Hemijski principi u inženjerstvu

UZORKOVANJE MEDIJUMA RADNE I ŽIVOTNE

SREDINE

“Definisan postupak kojim se deo supstance, materijala ili proizvoda uzima kako bi
se za testiranje ili kalibraciju obezbedio reprezentativan uzorak celine. Uzorkovanje
se takođe može vršiti prema odgovarajućem zahtevu za koji supstanca, materijal ili
proizvod treba da se ispituju ili kalibrišu.”

Uzorkovanje prema ISO/IEC 17025

Uzorkovanje predstavlja proces odabira dela medijuma koji, na neki način, predstavlja
ili pruža informacije o većem delu medijuma.

Osiguravanje kvaliteta (QA) uzorkovanja. Svrha uzorkovanja mora biti jasno

definisana. Ona utiče na plan uzorkovanja i izbor analitičke metode koja sledi.
Navedeni segmenti zavise od prihvatljivog nivoa nesigurnosti u krajnjem rezultatu.
Analitički rezultat može zavisiti od metode korišćene za pripremu i analizu uzorka, ali
uvek zavisiti i od realizovane metodologije uzorkovanja. Nesigurnost uzorkovanja ne
može se oceniti i kontrolisati primenom standarda.

Rukovanje i čuvanje uzorka. Svaki uzorak mora da ima svoju jedinstvenu

identifikaciju tj. broj ili šifru. Svi detalji o uzorku moraju biti zabeleženi:

- Uslovi čuvanja
- Dokumentovan prenos od osobe do osobe
- Detalji o kontejneru (posudi) i zatvaraču
- Izgled uzorka na prijemu
- Dužina čuvanja

Osobine analita u uzorku, takođe je potrebno zabeležiti:

- Isparljivost
- Osetljivost na svetlost
- Termička stabilnost
- Hemijska reaktivnost
- Potencijalna opasnost za laboratorijsko osoblje

Integritet svakog uzorka mora biti očuvan. Ne sme doći do rizika od kontaminacije ili
naknadne kontaminacije, tj. ni jedna supstanca ne bi trebalo da uđe ili napusti
kontejner u kome se nalazi uzorak. Potrebno je izbegavati ekstremne uslove sredine,
uzorak čuvati u odvojenim sredinama od analitičkih kalibracionih sredstava ili bilo kog
drugog materijala koji može da sadrži visoke koncentracije analita. Uzorci takođe
moraju biti čuvani pod odgovarajućim uslovima tokom vremena između uzorkovanja
i dopremanja u laboratoriju za analizu.

Kontejneri za uzorke ne smeju da uzrokuju kontaminaciju uzorka, površinsku

adsorpciju, apsorpciju ili isparavanje analita, kao ni curenje ometajućih jedinjenja u
uzorak. Za određeni tip analita koriste se specifične posude za uzorke.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 1

 Hemijski principi u inženjerstvu

Izvori greške tokom uzorkovanja. Najčešći izvori grešaka tokom procedure

uzorkovanja su sledeći:

Kontaminacija uzorka može nastati od materijala alata kojim se uzorkuje, tokom

transport uzorka i u kontejneru za skladištenje uzorka. Takođe, moguća je međusobna
kontaminacija više uzoraka, kontaminacija poreklom od sredstava za konzervaciju,
neprikladnog skladištenja i transporta.

Stabilnost uzorka može biti narušena usled primene neodgovarajućeg sredstva za

stabilizaciju, upotrebe neadekvatne posude za uzorkovanje, transporta i skladištenja
uzorka.

Čuvanje uzorka može narušiti kvalitet uzorka ukoliko se ne koristi adekvatan

materijali kontejnera ili neadekvatno sredstvo za konzervaciju.

Procedura uzorkovanja pojavljuje se kao izvor greške ukoliko se odstupa od

standardne radne procedure i/ili neprikladne tehnike uzorkovanja.

Transport i rukovanje uzorkom predstavljaju izvor greške ukoliko postoji nedovoljna

ili potpuno odsutna komunikacija sa analitičkom laboratorijom.

UZORKOVANJE VODE
Prilikom uzorkovanja vode, nezavisno od toga koji polutanti žele da se detektuju u
akvatičnom medijumu, potrebno je izmeriti određen broj opštih parametara.
Procedure uzorkovanja vode podrazumevaju merenja na terenu (in situ):

- Protoka vode
- Temperature
- Konduktivnosti
- Rastvorenog kiseonika
- pH vrednosti
- Mutnoće

Merenja navedenih parametara realizuju se na površini vode ili u vertikalnom profilu.

Kada rezultati in situ merenja značajano utiču na sam proces uzorkovanja (npr. na
izbor dubine na kojoj će se uzorkovanje realizovati), potrebno je u proceduri
uzorkovanja dati precizno uputstvo o načinu donošenja odluke. Vode sa izraženom
stratifikacijom, kod kojih postoji značajna razlika u gustini fitoplanktona i relevantnih
hemijskih parametara, drastično se mogu menjati po vertikalnom profilu. Navedena
činjenica mora biti uzeta u obzir pri kreiranju strategije i procedure uzorkovanja

Oprema za uzorkovanje. Izbor opreme za uzorkovanje vode vrši se u skladu sa

namenom kolektovanog uzorka, pri čemu je potrebno voditi računa o sledećim
činjenicama:

- Tipu vodnog tela koje će se uzorkovati

- Zahtevima uzorkovanja
- Obimu uzorkovanja

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 2

 Hemijski principi u inženjerstvu

- Količini uzorka koja nam je potrebna

- Integritetu analize koja sledi

Uzorkovanje je potrebno realizovati bez ikakvog rizika od kontaminacija uzorka.

Kontaminacija može poticati od konstrukcionog materijala posude u koju se kolektuje
uzorak (adsorpcija i/ili ispuštanje komponenata) – ’no contamination’ ili od
prethodnog uzorkovanja – ’no memory effects’.

Posude u kojima se kolektuju uzorci, treba da obezbede siguran transport i

skladištenje uzoraka, bez mogućnosti kontaminacije ili hemijske promene uzorka. Koji
stepen predostrožnosti je potrebno preduzeti zavisi od prirode analita koji se detektuje
ili kvantifikuje analitičkim procesom koji sledi. Za kolektovnanje uzoraka u kojima se
planira detekcija i/ili kvantifikacija organskih polutanata (PCBs, PAHs, i dr.) ne smeju
se koristiti plastične posude, osim posuda od politetrafluoretilena (PTFE). Uzorci
kojima sledi organska analitika kolektuju se u posude od stakla, nerđajućeg čelika,
politetrafluoretilena. Za kolektovanje uzoraka u kojima se planira detekcija i
kvantifikacija metala potrebno je koristiti zatvorene plastične ili staklene posude. Pri
uzorkovanju žive potrene su posude od stakla ili kvarca, iz razloga što živa prolazi kroz
plastične materijale. Za organska jedinjenja kalaja (C-Sn) koristi se staklo, pri čemu su
prihvatljivi i polikarbonski materijali, kao i aluminijum. Pri izboru posuda za
uzorkovanje preporučuju se konsultacije sa analitičarima koji rade analize ili
korišćenje posuda isporučenih od laboratorijskog osoblja. U zavisnosti od analita koji
će biti analiziran, neposredno pre upotrebe, moraju se realizovati specifični uslovi
pripreme i/ili čišćenje posuda.

Čuvanje uzoraka. Nakon završenog procesa uzorkovanja na terenu, pre samog

analitičkog postupka, često je potrebno kolektovane uzorke čuvati određeni period.
Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da tokom tog perioda u mnogim
slučajevima može doći do nastanka gubitaka ili transformacije određenih analita usled
oksido-redukcionih procesa, degradacije organskih jedinjenja, taloženja metala u
obliku hidroksida, isparavanja gasovitih ili lako isparljivih komponenata i drugih
fizičko-hemijskih procesa.

Hemijski parametri uzoraka jako nezagađene vode koja se čuva u mraku na

temperaturi od 1 do 50C i analizira tokom 24h nakon kolektovanja, uglavnom se neće
značajno izmeniti. Izuzetak su uzorci vode sa malim koncentracijama nutrijenata.
Skladištenje uzoraka na temperaturama nižim od -200C omogućuje čuvanje uzoraka
duži vremenski period. Uzorci se mogu i zamrzavati. Posebnu pažnju treba obratiti na
uzorke isparljivih komponenata, za koje je zamrzavanje neadekvatna metoda čuvanja.
Pre zamrzavanja, neophodno je filtracijom iz uzoraka ukloniti suspendovane materije,
alge i druge mikroorganizme kako bi se sprečila promene koncentracija rastvorenih
analita usled, na primer, razgradnje ćelija. Povrh toga, kao rizik tokom procesa
zamrzavanja treba imati u vidu i mogućnost pojave taloženja određenih komponenata
(npr. CaCO3), koprecipitaciju (sutaloženje, onečišćenja u momentu taloženja),
koagulaciju koloida (spajanje koloidnih čestica u veće čestice, agregate) i drugo.

Monitoring hemijskih jedinjenja. Laboratorije koje rade analize uzoraka

potrebno je da se slože sa procedurom čuvanja i skladištenja uzoraka tokom procesa
uzorkovanja. Protokoli uzorkovanja moraju sadržati kompletnu dokumentaciju o:

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 3

 Hemijski principi u inženjerstvu

- Proceduri uzorkovanja
- Zapažanjima na terenu koja su od značaja za procenu rezultata monitoringa

Postoje tri osnovna tipa monitoring hemijskih jedinjenja u skladu sa Okvirnom

direktivom o vodama:

I. Nаdzоrni monitoring. Realizuje se kada je svе u sklаdu sа оčеkivаnjimа, u cilju

(i) prоcеnа dugоrоčnih prоmеnа, (ii) prојеktоvаnja budućih prоgrаmа
mоnitоringа i (iii) prоcеnа ukupnоg stаtusa pоvršinskih vоdа.
II. Оpеrаtivni monitoring, kada postoji specifičan problem.
III. Istrаživаčki monitoring, kada postoji nepoznat problem.

OKVIRNA DIREKTIVA O VODAMA

Evropski parlament i Savet Evropske unije su od 2000. godine uspostavili okvir za

delovanje zajednice u oblasti politike voda, definisanjem Okvirne direktive o vodama
(Water Framework Directive, WFD). Okvirna direktiva, usvojena 23. oktobra 2000.
godine, stupila je na snagu 22. decembra iste godine. Direktiva obuhvata sve kategorije
voda, površinske (reke, jezera, priobalne i prelazne vode), podzemne vode, veštačke
vodotokove, kao i značajno modifikovane vodotokove. WFD predstavlja nov integralan
pristup zaštiti voda.

ILUSTRACIJA 1 EVROPSKA UNIJA

Osnovni ciljevi Direktive su:

- Održivo korišćenje vodenih resursa širom Evrope

- Zaštita i poboljšanje kvaliteta svih kategorija voda

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 4

 Hemijski principi u inženjerstvu

- Upravljanje vodama na nivou rečnog sliva

- Saradnja između država u slučaju upravljanja prekograničnim vodnim telima
- Obezbeđivanje aktivnog učešća zainteresovanih strana u aktivnostima
upravljanja vodama (nevladine organizacije, lokalne zajednice)
- Uključivanje koštanja vode zasnovanog na principu „zagađivač plaća“

Strategija Direktive je postavljanje vremenskih okvira za ostvarenje ciljeva i

integralno upravljanje vodnim resursima i zajedničko sprovođenje strategije
implementacije WFD (28 država članica).

S obzirom na to da hemijsko zagađenje površinskih voda značajno ugrožava kvalitet

akvatičnih ekosistema, WFD primenjuje kombinovani pristup u sprečavanju i kontroli
zagađenja zasnovan na istovremenoj kontroli emisije i postavljanju standarda
kvaliteta životne sredine za određene grupe ili vrste zagađujućih materija. WDF je
identifikovala 33 prioritetne i 8 drugih supstanci koje su od značaja zbog visoke
toksičnosti, perzistentnosti i visokog bioakumulacionog potencijala u životnoj sredini
(2008/105/EC). U ovu grupu spadaju policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs),
fenoli, pesticidi, aromatični ugljovodonici, bromovani difenil-etri, hlorovani
ugljovodonici, ftalati i organometalna jedinjenja.

DIREKTIVA 2008/105/EC

1. Antracen 17. Živa i njena jedinjenja

2. Atrazin 18. Naftalen
3. Kadmijum i njegova jedinjenja ( u 19. Nikl i njegova jedinjenja
zavisnosti od tvrdoće vode) 20. Pentahlorofenol
4. Ugljentetrahlorid 21. - 25. Poliaromatični
5. - 8. Ciklodienski pesticidi: ugljovodonici (PAHs)
Aldrin Benzo(a)piren
Dieldrin Benzo(b)fluoranten
Endrin Benzo(k)fluoranten
Izodrin Benzo(g,h,i)perilen
9. Ukupni DDTs Indeno(1,2,3-cd)piren
10. Para-para-DDT 26. Simazin
11. 1,2-dihloretan 27. Tetrahloroetilen
12. Endosulfan 28. Trihloroetilen
13. Heksahlorobenzen 29. Tributil kalajna jedinjenja
14. Heksahlorobutadien 30. Trihlorobenzeni (svi izomeri)
15. Heksahlorocikloheksan 31. Trihlorometan (hloroform)
16. Olovo i njegova jedinjenja 32. Trifluralin
33. Polihlorovani bifenili (PCBs)

ILUSTRACIJA 2 PRIORITETNE SUPSTANCE (2008/105/EC)

Direktiva 2008/105/EC 2013. godine dopunjena je Direktivom 2013/39/EU u kojoj

su revidirani određeni standardi kvaliteta životne sredine za aktuelne supstance i na
listu prioritetnih supstanci je dodato još 12 novih supstanci (Ilustracija 3).

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 5

 Hemijski principi u inženjerstvu

1. Dikofol
2. Perfluoroktan sulfonska kiselina i
njeni derivati (PFOS)
3. Kvinoksifen
4. Dioksini i jedinjenja slična dioksinu
5. Aklonifen
6. Bifenoks
7. Cibutrin
8. Cipermetrin
9. Dihlorvos
10. Heptahlor; Heptahlor-epoksid
11. Heksabromciklododekan (HBCDD)
12.Terbutrin

ILUSTRACIJA 3 PRIORITETNE SUPSTANCE (2013/39/EU)

Diklofenak, 17-beta-estradiol i 17-alfa-etinilestradiol biće uključeni na takozvanu

„Watch List“ (listu praćenja) kako bi se tokom monitoringa prikupili podaci u cilju
definisanja odgovarajućih mera za upravljanje rizikom usled prisustva ovih supstanci
i dalju prioritizaciju.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 6

 Hemijski principi u inženjerstvu

ILUSTRACIJA 4 P RIORITETNE SUPSTANCE (2013/39/EU) (REVIEW OF THE 1 ST WATCH L IST UNDER THE
WATER FRAMEWORK D IRECTIVEND AND RECOMMENDATIONS FOR THE 2 ND WATCH L IST)

Standardi kvaliteta životne sredine definisani su Direktivom 2008/105/EC i njenim

izmenama i dopunama, Direktivom 2013/39/EU. Stаndаrdi kvаlitеtа živоtnе srеdinе
(eng. Environmental Quality Standards, EQS) pоstаvlјаni su za određene polutante i
supstance ili grupe supstanci identifikovane kao prioritetne na osnovu realnog rizika
koje data jedinjenja predstavljaju po akvatičnu sredinu.

AA-EQS (eng. Annual Average), [μg/l], predstavlja srednju vrednost koncentracije

supstanci od interesa izračunatih tokom perioda od jedne godine. Svrha datog
standarda je da obezbedi dugoročno dobar kvalitet akvatične sredine.

MAC-EQS (eng. Maximum Allowable Concentration), [μg/l], maksimalno

dozvoljena koncentracija supstance, specificirano izmerenih. Svrha drugog standarda
je da se ograniče kratkoročni pikovi zagađenja.

Držаvе člаnicе mоrајu dа оbеzbеdе usaglašenost nacionalne zakonske regulative sa

оvim stаndаrdima. Tаkоđе, mоrајu dа potvrđuju dа sе kоncеntrаcioni nivoi
definisanih supstаnci znаčајnо nе pоvеćаvaju u sеdimеntu i/ili rеlеvаntnoj bioti.

ILUSTRACIJA 5 STANDARDI KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE

Štа je potrebno nаdglеdаti?

Prema Okvirnoj direktivi o vodama, tokom monitoringa površinskih akvatičnih
sistema potrebno je nadgledati:

- Priоritеtnе supstаncе uz usklаđеnоst sа ЕQS

- "Оstаle pоlutаnte" rеlеvаntnе nа nivоu rеčnоg slivа uz usklаđеnоst sа
nаciоnаlnim ЕQS
- Fizičkо-hеmiјske pаrаmеtre kојi pоdržаvајu intеrprеtаciјu biоlоških pоdаtаkа

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 7

 Hemijski principi u inženjerstvu

- Pаrаmеtre pоtrеbne zа tumаčеnjе rеzultаtа hеmiјskih mеrеnjа: rastvoreni

organski ugljenik (eng. dissolved organic carbon, DOC), Cа, suspendovane
čestice, i drugo.

Frekvenciju monitoringa potrebno je definisati na način kojim bi se postigao

prihvatljiv nivo pouzdanosti i preciznosti. Stepen pouzdanosti i preciznosti koji treba
postići monitoring sistemom definisan je menadžment planom za ceo basen reke.
Frekvenciju monitoringa potrebno je definisati na način kojim bi se uzela u obzir
kompletna varijabilnost praćenih parametara, kako ona koja potiče od prirodnih
uslova tako i ona koja je rezultat antropogenih dejstava. Period u kome se realizuje
monitoring treba odabrati tako da se minimizuje uticaj sezonskih varijacija na
rezultate merenja, i na taj način dobiju rezultati koji reflektuju promene u vodnom telu
koje su rezultat antropogenog uticaja. Kako bi se postigla zadovoljavajuća
objektivnost, gde je potrebno, organizuje se i dodatni monitoring tokom različitih
godišnja doba.

Zemlje koje primenjuju WFD obezbeđuju bojama kodirane mape čitavih rečnih basena
sa ilustracijom hemijskog statusa svakog vodnog tela.

Chemical status Good Failing to

classification achieve good

• Colour code • Blue • Red

ILUSTRACIJA 6 ILUSTRACIJOM HEMIJSKOG STATUSA VODNOG TELA

Specifični termini i definicije monitoringa prema WFD

U dokumentaciji Okvirne direktive o vodama javljaju se specifični pojmovi i definicije, koje
je potrebno poznavati kako ne bi dolazilo do zabune u tumačenju rezultata monitoringa
realizovanog prema WFD.

“Whole water” označava originalni uzorak vode sa lokaliteta, koji sadrži sve prisutne
frakcije: tečnost i suspendovane čestice.

“Liquid fraction” predstavlja frakciju uzorka vode iz koje je su separisane

suspendovane čestice adekvatnom metodom.

“Suspended particulate matter (SPM)” predstavlja čestičnu frakciju uzorka vode

nakon izdvajanja čvrste faze adekvatnom metodom.

“Total concentration of the analyte” predstavlja ukupnu koncentraciju analita

kvantifikovanu u uzorku vode, odnosno koncentraciju analita rastvorenog u vodi i
asociranog sa suspendovanim česticama.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 8

 Hemijski principi u inženjerstvu

“Dissolved concentration of the analyte” predstavlja koncentaciju analita rastvorenog

u tečnoj frakciji ukupnog uzorka vode.

“Particle bound concentration of the analyte” predstavlja koncentraciju analita

asociranog sa suspendovanim česticama (SPM).

KONVENCIONALNE METODE UZORKOVANJA VODE

Konvencionalne metode uzorkovanja vode trenutno se baziraju na kolektovanju malih

”spot” uzoraka. Postoji veliko iskustvo u radu sa ovim metodama i analize uzoraka rade
se akreditovanim metodama. Zakonska regulativa propisuje ovakav tip uzorkovanja.
Konvencionalne metode uzorkovanja vode zadovoljavaju EQS i omogućuju usaglašene
monitoringe. Najznačajnije prednosti konvencionalnih metoda su akreditovane
laboratorijske analize i činjenica da se istorijski podaci mogu koristiti kao arhiva o
statusa okruženja.

ILUSTRACIJA 7 ’SPOT’ UZORKOVANJE

Osnovni nedostatak konvencionalnih metoda uzorkovanja jeste što se datom

metodologijom dobija samo snimak trenutnog, kratkotrajnog stanja u momentu
uzorkovanja. Na ovaj način kolektovani uzorci reflektuju kompoziciju rezidualnih
nivoa polutanata samo u trenutku uzorkovanja te mogu da propuste detekciju
epizodnih događaja. Limiti konvencionalnih metoda uzorkovanja su sledeći:

- Kontrola kvaliteta i fizička ograničenja. Potrebno je kolektovati velike

zapremine vode da bi se kvantifikovale koncentracije i procenili tragovi
organskih i neorganskih polutanata.
- Koncentracije potpuno rastvorenih kontaminanata ne izmere se precizno sa
većinom konvencionalnih pristupa.
- Standardno mala zapremina (< 5l) najčešće nije dovoljna za detekciju analita
(kontaminanata) prisutnih u tragovima.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 9

 Hemijski principi u inženjerstvu

Konvencionalnim uzorkovanjem vode:

- Precizna slika koja se dobije u trenutku uzorkovanja ne mora biti

reprezentativna. Fluktuacije koncentracionih nivoa nije moguće registrovati
niti detektovati trendove.
- Greške koje nastaju mogu biti velike.
- Pristup predstavlja veliki rizik ukoliko se koristi kao osnova za procenu rizika.
- Pogrešno donešene odluke mogu dosta da koštaju.
- Ponovljena uzorkovanja su skupa (transport i rad, ne samo analiza).

ILUSTRACIJA 8 PROTOKOL UZORKOVANJA VODE

U monitoringu voda mogu se koristiti on-line sistemi. Kod ovih sistema nema
potrebe za filtracijom vode, sistemi se automatski čiste i imaju niske troškove
održavanja. Najčešće se koriste za detekciju: nitrata, amonijum jona, hlorofila, fosfata,
PAHs, pH vrednosti, konduktivnosti, mutnoće, rastvorenog kiseonika, nerastvorenih
supstanci i dr.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 10

 Hemijski principi u inženjerstvu

ILUSTRACIJA 9 L IMITI KONVENCIONALNE METODE UZORKOVANJA VODE

ILUSTRACIJA 10 O N- LINE SISTEMI

On-line sistemi se koriste za on-line monitoring kvaliteta vode u postrojenjima za

prečišćavanje otpadne vode, fabrikama za proizvodnju pijaće vode, industriji, i dr.

ILUSTRACIJA 11 O N- LINE SISTEMI U INDUSTRIJI

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 11

 Hemijski principi u inženjerstvu

Automatski uzorkivači imaju značajnu primenu u monitoringu voda. Osnovne

tehničke karakteristike jesu automatska procedura ispiranja uređaja, baterija od 220V
i termostat.

ILUSTRACIJA 12 AUTOMATSKI UZORKIVAČI

Detektori se često koriste za detekciju akcidentalnih izlivanja nafte. Predstavljaju

plutajuće senzore koji imaju mogućnost detektovanja benzina za 4s, sirove nafte za 2
min, nafte za 26 s, ulja 2 min, itd. Alarmiraju pojavu naftnih mrlja pomoću optičkih
senzora koji se postavljaju i do 5 m ispod nivo vode. Mogu se primenjivati u fabričkim
krugovima, rezervoarima, tankovima, bazenima i na otvorenom.

ILUSTRACIJA 13 DETEKTORI

Sadašnja praksa monitoringa podrazumeva uzorkovanje na licu mesta (boca/zahvat)

i laboratorijske analize. Nedostaci koje treba imati na umu su da je metodologija:

- Ekonomski zahtevna (radna snaga/transport)

- Daje samo 'snimak’ zagađenja u trenutku uzorkovanja
- Uzorak može biti nereprezentativan, u slučajevima gde nivo zagađenja osciluje
- Potrebna osjetljivost često nije postignuta

Na osnovu svih navedenih činjenica nameće se zaključak da postoji opravdana

potreba za razvojem alternativnih metode uzorkovanja kojima bi se prevazišli dati
problem.

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 12

 Hemijski principi u inženjerstvu

PASIVNA METODOLOGIJA UZORKOVANJA VODE

Pasivno uzorkovanje predstavlja savremenu tehniku za vremenski integrisana

merenja koncentracionih nivoa zagađujućih materija u različitim medijumima životne
sredine: vazduhu, vodi, sedimentu i bioti. Pogodna je za različite tipove monitoringa.
Poslednjih decenija različiti tipovi pasivnih uzorkivača predmet su fundamentalnih,
razvojnih i primenjenih istraživanja.

ILUSTRACIJA 14 PASIVNO UZORKOVANJE VODE U WFD

Rezultatima fundamentalnih istraživanja postižu se nova i proširuju postojeća znanja

o fenomenima transporta polutanata između medijuma pasivnog uzorkivača i okolnog
fluida. Razvojnim procesima usavršava se tehnika uzorkovanja i unapređuju
konstruktivne performanse samih uređaja. Monitoring programi širom Evrope uvode
pasivnu metodologiju u oblasti u kojima do sada nije bila praktično primenjena.

Metoda pruža niz prednosti:

- Jednostavna konstrukcija uređaja

- Niska cena
- Tehnička jednostavnost u radu
- Mogućnost kontinualnog rada u dužem vremenskom periodu
- Za rad nije potrebna električna energija

Danas, pasivni uzorkivači predstavljaju deo razvojne strategije monitoringa velikog

broja prioritetnih i emergentnih supstanci. Pasivna metodologija primenjuje se
istovremeno kao komparativna i alternativna metoda konvencionalnoj metodologiji.
Podaci dobijeni ovim načinom uzorkovanja pružaju informacije o dugotrajnoj

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 13

 Hemijski principi u inženjerstvu

kontaminaciji ekosistema i omogućuju verifikaciju rezultata konvencionalnih

metodologija. Takođe, primenom pasivne metodologije uzorkovanja omogućena je
komparacija koncentracionih nivoa na velikom broju prostorno udaljenih tačaka, kao
i nova mogućnost ˝large scale˝ monitoringa.

ILUSTRACIJA 15 TIPOVI PASIVNIH UZORKIVAČA

Koncentracioni nivoi polutanata detektovani pasivnom metodologijom uzorkovanja u

vodi i sedimentu omogućuju (i) prikupljanje konzistentnih podataka na istom
lokalitetu, (i) ekonomski isplativ kontinuirani monitoring u više različitih vremenskih
perioda, (iii) analizu smera neto transporta mase, kao i (iv) definisanje trendova
prostornih i sezonskih varijacija raspodele zagađujućih supstanci između dva
medijuma.

Fluktuacija kontaminacije u vremenu

Koncentracije u individualnim ’spot’ uzorcima!!!

ILUSTRACIJA 16 PROSEČNE VREDNOSTI KONCENTRACIJE ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U INTEGRALNOM

VREMENSKOM PERIODU

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 14

 Hemijski principi u inženjerstvu

Pasivni uzorkivači mogu se primenjivati u većini akvatičnih sistema, slatkih i slanih.

Takođe, nalaze svoju primenu i u okviru tretmana vode, za monitoring čitavog ciklusa
obrade. Veoma su pogodni za monitoringe u udaljenim područjima sa minimalnom
infrastrukturom.

Značajnu primenu pasivni uzorkivači nalaze i u segmentu ekstrakcije sedimenta.

Omogućuju procenu stepena kontaminacije porne vode i biodostupnih koncentracija
polutanata u sedimentnim sistemima.

ILUSTRACIJA 17 TIPOVI PASIVNIH UZORKIVAČA VODE

ILUSTRACIJA 18 PROCEDURA PASIVNOG UZORKOVANJA

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 15

 Hemijski principi u inženjerstvu

ILUSTRACIJA 19 POSTAVLJANJE UZORKIVAČA

ILUSTRACIJA 20 POSTAVLJANJE UZORKIVAČA NA TERENU

Osnovne prednosti primene pasivnog uzorkovanja su:

- Metoda omogućuje merenje koncentracija slobodnih rastvorenih formi

zagađujućih materija u vodi.
- Metoda omogućuje kontinualno uzorkovanje, odnosno merenje TWA (eng.
time-weighted average) (prosečnih) koncentracija polutanata.
- Metodom se mogu postići izuzetno niske granice detekcije (ispod nivoa pg/L).

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 16

 Hemijski principi u inženjerstvu

ILUSTRACIJA 21 PROTOKOL PASIVNOG UZORKOVANJA VODE

Turk Sekulić at al. | FTN, IZŽS 17

Best PDF Encryption Reviews