VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA “MILUTIN MILANKOVIĆ”

SEMINARSKI RAD

PREDMET: OPŠTA KINEZITERAPIJA

TEMA: STATIČKA POSTURA, SAGITALNA RAVAN

Predavaĉ: Student:

Mr sci Sandra Ilanković Jelena Stanković

Indeks br: T16/2021

Beograd, 2023.
SADRŢAJ

UVOD ………………………………………………………………………………………… 3

1. Deformiteti posture u sagitalnoj ravni …………………………………………………...… 4

1.1 Glava i vrat ……………………………………………………………………………… 4

1.2 Trup ……………………………………………………………………………………... 4

1.3 Donji ekstremiteti …………………………………………………………………….…. 7

Zakljuĉak ………………………………………………………………………………..……. 9
UVOD

Postura ili drţanje tela je biološka karakteristika ljudskog bića stvarana kroz evoluciju, a
podrazumeva statiĉko i dinamiĉko ponašanje tela u prostoru i meĊusobnom odnosu sa
okolinom.Drţanje tela je osnovni preduslov dobrog zdravlja, normalnog rasta u razvoju uopšte.
Jako je bitno da se sa aktivnostima otklanjanja i prevencije zapoĉne što ranije i sa što mlaĊim
uzrasnim kategorijama. Jedna od kinetiĉkih taĉki pojave lošeg drţanja i deformiteta je 7. godina
ţivota,vreme kada dete iz predškolskog prelazi u školski period, kada dobija nova opterećenja
(npr. dugotrajno sedenje u školskoj klupi, uĉestalo nošenje školskih torbi i dr.). Steĉeni
deformiteti u ovom uzrastu nose se celog ţivota i predstavljaju znaĉajno oteţanje u odvijanju
svih normalnih aktivnosti, a kojih pojedinac i ne mora biti svestan.

Posturalna kontrola se razvija segmentno i postupno, poĉevši od uspostavljanja kontrole glave,

potom trupa i na kraju postizanja posturalne stabilnosti pri stajanju i hodu. Motorni i senzorni
sistem odgovoran za posturalnu stabilnost dostiţe zrelost u uzrastu od 7 do 10 godina. Razvoj
posture u sagitalnoj ravni izmeĊu 4. i 12. godine smatra se posledicom normalnog
muskuloskeletnog sazrevanja i nastaje adaptacijom u smislu odrţavanja ravnoteţe u sagitalnoj
ravni.

3
1. DEFORMITETI POSTURE U SAGITALNOJ RAVNI

1.1 Glava i vrat

Najĉešći deformitet u ovom segmentu ljudskog tela je proturzija glave. Protruzija glave
predstavlja jedan od elemenata lošeg drţanja tela kod kojeg je glava previše isturena ka unapred.
Ovaj poloţaj obiĉno prate i naglašena torakalna kifoza ( pogrbljenost u grudnom delu kiĉme) i
povijena ramena. Glavni faktor koji dovodi do navedenog poremećaja jeste previše sedenja u
nepravilnom poloţaju- to se najĉešće dešava pri radu za kompjuterom, gledanju televizora,
korišćenju mobilnog telefona i sl. To ne znaĉi da su ove aktivnosti zabranjene, već da ih treba
obavljati na odgovarajući naĉin i u odgovarajućoj meri. Protruzija glave je najĉešći uzrok veoma
brojnih i za pacijente veoma zabrinjavajućih tegoba: hroniĉnih bolova, napetosti i ukoĉenosti u
vratu, diskus hernije vratne kiĉme i bolova i trnjenja duţ ruku, bolova i ograniĉene pokretljivosti
u ramenu, bolova u viliĉnom zglobu, glavobolja, vrtoglavica, zujanja u ušima, teţine u glavi i
hroniĉnog umora, loše ravnoteţe.

1.2 Trup

Što se ovog segmenta tiĉe, posmatramo znatno vise promena: lopatice, grudni koš i sam kiĉmeni
stub.

Lopatice. Sprengelov deformitet odslikava embriologiju i filogenezu skapule. Deformitet

nastaje usled zastoja u procesu spuštanja skapule. Etiologija nije sasvim poznata. Nesimetriĉnost
ramena sa visoko postavljenom manjom lopaticom je jasan fizikalni nalaz koji se viĊa već na
roĊenju i progredira sa uzrastom. Nivo lopatice varira sa teţinom oboljenja. Na strani oboljenja
je vrat zaobljen i skraćen, a cerviko-skapularna linija je skraćena. Kljuĉna kost, kraća nego sa
zdrave strane, usmerena je više i upolje i sa horizontalom zaklapa ugao od 25 stepeni. Elevacija
ce je smanjena; lateralno pomeranje i rotacija lopatice su smanjeni. Cilj kineziterapijskog
tretmana je korigovanje deformiteta i poboljšanje funkcije. Kod novoroĊenĉadi, odojĉadi i male

4
dece provodi se svakodnevna fizikalna terapija radi odrţavanja maksimalnog stepena i obima
pokreta ramena i povećanja snage defektnih mišića.

Grudni koš. Javljaju se pectus carinatum, pectus excavatum, patološka lordoza I kifoza.

Pectus carinatum (kokošije grudi) predstavljaju redak kongenitalni defekt koji podrazumeva
deformitet grudnog koša. Karakteriše se patološkom protruzijom sternuma (grudne kosti) i rebara
ka spoljašnjoj sredini. Kod odreĊenih sluĉajeva, deformitet ne mora biti upadljiv dok se ne
dostigne adolescentni razvoj. Prepoznaje se po ispupĉenosti rebarnih hrskavica (od 2 do 6), koje
guraju grudnu kost napred.

Pectus excavatum je nasledan deformitet koji se ĉešće javlja kod muških ĉlanova jedne
porodice ali se sreće i kod devojĉica. Uzrok je takoĊe neravnomerno sazrevanje centara rasta
grudne kosti sa tom razlikom što je deformitet usmeren ka unutra i formira udubljenje ili levak.
U poĉetku je manje izraţen pa se teţe uoĉava preko odeće. Ako je deformitet manje izraţen i ne

5
ugroţava vitalne funkcije tretira se kineziterapijom, programom koji ukljuĉuje jaĉanje odreĊenih
grupa mišića i posebne veţbe disanja, dok je u teţim sluĉajevima neophodna operacija. Najranije
se operišu deca uzrasta 4-5 god ili starija.

Lordoza je stanje u kojem kiĉma u donjem delu leĊa ima prekomernu zakrivljenost. Kiĉma je
prirodno kriva na vratu, gornjem delu leĊa i donjem delu leĊa da apsorbuje udar i izdrţi teţinu
glave. Lordoza se javlja kada se prirodni luk u donjem delu leĊa, ili lumbalnoj regiji, krivi više
nego što je normalno. To moţe dovesti do viška pritiska na kiĉmu, izazivajući bol. Izraţena je
mišićna slabost u trbušnom delu što za posledicu ima skraćivanje ledjnih mišića u slabinskom
delu. Skraćenost mišića posebno fleksora kuka i ekstenzora kiĉmenog stuba lubmalnog dela,
karlice, kukova. Kineziterapija se sastoji od uvodnih veţbi, veţbi istezanja i jaĉanja, veţbi
disanja i relaksacije. Autokorekcija drţanja tela se svakodnevno uveţbava. Odabir odgovarajućih
aktivnosti kao plivanje, košarka, odbojka.. Jaĉanje trbušnog zida koji je sa ovim deformitetom
oslabljen, ako i oslabljen gluteus maksimus. Mišići koji su skraĉeni su opruţaĉi kiĉmenog stuba i
prednji bedreni mišić. Kineziterapijski program se sprovodi sa laganim veţbama uz stezanje i
pravilno disanje. Kasnije se veţbe dopunjuju sa rekvizitima i potrebnim korekcijama u
intenzitetu samog veţbanja.

Kifoza je deformitet kiĉmenog stuba u sagitalnoj ravni najĉešće u grudnom delu i ĉesto je praćen
poremećajem drţanja glave koja je pomerena napred (proturzija). Moţe da se desi i povećana
lordoza i onda je naziv kifo-lordotiĉna postura.

6
MIŠIĆNI DISBALANS kod kifoze : skraćena muskulatura ekstenzora glave i vrata, muskulatura
elevatora ramena, prednji interkostalni (medjurebarni) mišići, unutrašnji rotatori nadlakta.
Oslabljeni (izduţeni) su duboki fleksori glave i vrata, aduktori i depresori lopatica, ekstenzori
torakalne kiĉme, abduktori i spoljni rotatori nadlakta.

Leĉenje kifotiĉnog drţanja se sprovodi uz adekvatan program veţbanja, gde se pravilno

odredjuju veţbe za jaĉanje oslabljenih mišića. Vodi se raĉuna i o adekvatnom izboru pokreta za
skraćenu grupu mišića. Redovnost je kao i kod ostalih deformiteta obavezna. Terapeutsko
veţbanje se sastoji od uvodnih veţbi, veţbi istezanja skraćene muskulature i jaĉanja oslabljene
muskulature. Veţbe disanja i relaksacije. Autokorekcija drţanja glave, vrata i ledja se prvo uĉi
ispred ogledala, a kasnije bez ogledala. Savetuje se plivanje, odbojka, košarka, atletika, pravilno
nošenje školske torbe, spavanje na ravnom sa niskim uzglavljem, korekcija nepravilnog
izvodjenja dnevnih aktivnosti.

1.3 Donji ekstremiteti

Genu recurvatum je deformitet u zglobu kolena, tako da se koleno savija unazad. U ovom
deformitetu dolazi do hiperekstenzije u tibiofemoralnom zglobu. Ovaj deformitet je ĉešći kod
ţena i kod osoba sa uroĊenom naslednom slabošću ligamenata. Hiperekstenzija kolena moţe biti
blaga, umerena ili ozbiljna.

7
 Pes planus (ravna stopala) je deformitet koji spada u kategoriju steĉenih deformiteta.Nastaje
spuštanjem svodova stopala koji vode strukturalnoj promeni stopala i uzrokuju nastanak pes
planovalgus – ravna stopala. Deca sa ravnim stopalima se ĉesto ţale na bolove u stopalima,
potkolenicama (zbog istezanja odredjenih misica) kolenima, moţe postojati valgus kolena, brzo
se zamaraju, ne mogu dugo da hodaju, trapavo hodaju, moguda imaju bolove u kiĉmi, a sve to se
javlja kao reakcija na izmenjen statiĉki poloţaj.

8
Z A K LJ U Ĉ A K

Dobra postura tela , dobar stojeći stav je stanje izbalansiranog odnosa mišićnog i skeletnog
sistema. Na taj naĉin telo se štiti od mogućih povreda i nastajanja deformiteta. Svaki poremećaj
ravnoteţe dovodi do narušavanja dobre posture. Kao posledica toga nastaju razliĉiti
deformiteti. Deformacije kiĉmenog stuba kao posledica lošeg drţanja tela mogu biti u
sagitalnoj ravni ( profil ) i to su najĉesce kifoza , lordoza i dorsum planum. Loše drţanje tela
podrazumeva funkcionalno odstupanje od pravilne posture, bez strukturalnih promena na
kiĉmenom stubu. MeĊutim, promene koje su u poĉetku samo funkcionalne, ukoliko se ne
tretiraju na vreme, mogu preći u strukturalne promene. Vaţan faktor koji utiĉe na pojavu lošeg
drţanja tela je i savremeni naĉin ţivota – smanjena fiziĉka aktivnost , dugo sedenje ili stajanje
uz neravnomernu raspodelu opterećenja, . Moţe da se javi u bilo kom uzrastu.

U terapiji lošeg dţanja tela primenuju se korektivne veţbe tj. kineziterapija , kao i upotreba
razliĉitih ortoza i steznika za korekciju posture. Korektivne veţbe obuhvataju veţbe istezanja
skraćenih misišnih struktura, veţbe jaĉanja oslabljene muskulature, veţbe pravilnog drţanja tela
i veţbe disanja i relasacije.

9
Literatura

1. Autorizovana predavanja, prof. mr sci Sandra Ilanković, Visoka medicinska škola “Milutin
Milanković” Beograd

2. Propriocepcija i postura, dostupno na: http://sportnaukaipraksa.vss.edu.rs/pdf/SNP-07-

02/PROPRIOCEPCIJA%20I%20POSTURA.pdf

3. Kineziološka anatomija, Robert A. Behnke, Data status 2014.

4. Fizioterapijska procena posture, dostupno na:

https://repo.ozs.unist.hr/islandora/object/ozs%3A223/datastream/PDF/view

10