UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
DESET LJUTIH GUSARA

Mentor: Student:
Prof. dr Predrag Jasović Nerma Kurbardović

Tutin, 2021. God

UVOD

Vrste reči čine jednu od najzanimljivijih i možda najlakših oblasti jezika skoro svim
učenicima. Iako je tako, vrste reči na testovima često budu pomešane, a pojedine „lake”
karakteristike se izostave, ne prepoznaju, zanemare. To pokazuje da su vrste reči zaista
složena i zahtevna oblast. U srpskom jeziku postoji DESET VRSTA REČI. One su
tradicionalno, u svim gramatika.

Promenljive vrste reči i njihove osobine:

U grupu promenljivih vrsta reči spadaju: IMENICE, ZAMENICE, PRIDEVI, BROJEVI i

GLAGOLI.

Imenice

Spadaju u promenljive vrste reči i označavaju: predmet (sto, knjiga, olovka), bića (čovek,

mačka, Milica), pojave (zora, bura, svitanje).

Gramatičke kategorije:

1. rod –prirodni: muški i ženski (tata,mama) i
gramatički: muški, ženski i srednji (muškarac, žena, dete, pile, lane),
2. broj – jednina (žena) i množina (žene)
3. padež – svih sedam padeža (žena, žene, ženi, ženu, ženo, ženom, ženi).

Zamenice

Zamenice su reči koje upućuju na lica, predmete i pojave ili njihove osobine. Sam
naziv ukazuje da one „zamnjuju” imenicu, pridev ili broj. One su podeljenje u dve
grupe: IMENIČKE i PRIDEVSKE zamenice.

Imeničke zamenice se dele na:

1. Lične zamenice 

2. Nelične zamenice: 
 3. Povratna zamenica: 

Pridevi

Stoje uz imenice i označavaju neku osobinu predmeta, bića, pojave. Samim tim, i pridevi
imaju kategoriju roda (mlada žena), broja (mlade žene) i padeža (mladoj ženi) i ona se
poklapa sa imenicom uz koju stoje.

Brojevi

Brojevi su delimično promenljive reči, koje označavaju koliko ima onoga ili u kojem
se redu nalazi ono što označava imenica uz koju stoje. Prema značenju brojevi mogu biti:
osnovni, redni, zbirni, brojne imenice i brojni pridevi

Glagoli

Spadaju u promenljive, glagolske reči i označavaju radnju (trčati), stanje (dremati)

ili zbivnje (sevati). 

Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Kao što im sam naziv kaže – ove reči ne menjaju svoje oblike, ma kako bile
upotrebljene. Ipak, valja istaći da to i nije baš sasvim tačno kada su u pitanju prilozi. Grupu
nepromenljivih vrsta reči čine: PRILOZI, PREDLOZI, VEZNICI, UZVICI i REČCE.

Prilozi

Stoje najčešće uz glagole i bliže određuju gl. radnju po mestu, vremenu, uzroku,
načinu i količini, ali mogu stajati i uz imenice, prideve ili druge priloge. Definišu se kao
nepromenljive reči, ali veoma mali broj priloga menja oblike stupnjevima poređenja.

Predlozi

Nazivaju se i pomoćnim rečima koje stoje ispred padežnih oblika ili padežnih
sintagmi. U toj poziciji one bliže određuju značenje padežnih oblika i njihove odnose prema
drugim rečima.
 Veznici

I ovo je jedna vrsta pomoćnih reči koje označavaju veze među rečima u rečenici i veze
među rečenicama u tekstu. Odnosi koji se određuju su: poređenje (kako, kao), uzrok (jer),
suprotnost (a, ali), vreme (kad), istovetnost (ili).

Uzvici

Vrsta reči koja se odnosi na pojedine glasove ili skupove glasova, koji se u jeziku
koriste kako bi se označila lična osećanja, raspoloženja, spontane reakcije.

Rečce (partikule)

Pomoćne reči kojima se označava lični stav prema onome što izražava rečenica.
2. DESET LJUTIH GUSARA – LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ

DESET LJUTIH GUSARA

Deset ljutih gusara, Devet ljutih gusara,

Došlo u moj krevet , Još ne znaju ko sam,

Jedan pao s kreveta, Jednog sam uspavao,

Ostalo ih devet. Ostalo ih osam.

Osam ljutih gusara, Sedam ljutih gusara,

Ja ih oštro gledam, Pobeglo na brest,

Jedan pao u nesvest , Jedan pao na glavu,

Ostalo ih sedam. Ostalo ih šest.

Šest ljutih gusara, Pet ljutih gusara,

Zbrisalo u svet , Lete ko leptiri,

Jedan se izgubio, Jedan pao u bunar,

Ostalo ih pet . Ostalo ih četiri.

Gle četiri gusara, Tri ljuta gusara,

Bes u njima vri, A protiv njih ja,

Jedan puko od muke, Jednog sam zviznuo,

Ostalo ih tri. Ostala su dva.

Dva ljuta gusara Jedan ljuti gusar,

A pogled im ledan Postao je medan,

Jedan se okliznuo Prosto se istopio,

Još ostao jedan Ostao nijedan.

U svakom pogledu,

Prošla me je strava,

Sad je sve u redu,

Može da se spava.
3. ANALIZA PESME

Deset – brojna imenica Pao - glagol

Ljutih – pridev Nesvest - imenica

Gusara – imenica Sedam – brojna imenica

Došlo - glagol Pobego - glagol

U - veznik Brest - imenica

Moj – prisvojna zamenica Glavu - imenica

Krevet - imenica Šest – brojna imenica

Jedan – brojna imenica Zbrisalo – glagolska imenica

Pao -glagol Svet - imenica

Devet –brojna imenica Na - predlog

Znaju – glagol Pet – brojna imenica

Ko – nelična zamenica Lete – glagolska imenica

Uspavao – glagol Leptir - imenica

Osam – brojna imenica Bunar - imenica

Ja – lična zamenica Četiri – brojna imenica

Oštro - pridev Gle - Uzvik

Gledam - glagol Bes – Misaona imenica

U – Predlog Strava – imenica

Njima – zamenica Da - veznik

Vri – glagolska imenica Spava - glagol

Od – predlog

Muke – pridev

Tri – brojna imenica

A – veznik

Protiv- prilog za način

Njih – zamenica

Zviznuo –glagol

Dva – brojna imenica

Pogled – imenica

Leden - pridev

Okliznuo – glagol

Još – prilog za količinu

Jedan - brojna imenica

Postao – glagol

Medan – pridev

Pogledu – imenica