FAKULTET: PRIMJENJENA EKONOMIJA

STUDIJSKI PROGRAM: MENADŽ MENT I MARKETING

Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

“Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti”

Mentor:

Br.indeksa:
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

1 UVOD

Ako je vrijednost izvoza veća od vrijednosti uvoza, razlika pridonosi povišenju bruto
domaćeg proizvoda. Prema tome, cilj svake države, odnosno, državne ekonomske politike, a
time i spoljnotrgovinske politike neke države jeste, ili bi barem trebao biti, povećanje izvoza.
Da bi se ciljano uticalo na povećanje izvoza, potrebno je preduzeti određene mjere.
Jedna od tih mjera je i promocija izvoza i ekonomskog razvoja koje pretpostavljaju formiranje
institucija za promociju izvoza i prikupljanje informacija.
Cilj ovoga rada jeste da prikaže parametre izvoza iz Republike Srpske, uporedo sa
izvozom iz Bosne i Hercegovine, zatim stepen formiranosti odgovarajućih institucija za
promociju izvoza, njihove realizovane projekte i projekta koji su u toku.
Samim time dobićemo uvid u značaj i ulogu same nacionalne promocije izvoza i
vidjeti da li ona postiže efekte u cilju povećanja istoga.

1
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

2 NACIONALNA PROMOCIJA IZVOZA – značaj, uloga i efekti

2.1 Nacionalne institucije od značaja za spoljnotrgovinsko poslovanje

Nacionalne institucije koje imaju bitnu ulogu u realizaciji spoljne trgovine jedne zemlje
mogu biti dvojakog karaktera:

1) državne institucije i
2) nedržavne institucije.

U državne institucije spadaju:

 Nacionalna skupština,
 Vlada,
 Ministarstva,
 Centralnabanka,
 Carina i
 Izvozne kreditne agencije.

U nedržavne institucije spadaju:

 Privredne komore i
 Agencije za promociju izvoza.

2.1.1 Uloga državnih institucija

Nacionalna skupština donosi najvažnije zakone koji regulišu spoljnotrgovinsku

politiku zemlje i ekonomske odnose sa inostranstvom (karakter učesnika i obim
spoljnotrgovinske mreže, platne transakcije sa inostranstvom).

Tri najvažnija zakona koja se tiču spoljne trgovine su:

 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju preduzeća

 Zakon o stranim ulaganjima
 Carinski zakon

 
Vlada ima zadatak detaljne razrade i primjene usvojenih zakona, kroz svoja nadležna
ministarstva i organizuje političko-privredne delegacije za posjete stranim
zemljama(spoljnotrgovinskim partnerima).1

Nadležna ministarstva za oblast spoljne trgovine su:

 Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske

1
Šire na http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Pages/Default.aspx

2
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

 Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH

Centralna banka utvrđuje devizni kurs i raspolaže deviznim rezervama zemlje. Prati
finansijsku stranu realizacije spoljnotrgovinskih poslova. Vrijednost deviznog priliva, po
osnovu naplate izvršenog izvoza i vrijednost izvoznog posla moraju biti uravnoteženi.
Odstupanja se tolerišu u rasponu +/- 2%. Ukoliko je odstupanje veće od navedenog, izvozni
posao se dovodi usumnju i angažuje se Devizna kontrola. Isto važi i za uvozni posao.

Carinska služba je najvažniji segment carinskog sistema. Carinski sistem predstavlja

podsistem pravnog sistema zasnovanog na carinskom suverenitetu koji podrazumjeva
autonomno pravo države da reguliše carinsku zaštitu svog ekonomskog prostora. Carinsko
područje predstavlja prostor na kome se primjenjuju instrumenti, mjere i instituti carinskog
sistema. Carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom, ograničeno je carinskom
linijom koja se poklapa sa graničnom linijom države. Sektor za carine Uprave za indirektno
oporezivanje čini zapravo carinsku službu Bosne i Hercegovine. Zadatak carinske službe je u
primjeni carinskih propisa koji se odnose na promet roba, usluga i putnika u
spoljnotrgovinskim poslovima. Carinska služba, u carinarnicama i ispostavama ima sljedeće
zadatke:

 Carinski nadzor nad robom

 Postupak carinjenja robe
 Praćenje, obrada i distribucija statističkih podataka o izvozu i uvozu robe2

2.2 Mjere i postupci kojima se vrši promocija izvoza iz RS i BiH

2.2.1 Sajmovi
Sajmovi kao mjesto direktnog susreta ponude i potražnje, neposrednih kontakata,
spoznaja vlastitih mogućnosti i kvaliteta, mjesto ideja o novim proizvodima, upoznavanja
konkurencije, prilika za poslovne kontakte, bili su i ostali značajan marketinški faktor.
U cilju promocije i jačanja konkurentnosti domaće privrede, Privredna komora Republike
Srpske, za svoje članove organizuje nastupe na sajamskim i izložbenim manifestacijama u
zemlji i inostranstvu. 3

2.2.2 Sporazumi, protokoli o saradnji i strategije podsticanja izvoza

2.3 Podaci o uvozu i izvozu iz RS i BiH

CEFTA
(CENTRAL EUROPEAN FREE TRADE AGREEMENT-CEFTA/ACCORD DE LIBRE ÉCHANGE CENTRE
EUROPÉENNE-ALECE)

CEFTA je Sporazum o slobodnoj trgovini centralne Evrope koji su u decembrub 1992. godine potpisale
tadašnja Čehoslovačka, Mađarska i Poljska. CEFTA-i su 1996. godine pristupile Slovenija, 1997.
2
http://www.scribd.com/doc/51257441/35/NACIONALNE-INSTITUCIJE-OD-ZNA%C4%8CAJA-ZA-
SPOLJNOTRGOVINSKO-POSLOVANE
3
http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/12/sajmovi_i_misije

3
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

Rumunija, 1999. Bugarska, 2003. Hrvatska te 2006. Makedonija. Osnovni ciljevi CEFTA-e bili su:
usklađivanje razvoja ekonomskih odnosa, osiguranje istovjetnog trgovinskog tretmana te uklanjanje
trgovinskih prepreka među zemljama potpisnicama. Također, CEFTA je djelovala kao jedna od
pripremnih aktivnosti zemalja potpisnica na putu ka punopravnom članstvu u EU. Tako su zemlje
potpisnice kao uslove pristupanja CEFTA-i postavili: potpisan ugovor o pridruživanju sa EU, članstvo u
Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i pristanak svih članica CEFTA-e. Stupanjem u članstvo u
Evropskoj uniji 2004. godine Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija povukle su se iz CEFTA-e.
Članice su ostale Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Makedonija. U Briselu je, 10. oktobra 2006.,
parafiran Sporazum o izmjeni i pristupanju CEFTA-i, kojim je omogućeno pristupanje ovom
sporazumu zemljama jugoistočne Evrope. Sporazum su, 19. decembra 2006., potpisale Albanija,
Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Moldavija, Makedonija, Srbija i UNMIK/Kosovo, te
Bugarska i Rumunija koje su se nakon pristupanja EU (1. januara 2007.) povukle iz CEFTA-e. Ovaj
sporazum popularno se naziva CEFTA 2006. CEFTA 2006 zasnovana je na iskustvu zemalja regije
jugoistočne Evrope u liberalizaciji trgovine, kroz provođenje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini
i njihovoj pripremi za članstvo u Evropskoj uniji, te pozitivnim iskustvima „stare“ CEFTA-e. Ideja o
liberalizaciji trgovine u regiji jugoistočne Evrope realizirana je kroz Pakt stabilnosti za jugoistočnu
Evropu. Okvir za CEFTA-u 2006 uspostavljen je potpisivanjem Memoranduma o razumijevanju,
liberalizaciji i olakšavanju trgovine 27. juna 2001. u Briselu, Zajedničke izjave o započinjanju priprema
za izradu Sporazuma 10. juna 2005. u Sofiji i Zajedničke izjave o zaključivanju Sporazuma u aprilu
2006. godine u Bukureštu. Stupanjem na snagu, CEFTA 2006 zamijenila je do tada postojeću mrežu
bilateralnih ugovora među zemljama potpisnicama. Sporazum CEFTA 2006 uključuje uspješnu
regionalnu saradnju - posebno trgovinsku, pojednostavljenje ugovornih odnosa, uvođenje
dijagonalne kumulacije, uklanjanje tehničkih barijera u trgovini, poboljšanje mehanizama za
rješavanje sporova. Također, ovim sporazumom uvode se nove oblasti saradnje, koji nisu bili
obuhvaćeni dotadašnjim bilateralnim sporazumima niti „starom“ CEFTA-om. Riječ je o uslugama,
investicijama, javnim nabavkama i zaštiti intelektualnog vlasništva. Sporazum o izmjeni i pristupanju
CEFTA-i/CEFTA 2006 u Bosni i Hercegovini stupio je na snagu 22. novembra 2007. 4

Бруто домаћи производ (БДП или GDP енг.) је економски израз који представља укупну
продукцију роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира
на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица
(компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у
иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

BDP se izražava kao tijek proizvodnje (BDP = C + I + G + X, gdje je C = osobna potrošnja, I = investicije,
G = državna potrošnja i X = razlika izvoza i uvoza)

I Z V O Z N E S U B V E N C I J E
Forme podsticaja izvoza su sledeće:1.Povraćaj carinskih i drugih uvoznih
dažbina2 . P o v r a ć a j v o z a r i n e 3 . I z v o z n i p o d s t i c a j i
4.
Posebni podsticaji
1) Povraćaj carinskih i drugih uvoznih dažbina
 Pravo na povraćaj carina ostvaruje preduzeće po izvršenom izvozu robe domaće proizvodnjei
izvršenju njene naplate (u konvertibilnoj valuti ili kompenzacijom).
P o v r a ć a j c a r i n a s e obračunava na ugovorenu vrednost izvezene robe (u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu međunarodnog deviznog tržišta). Povraćaj
carina se vezuje za udeo uvoznog sadržaja ui z v o z n i m p r o i z v o d i m a , p a t a k o i m a m o
4
http://www.dei.gov.ba/dokumenti/?id=4553

4
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

v e ć u s t o p u p o v r a ć a j a u s e k t o r i m a v e ć e u v o z n e zavisnosti. Stopa povraćaja

kod nas, u periodu 1990-2000. godine, u proseku je bila 0,65% vrednosti izvezene
robe, gde je, primera radi, stopa povraćaja kod izvoza električnih mašina iaparata, 1,56%
ostvarenog izvoza.
2) Povraćaj vozarine
Izvoznik stiče pravo na povraćaj dela troškova plaćene vozarine, za prevoz robe
od našegranice do odredišta kupca. Raspon stopa povraćaja vozarine kreće se od 1,5 – 2,5%.
Na stopupovraćaja vozarine od 1,5%, imaju pravo izvoznici koji su ostvarili
prevoz robe u zemlje EU izemlje Sredozemlja, dok za ostele važi stopa od 2%. Pravo na
stopu povraćaja od 2,5%, imajuizvoznici štampe, časopisa, knjiga i filmova.
3) Izvozni podsticaji
Ostvaruju se formiranjem posebnih fondova u svrhu podsticanja izvoza robe iz
prioritetnihs e k t o r a . U s l u č a j u n a š e z e m l j e p r i o r i t e t n i s e k t o r j e
p o l j o p r i v r e d a – F o n d z a p o d s t i c a j poljoprivrede i prehrambene industrije. U
zavisnosti od vrste izvezenih proizvoda, iz fondova semogu naplatiti iznosi u rasponu 1-3%
vrednosti izvezene robe. Primera radi, najveće podsticajekod nas su ostvarili izvoznici žive
junadi i junećeg mesa, žive jagnjadi i jagnjećeg mesa.
4) Posebni podsticaji
Najkarakterističniji posebni podsticaji su podsticaji banaka izvoznicima koji su njima
prodavalidevize, i to u smislu isplate dodatnog iznosa izvoznicima (tokom 2000. godine, iznos
isplaćenizvozniku kretao se oko 33% od ostvarene prodaje deviza banci)

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMJENA REPUBLIKE SRPSKE

 Obim spoljnotrgovinske razmjene Republike Srpske i inostranstva u periodu

2008-2012. godine rastao je po prosječnoj godišnjoj stopi od 7,4%. Obim robne
razmjene Republike Srpske sa svijetom u 2012. godini, u odnosu na 2011. godinu,
smanjen je za 4%, dok je u 2011. godini ostvaren rast od 15%.
 U periodu od 2008. do 2012. godine uvoz je nominalno povećan sa 4,14 na
4,48 milijardi KM, odnosno za 8,2%.
 Izvoz je u istom periodu porastao 1,2 puta, sa 1,92 na 2,37 milijardi KM, ili za
23,5%.
 Pokrivenost uvoza izvozom u posmatranom periodu povećan je sa 46,3% na
52,9%, odnosno za 14,2%

5
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

Izvor: www.komorars.ba/pkrs/projekat/6/makroekonomija, 21.mart 2013 godine,

23:15

Izvor: www.komorars.ba/pkrs/projekat/6/makroekonomija, 21.mart 2013 godine,

23:15

6. ЗЕМЉЕ СА НАЈВЕЋИМ УЧЕШЋЕМ У ОБИМУ РАЗМЈЕНE СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ

COUNTRIES WITH THE HIGHEST PARTICIPATION IN VOLUME OF TRADE WITH REPUBLIKA SRPSKA
хиљ. КМ/thous. KM
I - II 2013 Country
Покривеност
Земља Обим робне увоза извозом,
Структура Извоз Увоз
размјене Volume % Coverage
Structure Export Import
of trade of import with
export, %
             
УКУПНО 982454 100,0 350309 632145 55,4 TOTAL
Русија 208074 21,2 145 207929 0,1 Russian Federation
Србија 129176 13,1 40741 88435 46,1 Serbia
Италија 118617 12,1 57762 60854 94,9 Italy
Њемачка 71101 7,2 37469 33632 111,4 Germany
Хрватска 69591 7,1 45543 24048 189,4 Croatia
Словенија 65226 6,6 36324 28901 125,7 Slovenia
Аустрија 45492 4,6 29288 16204 180,7 Austria
Кина 28611 2,9 512 28099 1,8 China
Мађарска 21554 2,2 5824 15730 37,0 Hungary

6
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

Црна Гора 17756 1,8 14482 3274 442,4 Montenegro

Словачка 17415 1,8 9148 8268 110,6 Slovakia
Француска 15736 1,6 7717 8019 96,2 France
Швајцарска 15565 1,6 13433 2132 629,9 Switzerland
Холандија 11977 1,2 6607 5370 123,0 Netherlands
Турска 11551 1,2 3961 7590 52,2 Turkey
Чешка 10024 1,0 2987 7038 42,4 Czech Republic
Пољска 9748 1,0 3674 6074 60,5 Poland
Бразил 9577 1,0 - 9577 - Brazil
Бугарска 9548 1,0 6334 3214 197,1 Bulgaria
Шпанија 8775 0,9 3903 4872 80,1 Spain
Остале земље 87340 8,9 24455 62885 38,9 Other countries

Izvor: www.rzs.rs.ba/front/article/538/, 21.mart 2013 godine, 23:22

7. ИЗВОЗ И УВОЗ ПРЕМА ЕКОНОМСКИМ ГРУПАЦИЈАМА ЗЕМАЉА
EXPORT AND IMPORT BY ECONOMIC CLASSIFICATION OF COUNTRIES
хиљ. КМ/thous. KM
Структура/Structure

Извоз Увоз
   
Export Import

I - II 2013 I - II 2013
       
УКУПНО 100,0 100,0 TOTAL
Земље ЕУ 27 61,8 34,9 EU countries 27
Земље EFTA 3,9 0,4 EFTA countries
Остале развијене 2,1 2,7 Other developed countries
земље
Земље CEFTA 30,3 19,1 CEFTA countries
Земље у развоју 1,3 43,0 Developing countries
Нераспоређено 0,6 0,0 Unclassified

Izvor: www.rzs.rs.ba/front/article/538/, 21.mart 2013 godine, 23:25

 

9
Glavni trgovinski partneri BiH su zemlje iz okruženja, iako BiH sa većinomovih zemalja ima
negativan trgovinski bilans
7
. Dodatni izazov predstavljačinjenica da BiH sa ovim partnerima ostvaruje razmjenu u kojoj
uglavnomuvozi proizvode visoke faze obrade (i dodane vrijednosti), a izvozi proizvodeniskog
stepena obrade.

LITERATURA

http://www.scribd.com/doc/51257441/35/NACIONALNE-INSTITUCIJE-OD-ZNA
%C4%8CAJA-ZA-SPOLJNOTRGOVINSKO-POSLOVANE, 22.mart 2013. godine, 14:13

7
 Nacionalna promocija izvoza – značaj, uloga i efekti

Analiza konkurentnosti Bosne iHercegovine u kontekstu pristupnihprocesa EU