VIŠA EKONOMSKA ŠKOLA

PEĆ - LEPOSAVIĆ

SEMINARSKI RAD

Predmet : Menadzment

Tema : Principi menadzmenta

MENTOR : KANDIDAT :

Prof.Dr Ljubisa Mitrovic Djordjevic Vladimir

Broj indeksa 177/08
 LEPOSAVIĆ
januar 2009
SADRŽAJ

Uvod .......................................................................................... 1

Principi menadžmenta - formiranje principa ....................... 2

Fajolovi principi menadžmenta ............................................. 4

Veberovi principi menadžmenta ............................................ 9

 Dr. M. Babić, Dr. B. Stavrić „MENADŽMENT“

UVOD

Aktivnosti usmerene na efikasno obezbedjivanje, rasporedjivanje i korišćenje ljud-

skih i materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadžm-
enta. Nosioci ovih aktivnosti su posebno osposobljeni ljudi za obavljanje funkcija
menadžmenta - menadžeri.
Pod pojmom menadžment u anglosaksonskoj terminologiji podrazumeva se
upravljanje organizacionim sistemima u različitim oblastima društvene delatnosti. U takvom
obliku, uz specifičnu transkripciju i izgovor, ovaj pojam ušao je u mnoge svetske jezike, pa i
u srpski jezik.
Ne postoji univerzalno, opšte prihvaćeno shvatanje menadžmenta kao discipline.
Takvo shvatanje uostalom ne postoji ni kad je reč o organizaciji, pa ni mnogim drugim
društvenim naukama, kao što su psihologija, sociologija, ekonomija i sl.
Pored toga što je pojmovno neodređen, menadžment je, prema Piteru Drakeru,
nepodesan i kao izraz. „ On je, pre svega, poseban američki termin i, kao takav, teško može
da se prevede na bilo koji drugi jezik, pa čak i na britansku varijentu engleskog jezika. On
označava funkciju, ali i ljude koji je vrše. On označava društveni položaj i rang, ali i
disciplinu i oblast proučavanja “ .
Reč menadžment bukvalno prevedena na naš jezik znači upravljanje, a ne i
rukovođenje koje se kod nas, pored upravljanja, odomaćilo. Mi za ova dva pojma nemamo
jedan generalni izraz. Zato ćemo u ovom radu koristiti onaj koji u tu svrhu koristi skoro sav
razvijen svet. Prihvatićemo reč menadžment kao svoj izraz za označavanje ova dva ključna
područja aktivnosti u preduzeću i drugim sličnim institucijama u društvu.
Pored pojma menadžmenta značajni su i principi menadžmenta u koje spada:
1. Formiranje principa,
2. Fajolovi principi menadžmenta i
3. Veberovi principi menadžmenta.
O njima će biti reči u nastavku teksta.
 1.
Glava I: Definisanje, značaj i principi menadžmenta

DEFINISANJE, ZNAČAJ I PRINCIPI MENADŽMENTA

PRINCIPI MENADŽMENTA

1. FORMIRANJE PRINCIPA

Postoje brojni principi ili načela menadžmenta koji se navode u literaturi i preporučuju
od njihovih autora kao opšta pravila u vršenju menadžerske funkcije u preduzećima i drugim
sličnim organizacionim sistemima. Te principe su formulisali mnogi autori, pripadnici raznih
škola i pravaca organizacije i menadžmenta tokom proteklih 70 godina. Prvi koji su na
njihovom postavljanju radili bili su pioniri „ Naučne organizacije rada “ ili „ Naučnog
upravljanja “. Tako je, na primer, Tejlor formulisao princip „ Upravljanja putem izuzetaka“ ,
čija se suština svodi na to da menadžeri svoju pažnju usmeravaju samo na one slučajeve ili
one poslovne segmente u kojim se postavljene norme ne ostvaruju ili se, pak, prebacuju iznad
određene granice i u kojim se propisane politike i procedure ne slede ili ne mogu da slede.
Slično je postupio i Fajol, s tom razlikom što je on formulisao 14 ključnih principa
upravljanja preduzećem, od kojih su mnogi i sada veoma aktuelni i u praksi primenljivi. Ova
dva autora sledio je i Veber postavljajući svojih 5 principa upravljanja birokratskim
organizacijama. Kasnije su i mnogi i drugi autori formulisali svoje principe menadžmenta
vršeći eksperimentalna istraživanja i provere. Svi su oni nastojali da dođu do određenih opštih
pravila menadžmenta, onih koja bi bila primenljiva i korisna za rad menadžera u svim
organizacijama i u svim uslovima privređivanja.
Nažalost, takva pravila ili načela, i pored velikih napora uloženih u tom pravcu, čini
se, da još nisu pronađena. Ova koja su dosad formulisana nisu to, po mnogim autorima, iako
su vrlo značajna i korisna za praksu. Takvo stanovište posebno zastupaju autori, pripadnici
Situacione škole ili pristupa menadžmentu, ističući da se menadžerske funkcije razlikuju po
stepenu i vrsti u različitim tipovima organizacija i u različitom okruženju i da je stoga
univerzalna primena klasičnih principa menadžmenta, formulisanih od strane Fajola, Vebera i
drugih autora, diskutabilna.
Pored izloženog, često se navode i sledeća dva važna prigovora valjanosti ovih
principa:
1. da su oni dosta apstraktni ili nejasni da bi bili od značajne pomoći pri
donošenju odluka , i
2. da su neki od njih medjusobno komfliktni.
 2.
Dr. M. Babić, Dr. B. Stavrić „MENADŽMENT“

Ovo poslednje se, na primer, odnosi na princip centralizacije i decentralizacije ili, pak,
na princip podele rada i princip jedinstva komande. Tako, primena principa centralizacije, ako
se on shvati kao apsolutno pravilo u sistemu upravljanja preduzećem, isključuje istovremenu
primenu principa decentralizacije, koja se u praksi redovno dešava. Slična konfliktnost postoji
i kod principa podele rada i principa jedinstva komande. Prvi princip pretpostavlja da onaj
koji je najstručniji donosi odluke, dok drugi nalaže da potčinjeni prima naloge samo od
jednog nadređenog.
Pa i pored ovih prigovora navedeni principi su bili sve dosad u širokoj upotrebi u
praksi. „ Oni su, generalno uzevši, bolje prihvaćeni od strane menadžera - praktičara nego
ijedan drugi njihov alternativni koncept, iz razloga što stavljaju menadžera u sam centar
teorije i što se odnose na rešenja koja menadžeri smatraju značajnim za njihov rad.
 3.
Glava I: Definisanje, značaj i principi menadžmenta

2. FAJOLOVI PRINCIPI MENADŽMENTA

Fajol je, kao što smo rekli, formulisao 14 principa menadžmenta, koji su
„ iznenadjujuće u skladu sa savremenim postavkama teorije menadžmenta“ . Ti njegovi
principi su sledeći:
1. Ovlašćenja i odgovornost su povezani
2. Jedinstvo komande
3. Jedinstvo vođenja
4. Skalarni lanac komande
5. Podela rada
6. Disciplina
7. Podređivanje individualnog opštem interesu
8. Nagrađivanje
9. Centralizacija
10. Red
11. Pravednost
12. Stabilnost zaposlenja
13. Inicijativa
14. Duh tima

2.1. Ovlašćenja i odgovornost su povezani

Fajol je smatrao da ovlašćenje proizlazi iz odgovornosti. Menadžeri koji imaju

ovlašćenja nad drugim moraju preuzeti odgovornost za odluke, kao i za rezultate. Fajol je
promatrao ovlašćenje, odnosno autoritet u korelativnoj vezi sa odgovornošću. Autoritet je
zvaničan, ali i ličan. Zvanični autoritet proizlazi iz menadžerskog položaja u organizacionoj
hijerarhiji preduzeća, a lični iz spoja inteligencije, iskustva, moralnih osobina, itd.
Prema ovom Fajolovom principu, menadžeru se ne bi trebalo dati ovlašćenje bez
preuzimanja odgovornosti, a odgovornost koju je menadžer preuzeo ne bi trebalo da bude
manja od dobijenog ovlašćenja.

2.2. Jedinstvo komande

Ovaj princip se svodi na to da zaposleni u organozaciji treba da ima samo jednog
predpostavljenog ( boss ) i da samo od tog pretpostavljenog prima naloge. Po njemu, sa
zaposlenim neposredno treba da komunicira samo njegov neposredni rukovodilac. Drugi
rukovodioci to ne bi smeli da čine, pa ni onda kada se njihovi nalozi direktno odnose na posao

4.
Dr. M. Babić, Dr. B. Stavrić „MENADŽMENT“

zaposlenog, pošto nalozi različitih rukovodilaca kod zaposlenog stvaraju konfuziju, u smislu
čiji nalog pre da izvrši. Ti rukovodioci mogu i treba da komuniciraju sa zaposlenim samo
posredstvom njegovog nadležnog linijskog rukovodioca.
Ovaj Fajolov princip, koji je danas u širokaoj primeni u praksi, u direktnoj je
suprotnosti sa Tejlorovim principom brojnih funkcionalnih poslovođa u pogonu, specijalista
za pojedine vrste poslova u njemu, prema kome svi oni mogu i trebaju da direktno izdaju
naloge zaposlenim u pogonu, i to svaki iz domena svoje specijalnosti.
Tejlorov princip više nadređenih jednom podređenom nije izdržao proveru u praksi,
tako da savremene organizacije kod sebe uglavnom primenjuju Fajolov princip jedinstva
komande.

2.3. Jedinstvo vođenja

Ovaj princip odnosi se na objedinjavanje i vođenje svih menadžerskih i drugih

aktivnosti u preduzeću koje imaju isti uži cilj. Te aktivnosti, po Fajolu, treba da imaju „jedan
plan i jednog rukovodioca“ . Na toj osnovi treba da se grupišu sve međusobno povezane i
uslovljene aktivnosti u organizaciji. Pri tome nije bitno da li se te aktivnosti međusobno
razlikuju, da li pripadaju različitim delatnostima u preduzeću. Važno je samo da imaju isti uži
( ili krajnji ) cilj ( primer ovakvog grupisanja čini svrstavanje spoljnog transporta pod nadzor
rukovodioca prodaje, ili pak, nabavke).
Ovaj princip, po Fajolu, obezbeđuje „koordiniranje snage i fokusiranje napora“.
Njegovo kršenje ima za rezultat fragmentarne akcije i napore, kao i rasipanje resursa.

2.4. Skalarni lanac komande

Ovo je, takođe, ne samo značajan, već i izuzetno aktuelan princip menadžmenta koji je
formulisao Fajol. Suštinu ovog principa čini komandni sistem organizacije koji se sastoji od
lanca nadređenih i podređenih postavljenog duž čitave organizacije, počev od njenog vrha pa
do njenog dna. Svi oni koji se nalaze u organizaciji, tačnije koji rade u njoj međusobno su
povezani putem odnosa nadređenosti i podređenosti, što se jasno vidi iz šeme 3. Prema ovom
principu, u situaciji prikazanoj na odnosnoj šemi, zahtev poslovođe „ F “ upućen upravniku za
održavanje sredstava za rad treba da prođe sve linijske rukovodioce na datom skalarnom
lancu, počev od rukovodioca „ E “ pa do upravnika „ O “ . Fajol, istina, u određenim
slučajevima dozvoljava odstupanje od ovog načela, mada u osnovi insistira na njegovom
poštovanju svuda gde je to moguće i racionalno.

5.
Glava I: Definisanje, značaj i principi menadžmenta

___________________________

___________________________

Šema 3 - Skalarni lanac komande

2.5. Podela rada

Ovo je princip koji zagovara specijalizaciju rada. Po Fajolu, njega treba primeniti u
svim vrstama posla, i to kako onim menadžerskim, tako i onim tehničke i druge prirode u
preduzeću da bi isti radnici uvek radili na istim operacijama, i da bi se menadžeri uvek
suočavali sa istim slučajevima, istim zahtevima u pogledu znanja, sigurnosti i tačnosti koji
povećavaju njihov učinak. Svaka promena u radu zahteva njihovu obuku i adabtacij, što sa
svoje strane umanjuje učinak.

2.6. Disciplina

Po ovom principu od članova organizacije se zahteva da obavljaju svoje zadatke i da

međusobno kontaktiraju prema pravilima, normama i običajima organizacije. Ćud i kaprici
pojedinaca nisu dozvoljeni, niti opstrukcije u izvšavanju organizacionih ciljeva.
Prema Fajolu, disciplina je od prvorazrednog značaja za nesmetano odvijanje posla.
 Ona se može najbolje postići putem obezbeđenja:
1. izvrsnih rukovodilaca na svim nivoima,
2. jasnih i fer sporazuma sklopljenih sa zaposlenim ili sindikatom i
3. odgovarajućih kaznenih mera.

6.
Dr. M. Babić, Dr. B. Stavrić „MENADŽMENT“

2.7. Podređivanje individualnog opštem interesu

Po Fajolu interes organizacije mora da bude iznad interesa pojedinaca i grupa u njoj,
što se može postići samo kad menadžeri na visokim pozicijama u organizaciji daju primer
poštenja, integriteta, pravednosti, itd. To će stvoriti duh i osećaj njihove spremnosti da žrtvuju
svoje sopstvene interese u korist interesa organizacije kad god oni dođu u koliziju sa ovim
poslednjim. Tad će i zaposleni biti spremni da to isto urade.

2.8. Nagrađivanje

Ovo načelo pretpostavlja da nagrađivanje treba da bude pošteno i srazmerno. Razlike

u nagradama treba da budu bazirane na razlikama u poslovima izraženim u vidu kvaliteta
zaposlenih u radu, odgovornosti u radu, radnih uslova i složenosti posla. One treba, takođe, da
uzmu u obzir takve činioce kao što su troškovi života, opšte ekonomsko stanje, zahtevi za
radnom snagom i ekonomski položaj preduzeća.

2.9. Centralizacija

Fajol se zalagao za centrlizaciju. Iako nije smatrao da sve funkcije i odluke u

organizaciji treba locirati na nivou organizacije, on je, ipak, zagovarao visoko centralizovanu
upravljačku strukturu.
Po njemu centralizacija ne isključuje decentralizaciju, koja, takođe, treba da se
sprovodi u preduzeću. Primena ova dva načela u praksi je, u stvari,pitanje mere.
Decentralizacija dolazi u obzir u velikim preduzećima u kojim su radnici odvojeni od glavnog
rukovodioca dugim skalarnim lancem i u kojem je, stoga, komunikacija među njima otežana.
U tavim poslovnim sistemima ovlašćenja za donošenje odluka mogu i treba da se prenose na
različite menadžere i to u različitom stepenu. Uporedo sa prenosom ovlašćenja, potrebno je
ojačati i centralizovati kontrolu u preduzeću.

2.10. Red
 Ovo načelo znači da je pravo lice na pravom mestu, odnosno na pravom poslu i da se
sve što mu treba nalazi na njegovom radnom mestu. Udovoljenje ovog zahteva, prema Fajolu,
pretpostavlja precizno poznavanje ljudskih zahteva i resursa na koje se oni odnose, kao i
konstantan balans između tih zahteva i resursa.

7.
Glava I: Definisanje, značaj i principi menadžmenta

2.11. Pravednost

Pravednost znači da potčinjeni treba da budu tretirani na pravedan i ljubazan način.

Poštovanje ovog načela je ključno za osiguranje njihove požrtvovanosti i lojalnosti preduzeću.
Stoga je, prema Fajolu, dužnost glavnog rukovodioca da stvori osećaj pravednosti u svim
delovima organizacije i na svim nivoima skalarnog lanca.

2.12. Stabilnost zaposlenja

Po ovom principu menadžeri treba da osiguraju kod zaposlenih osećaj razumne

sigurnosti posla. Primanje i otpuštanje personala treba da zavisi ne od ćudi nadređenih već od
dobro osmišljene personalne politike.

2.13. Inicijativa

Ovaj princip se svodi na podsticanje sposobnosti, dovitljivosti, preduzimljivosti, itd.

zaposlenih bez uticaja drugih. Menadžeri moraju da kreiraju radni ambijent koji pokreće
njihove potčinjene da preduzimaju inicijativu i da prihvataju odgovornost. Oni treba sve da
učine, pa čak i da suzbiju svoju sujetu, da bi osigurali ovakvo ponašanje svojih podređenih,
pošto ono kod potčinjenih razvija jak osećaj zadovoljstva. Pri tome, moraju da imaju u vidu
da inicijativa potčinjenih treba da se kreće u granicama ovlašćenja i organizacione discipline.

2.14. Duh tima

Ovo je poslednji, ali ne i najmanje značajan Fajolov princip menadžmenta. On se

svodi na podsticanje kohezije i timskog duha među zaposlenim. Na to upućuje sama priroda
organizacije u kojoj veliki broj radnika radi grupno u tesnoj kooperaciji i saradnji radi
ostvarivanja zajeničkih ciljeva. Stoga u organizaciji treba stvoriti takav ambijent koji će
navesti ljude da doprinose međusobnim naporima i da kombinovanim akcijama svih njih
osiguravaju ostvarivanje ciljeva preduzeća kao celine.
 8.
Dr. M. Babić, Dr. B. Stavrić „MENADŽMENT“

3. VEBEROVI PRINCIPI MENADŽMENTA

Veber je, kao i Fajol, dao više značajnih principa menadžmenta ili, kako se oni još
često zovu, birokratskih principa. Ti principi su sledeći:
1. Treba da postoji stalna grupa pravila i da se sav organizacioni posao obavlja u
skladu sa njima.
2. Na bazi podele rada potrebno je utvrditi određena nadležna mesta u
organizaciji, na koja, zatim, treba delegirati adekvatna ovlašćenja za obavljanje
organizacionog posla.
3. Hijerarhija pozicija treba da obezbedi nadzor svake kancelarije od strane višeg
autoriteta.
4. Imenovanja i unapređenja treba da se čine na bazi univerzalnih kriterijuma
dokazane kopetentnosti. Nadalje, ljude, stavljene u pozicije nadzora, treba
obučavati, odnosno upućivati u pravila i zahteve tuh pozicija.
5. Sva administrativna akta, akcije i odluke treba da budu data napismeno da bi se
tako pružila mogućnost provere budućeg permanentnog izveštavanja.
 9.

LITERATURA

Prof. dr Manojlo Babić, prof. dr Božidar Stavrić

 LITERATURA

Prof. dr Manojlo Babić, prof. dr Božidar Stavrić