ОПШТИ ПОДАЦИ

Име и презиме наставника: Дејан Симеуновић Писана припрема за час за

Предмет: Теорија музике групну и општеобразовну
наставу ЈУ МШ „Владо
Наставна тема: Староцрквене љествице Милошевић “
шк. 2022/2023.
Наставна јединица: Модуси
Разред: I Редни број часа: Датум: 30.03.2023.
Циљ часа:

 Обрада и разумијевање староцрквених љествица-модуса

Васпитно-образовни задаци часа:

Очекивани исходи:

 ученици су упознати са појмом модуси

 способни су да изграде научене модусе
 ученици су упознати са изградњом сваког модуса
 ученици су способни примјенити научено у наредним областима (уз допуне лекције), на
предстојећим часовима, када се буду обрађивали остале наставне јединице и када се сусретну са
модусима
МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА

ТИП ЧАСА: □обрада □утврђивање □вежбање □понављање □провјеравање и оцјењивање

 обрада

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: □усмено излагање □разговор □рад на тексту □писани радови

□демонстрација □илустрација
 усмено излагање
 разговор
 демонстрација
 илустрација

ОБЛИК РАДА: □фронтални □групни □рад у паровима индивидуални

 фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА И ПОМАГАЛА:

 уџбеник, табла,
ЛИТЕРАТУРА:
Дејан Деспић – Теорија музике – Завод за уџбенике и наставна средства Београд 1997.
Марко Тајчевић – Основна теорија музике – Треће издање; Просвета Београд 1962.

ОРГАНИЗАЦИЈА И СТРУКТУРА ЧАСА

(ТОК РАДА)

 Представљање
 Најприје ћемо час започети обнављањем предходно научених љествица,
односно обнављањем природне дурске и природне молске љествице, јер ћу
на тај начин ученике увести у нову наставну јединицу.
Уводни дио часа  Замолићу некога од ученика да на табли испише природну дурску
( 10 минута ) љествицу од тона „D“, а затим ће други ученик да обиљежи тетрахорде и
напише назив тих тетрахорада, затим обиљежити стеоене и полустепене, и
ступњеве. После исписаних свих дијелова љествце заједно цемо поновити
како се гради љествица и све оно што смо написали на табли.
 Када смо исписали природну дурску љествицу на табли, а ученици
написали у својим свескама, прелазимо на писање природне молске
љествице. Замолићу ноког од ученика да на табли испише природну
молску љествицу од тона „E“ и да обиљежи тетрахорде и запише њихове
називе, затим обиљежи ступњеве, степене и полустепене. По завршетку
исписивања природне молске љествице поновићемо још једном како се она
гради а ученици ће и ову љествицу записати у своје свеске.

 Прије самог почетка обраде нове лекције са ученицима ћу провјежбати

тетрахорде (дурски, молски, фригијски и лидијски) који ће нам бити
потребни у наставку часа. Исписиваћемо их на табли.
Главни дио часа  Након поновљеног градива са предходних часова, ученике ћу увести у нову
( 25 минута ) наставну јединицу коју ћемо данас учити, а прије самог објашњења
теоријског дијела ученицима ћу рећи да смо већ на табли исписали двије
„нове“ љествице, односно да су то љествице које носе назив „Јонски
модус“ и „Еолски модус“ и да оне спадају у „Староцрквене љествице-
Модусе“.
 Након објашњавања „еолске и јонске љествице“, да се оне граде као
природни дур и природни мол, ученицима ћу рећи шта су то староцрквене
љествице и набројати их све. Ученицима ћу рећи да су Староцрквене
љествице-Модуси кориштене у средњем вијеку па све до XVI вијека, и да
су то љествице које су настале прије дурског и молског система. Нагласићу
ученицима да се користе два назива за ове љествице, „Староцрквене
љествице“ и назив „Модуси“, а потом набројати све те љествице, тј. рећи
њихове називе (1. јонски; 2. дорски; 3. фригијски; 4. лидијски; 5.
миксолидијски; 6. еолски; 7. локријски). Прије него што кренемо на обраду
осталих модуса ученицима ћу рећи да су јонски и еолски модус ушли у
праксу и теорију па су постали природна дурска и природна молска
 љествица, а да се локријски модус више не пријмењује.
 Први модус који ћемо заједно обрадити јесте дорски. Замолићу једног
ученика да на табли испише молски тетрахорд од тона „А“, а затим да у
продужетку, односно поред тог тетхрахорда, написе још један молски
тетрахорд од тона „Е“. Када се испишу та два тетрахорда замолићу ученика
да обиљежи полустепене и цијеле степене, затим ступњеве и да изнад
написе називе оба тетрахорда, а ја ћу рећи да спајањем два молска
тетрахорда добијамо дорски модус.
 Након што сви ученици препишу у своје свеске нову љествицу, прелазимо
на обраду следећег модуса, а то је фригијски модус. Овај модус ћемо
обрадити на исти начин, па ћу замолити некога од ученика да на табли
напише један фригијски тетрахорд од тона „C“, и у наставку да запише још
један фригијски тетрахорд од тона „G“. Такође, исписаћемо ступњеве,
степене и полустепене, и називе оба тетрахорда, па ћу ја затим рећи назив
новог модуса (фригијски модус).
 У наставку часа обрадићемо преостала два модуса, лидијски и
миксолидијски, само што ће у овом случају ова два модуса урадити тако да
ученици исписују у своје свеске задате тетрахорде па их заједно после
исписујемо на табли. Прво ћемо урадити лидијски модус, па ће ученицу у
својим свескама прво да испишу лидијски тетрахорд од тона „F“, а затим
да поред тог тетрахорда у наставку испишу дурски тетрахорд од тона „C“.
По завршетку замолићу једног ученика да на табли испише лидијски
тетрахорд од тона „F“, а затим обиљжити ступњеве и написати његов
назив, а потом ће други ученик на табли у наставну написати дурски
тетрахорд од тона „C“, и исто тако обиљежити ступњеве, степене и
полустепене у цијелој љествици и написати назив изнад исписаног
тетрахорда. Након исписане љествице ја ћу ученицима рећи да спајаљем
лидијског и дурског тетрахорда добијамо лидијски модус.
 Након преписивања лидијског модуса, прелазимо на обраду
миксолидијског модуса, који ћемо обрадити на исти начин. Ученици ће
прво у својим свескама написати дурски тетрахорд од тона „H“, а затим у
наставку поред тог тетрахорда написати молски тетрахорд од тона „Fis“.
По завршетку ћу замолити једног ученика да на табли написе дурски
тетрахорд од тона „H“, а затим други ученик да у наставку напише молски
тетрахорд од тона „Fis“, и да обиљежи степене и полустепене, ступњеве и
напише називе ових тетрахорада. Када све то испишемо ја ћу ученицима
рећи да се овај модус зове миксолидијски.
  У завршном дијелу часа са ученицима ћу поновоти шта су то модуси,
колико модуса имамо и како се они зову, како се граде сви модуси (од
којих тетрахорада), и у зависности од времена провјежбати и изградити са
Завршни дио часа
ученицима научене модусе од задатих тонова.
(10 минута )
 На самом крају часа ученицима ћу подијелити домаћи задатак.

ЕВАЛУАЦИЈА
ЧАСА

Корелација са другим предметима

 Домаћа задаћа

1. Испиши следеће модусе од задатих тонова!

фригијски дорски лидијски миксолидијски

2. Додај одговарајуће предзнаке да би добио задате модусе и обиљежи полустепене

у љествици!

дорски фригијски лидијски

миксолидијски