АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

Одсек ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД

Послови међународног плаћања

Ментор: др Биљана Матић Студент: Филип Марковић 2020/2 05-01

Београд, 2021. године

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
Одсек ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

Студент: Марковић Филип

Студијски програм: Комерцијално пословање у саобраћају
Ниво студија: Мастер струковне студије
Уписани школске године: 2020/21
Број индекса: 2020/2 05-01

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународна шпедиција и осигурање
Тема: Послови међународног плаћања

Тезе стручног рада:

1. Увод
2. Основне карактеристике међународног платног промета
3. Систем међународних плаћања
4. Инструменти плаћања у међународном платном промету
5. Остали инструменти међународног платног промета
6. Систем међународног плаћања S.W.I.F.T
7. Закључак

Ментор: др Биљана Матић Студент: Филип Марковић 2020/2 05-01

Београд, 2021. године

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

Садржај
1. УВОД.....................................................................................................................................1
2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА.............2
3. СИСТЕМИ МЕЂУНАРОДНИХ ПЛАЋАЊА....................................................................4
3.1. Слободно/девизна плаћања...........................................................................................4
3.2. Клириншка плаћања.......................................................................................................5
3.3. Плаћања путем компензација........................................................................................5
4. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА У МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ...........6
4.1. Међународна банкарска дознака..................................................................................6
4.2. Међународни документарни акредитив.......................................................................8
4.3. Међународни документарни инкасо............................................................................9
5. ОСТАЛИ ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА....................10
5.1. Кредитно писмо............................................................................................................10
5.2. Банкарска гаранција.....................................................................................................10
5.3. Чек..................................................................................................................................11
6. СИСТЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАЋАЊА – S.W.I.F.T..................................................12
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................14

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

1. УВОД

Међународни промет роба и услуга је у тесној корелационој вези са одговарајућим

плаћањима. При томе, токови ртоба укрштају се са токовима новца. Значај платног
промета манифестује се кроз његову важну улогу у свакој тржишној привреди, као
виталне компоненте финансијске инфраструктуре. Под међународним платним
прометом подразумева се оно плаћање које у себи садржи елементе иностраности.
Наиме, код међународног плаћања субјекти који учествују у плаћањеу припадају
различитим земљама.

Под међународним платним прометом се подразумевају сва плаћања и наплате између

домицилних и страних лица (без разлике да ли плаћања врше правна, физичка лица или
држава), односно процедуре и поступци у вези са међународним плаћањима, без
обзира да ли је основ за та плаћања промет робе, вршење услуга (нпр. туризам,
саобраћај и шпедиција, осигурање итд), дужничко-поверилачки односи (давање
међународних јавних или приватних кредита или њихова отплата) или нешто друго.

Све учеснике у међународном промету можемо посматрати као резиденте (лица која
обављају економску активност у земљи) и нерезиденте (лица која обављају економску
активност ван посматране земље), па међународни платни промет можемо дефинисати
и као плаћања и наплате између резидента и нерезидента.

Девизним системом у нашој земљи регулише се: извоз и увоз робе, извоз и увоз услуга,
делатност државних органа, неробно пословање, промет злата, снабдевање привреде за
плаћања у иностранству, девизно тржиште, пословање овлашћених банака и кредитни
послови са иностранством.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЂУНАРОДНОГ

ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Под међународним платним прометом (МПП) или међународним плаћањима могу се

најуопштеније подразумевати плаћања која се врше између привредних субјеката
различитих земаља, тј. резидената различитих правних и привредних система. 1

Пословима међународног платног промета се баве банке које су у већини земаља и

једино овлашћене институције за обављање ове врсте посла, мада су могућа решења да
се међународним платним прометом баве и неке друге финансијске институције које се
јављају као посредници у извршавању плаћања.

Основни циљ међународног платног промета у ширем смислу је да омогући обављање

разноврсних трговинских трансакација у девизама (конвертибилним и
неконвертибилним, клирингу и националним валутама), коришћењем разних
инструмената плаћања и у контактима субјеката који се често и не познају. У ужем
смислу циљ међународног платног промета је да се олакша начин међународних
плаћања.

У поступку реализације платног промета најчешће учествује већи број субјеката:

налогодавац који наређује, односно издаје налог за плаћање, домаћа и инострана банка
као посредници, корисник плаћања (прималац), те централне банке као регулатори.

У пословима платног промета са иностранством најважнију улогу имају овлашћене

банке и њихови инострани кореспонденти и контокоренти код којих банке имају
отворене рачуне.

Овлашћене банке морају бити члан SWIFT-а, те морају водити рачуна о примени
међународних правила, обичаја и стандарда који се доносе у оквиру Међународне
трговинске коморе у Паризу. Основ плаћања између субјеката који учествују у
међународном платном промету могу произилазити из обавеза које се односе на
плаћања у вези са:

 прометом производа и услуга;

 плаћање у вези са дужничко-поверилачким односима;
 обавезе из финансијских односа.

Наш девизни систем има следећа обележја а она су:2

 Прво, односи у области девизног система саствани су делови укупних односа у

друштвеној репродукцији који су засновани на принципима привређивањања у
савременој економији;

1
Вукомировић Никола Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 218.
2
Маровић Борис, Осигурање, шпедиција и трансорт, Stylos, Београд стр 272-273, 2000.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

 Друго, девизни система сваке земље је јединствен па тако и наше и он се заснива

наплатном билансу једне земље;
 Треће, сви учесници у остваривању економских односа са инстранством
одговорни су у оквирима својих права и овлашћења за остваривање јединственог
девизног система, заједничке економске политике а исто тако и за положај наше
земље у међународним економским односима и остваривању пројекција платног
и девизног биланса;
 Четврто, девизе које оствари правно лице или предузетник држе се на девизном
рачуну код облашћене банке или се истој продају;
 Пето, плаћање и наплата у обављању послова са иностранством правно лице и
предузетник врши преко овлашћене банке за послове са иностранством. Правно
лице и предузетник дужан је да извезену робу и услуге, као и потраживање по
другим основама наплати у уговореном року који не може бити дужи од 30 дана.

Послови међународног платног промета су значајни и веома цењени банкарски

послови. Међународна плаћања, односно платни промет са иностранством,
организована су тако да се целокупна активност везана за плаћање неке обавезе, или за
наплату одређеног потраживања као резултанте спољнотрговинске активности, обавља
у систему плаћања или наплате у конвертибилним валутама, те система билатералних
плаћања и клиринга.

Послови платног промета су у основи посреднички банкарски послови. Уз наплату

одређене провизије и евентуалних стварних трошкова банке ове посебне послове
обављају у своје име, али за туђи рачун. Ова врста банкарских послова у већини
случајева не мора да ангажује средства њиховог потенцијала.3

Међународни платни промет данас, есенција је међународног банкарства, а

међународно банкарство подразумева систем међународних, кореспондентских односа.
У међународном платном промету кореспондентски односи се успостављају између
банака различитих земаља. Путем кореспондентских односа између банака долази до
њиховог ближег пословног повезивања, бољег упознавања и стварања услова за
међусобно пословно повјерење, које је важан фактор у међународном банкарском
пословању.4

Нормално је да банка има бар једну кореспондентску банку у свакој земљи са којом
редовно обавља послове међународног платног промета, за потребе својих комитената.
Правилан избор банке кореспондента у значајној мери зависи од бонитета банке код
које ће домаћа банка отворити своје текуће рачуне, што значи да јој поверава своја
средства на чување и руковање.

Постоје два начина на које банке могу да извршавају своја међусобна плаћања.
Уобичајено решење састоји се у томе да једна од тих двеју банака овласти ону другу
банку да она у својим нњигама отвори текући (контокорентни) рачун на име прве
3
Огњановић Вук, Међународно банкарство – основе, структура, функционисање, Грифон, Подгорица,
2004. стр. 184.
4
Вукомировић Никола Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 219.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

банке, и да сва будућа међусобна плаћања изврши у корист, оносно на терет тог рачуна
(директан кореспондентски однос).

Друго могуће решење састоји се у томе да банке своја међусобна плаћања извршавају
путем својих текућих рачуна код трећих банака, дајући тим банкама налог или
овлашћење за извршавање потребних плаћања у корист друге кореспондентске банке
(индиректан кореспондентски однос).

3. СИСТЕМИ МЕЂУНАРОДНИХ ПЛАЋАЊА

Међународни платни промет је регулисан, с обзиром на значај који има за сваку земљу,
по правилу, јединственим прописима. У складу са тим могу се издвојити три различита
система међународних плаћања: 5

 слободно/девизна плаћања (конвертибилан ситем плаћања);

 клириншка плаћања; и
 плаћања путем компензација.

3.1. Слободно/девизна плаћања

Слободна девизна плаћања су таква плаћања код којих се потраживања стечена у једној
земљи могу користити за плаћања у било којој другој земљи. Она се практично
остварују преко текућих рачуна које банка једне земље држи код иностране банке –
свог кореспондента. То је редован начин плаћања између земаља које имају
конвертибилну валуту, а конвертибилност валута је иначе услов за слободна девизна
плаћања. Међутим, оваква плаћања врше и земље које немају чврсту валуту. У том
случају плаћања се врше у некој конвертибилној валути.

Платни промет са иностраноством у конвертибилним девизама обављају банке преко

својих текућих рачуна (контокорентни рачуни) код кореспондентских банака у
иностранству (ностро рачуни) и преко рачуна страних банака других страних лица код
овлашћених банака (лоро рачуни).

За банке које су овлашћене за обављање послова платног промета са иностранством,

важно је одржавање ликвидности ради извршавања обавеза плаћања према

5
Вукомировић Никола, Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, стр. 218, 2011.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

иностранству.6 Међутим, може се десити да код већег обима платног промета преко
одређеног конокорентног ностро рачуна, да из разних непредвиђених разлога нпр.
закашњење очекиваног девизног прилива, или раније приспјеће неких исплата из
акредитивног пословања, банка нема на рачуну довољно средстава за исплату свих
доспјелих обавеза плаћања. У таквим ситуацијама, да не би дошло до одлагања
доспјелих исплата, уговара се одобравање посебног кредита за прекорачење. Ту се
обично ради о краткорочном кредиту, на рок од свега неколико дана (колико је
потребно да се изврши исправка).

3.2. Клириншка плаћања

Клириншка плаћања се користе као плаћања између две или више земаља у случају да
не постоји конвертибилност валута. Клиринг омогућава да се међународна плаћања
извршавају у домаћим, националним валутама, без употребе девиза.7

Клиринг може бити:8

 мултилатерални (овај систем плаћања јавља се када постоји учешће више

земаља и заснива се на конвертибилности валута); и
 билатерални (суштина овог система је да дужници из обеју држава измирују
своје уговорне обавезе у погледу исплате цене у националним валутама тих
земаља, а повјериоци своје потраживање такође наплаћују у националној валути
код клириншког органа своје земље).

Код клириншког начина плаћања не појављује се ефективни новац земаља учесница у

клирингу, већ се вредност извоза и увоза у оба правца исказује преко јединственог
клириншког рачуна, отвореног код Централне банке. То значи да извозници и увозници
врше обрачун и наплату својих потраживања од Централне банке.

3.3. Плаћања путем компензација

Компензацијом се врши размена једне робе за другу а да се притом не користи новац
као средство плаћања. По свом карактеру, она је натурални облик размене који се
задржао до данас. Компензација се јавља на нивоу предузећа, за разлику од клиринга
који се реализује на нивоу земље. Према томе, увозник склапа уговор са инофирмом о
куповини робе, а истовремено са њом склапа уговор о продаји домаће робе у истом
износу, односно истој вредности.

Да би могао да се закључи неки компензациони посао са стрнаим елементом потребно

је да се претходно пронађу такве врсте робе на домаћем и страном тржишту за које су
заинтересовани сви учесници у компензацији, да те робе имају исту цијену и да је
испорука термински подешена тако да један од учесника у компензацији не би
кредитирао другог.

6
Трифуновић Миљко, Међународни платни промет и монетарни систем, Савремена администрација,
Београд, 1983. стр. 198.
7
Вукомировић Никола,Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 219.
8
Маровић Борис, Осигурање, шпедиција и трансорт, Stylos, Београд стр 274, 2000.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

Системи компензација и клиринга су се релативно много чешће користили у

прошлости (нарочито између два свјетска рата, а и после Другог светског рата између
централнопланских привреда унутар Савеза за узајамну економску сарадњу), док се
данас много ређе користе. 9 Већ пола века, од ковертибилности већег броја европских
валута, у међународним плаћањима убедљиво доминира слободни начин плаћања, мада
ни остали системи нису у потпуности напуштени.

4. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА У МЕЂУНАРОДНОМ

ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ
Основни циљ инструмената платног промета са иностранством јесте да се заштите
интереси и купаца и продаваца који се налазе у различитим земљама те свести на
минимум дејства фактора ризика. 10 Приликом примене одређеног инструмента плаћања
значајан утицај имају поједини фактори, то се посебно односи на различита
законодавства, тј. правне системе, правне послове, промене у девизним и
спољнотрговинским прописима појединих земаља.

Најширу употребу међу инструментима међународног платног промета имају:

 међународна банкарска дознака;

 међународни документарни акредитив;
 међународни документарни инкасо; и
 остали инструменти.

4.1. Међународна банкарска дознака

Међународна банкарска дознака је писмени налог једне банке другој банци за исплату
тачно одређеног износа, одређеном лицу тј. кориснику. Банкарска дознака је најстарији
и највише кориштени инструмент у међународним плаћањима, нарочито када су у
питању неробна плаћања, поклони, издржавања, исељеничке и радничке дознаке, а
користи се и код робних плаћања, и у ситуацијама када постоји пуно повјерење између
уговорених страна (не постоји ризик за уговорене субјекте).

Овај налог банка издаје на темељу налога свог комитента, који је упућује да с основа
његова покрића изврши новчану дознаку физичкој или правној особи коју је он у свом
налогу назначио. На темељу примљеног и контролисаног налога који је примила од
комитента, банка израђује налог за дознаку, попуњавајући га садржајем који јој је
комитент наложио, те га усмјерава на одговарајућу банку.

Банкарске дознаке спадају у веома коришћене инструменте плаћања, и то како код

тренутних плаћања, тако и код плаћања увоза робе на кредит. Банкарска дознака се
појављује готово искључиво као SWIFT дознака, јер је у савременом банкарству готово

9
Живковић Александар, Станкић Раде, Крстић Борко, Банкарско пословање и платни промет,
Економски факултет у Београду, Београд, 2004.
10
Огњановић Вук, Међународно банкарство – основе, структура, функционисање, Грифон, Подгорица,
2004. стр. 268.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

потпуно напуштена пракса слања дознака поштом. Свака банкарска дознака мора
имати сљедеће елементе:

 назив и адресу банке налогодавца;

 датум и број дознаке;
 износ и ознаку валуте коју треба исплатити;
 име налогодавца;
 име и адресу корисника дознаке;
 сврху дознаке;
 услове исплате;
 назив и адресу исплатне банке;
 рамбусну клаузулу;
 на чији терет падају трошкови исплатне банке (по правилу их сносни корисник
исплате).

У плаћањима путем међународне банкарске дознаке учествују:

 налогодавац, који даје налог својој пословној банци да исплати одређени износ
кориснику;
 пословна банка, као посредник који извршава налог самостално или преко свог
кореспондента у земљи корисника;
 банка коресподент, која извршава налоге по инструкцији банке посредника; и
 корисник, као физичко или правно лице коме банка коресподент исплаћује
потраживања.11

У платном промету са иностранством најчешће су у употреби сљедеће врсте

банкарских дознака:

 ностро и лоро дознаке – код ностро дознаке се ради о слању средстава из земље
даваоца налога за дознаку у иностранство, посредством домаће и иностране
банке, док код лоро дознаке у питању је трансфер средстава из иностранства, уз
учешће иностране и домаће банке, а прималац је домаћи субјект;
 робне и неробне дознаке – робне дознаке користе се при увозу робе, најчешће по
приспијећу, а неробне дознаке за неробна плаћања, као што су стипендије,
даровања, наслијеђа, помоћи и сл;
 условне и безусловне дознаке – код условних, реализација дознаке је условљена
извршењем неке услуге од стране њеног корисника, нпр. предајом мјенице,
фактуре, гарантног писма, товарног листа и др;
 конвертибилне и клириншке дознаке – дознаке у конвертибилним валутама
извршавају се углавном преко узајамно отворених текућих рачуна банке
налогодавца и исплатне банке, а дознаке у клириншким валутама извршавају се
преко збирних клириншких рачуна који се обично воде код централних,
емисијских установа; и
11
Трифуновић Миљко, Међународни платни промет и монетарни систем, Савремена администрација,
Београд, 1983. стр. 285.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

 обичне и телеграфске дознаке – обичне су оне које се усмеравају на одредишну

банку кореспондента писменим путем са захтјевом да се одређена свота исплати
трећој особи одмах или на одређени дан уз потписе овлашћених особа банака-
кореспондената. Уколико се налогодавцу жури с дознаком у иностранство, он
може банци у својој земљи издати налог за телеграфску исплату или телефакс
исплату.

4.2. Међународни документарни акредитив

У ширем смислу, међународни документарни акредитив је уговор на основу кога банка,
по налогу свога комитента, преузима обавезу да ће извршити плаћање кориснику
одређени износ и у одређеном року. У ужем смислу, акредитив је правни однос који се
успоставља између банке и корисника акредитива. Значај документарног акредитива
најбоље показује чињеница да се помоћу њега обавља око 80% међународне трговине.
Документарни акредитив сличан данашњем настаје негдје крајем 18. века.

Основне карактеристике међународног документраног акредитива:

 средство за испуњење новчане обавезе дужника из основног посла дефинисано

финансијском клаузулом купопродајног уговора;
 базира се на уговору;
 подједнако штити интересе и купца и продавца;
 банке рукују документима, а не робом;
 најсигурнији начин плаћања.

Документарни акредитив има двојаку улогу:

 улогу средства плаћања и

 улогу инструмента обезбеђења плаћања.12

У пословима са акредитивом учествују најмање три лица:

 Налогодавац, тј. лице које даје налог банци за отварање акредитива, најчешће је
то купац робе или корисник услуга. Прецизно наводи све неопходне елементе
акредитива који треба да буду испуњени да би се извршило плаћање, обавештава
банку о средствима из којих ће измирити обавезу;
 акредитивна банка која отвара документарни акредитив у своје име, за рачун
свог комитента, а у корист трећег лица тј. корисника акредитива; и
 корисник акредитива, односно лице у чију корист се отвара акредитив (обично је
то продавац робе или извршилац услуга).

Остали учесници у могу бити:

12
Живковић Александар, Станкић Раде, Крстић Борко, Банкарско пословање и платни промет,
Економски факултет у Београду, Београд, 2004.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

 авизирајућа банка која не преузима никакву обавезу према кориснику

акредитива, већ само обавештава корисника акредитива да је отворен акредитив
у његову корист и саопштава услове под којима је акредитив отворен;
 потврђујућа банка која прихвата самосталну обавезу да кориснику акредитива
стави на рсполагање акредитивом предвиђени износ;
 исплатна банка која је овлашћена од акредитивне банке да исплати акредитивни
износ и изврши пријем и преглед предвиђених докумената; и
 негоцирајућа банка која је од стране акредитивне банке овлашћена да откупи
акредитивне менице, при чему овлашћење може бити посебно, када је само једна
банка овлашћена за негоцирање, или може бити опште, када се као негоцирајућа
банка може јавити било која банка.

Акредитиви могу бити:

 лични;
 робни;
 опозиви;
 неопозиви; и
 перманентни.13

За личне акредитиве је карактеристично да исплата није условљена испуњењем

одређених услова. За разлику од њих, документарни или робни акредитиви су такви
акредитиви да код њих корисник да би могао располагати њима подноси банци као
носиоцу платног промета одговарајућу документацију, као што су фактура, товарни
лист, коносман и сл. Опозиви акредитив налогодавац може без обзира на важност
одређеног рока опозвати кад хоће без сагласности корисника акредитива, док код
неопозивог акредитива то не може без претходног пристанка корисника акредитива.
Перманентни акредитив је акредитив који се стално обнавља до истека рока трајања.

4.3. Међународни документарни инкасо

Међународни документарни инкасо подразумева банкарски посао код кога банка
преузима обавезу да ће по налогу и за рачун свог комитента наплатити новчано
потраживање које продавац има према трећем лицу уз истовремену предају докумената.
Комитент се обавезује да ће платити банци провизију и трошкове које је банка имала
приликом извршења налога.

Посао међународног документарног инкаса функционише тако што продавац одмах по

отпремању робе шаље документа својој банци. Банка их потом доставља за наплату
коресподентској банци (инкасо банци) у земљи купца (трасата) са налогом да их та
банка преда купцу тек онда кад купац буде исплатио куповну цијену или акцептирао
меницу и прикључио осталим документима. Плаћање цене уз истовремену предају
докумената представља заштиту продавца од ризика да купац преузме робу прије
исплате куповне цијене.

13
Вукомировић Никола, Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 225.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

У зависности од критеријума који се узима за поделу, постоје и различите врсте

документарног инкаса. Уколико се као критеријум узме врста документа којим се
доказује постојање потраживања (што је и најчешће случај у банкарској пракси) имамо:

 „чисти“ инкасо и
 документарни инкасо.

Под чистим инкасом (неробни инкасо) подразумева се наплата потраживања у облику

неке од хартија од вредности, као што је меница, обвезница, коносман чек и сл. Под
документарним инкасом (робни инкасо) подразумева се наплата хартија од вредности
заједно са робним документима, као и наплата робних докумената без хартија од
вредности.14

5. ОСТАЛИ ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ

ПРОМЕТА
Међународном плаћање је широк појам и сходно томе у овом поглављу биће
објашњени и остали елементи истог. Биће обрађени инструменти попут кредитног
писма, банкарске гаранције

5.1. Кредитно писмо

Кредитно писмо можемо дефинисати као писмени налог домаће банке
којим она овлашћује банку контокорента у иностранству да лицу које је
наведено у писму исплати одређену суму новца, одједном или делимично у
унапред дефинисаном временском периоду.15 Многи аутори сматрају кредитно
писмо посебним обликом документарног акредитива. Разлике између ова два
инструмента огледају се у сљедећем:

1. документарни акредитив је инструмент обезбеђења плаћања и инструмент

извршења плаћања, док је кредитно писмо само инструмент плаћања;
2. кредитно писмо је увек непреносива и неопозива исправа, што код акредитива
не мора да буде случај; и
3. кредитно писмо се најчешће предаје директно у руке кориснику, док код
акредитива корисник само добија информацију да му је отворен акредитив под
одређеним условима.

5.2. Банкарска гаранција

Банкарска гаранција као инструмент међународног платног промета представља
инструмент осигурања плаћања којим се банка – гарант обавезује према кориснику
гаранције да ће ако главни дужник не испуни своје обавезе платити своту на коју
гаранција гласи. Два су битна својства банкарске гаранције довеле до тога да их
повериоци радо прихватају, а то су:

14
Вукомировић Никола, Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 226.
15
Огњановић Вук, Међународно банкарство – основе, структура, функционисање, Грифон, Подгорица,
2004. стр. 282.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

 неопозивост;
 безусловност.

Неопозивост значи да банка не може одустати од већ дате гаранције, без претходне
сагласности свих учесника у гаранцијском послу. Безусловност подразумева изостајање
покушаја принудне наплате од главног дужника, јер је поверилац овлашћен да се
обрати банци одмах када наступи гарантовани случај.16

Постоје различите врсте банкарских гаранција и њихова класификација врши се у

зависности од сврхе у коју се банкарска гаранција издаје. Уколико се као основ
класификације узима врста уговора чије се извршење обезбјеђује гаранцијом
разликујемо:

 лицитациона гарација – овом гарнцијом се банка обавезује да ће кориснику

гаранције исплатити гарантовану суму за случај да учесник на лицитацији чија је
понуда прихваћена не испуни обавезе предвиђене у лицитационим пословима;
 гаранција за добро извршење посла – код ове гаранције банка је дужна да
кориснику гаранције (купцу) исплати одређену суму ако дужник из основног
посла (продавац, давалац услуга) не испуни или неуредно испуни своје уговорне
обавезе; и
 гаранција за враћање аванса – под овом гаранцијом подразумева се таква
гаранција којом банка преузима обавезу да ће кориснику гаранције исплатити
гарантну суму за случај да испоручилац (продавац) не испуни своју уговорну
обавезу за коју је положен аванс.

Такође, у зависности од услова који треба да буде испуњен да би гарантни износ могао
да буде исплаћен имамо:

 условну гаранцију – код ове врсте гаранције наведен је услов који мора да буде
успуњен да би корисник гаранције стекао право да се обрати банци за захтјевом
за исплату гарантног износа; и
 уколико такав услов није наведен у гаранцији – сматра се да је то безусловна
гаранција.

5.3. Чек
Поред менице у савременом међународном промету чек је веома значајна компонента
платног промета. Историјски посматрано оне је настао после менице а у 19. веку
постаје толико значајан да су неке земље приступиле његовом законском регулисању.
Француска је то учинила 1865, Велика Бротанија 1882, САД 1896 и остали касније.
Најширу примену као у унутрашњем, тако и у међународном промету чек је стекао
својим платним способностима које има.17

Као основне карактеристике које има, могу се издвојити следеће. У националним

правима постоје значајне разлике у погледу чека. У погелду битних чековних
16
Вукомировић Никола, Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука, 2011. стр. 227-228.
17
Маровић Борис, Осигурање, шпедиција и трансорт, Stylos, Београд стр 285, 2000.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

елемената у свим националним правима њихов број је мањи него код менице, али су
присутне значајне разлике. Као и код менице, означење да је то чек у англосаксонским
земљама није важан елемент. Налог и исплата суме назначене на чеку у
англосаксонском праву може бити и условни, што није случај код европског права где
су они безусловни. Име трасата мора бити унето у чек, али то није у свим правима на
исти начин решено.18

Место плаћања и место издавања чека су вађни елементи чека, у међународном

промету при одређивању надлежног материјлног права. У већини земаља забрањено је
домилицирање чека. Међутим, у Франсуцкој домилицирање је дозвољено али уз услов
да домилицијант буде банка. Датум издавања и потпис трасанта представљају веома
важне елементе чека.

6. СИСТЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАЋАЊА – S.W.I.F.T.

У пословним коресподентским односима међу банкама користи се јединствени
финансијски телекомуникациони систем SWIFT. Размена роба и услуга, а тиме и
циркулација новчаних средстава између учесника у размени, достигла је такав ниво да
класичан начин обављања платног промета са иностранством путем поште и
телепринтера није више могао да задовољи учеснике у послу. Наплата је успоравана
због времена које је налог проводио на путу, па због идентификације потписа ради
провјере сигурности плаћања.

У циљу превазилажења наведених проблема, али и ради убрзања трансфера средстава и

унифицирања разнолике банкарске праксе и навика, група од 239 водећих банака из 15
земаља Европе и Америке основала је 1973. године специјализовану међународну
банкарску компјутерску мрежу, која ће банкама омогућити да на стандардизован, брз и
сигуран начин размењују међународне платне налоге, изводе и друге поруке везане за
обављање сервиса у међународном банкарству. Тако је основан SWIFT (Society
Worldwide Interbank Financial Telecommunication), акционарско друштво за
међународне међубанкарске финансијске телекомуникационе трансакције.

Предности SWIFT-а су многобројне: јединствени језик и јединствени поступци,

сигурност и тајност, промптан пренос порука (најкасније 2 сата), смањен ризик од
грешака и неспоразума, смањени трошкови, повећана продуктивност, брзо добијање
података о стањима на рачунима, ефикасније управљање средствима. 19

Поузданост SWIFT-a је 99,52%. Провјера аутентичности и исправности банчиних

налога и обавештења уговарају се кориштењем шифре. Шифра замењује потписе
овлашћених лица на порукама које се упућују преко средстава телекомуникације и
служи за спречавање могућих злоупотреба код кориштења истих и евентуалних
грешака у цифрама порука. Састоји се из договорене комбинације бројева који
одражавају датум, износ плаћања, редни број поруке. Шифра је строго чувана
18
Ибид
19
Трифуновић Мирко, Међународни платни промет и монетарни систем, Савремена администрација,
Београд, 1983, стр. 362.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

пословна тајна, јер се њеном злоупотребом могу банци нанијети велике материјалне и
репутационе штете. SWIFT стандарди предвиђају десет група и типова порука,
разврстаних према облику банкарске активности од 0 до 9. Данас SWIFT окупља преко
7000 финансијских институција из 198 земаља.

ЗАКЉУЧАК
Међународни платни промет обухвата и подразумијева све облике плаћања ван
територије једне земље. Предмет међународног платног промета су трансфери
финансијских средстава из једне земље у другу по различитим основама. Трансакције
се најчешће врше безготовински, разлог лежи у чињеници да је безготовински начин
плаћања бржи, ефикаснији, сигурнији, а све то захваљујући напредној технологији и
систему.

Платни промет са иностранством кога не карактерише само просторна удаљеност већ и

чињеница постојања пребивалишта субјеката у различитим сувјереним државама и са
различитим законодавствима и прописима, има за циљ да омогући обављање
разноврсних трговинских трансакција у девизама, конвертибилним и
неконвертибилним, клирингу и националним валутама коришћењем разних
инструмената плаћања и у контактима субјеката који се често и не познају.

У раду су размотрене неке специфичности међународног платног промета. После

предметног одређења међународног платног промета, указано jе на специфичности
међународног платног промета и разматрани су системи међународног платног промета
(слободни или конвертибилни платни промет, клиринг и компензације). На самом крају
рада детаљније је обрађен појам SWIFT-а, као једног од најзначајнијих банкарских
сервиса и продуката на пољу размјене информација.

Околост да су субјекти који учествују у реализацији робног и неробног промета

домицилирани у земљи на сувјерено различитим територијама суочени са елементима
несигурности и неизвесности које могу проистицати не само у вези са њиховим
материјалним положајем већ често и усљед утицаја разних институционалних фактора
у једној или другој земљи, има утицаја да заинтересовани субјекти настоје да користе
такве инструменте плаћања који би им по својим карактеристикама могли да пруже
максималну сигурност у погледу с једне стране наплате реализације извоза и, с друге
стране, добијање уговорених производа, односно извршење и наплату услуге.

АТУСС Висока железничка школа

Семинарски рад Филип Марковић 2020/2 05-01

ЛИТЕРАТУРА

Вукомировић Никола, Специјална рачуноводства, Економски факултет, Бања Лука,

2011.

Живковић Александар, Станкић Раде, Крстић Борко, Банкарско пословање и платни

промет, Економски факултет у Београду, Београд, 2004..

Маровић Борис, Осигурање, шпедиција и трансорт, Stylos, Београд, 2000.

Огњановић Вук, Међународно банкарство – основе, структура, функционисање,

Грифон, Подгорица, 2004.

Трифуновић Мирко, Међународни платни промет и монетарни систем, Савремена

администрација, Београд, 1983

АТУСС Висока железничка школа