Универзитет у Крагујевцу

Педагошки факултет у Јагодини

Писана припрема за практично предавање из

предмета Српски језик и књижевност

Ментор: Студент:
проф.Снежана Марковић Јасмина Насковић 18/05

Јагодина, март 2009.год.

ОПШТИ ПОДАЦИ
Назив школе : ОШ ''Горан Остојић''
Разред и одељење : II2
Датум одржавања часа : 11.03.2009.год.
Час по реду : трећи
Предавач : Јасмина Насковић 18/05
ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет : Српски језик и књижевност
Наставна јединица : ABECEDA
Тип часа: Утврђивање
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА:
Утврђивање знања о изгледу, начину
Образовни: писања, као и читању свих великих и малих
латиничних слова.
Увежбавање већ стечених ученичких
способности за уочавање латиничних слова,
Функционални:
тј. њихово препознавање у тексту, као и
њихово изговарање и писање.
Развијање интересовања за учење слова
другог писма ( латинице );
Васпитни:
богаћење ученичког речника; развијање
смисла за тачност и уредност у писању.
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Дијалошка, монолошка, метода рада на
Наставне методе:
тексту
Наставни објекат: Учионица
Литература: Настава почетног читања и писања-Вук
Милатовић,
„Латиница окривалица за други разред
основне школе“, Зора Милошевић, Едука,
Београд, 2008.
,,Мала абецеда за други разред основне
школе“, Др Симеон Маринковић,
Креативни центар, Београд, 1995.
СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА
Уводни део часа : Да бих мотивисала ученике за рад у главном
делу часа, час започињем укрштеницом
(ПРИЛОГ 1.) Ученицима објашњавам начин
решавања укрштенице ( да се укрштеница
састоји из осам поља, да су питања у виду
допуњалки и загонетки и да ће откривањем
поља и решења укрштенице сазнати шта
ћемо на часу утврђивати ).

Главни део часа: Како би ученици увежбали писање

штампаних слова латинице, ученици раде
диктат ( ПРИЛОГ 2.) , басну – Медвед и
пчеле. Басну им прво читам целу, а затим,
други пут, полако, реч по реч, гласно и
јасно. Након завршеног рада, ученици
замењују свеске са другом из клупе, како би
једни другима исправили грешке.
Затим им делим листиће са текстом басне –
Во и миш (ПРИЛОГ 3.),који они читају
наглас, свако по неколико реченица, док
остали прате, како би увежбали читање
латинице.

Завршни део часа: У завршном делу часа ученици преписују у

својим свескама разбрајалице, пословице и
брзалице, које су на табли исписане
ћирилицом, а они треба да их препишу
штанпаним словима латинице.(ПРИЛОГ 4.)
Прилог 1:
ЧОКОЛАДА
РАК
ВЕТАР
КЊИГА
СЛОН
ИГЛА
СУНЦЕ
ОВЦА

Питања за допуњалку:

1.Колевка јој вангла, део тела штангла. Мања или већа, свој је деци срећа.
Иако родитељи на сва уста трубе, како квари зубе, деца се радо, јавно или
крадом сладе __________.

2. Маказе имам – кројач нисам,

у води живим – риба нисам,
оклоп имам – војник нисам.

3.Ко ће први да се сети, крила нема, пољем лети, сетио се један Петар, то је
_____________.

4.Корице има – нож није,

листове има – дрво није.

5.Сав је као брдо, од костију и меса. Кад крене крдо земља се потреса. Има
чело тврдо, стабло да поруши, а са стране смешне уши. Нос му необичан,
много чему вичан: а њим се бије, напада и брани, са њим воду пије, са њим се
и храни. Мери се на тону, а реч је о _________.

6.Шиљата је, има уши, није живо биће, врло спретно буши, па служи за шиће.
Нема те тканине нити коже, која се похвалити може, да је није стигла оштра
___________.

7.Оца нема, мајке нема, а свако се јутро рађа.

8.Да се дружи хоће радо, а дружина то је стадо. Даје млека зделу пуну, за
џемпере даје вуну. Вукови су њени ловци, а ми знамо, реч је о _________.
Прилог 2:

Медвед и пчеле

Медвед дође једној кошници и почне полагано вадити саће меда и јести.
Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о
земљу. Онда ти све пчеле, раздражене, ударе на њега, летећи му која у очи,
која у уши, тако да он у бежању почне тражити себи спасење говорећи:
„Нисам ли ја луд? Не би ли ми боље било претрпети озледу од једног
непријатеља него што сам превременом осветом многе против себе
раздражио ?“

Прилог 3.

Vo i miš

Legao vo u pojatu i preživa, a iz duvara iziđe jedan miš, pa mirno šeta i skakuće po
volu, a vo čuje i krivim ga okom gleda, pa će mu reći:
-Zar ti nije širine po ovoj pojati, nego po mome telu da se igraš, je li ? A ne znaš ti
ko sam ja ?
-Znaš - veli mu miš - ti si jaki, veliki, ali dobri i mirni vo, pa ako šetam, ništa ti zlo
uraditi neću, nego po tvojoj dlaci mekoj i vrućoj nešto sam lepo našao.
-Pa baš zato, što sam dobar i miran, neću da se barem miševi po mojoj dobroti
šetaju i skaču, nego beži s mene, e tako mi tvoje poganštine, a mojega junaštva,
ako samo repom mahnem, odletećeš mrtav povrh pojate!
-Nemoj tako, moj voko, a znam da možeš, samo kad hoćeš. Kad si svakome bio
vazda dobar i milostiv, budi i meni: može biti da će doći vreme da ti ja mogu u
nevolji valjati.
-Od hiljadu takvih ništavaca niti se bojim da mi mogu nauditi, ni uzdati da mi
mogu pomoći, no vuci se s mene dok nisi grdan!
-Miš odskoči i uvuče se u duvar, a do nekoliko dana onaj isti vo bi u pojati svezan
pri jasli i nekako se zamota rogovima okolo konopca, i dođe mu konopac okolo
grla, da ga uguši.
Počne od muke skakati i na nozdrve tako strašno duvati, da ga onaj miš čuje, pa
dotrča pitajući vola:
-Šta ti bi ?
-Zlo i naopako. Vidiš, zamotah se!
-Secni rogovima, te prekini konopac.
-Bih, da mi konopac nije okolo vrata. No pomozi sad ili nikad.
-Ja bih, ali ne smem na tvoj vrat skočiti.
-Skači ne po vratu, nego i po očima, samo pomozi.
Miš skoči i malo po malo pregrize onaj konopac i jedva živog oslobodi vola od
smrti. Kad se vo osvesti, pokaje se što je rekao mišu, pa u sebi reče:
“Teško svakome silnome i omraženome.”

Prilog 4.

1,2,3,4,5,6,7,8,9,
у десетој башти,
много воћа расте,
крушка, јабука, шљива.
На шљиви гнездо,
у гнезду јаје,
у јају беланце,
у беланцу жуманце,
у жуманцу пише „ИШ“
ти жмуриш.

Ни у шали не треба вређати пријатеља.

Пријатељ се у невољи познаје.

Пријатељство је као биљка:

ако је не негујеш – увенуће.

Миш уз пушку, миш низ пушку.

На врх брда, врба мрда.

Риба риби гризе реп.

 Vo i miš

Legao vo u pojatu i preživa, a iz duvara iziđe jedan miš, pa mirno šeta i skakuće po
volu, a vo čuje i krivim ga okom gleda, pa će mu reći:
-Zar ti nije širine po ovoj pojati, nego po mome telu da se igraš, je li ? A ne znaš ti
ko sam ja ?
-Znaš - veli mu miš - ti si jaki, veliki, ali dobri i mirni vo, pa ako šetam, ništa ti zlo
uraditi neću, nego po tvojoj dlaci mekoj i vrućoj nešto sam lepo našao.
-Pa baš zato, što sam dobar i miran, neću da se barem miševi po mojoj dobroti
šetaju i skaču, nego beži s mene, e tako mi tvoje poganštine, a mojega junaštva,
ako samo repom mahnem, odletećeš mrtav povrh pojate!
-Nemoj tako, moj voko, a znam da možeš, samo kad hoćeš. Kad si svakome bio
vazda dobar i milostiv, budi i meni: može biti da će doći vreme da ti ja mogu u
nevolji valjati.
-Od hiljadu takvih ništavaca niti se bojim da mi mogu nauditi, ni uzdati da mi
mogu pomoći, no vuci se s mene dok nisi grdan!
-Miš odskoči i uvuče se u duvar, a do nekoliko dana onaj isti vo bi u pojati svezan
pri jasli i nekako se zamota rogovima okolo konopca, i dođe mu konopac okolo
grla, da ga uguši.
Počne od muke skakati i na nozdrve tako strašno duvati, da ga onaj miš čuje, pa
dotrča pitajući vola:
-Šta ti bi ?
-Zlo i naopako. Vidiš, zamotah se!
-Secni rogovima, te prekini konopac.
-Bih, da mi konopac nije okolo vrata. No pomozi sad ili nikad.
-Ja bih, ali ne smem na tvoj vrat skočiti.
-Skači ne po vratu, nego i po očima, samo pomozi.
Miš skoči i malo po malo pregrize onaj konopac i jedva živog oslobodi vola od
smrti. Kad se vo osvesti, pokaje se što je rekao mišu, pa u sebi reče:
“Teško svakome silnome i omraženome.”