ЛИСАБОН

И ПОРТО
НОВЕМБАР 2021.
 ПЛАН ПУТА
ПЕТАК 12. НОВ СУБОТА 13. НОВ НЕДЕЉА 14. НОВ ПОНЕДЕЉАК 15. НОВ УТОРАК 16. НОВ
13:00 полазак из НС; Обилазак града Преподне обилазак Излазак из смештаја и Буђење рано ујутру
3h путовања до града и загревање јутарњи полазак за 
аеродрома „Франц за утакмицу Порто возом /
Лист“ аутобусом
19:35 Рајан еров лет Утакмица: Долазак у Порто, 06:25 (ПТ време)
за Лисабон (око 4h) обилазак града Рајан еров лет за
19:45 (ПТ време) Будимпешту (око
20:45 (СР време) 4h)
22:30 (ПТ време) 10:50 (СР време)
аеродром „Умберто Стадион светлости аеродром „Франц
Делгадо“ (Естадио да луж) Лист“
Смештај и ноћење Смештај и ноћење ноћење Долазак у Нови Сад
„Residencial око 14h
Horizontze“
Avenida Antonio
Augusto De Aguiar Смештај и ноћење
42 Avenidas Novas
ЛИСАБОН
 ЛИСАБОН - ГЕОГРАФИЈА
главни град Португала;
550.000 становника, шире
подручје обухвата око
2.900.000 људи, што је око
27% популације Португала.
То га чини 10. највећим
градом у Европској унији.
Ово је осетно мање него
1960. године када је град Лисабон
имао преко 800 хиљада
становника, а исход је
пресељења великог дела
становника у средине са
вишим квалитетом живота и
друге земље Европе
(Луксембург, Швајцарска)
Растући финансијски
сектор, мрежа
аутопутева и једна од
већих европских лука
чине да становници
Лисабона у просеку
зарађују више од 30.000
долара годишње.
Налази се на естуару реке
Тежо (Тахо у Шпанији) у
Атлантик. У његовој
близини налази се Кабо да
Рока, најзападнија тачка
континенталне Европе и
Евроазије
ЗЕМЉОТРЕС 1755.
 ЗЕМЉОТРЕС 1755.
Земљотрес 1755. године, познат и као Велики лисабонски земљотрес, погодио је
Португал, Пиринејско полуострво и северозападну Африку ујутру у суботу, 1. новембра,
на празник Свих Светих. У комбинацији са каснијим пожарима и цунамијем,
земљотрес је скоро потпуно уништио Лисабон и суседна подручја. Сеизмолози
процењују да је земљотрес у Лисабону имао магнитуду од 7,7 или више степени
Рихтера, са епицентром у Атлантском океану око 290 км југозападно од Лисабона.
Хронолошки, то је био трећи познати земљотрес великих размера који је погодио град
(један је био 1321, а други 1531). Процене процењују да је број погинулих у Лисабону
између 12.000 и 50.000 људи, што га чини једним од најсмртоноснијих земљотреса у
историји.

Отприлике 40 минута након земљотреса, цунами је прогутао луку и центар града,

јурећи уз реку Тежо „тако брзо да је неколико људи који су јахали на коњима били
приморани да галопирају што је брже могуће до брдовитијег терена због страха од
заношења." Уследила су још два таласа. Свеће упаљене у кућама и црквама широм
града за Дан Свих светих су преврнуте, што је изазвало пожар који се развио у ватрену
олују која је сатима горела у граду, гушивши људе и до 30 метара (98 стопа) од ватре.
 ЛИСАБОН - ЗНАМЕНИТОСТИ
ЗНАМЕНИТОСТИ - ЛИСАБОН
ТРГОВАЧКИ ТРГ
 ТРГОВАЧКИ ТРГ – PRACA DO COMERCIO
Од 19. века па надаље, Трговачки трг је постао
PRACA DO COMERCIO је велики трг окренут према луци
седиште неких од најважнијих португалских
у Лисабону и један од највећих у Португалу, са 175 x 175м,
државних институција, укључујући министарства
односно 30.600м2. Окренут ка Тежу на југу, градски трг је
финансија, унутрашњих послова, пољопривреде и
још увек познат на португалском као Терреиро до Пацо
мора;
(Двориште палатe), јер се ту налазила Краљевска палата
пре Револуције каранфила (1974) и стварања
Рибеира све док није уништена у великом земљотресу у
јединственог Министарства одбране, била је и
Лисабону 1755. (станица метроа која се ту налази и данас
локација Министарства рата и морнарице, као и
се зове по старом називу трга). Након земљотреса, трг је
старог Министарства колонија (до 1967. Штавише,
потпуно преуређен у оквиру обнове центра града, коју је
тамо је смештен и Врховни суд. У јуну 1910. године,
наредио Карваљо е Мело, који је био (главни) министар
само неколико месеци пре успостављања
Португала од 1750. до 1777. године, током владавине
Португалске Републике, Трговачки трг је
португалског краља Жозеа I.
класификован као национални споменик Португала.

ТРГОВАЧКИ ТРГ – PRACA DO COMERCIO

ПАРК ЕДВАРДА 7.
 ПАРК ЕДВАРДА 7.
Парк заузима површину од 26 хектара
северно од Авенида да Либердаде и Трга
Маркиза од Помбала у центру Лисабона.
Парк је добио име по краљу Уједињеног
Краљевства Едварду 7, који је посетио
Португал 1903. да би ојачао односе између
две земље и реафирмисао Англо-
португалски савез. До Едвардове посете
парк се звао Парк слободе. Године 1945.
португалски модернистички архитекта
Францисцо Кеил до Амарал редизајнирао
је парк у садашњу конфигурацију.
Највећа португалска застава на свету
обично се вијори на северном крају парка.
Лисабонски сајам књига одржава се сваке
године у парку Едуарда 7.
КУЛА БЕЛЕМ
 КУЛА БЕЛЕМ – TORRE DE BELEM
Кула Белем (порт. Torre de Belém) или Кула Светог Висента (Torre de
São Vicente) је утврђење из 16. века, које се налази у Лисабону, које
је португалским истраживачима служило као тачка укрцавања и
искрцавања, и као свечана капија Лисабона. Саграђена је у јеку
португалске ренесансе. Конструкција је саграђена од кречњака, а
састоји се од бастиона и четвороспратне куле висине 30 м

Од 1983. године кула је под заштитом Унеска, и заједно са

Јеронимовим манастиром уврштена на листу Светске баштине. Често
је сматрана симболом доба Великих географских открића и
метонимом за Португалију или Лисабон. У ствари, кула је изграђена
на малом острву у реци Тахо - нетачна је претпоставка да је кула
саграђена усред реке Тахо и да сада лежи у близини обале јер је река
преусмерена после земљотреса у Лисабону 1755. године.

Километар пешке до
Споменика открићима ↓
СПОМЕНИК ОТКРИЋИМА
 СПОМЕНИК ОТКРИЋИМА
Споменик открићима се налази на северној обали ушћа реке Тежо. Смештен
дуж реке, где су бродови полазили да истражују и тргују са Индијом и
Оријентом, споменик слави португалско доба открића током 15. и 16. века.
Споменик су 1939. осмислили португалски архитекта Жозе Телмо и вајар
Леополдо де Алмеида, као привремени светионик током светске изложбе у
1940. Првобитно је изграђен као привремена конструкција. Првобитна
конструкција је срушена 1943, а постојећа је грађена између 1958. и 1960.
године.

На челу налази се принц Хенри(ке) Морепловац – иницијатор идеје

истраживања из 15. века, под чијим патронатом су Португалци
колонизовали Зеленортска, Азорска и Мадеира острва. На споменику су
своје место нашли и поморци Васко да Гама, Педро Кабрал, Фернандо
Магелан, Бартоломео Дијаз, Луиш де Камоеш (писац) и Нуно Гонсалвеш
(сликар).
ЖЕРОНИМСКИ МАНАСТИР
 ЖЕРОНИМСКИ МАНАСТИР
Манастир Жеронимос је некадашњи манастир Реда Светог
Жеронима у близини реке Тејо; секуларизована је 28. децембра
1833. државним декретом и њено власништво је пренето на
добротворну институцију Реал Цаса Пиа де Лисбоа. Манастир је
један од најистакнутијих примера португалског касно готичког
мануелинског стила архитектуре у Лисабону. Уврштен је на
Унескову светску баштину, заједно са оближњом кулом Белем,
1983. године. У једној од ових аркада налази се трезвени гроб
песника Фернанда Песое, док се у неколико других гробница у
каптоли налазе посмртни остаци песника и драмског писца
Алмеиде Гарета, писца-историчара Алесандра Херкулана, бивши
председници Теофило Брага и Оскар Кармона. Често је дом
битних културних и политичких догађаја, па је тако овде
потписан Лисабонски уговор (2007) којим је реформисана ЕУ.
 МОСТОВИ
Мост Васко да Гама је најдужи мост у Европској унији, и други је по
дужини мост у Европи после Кримског моста и најдужи мост потпуно у
Европи. Изграђен је како би се ублажила гужва на мосту 25. априла у
Лисабону и елиминисала потреба да саобраћај између северних и
јужних региона земље пролази кроз главни град. Изградња је почела у
фебруару 1995. године; мост је пуштен у саобраћај 29. марта 1998.
године, баш на време за Експо 98, Светску изложбу која је славила 500.
годишњицу открића Васко да Гаме: морског пута од Европе до Индије.
Васко да Гама је један од два моста који се протежу на реци Тежо у
Лисабону.
Мост 25. Априла је висећи мост, свечано отворен 1966. Често га упоређују
са мостом Голден Гејт у Сан Франциску, јер су оба висећа моста сличне боје.
Изградила га је компанија АБС која је изградила мост Сан Франциско –
Окланд Беј, али не и Голден Гејт. Са укупном дужином од 2277м, то је 43.
најдужи висећи мост на свету. Горња палуба има 6 трака за аутомобиле, док
доња има двоколосечну пругу. Од 1966–1974, мост је носио назив
Салазаров мост у част португалског диктатора Антонија де Оливеире
Салазара, који је наредио његову изградњу. Током његове изградње
погинуло је 20 радника. После Револуције каранфила, која је срушила
остатке Салазарове диктатуре, мост је преименован у 25. април, датум
револуције.
ТРАМВАЈИ
ТРАМВАЈИ
 Ascensor da Bica Elevador do Lavra Elevador do Gloria

Лисабонска трамвајска мрежа је у функцији од 1873. године и тренутно се састоји од 6 линија. Мање је популаран код локалаца од
отварања метроа. Систем има дужину од 31 км, а у функцији су 63 трамваја (45 историјских „Ремоделадос”, 8 историјских „Лигеирос” и
10 модерних зглобних трамваја). Преостале линије раде у јужном центру града. Осим очигледне туристичке атракције, те линије су и
даље важне јер делове града могу да пређу само мали трамваји. Трамвај 15 такође повезује читаву западну обалу града са центром и
омогућава бољу везу према делу града коју још увек не опслужује метро.
БАИРО АЛТО
И ШИЈАДО
 БАИРО АЛТО И ШИЈАДО
Баиро Алто (буквално: Горњи округ) је централни
округ Лисабона. За разлику од осталих, овај регион
се дефинише без формалне локалне политичке
власти, али има друштвени и историјски значај за
урбану историју Лисабона и Португала у целини.
Четврт је хијерархијски подељена: путеви иду
окомито на реку; а траке, пресецају путеве
паралелно са реком. Крајем доминирају стамбени
простори уграђени у дугачке уске парцеле, висине
3-4 спрата, са асиметричним фасадама и
степеништем дуж бочних страна. Иако постоји
много варијација у дизајну фасада, одређени
елементи се понављају, као што су углови, еркери
и прагови, надстрешнице и тавани, обезбеђујући
хомогену урбанизовану фронту.

Шијадо је насеље у историјском центру Лисабона.

Шијадо је важан културни и комерцијални кварт,
познат по луксузним продавницама, историјским
знаменитостима и бројним позориштима и
музејима. 1988. године, област Шијадо је тешко
погођена пожаром. Након опсежног пројекта
рехабилитације који је урадио архитекта Алваро
Сиза Виеира, добитник Прицкера, Шијадо се
опоравио и постао једно од највреднијих тржишта
некретнина у Португалу.
АЛФАМА
Алфама је најстарији кварт Лисабона, који се простире на падини између
замка Сао Хорхе и реке Тејо. Његово име потиче од арапског Ал-хамма,
што значи "вруће фонтане" или "купке", слично као "хамам". Садржи
многе важне историјске атракције, као и обиље Фадо барова и
ресторана.Лисабонски земљотрес 1755. није уништио Алфаму, која је
остала лавиринт уских улица и малих тргова. У последње време насеље је
обновљено реновирањем старих кућа и новим ресторанима у којима се
понекад свира типичан фадо португалски.Са погледом на Алфаму налази
се средњовековни замак Сао Хорхе, краљевска резиденција до раног 16.
века са погледом на град. На падинама Алфаме постоје и друге терасе са
којих се види град, као што је Мирадоуро де Санта Лузиа, у близини
истоимене цркве и преко остатака маварских градских зидина, и
Мирадоуро дас Портас до Сол.Међу црквама Алфаме су Лисабонска
катедрала (12. – 14. век), најстарија у граду и смештена западно од
суседства, Манастир Милости (18. век), у близини замка, маниристички
манастир Сао Висенте де Фора (крај 16. – 18. век), где су сахрањени
краљеви из куће Браганса, и барокна црква Санта Енграсија (17. век),
сада претворена у Национални пантеон за важне португалске личности.

Национални пантеон Манастир Сао Висенте да Фора Лисабонска катедрала

 Замак Сао Жорж (Тврђава светог Ђорђа) је историјски замак у Лисабону.
Људска окупација брда замка датира најмање из 8. века пре нове ере,
док прва изграђена утврђења датирају из 1. века пре нове ере. Брдо на
којем се налази замак Сао Хорхе играо је важну улогу у историји
Лисабона, јер је служио као локација утврђења које су узастопно
заузимали Феничани, Картагињани, Римљани и Маури, пре него што су га
Португалци освојили у опсади Лисабона 1147. Од 12. века, замак је на
различите начине служио као краљевска палата, војна касарна, дом
Националног архива Торе до Томбо, а сада као национални споменик и
музеј.
Пешице је од четврти Баиро Алто удаљен километар, до километар и по,
што је између 10 и 20 мин пешице, у зависности од брдовитости. Алфама
је позната по видиковцима (MIRADOURO), међу којима су најпознатији
miradouro de Santa Luzia и miradouro das Portas do Sol.
ФУДБАЛ
 Дерби Лисабона је важан фудбалски дерби у Португалу, али не већи од О
класика (Бенфика вс Порто). Игра се између лисабонских клубова Бенфике и
Спортинга. Ривалство је настало давне 1907. године, када је осам играча
Бенфике пре првог дербија прешло у Спортинг. Утакмица се прати широм Стадион Жозе Алваладе (50.095)
света, посебно међу португалском дијаспором и у бившим португалским Финале УЕФА купа 2005. (Спортинг - ЦСКА 1:3)
колонијама. Од осталих лисабонских клубова, ту су и Белененшеш и
Ешторил.

136 65 110
Занимљиво је и да у Лисабону
постоји трећи, стари
Национални стадион, који и
дан данас угошћава утакмице
финала Португалског купа.
Налази се у центру града,
близу парка Едварда седмог, а
нама је значајан јер је на
њему одиграна прва утакмица
Купа европских шамшпиона
икада, 1955. године, између
Спортинга и шампиона
Југославије, Партизана.
Стадион Светлости / Естадио да луж (65.647) Резултат је био 3:3, а голове за
Финале ЕП 2004. (Португал - Грчка 0:1)
Финале Лиге Шампиона 2014. (Атлетико – Реал 1:4) Партизан постигли су
Финале Лиге Шампиона 2020. (ПСЖ – Бајерн 0:1) Милутиновић и Бобек.
2007 КЕП Београд СРБ ПОР 1-1
2007 КЕП Лисабон ПОР СРБ 1-1
2015 КЕП Лисабон ПОР СРБ 2-1
2015 КЕП Београд СРБ ПОР 1-2
2019 КЕП Лисабон ПОР СРБ 1-1
2019 КЕП Београд СРБ ПОР 2-4
2021 КСП Београд СРБ ПОР 2-2
Утакмице Португала и Србије увек су биле
занимљиве и неизвесне и у прошлости
донеле су много незаборавних тренутака.
Свакако је најсвежији непризнат погодак
Роналда у Београду у 93. минуту, који је
Србији сачувао бод, а због којег је бацио
капитенску траку на траву Маракане.
Сећамо се и туче Драгутиновића и
Сколарија 2007. након утакмице у
Лисабону, као и маказица Немање
Матића 2015, такође на гостујућем
терену.

Статистика Србији никако не иде на руку –

немамо победу против Португала, осим
ако се не рачунају победе Југославије на
ОИ 1928. и у пријатељској утакмици
1984. године.
ОКОЛНИ
ИЗЛЕТИ
СИНТРА
КАБО ДА РОКА
СИНТРА
Синтра је град и општина у региону ширег Лисабона у Португалу, који се налази на португалској ривијери. У општини је 2011. године живело 377.835
становника, на површини од 319,23 квадратних километара. Синтра је једна од најурбанизованијих и најгушће насељених општина у Португалу и има
неколико градова, иако је седиште општине град Синтра. Главна туристичка дестинација позната по својој сликовитости, општина има неколико
историјских палата, двораца, сликовитих плажа, паркова и вртова.

Синтра је једна од најбогатијих и најскупљих општина у Португалу и на Иберијском полуострву у целини. Дом је једне од највећих заједница страних
исељеника дуж португалске ривијере и доследно се рангира као једно од најбољих места за живот у Португалу. Синтрина приградска железница је
систем приградских возова са највећом гужвом у Европи, а аутопут ИЦ19 од Лисабона до Синтре је најзакрченији аутопут у Европи. Проблеми Синтре
укључују успорено кретање до Лисабона, са интензивним саобраћајем током шпица на путу ИЦ19 за Лисабон.

Палата Пена је Дворац који се

налази на врху брда у планинама
Синтра, изнад града Синтре, а по
ведрим данима може се лако
видети из Лисабона. То је
национални споменик и
представља један од главних
израза романтизма 19. века у
свету. Палата је УНЕСКО светска
баштина и једно од седам чуда
Португала. Такође га користе за
државне прилике председник
Републике Португал и други
владини званичници.
КАБО ДА РОКА
Кабо да Рока је рт и најзападнија тачка континенталног дела Европе, Иберијског
полуострва и Португалије. Рт се налази у региону Лисабон, на око 42 километра
западно од града. Веома је популарна туристичка дестинација. Представља клиф
висине 142 метра на чијем су врху травнате површине идеалне за излете. На
клифу се налази светионик изграђен 1772. године и продавница сувенира. За
време Римљана рт је био познат под називом Промонториум Магнум, за време
великих географских открафских открића, спомиње се као „Рт Лисабон“.
Португалски песник Луис де Камоис је описао Кабо да Року као „ место где се
копно завршава, а почиње море».
ПОРТО
 ПОРТО - ГЕОГРАФИЈА
Порто се налази у северозападном
делу Португалије. Од главног града
Порто и конурбација којој припада
Лисабона град је удаљен 320 km
је велики индустријски и
северно, а од Мадрида удаљен је 460
финансијски центар Португала и
km западно. Порто лежи на ушћу
Иберијског полуострва. Као
реку Дуро у Атлантски океан, што Порто
најважнији град на веома
представља стратешки важно место.
индустријализованом
северозападу, многе од највећих
Током последњих година, Порто је доживео португалских корпорација из
значајан пораст туризма, што може бити
различитих привредних сектора
делимично повезано са чвориштем
Рајанера на аеродрому Франсиско де Са имају седиште у области Порто.
Карнеиро. Порто је освојио награду за
најбољу европску дестинацију 2012, 2014.
и 2017. године. Град је у периоду од
јануара до новембра 2017. посетио 2,8 По проценама из 2011. године
милиона посетилаца, од којих је 73% из општина Порто има око 238 хиљада
других земаља. Према извештају из становника. Међутим, шире
фебруара 2019. године, преко 10% подручје града је знатно веће - око
економске активности у Порту генерише 1,7 милиона становника.
туризам. Научна студија објављена у јуну
2019. године наводи да је „Порто једна од
Као и други већи градови западне
најбрже растућих европских туристичких Европе и Порто има шаролико
дестинација која је доживела становништво. Посебно су бројни
експоненцијални раст потражње за новији усељеници из Бразила.
туристима који се опуштају у граду“.
ПОРТО - ЗНАМЕНИТОСТИ
ТРГ РИБЕИРА
 РИБЕИРА
Дистрикт Рибеира се простире уз реку Доуро и
некада је био центар комерцијалних и производних
активности од средњег века. Такође од тог времена
Трг Рибеира је био место многих продавница које су
продавале рибу, хлеб, месо и другу робу. Године
1491. зграде око трга су уништене у пожару, а куће
су обновљене са аркадама у приземљу. Током ове
акције обнове трг је добио и плочник од камених
плоча.
Трг Рибеира и његова околина су класификовани
као површина од јавног интереса од 1971. године.
На северном делу трга налази се монументална
фонтана, висока три спрата, изграђена 1780-их и
украшена грбом Португала. Нишу фонтане заузима
модерна статуа Светог Јована Крститеља вајара
Жоаа Кутиљера. На тргу се налази и модерна
кубична скулптура Хозеа Родригеса изнад остатака
фонтане из 17. века.
МОСТ ЛУИША 1.
МОСТ ЛУИША 1.
Мост Луис 1, је двоспратни метални лучни мост који
се протеже преко реке Доуро између градова Порто
и Вила Нова де Гаја у Португалу. Приликом
изградње, од 1881. до 1886. године, његов распон
од 172 метра био је најдужи тог типа на свету.
Повезан је са оближњим мостом Марија Пија,
железничким мостом који је изграђен 9 година
раније (и налази се 1 километар источно), који је
сличан мосту Луис И.
1 ЦРКВЕ 2
1 Црква Санто Илдефонсо је црква из
осамнаестог века и налази се у близини
трга Батаља. Црква је добила име у част
Визигота, Илдефонса од Толеда, бискупа
Толеда од 657. до његове смрти 667.
године.

2 Црква Клеригос је барокна црква. Њен

високи звоник се може видети са разних
тачака града и један је од његових
најкарактеристичнијих симбола.
СПЕЦИЈАЛИТЕТИ
 Порто је врста десертног вина које се производи у долини реке Доуро.

ВИНО
Порто је вино контролисаног географског порекла, чија је историја уско
везана уз град Порто у чијим се подрумима (адегасима) уз реку Доуро то
пиће производило и складиштило.

Бродари који су превозили то вино бачвама у Енглеску, досетили су се како

да повећају количину допремљеног вина, тако што су га у Порту
прокувавали, а у Енглеској му додали воде и тако су добили веће количине.
Временом се енглеским купцима допало управо то прокувано згуснуто
вино, које су пили за десерт уз колаче и тако је настало десертно вино
порто.

Главна особина вина, осим краја у којем грожђе дозрева, је то да није до

краја врело, јер је оно заустављено - резањем. То је поступак да се у раној
фази зрења вина дода алкохол (дестилат вина) који садржи око 77%
алкохола. Због тога је порто слатко вино, које има висок постотак шећера из
грожђа које квасци нису били у могућности у потпуности претворити у
алкохол, јер је то блокирано високом концентрацијом етанола, који може
досећи постотак између 18 - 22%.

Порто се дели у две категорије на: Архивски порто (Винтаге) и Порто вина
одлежана у дрвеним бачвама (дрвени). Архивска порто вина, чине тек 2% укупно
произведених порто вина, то су вина која једно кратко време зрију у дрвеним
бачвама, а затим пуно дуже сазревају у боцама. Према закону о порту, архивски
порто мора се флаширати између 1. априла друге године након бербе и 30. априла
треће године, рачунајући од бербе. Поједностављено речено Архивска порто вина
морају се флаширати двије године након бербе.
Сва остала порто вина су она која зрију у дрвеним бачвама по неколико година пре
флаширања и пуштања у промет - звана дрвена. Дакле у тај тип порто вина спадају
Бели порто, Рубински порто (Рубy) и Златни порто, који мора одлежати најмање 10
- до највише 40 прије него што се пусти на тржиште.
 ХРАНА
Пастел де ната је португалско пециво са кремом од јаја посуто
циметом. Изван Португала, посебно су популарни у другим
деловима западне Европе, Азије и бившим португалским
колонијамa, као што су Бразил, Мозамбик, Макао и Источни
Тимор. Макаонски пастел де ната је такође усвојио КФЦ и
доступан је у регионима као што су Хонг Конг, Тајван и Кина.

Франчесиња (мали Француз) је португалски сендвич пореклом из Порта,

направљен од хлеба, сушене шунке, лингуисе (свеже кобасице), бифтека или
печеног меса, преливен топљеним сиром и љутим и густим зачињеним
сосом од парадајза и пива. Обично се служи са помфритом.