ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 9.

Школа и разред ОШ „Мића Станојловић” Коцељева; ИО Доње Црниљево

Наставник Јована Атанацковић

Датум одржавања 13.9.2023.

Наставна област Језик и књижевност

Наставна јединица Иницијални тест
Врста (тип) часа Провера
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Одштампани тестови
Циљ часа Тестирање знања које су ученици усвојили у петом разреду.
Исходи Ученик је у стању да:
 чита са разумевањем и опише свој доживљај различитих
врста књижевних дела;
 разликује појам приповедача у односу на писца;
 одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту;
 процени основни тон приповедања (шаљив, ведар, тужан
и сл.);
 анализира узрочно-последично низање мотива;
 илуструје особине ликова примерима из текста;
 вреднује поступке ликова и аргументовано износи
ставове;
 разликује променљиве речи од непроменљивих;
 разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају
деклинацију;
 разликује основне реченичне чланове (у типичним
случајевима);
 доследно примењује правописну норму у употреби
великог слова; састављеног и растављеног писања речи;
интерпункцијских знакова.

Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и

компетенције информацијама, комуникација
Кључни појмови Српски језик и књижевност, пети разред, граматика,
књижевност, правопис
Корелација Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
Активности наставника  Упознаје ученике са правилима рада на часу.
 Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради
задатак (сходно њиховим различитим могућностима).
 Припрема, штампа и дели контролне задатке.
 Обавештава ученике о преосталом времену за рад.
 Прикупља контролне задатке на крају часа и саопштава
ученицима када могу очекивати резултате.
Активности ученика  Поштују правила понашања и рада на часу.
 Учествују у индивидуалном раду / групном раду / раду у
пару.
 Практично примењују стечена знања из области
Књижевност.
 Пажљиво читају и решавају задатке.
 Предају контролни задатак наставнику и информишу се
када ће моћи да знају резултате.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, Београд, 2013.
наставнике Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 5, Klett,
Београд, 2012.
Славка Јовановић, Петнаестоминутни тестови из српског
језика и књижевности за 5. разред основне школе, Klett,
Београд, 2019.
Наставни план и програм за пети разред
Литература за Весна Ломпар, Граматика 5, Klett, Београд, 2018.
ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Расковник, читанка за 5.
разред основне школе, Klett, Београд, 2018.
 МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Уводни део часа

Наставник обавештава ученике да ће овог часа решавати иницијални тест, којим се про-
верава ниво усвојености градива из петог разреда.
Сврха овог теста јесте да покаже ученику на ком нивоу се његово знање налази, шта је
добро савладао а шта заборавио или евентуално није разумео у градиву петог разреда.
Наставнику иницијални тест показује на које области треба више да обрати пажњу јер
су слабије савладане. Оцена са иницијалног теста не уписује се у дневник, али
наставник у својој педагошкој документацији треба да сачува листу ученичких
постигнућа из које се најбоље види успешност сваког ученика у областима које су
испитиване тестом.
Пре почетка рада, наставник подсећа ученике на следеће: најпре прочитати текст јер су
сва питања у вези с њим; после прочитаног текста, на питања могу одговарати било
којим редом; задатке пажљиво читати; обратити пажњу на захтев у задатку; одговоре
писати читко; приликом писања водити рачуна о правопису.
Наставник дели ученицима одштампане тестове. У прилогу се налази предлог за ини-
цијални тест.

Главни део часа

Ученици решавају тест.
Напомена: Док ученици раде, не ометати их; не шетати по учионици; не причати /
шапутати са појединим ученицима (сметамо другој деци). Пре поделе теста ученицима
дати јасна упутства, поделити тест и током ученичког рада неприметно стајати са
стране и омогућити им да раде у потпуној тишини. Ако су захтеви на тесту прецизно
формулисани, ученици нас током свог рада неће запиткивати.

Завршни део часа

Наставник прикупља тестове и обавештава ученике да ће резултате иницијалног теста
добити на следећем часу. Тада ће, заједно с наставником, анализирати тест. Наставник
слуша коментаре ученика о задацима (који су им били најтежи а који најлакши, да ли је
било довољно времена да се ураде сви задаци и сл.).
ПРИЛОГ

Иницијални тест
Име и презиме

Пажљиво прочитај одломак из романа Хајдуци, а затим одговори на питања која

следе.

’Арамбаша престрављено погледа на ону страну, одакле је шушањ долазио, али уто
поче да се ломи грање тамо у шуми. ’Арамбаша скочи први и дрекну:
– Бежите, браћо!
[…] Поразмештали смо се по гранама, а ’Арамбаша чучи на врху храста.
Врабац, мада га је страх обузео као и све нас, не могаде ни у овоме очајноме
тренутку да опрости ’Арамбаши што му је малопре рекао да скрати песму која му опева
јунаштво, па диже главу, погледа више себе, у врх храста, и рече:
– А ти, ’Арамбашо, први клисну?
– Ја, је л’? – избрецну се ’Арамбаша. – Море, реци хвала што сам вам спасао главе.
Ви и не знате колика је опасност била; најмање их је стотина оружаних пушака било
тамо. Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје. Кад бисмо се борили
прса у прса, ја бих примио борбу, али нисам смео да примим са ватреним оружјем. […]
Сви напрегнусмо очи још више. У пуној светлости пламена јасно се оцртавала нека
четвороножна животиња. […]
– Па оно је магарац!
– Јесте, јесте! – викнусмо неколико нас, јер се сад већ јасно видело да је магарац.
– Ама, да ли је магарац? – пита још увек ’Арамбаша.
– Јесте! – вичемо сви сад углас, јер се одиста лепо видело при светлости пламена.
’Арамбаша поћута, поћута мало, па онда, изгледа, као да се на нешто велико и
важно
одлучио. Он је добро осетио да му је због малопређашњег бекства пао нешто мало
углед међу нама, па је сад хтео пошто-пото да га врати и поче врло свечано:
– Браћо и јунаци! Ми не можемо остати овде на дрвету читаву ноћ. Може ко заспати,
па пасти с дрвета као зрела крушка. Морамо, дакле, нешто учинити. Ја сам се решио на
један корак, па ма како опасан по живот био. Једанпут се живи и једанпут се мре. На
муци се познају јунаци. Одлучио сам да сиђем с дрвета, и не тражим од вас да пођете
сви за мном. Кога је страх нек остане. Сићи ћу и учинити јуриш на непријатеља, па ма-
кар их тамо било и две стотине. Ко ће дакле, браћо, са мном?
Сви пристадосмо да пођемо, јер смо сад већ били потпуно уверени да тамо нема ни
сто ни двеста непријатеља, него свега једно једино магаре. Па зашто онда не бисмо
били и ми јунаци на рачун магаретов?
Кад виде ’Арамбаша да се сви одазивамо, а њему као да није било најправије, није
желео да с њим поделимо славу у јунаштву.
– Па добро, – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете! И он сиђе с дрвета за две-три
гране ниже, да нам буде ближе, и поче нам казивати свој план за напад […]
Уједанпут мрклу ноћну тишину проломи страшан арлаук, као лав кад рикне, а ми
кроз ону полусветлост од ватре спазисмо ’Арамбашу како скочи као тигар, стаде пред
магаре и викну:
– Предај се! Магаре не одговори ништа. – Предај се ако ти је мила глава на рамену! –
рикну поново ’Арамбаша.
 И магаре одиста диже увис уши, као оно војници у рату што дигну руке увис кад
хоће да се предају. […]
– Е, ово, браћо, беше жестока борба! – рече ’Арамбаша.
– Па јест, – вели Глуваћ – ал’ магарац.
– Ако је магарац – љути се ’Арамбаша. – Ја сам ударио као да их је стотина, што ме
се тиче што је магарац. Требало је имати срца па ударити. Ово, ти, Врапче, треба да
ставиш у песму. […]
После ’Арамбаша поче опширно да прича како је престао да дише, како је чекао да
му се пробуди и друго срце, како је осетио кад су му заиграли мишићи и како је тад у
себи рекао:„Напред, Брбо, па или смрт или слава!” – и скочио је на непријатеља.

Бр. Бр.
Питања
зад. бодова
1. Ко је написао роман Хајдуци?

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

Реч ’арамбаша (харамбаша) означава:
а) хајдучког старешину;
б) кувара у хајдучкој дружини;
в) чувара животиња у хајдучкој дружини;
г) члана дечачке дружине.

3. Заокружи слова испред одговарајућег тумачења.

Одлучивши да сиђе с дрвета и нападне непријатеља, Чеда Брба жели да:
а) покаже својим примером да је најхрабрији јер је прави харамбаша;
б) поправи свој углед, пошто дечаци мисле да је кукавица;
в) одбрани своје другове од реалне опасности која им прети;
г) покупи славу на веома лак начин пошто опасности нема.

4. Подвуци у тексту бар једну реченицу коју изговара један од дечака а којом
се осуђује понашање ’Арамбаше.

5. Наведи најмање две особине ’Арамбаше Чеде Брбе које је исказао у

наведеном одломку. Позивајући се на текст, за сваку особину напиши на
који начин ју је Чеда испољио.
 6. Роман Хајдуци одређује се као хумористички роман. Напиши шта је смешно
у датом одломку.

7. Подвуци властиту именицу у реченици.

– Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму.

8. Подвуци два глагола у антонимском односу.

– Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје.

9. Одреди род, број и падеж подвученог придева.

– Може ко заспати, па пасти с дрвета као зрела крушка.

а) Род: б) Број: в) Падеж:

10. Напиши у ком су падежу подвучене речи.

а) Поразмештали смо се по гранама. Падеж:
б) ’Арамбаша чучи на врху храста. Падеж:

11. У наведеној реченици подвуци две личне заменице.

– Па добро – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете!

12. Напиши којој врсти предиката припада подвучени предикат.

Чеда Брба је харамбаша.
Врста предиката:

13. Подвуци субјекат у реченици.

На муци се познају јунаци.

14. Из наведене реченице издвојени су глаголи. Поред сваког напиши какав је

по глаголском виду (трајању радње).
– Кад бисмо се борили прса у прса, ја бих примио борбу.
а) борити се б) примити

Бодови: Оцена: