske teme sa druge strane, i sve ovo u
doba seksualne revolucije, u doba pre side, a nakon nastanka kontracepcije bili su
kombinacija koja je stavljala reč „seks“ u frazu „seks, droga i rokenrol“. Članovi benda se
takođe mogu smatrati zaslužnima za popularizaciju duge kose, što će posebno doći do izražaja
osamdesetih godina dvadesetog veka.

15
http://ultimateclassicrock.com/led-zeppelin-fans-trash-boston-garden/
12
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

3.2. Muzički i profesionalni aspekt uticaja na kulturu

„Led cepelin“ je primljen u Kuću slavnih rokenrola 1995. godine. Bend je osvojio
nebrojene nagrade i priznanja među kojima i „Gremi“ za životno dostignuće. Svaki od četiri
člana benda smatra se individualno jednim od najboljih muzičara na svom instrumentu, stoga
se „Led cepelin“ često pominje kao jedan od najboljih i najvirtuoznijih bendova ikad
sastavljenih.16 Bend je prodao oko 300 miliona albuma širom sveta, više albuma prodali su
samo „Bitlsi“, „Elvis Prisli“ [Elvis Presley] i prema nekim navodima „Madona“ [Madonna].17
„Led cepelin“ je bio definitivni predvodnik u prelazu iz psihodelične muzičke ere šezdesetih
godina u slobodniju, seksualno orijentisanu eru rok muzike sedamdesetih. Ovaj prelaz bio je
ključni element u shvatanju i doživljaju rok muzike kakav imamo danas. Lista muzičara koji
navode „Led cepelin“ kao inspiraciju je impozantna, a samo neka od imena su: „Gans en
rouzis“ [Guns N’ Roses], „Van Hejlen“ [Van Halen], „Nirvana“, „Red hot čili pepers“ [Red
Hot Chili Peppers], „Metalika“ [Metallica], „Arktik mankiz“ [Arctic Monkeys] ali i imena
poput Lejdi Gage, Madone i Šakire, koja tvrdi da je zbog „Led cepelina“ počela da se bavi
muzikom.
„Led cepelin“ je prkosio kako društvenim i muzičkim, tako i poslovnim normama
svoga vremena. Bend je odbijao da izdaje singlove, i začetnici su rok muzike orijentisane ka
albumima (engl. ​Album orientated rock)​ . Pored samoga zvuka i pristupa muzici, ovo je bila
njihova najznačajnija promena paradigme ustaljene u muzičkoj industriji. Veoma bitnu ulogu
u ovome odigrao je menadžer benda Piter Grant, čije je razumevanje vizije Džimija Pejdža
bilo ključna stvar koja je omogućila da se ona sprovede u delo. Obojica su smatrali da album
treba da predstavlja zaokruženu celinu i da se sluša u celosti kako bi iskustvo slušanja bilo na
zadovoljavajućem nivou.
Unikatan i inovativan zvuk benda posledica je Pejdžovog eksperimentisanja pri
produkciji. Zanimljiva je činjenica da je za svaki album unajmljivao drugog produkcijskog
inženjera, kako niko osim njega ne bi mogao uzeti zasluge za zvuk benda. Pejdž je prilikom
snimanja pesme „Nou kvoter“ proizveo zvuk koji je i danas enigma za sve koji se bave
muzičkom produkcijom i snimanjem zvuka. Iako od devedesetih godina postoje programi
kojima je moguće proizvesti dati zvuk, originalni način produkcije ostaje poznat samo Pejdžu.

16
http://ledzeppelinproject.wordpress.com/musical-influence/
17
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_best-selling_music_artists#cite_ref-65
13
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

Prilikom miksovanja albuma „Prezens“, Pejdž je radio 20 sati dnevno, a poslednja dva dana
miksovanja albuma nije ni spavao. Misticizam i mitologija u tekstovima Roberta Planta
inspirisali su čitav stil pisanja tekstova pesama karakterističan za metal muziku. Mnogi
Plantovi tekstovi insprisani su Tolkinovim delom „Gospodar prstenova“ koje je decenijama
nakon raspada benda ekranizovano u jedan od najuspešnijih filmova u istoriji kinematografije.
Teme tekstova su bile potpuno nesvakidašnje za jedan mejnstrim bend i zajedno sa
aranžmanima pesama, koje su često bile daleko duže od standardnih radijskih tri-četiri
minuta, su još jedan pokazatelj činjenice da je bend malo mario za pravila, to jest da je uživao
u postavljanju novih, odnosno svojih.

3.3. „Led cepelin“ danas

Pojava interneta i brži protok informacija svakako su jedan od činilaca koji doprinose
kontinuiranoj popularnosti benda. Od 1990. godine, „Led cepelin“ je prodao preko 20 miliona
albuma, a mnoga istraživanja prodaje ukazuju na to da su suveniri i odeća povezana sa likom i
delom benda redovno najprodavaniji artikli.18 Prema Ginisovoj knjizi rekorda iz 2009. koncert
„Led cepelina“ iz 2007. u čast Ahmeta Erteguna drži rekord kao koncert sa najvećom
potražnjom za kartama u istoriji, sa 20 miliona zahteva za kartama onlajn.19 Skraćena verzija
koncerta emitovana je na „Bi-bi-siju“ u Velikoj Britaniji 8. decembra 2012.
Za kraj, prikladno je skrenuti pažnju da je kompletna karijera „Led cepelina“ trajala 12
godina. Uzevši u obzir sva dostignuća i uticaj benda, sa sigurnošću se može reći da je „Led
cepelin“ ako ne najbolji, onda barem najučinkovitiji muzički bend u istoriji.

4. LITERATURA

Primarna:

1. Moynihan, Michael; Søderlind, Didrik: „Lords of Chaos: The Bloody Rise of the
Satanic Metal Underground New Edition“; „Feral House“, Washington, 2003.
2. http://en.wikipedia.org/wiki/Black_metal

18
http://voices.yahoo.com/led-zeppelins-influence-rock-roll-music-3449056.html
19
http://en.wikipedia.org/wiki/Ahmet_Ertegun_Tribute_Concert
14
Blek metal - muzika ili način života Isidora Ković

Sekundarna:

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Early_Norwegian_black_metal_scene
2. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Blek_metal
3. http://www.burzum.com/burzum/library/text/burzum/ii/
4.

15