Психоанализа

Psihodinamske teorije ličnosti

⁃ Frojd i psihoanaliza o:
⁃ Strukturi ličnosti
⁃ Razvoj ličnosti: Psihoseksualne faze
⁃ Mehanizmi odbrane
⁃ Neofrojdovski, psihodinamski
teoretičari: od seksualnih do
društvenih pitanja
⁃ Procena nesvesnih procesa:
Projektivni testovi.
⁃ Moderne ideje o nesvesnom i drugim
frojdovskim konceptima

Ukratko
• Psihoanaliza je skup teorija i terapeutskih tehnika koje su povezane sa
proučavanjem nesvesnog, a zajedno čine metodu za lečenje
poremećaja mentalnog zdravlja.
• Ovu disciplinu je, početkom 1890-ih godina, uspostavio austrijski neurolog
Sigmund Frojd, a delom je proistekla iz kliničkog rada Jozefa
Brojera i drugih.
• Psihoanaliza se kasnije razvijala u različitim pravcima, uglavnom pod uticajem
Frojdovih učenika Alfreda Adlera i njegovog saradnika Karla
Gustava Junga i neofrojdovaca poput Eriha Froma, Karen Hornaj i Harija Stek
Salivena

Definicija
• PA vidi ljudsko ponašanje značajnim delom definisano unutrašnjim silama koje nisu
svesne i osoba ne može da ih kontroliše
• Frojd je verovao da su ljudi slični životinjama – čak i u detinjstvu mi smo
motivisani seksualnošću i agresijom.

Ideja o nesvesnom se javlja pod uticajem tri izvora:

1. Snažniji interes za iskustvo pojedinca
– a) romantičari i nemačka filozofija prirode i
b) razvoj psihologije
2. Razvoj biologije – naglasak na organističkim tendencijama i nagonima
3. Istočne tradicije – naglasak na osećanjima i emocijama

• 1897 – Frojd počinje samoanalizu – praktično razvija psihoanalizu

• 1900 – Tumačenje snova
• Uskoro se formira Bečko psihoanalitičko društvo (Jung, Adler, Abraham, Ferenci,
Rank, Saks)
• Frojd je menjao svoju teoriju
• Pojava Frojdove psihoanalize u tadašnje vreme izazvala je brojne kontroverze, na
prvom mestu zbog načina na koji pristupa proučavanju psihe, ali i raznim konceptima
koji su to do tada bili
nezamislivi (kao što su nesvesni seksualni konflikti, infantilna seksualnost,
proučavanje snova, omaški, dosetki itd.).
• Frojd iznosi argumente da je čovekov psihički život pod delovanjem nesvesnih
sila. Najveći deo psihičkog života se odvija ispod praga svesti (nesvesno)

Topografski model ličnosti

• Prva fundamentalna postavka psihoanalize je topografski model mentalnog aparata
(1916-17). Topografski model podrazumeva da je
psihički aparat podeljen u tri sistema različita po osobinama i funkcijama:
• Svesno – površinski sloj ličnosti, koji ima malu ulogu u razvoju i funkcionisanju
osobe; čine ga mišljenje i percepcija;
• Predsvesno – sastoji se od nesvesnih iskustava koja se lako mogu pretvoriti u
svesna (bliska su „površini“, tj. granici između nesvesnog i svesnog; sećanja i
uskladišteno znanje);
• Nesvesno – najdublji nivoi ličnosti, koje čine veoma rana iskustva koja su
nedostupna i kasnija iskustva koja su potisnuta. Frojd nije otkrio ovaj pojam –pre
njega su o ovome pisali Lajbnic, Fehner, Herbat itd – ali se prvi bavio sadržajem i
dinamikom nesvesnih procesa.

Nesvesno
• Frojd je tvrdio da pomenuta 3 sistema (svesno, predsvesno i nesvesno) i njihovi
međuodnosi jesu ključni za razumevanje psihičkih zbivanja, njihove
dinamike i smisla. Iako se mnogo toga značajnog dešava na nesvesnom nivou
(strahovi, želje, potrebe), jedan od osnovnih ciljevapsihoanalitičke
psihoterapije jeste da se nesvesni sadržaji učine svesnim.
• Nesvesno je sistem sa specifičnom prirodom, funkcijama, ciljevima i mehanizmima.
• Njegov sadržaj čine mentalne reprezentacije nagona i želja koje su neprihvatljive
za etičke norme ličnosti (uglavnom iz ranog detinjstva –
seksualnost i agresivnost). Ovim sadržajima upravlja primarni proces, koji se
ispoljava kroz ostvarenje želja u snu ili magijskom mišljenju.
• Primarni proces ne prati princip realnosti, već isključivo princip zadovoljstva.
Procesi u nesvesnom su bezvremeni, ne menjaju se kroz protok vremena i nisu
hronološki uređeni. Frojd tvrdi da u ovom haotičnom sistemu nema protivrečnosti,
već da jedna do druge stoje nekompatibilne ideje koje se ne potiru međusobno.

Strukturalni model ličnosti

• Usavršavanje topološkog modela (1923)
• Ličnost se sastoji od tri instance:
• Id (Ono, nagonski deo ličnosti koji je u potpunosti nesvestan),
• Ego (Ja, svesni deo koji “pravi kompromis” između zahteva Ega i Superega) i
• Superego (Nad-Ja, koji je većinom nesvestan i predstavlja skup usvojenih
moralnih i vrednosnih normi).
• Osnovni pokretač i generator životne energije je Libido, a njegova
suprotnost (nagon za smrću i uništenjem) je Tanatos.

Id (Ono)
• Id predstavlja najstariju instancu ličnosti, onaj vid psihičkog sklopa kakav
postoji kod odojčeta, određen nasleđem i koji čini osnovu za kasniji razvoj
ličnosti
• Id-om rukovode nagoni (seksualnost, glad, žeđ, potreba za spavanjem…) koji teže
neposrednom zadovoljenju. Stoga Frojd kaže da za Id važi princip zadovoljstva.

Ego (Ja)
• Ego (Ja) predstavlja deo ličnosti koji se razvija kroz kontakt sa realnošću.
Stoga se on, pre svega, zasniva na sposobnosti opažanja, a vremenom i ostalih
psihičkih procesa (pamćenja, učenja, mišljenja) koje Frojd naziva sekundarni
procesi.
• Aktivnim odnosom prema okolini Ego upoznaje svet i sebe, pravi razliku između
sebe i drugih (Ja i ne-Ja), i postepeno se formira u ličnost sa identitetom.
Sa razvojem Ega, princip zadovoljstva biva zamenjen principom realnosti. Glavni
zadatak Ega je da, poštujući ovaj princip, tj. stvarnost
i moralne vrednosti osobe, zadovolji nagonske potrebe Ida, kroz postojeće
mogućnosti.

Superego
• Treća instanca ličnosti je Superego koji sadrži ideale i moralne
vrednosti internalizovane tokom odrastanja kroz vaspitanje i socijalnu
interakciju, primarno sa roditeljima.
• Superego se razvija oko 6. godine i njegova glavna uloga jeste
unutrašnja regulacija moralnog ponašanja.
Nagoni
• Frojd je smatrao da su nagoni osnovni pokretači ličnosti. Sam pojam označava da
nas nešto nagoni, tera da nešto uradimo.
Pojam nagon pripada unutrašnjoj ili psihičkoj realnosti i ne treba ga brkati sa
pojmom instinkt koji pripada spoljašnjoj realnosti, odnosno fiziološkim procesima u
organizmu.