1/1

ОБЛИЦИ И ВРСТЕ УСТАВА

Постоји више врста подела устава. Најчешћа је подела према облику, начину на који

се доносе или мењају и према томе ко их доноси.

Према облику у ком су донети , устави се деле на писане  јер материју излажу у

писаном облику и неписане или обичајне, састављене од уставних обичаја који нису
изражени у писаном облику.  

Кодификовани устав је устав који представља целовит и јединствен писани документ .

Некодификовани устав се састоји од више  докумената уставног карактера, као што су

повеље, закони, правни обичаји , међународни уговори па и судске пресуде. Данас
скоро све земље света,са изузетком Велике Британије имају писане и кодификоване
уставе као целовите документе.

Према начину доношења и мењања устави се деле на чврсте или круте и меке или
гипке.

Поступак за доношење чврстог устава је много сложенији од поступка за доношење

меког устава, почевши од саме иницијативе преко тога да га народ референдумом
донесе или  евентуално потврди. Чврсти устав може да донсеи уставотворна скупштина
која се конституише само са циљем да донесе устав после чега се распушта или
наставља са радом као законодавна скупштина.

Меки устав се ретко јављао у историји /Велика Британија и Италија до Другог светског
рата/. Доноси га обична народна скупштина као било који закон. Данас, поред Велике
Британије меки устав имају и Нови Зеланд, Израел и неке друге земље.

Посебна подела разликује уставе према томе ко их доноси: да ли апсолутни владар,

народ или су они резултат споразума или уговора.

У ову класификацију спада Октроисани устав кога намеће апсолутни  владар. Таквој

врсти подарених устава  припадају   Устав Краљевине Србије из  1901.године,  за време
владавине Александра Обреновића и Устав краљевине Југославије из 1931.године , у
време владавине Александра Карађорђевића.

Народни устав је израз народне суверености, а усваја га народно представништво или

бирачи непосредно гласањем на референдуму . Овакви устави су данас најчешћи.

Уставни пакт, представља засебну врсту устава који настаје договором, уговором
или споразумом две државе, два народа или државнотворне политичке опције.
Пример за овакву врсту договореног устава је Видовдански устав  Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца из 1921.године, који су сагласно донели Уставотворна скупштина и
династија Карађорђевић.  
Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора из 2002.године као уставни
споразум две независне  државе има неке особине уставног пакта.