Завод за унапређивање

образовања и васпитања
Аутори: Вера Јанчић, Војислав Петровић,Јелисавета
Ловренов, Ида Штајнбах,Гимнаѕија “Никола Тесла”
Апатин

Наставни предмет: Српски језик и књижевност,Немачки језик и

књижевност,Социологија,Рачунарство и
информатика

Тема:
Ј.В.Гете:”Фауст I”

Узраст: 4.разред гимназије

Кликните овде
за унос приказа
часа у Word
документу!
J.V.Gete:”Faust I”
OPSTI PODACI
PODACI O TIMU
Identifikacioni broj: 153D1N
Broj članova tima: 4 (četiri)
Predmet(i) koji se prikazuje:
srpski jezik i književnost: 128
nemački jezik (prvi strani jezik): 96
sociologija: 64
racunarstvo i informatika: 74
dosadašnja realizacija: tema nije realizovana u praksi.
PODACI O ČASU:
Srpski jezik i književnost, nemački jezik, sociologija i računarstvo i informatika : Johan Volfgang
Gete : “Faust”, analiza književnog dela, 4. razred gimnazije.
UVOĐENJE NOVINE:
U odnosu na uobičajenu analizu književnog dela, novina je što su svi učenici aktivni jer su
podeljeni u grupama koje su prethodno dobile zadatke. Potencira se timski rad učenika u
rešavanju zadataka kao i timski rad nastavnika da učenici na različitim poljima izvrše analizu
jednog knnjiževnog dela (nemački, sociologija, informatika). Korelacija nastave iz različitih
predmeta jeste način da se razbije monotonija klasičnog časa i motivišu učenici na
samostalni istraživački rad, izlaganje, iznošenje ličnog stava učenika i razvijanje
komunikativnih sposobnosti učenika, kao i primenu već stečenih znanja iz oblasti
književnosti, nemačkog jezika, sociologije I informatike.
MOTIVACIJA
Povod za uvođenje ove novine je želja da se učenici podstaknu na na zainteresovanost za
aktivno učestvovanje u radu , istraživački rad, savladavanje osnovnih znanja kao i potreba
za dodatnim proširivanjem znanja, kreativnosti učenika, osposobljenosti da u analizi
književnog dela vide i druge aspekte i nivoe saznanja vezanih za druge oblasti.
2. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA ČASA
CILJEVI ČASA
Opšti ciljevi i specifični zadaci časa: estetski i humanistički principi
izučavanja književnosti na delu svetske kulturne baštine,
usavršavanje literarne recepcije, razvijanje književnog ukusa i
negovanje čitalačkih navika, upućivanje na istraživački i kritički odnos
prema književnosti uz korišćenje odgovarajuće stručne literature i
ostalih sekundarnih izvora; negovanje veštine izlaganja, kulture
dijaloga, sticanje funkcionalnih i primenljivih znanja iz oblasti jezika i
književnosti, stranog jezika, sociologije i informatike; negovanje
veštine pismenog i usmenog izražavanja, selektivno i kritičko
praćenje, preispitivanje i vrednovanje različitih tekstova.
METODE I OBLICI RADA
Metode: monološka, dijaloška, metoda demonstriranja, metoda referisanja i
tekst metoda
Oblici rada: frontalni, individualni, rad u grupama.
USAGLAŠENOST SA NASTAVNIM PLANOM I PROGRAMOM
Tema se uklapa u program svih predmeta (srpski jezik i književnost,
nemački jezik, sociologija, računarstvo i informatika) jer je korelacija
neophodna i svrsishodna (od analize književnog dela,tehnike
istraživanja književnoumetničkog dela, povezanosti sa drugim
umetnostima i naučnim i humanističkim disciplinama, savladavanje
tehnike pisanog i govornog izražavanja, mogućnost primene znanja
stranog jezika, mogućnost primene znanja iz sociologije, korišćenje
računara…).
USLOVI ZA REALIZACIJU ČASOVA
Nastavna sredstva i oprema potrebni za realizaciju
časova: bar 6 (umreženih) kompjutera ili panoi,
flomasteri,selotejp,grafofolije.
Potreban prostor za realizaciju časa: informatički
kabinet ili specijalizovana učionica za srpski jezik i
književnost
Raspored učeničkih mesta: učenici su raspoređeni u
6 grupa, svaka grupa raspolaže jednim računarom
(ili pano).
 ORGANIZACIJA ČASA (TOK ČASA)
PLANIRANI AKTIVNOST AKTIVNOST PLANIRANO METODE I NAČIN OČEKIVANI
SADRŽAJ NASTAVNIKA VREME U OBLIK PRAĆENJA
UČENIKA MINUTAMA RADA EFEKTI
RADA RADA
UČENIKA

1.ČAS
Uvodni deo, Srpski jezik Prate 10’ Monolo- Uviđaju
Gete život i izlaganje značaj
I knjizevnost ška,
delo, podela nemački nastavnika I + proučavanja
jezik i beleže u frontalni svetskih
po grupama sveske 10’ oblik rada pisaca i dela
informatka

Zadaje 1. Demonstrira- Metoda Profesor Učenici

Pra Faust ju zadatak u 15’ demonstri - nadgleda i uviđaju
zadatak vidu teza vodi računa značaj
prezentacijo- ranja da rad inspiracije za
m ili na učenika ide književno
u pravom umetničko
panou
smeru stvaranje
2. ČAS
Rešavanje Učenici
2. zadatka
Prati
izlaganje
Demonstri-
raju zadatak 15’ Metoda
demonstri-
Profesor
nadgleda i aktivno
Faust-siže grupe u vidu teza ranja, tekst vodi računa učestvuju
prezentaci- metoda, rad da izlaganje
jom ili na u grupama učenika ide
panou u pravom
smeru
Rešavanje Izražena
3. zadatka
Prati
izlaganje
Demonstri-
raju zadatak 15’ Metoda
demonstri-
Profesor
nadgleda i sposobnost
Likovi grupe u vidu teza ranja, tekst vodi računa učenika da
Fausto- va prezentaci- metoda, rad da izlaganje uoče likove i
iskuše- nja jom ili na u grupama učenika ide njihove
panou u pravom karakteristi-
smeru
ke

Rešavanje Izraženo
4. zadatka
Prati
izlaganje
Demonstri-
raju zadatak 15’ Metoda
demonstri-
Profesor
nadgleda i znanje u
Jezik,stil grupe u vidu teza ranja, tekst vodi računa jezičko
prezentaci- metoda, rad da izlaganje stilskoj
jom ili na u grupama učenika ide
panou u pravom analizi dela
smeru
PLANIRANI AKTIVNOS AKTIVNOS PLANIRAN METODE I NAČIN OČEKIVANI
SADRŽAJ T T UČENIKA O VREME U OBLIK PRAĆENJA EFEKTI
RADA NASTAVNIK MINUTAMA RADA RADA
A UČENIKA

3.cas

Rešavanje Prati Demonstrira- 15’ Metoda Profesor Izražena

5. zadatka izlaganje ju zadatak u demonstrira- nadgleda i sposobnost
Poruke, grupe vidu teza nja, tekst vodi računa za
ideje prezentaci- metoda, rad da izlaganje vrednovanje
jom ili na u grupama učenika ide književnog
panou u pravom dela
smeru

Sociološki Ističe Prate 30’ Monološka, Pomaže u Primena

pristup sociološke izlaganje i dijaloška, diskusiji znanja iz
aspekte učestvuju u frontalni sociologije
dela I diskusiji oblik rada
razgovara
sa
učenicima
 4.CAS
Rešavanje Izražena
6. zadatka
Prati
izlaganje
Demonstrira-
ju zadatak u 10’ Metoda
demonstrira-
Profesor
nadgleda i sposobnost
Rekli su… grupe vidu teza nja, tekst vodi računa za
prezentaci- metoda, rad da izlaganje istraživanje
jom ili na u grupama učenika ide
panou u pravom
smeru

Čitanje i Monološka,
Tekstovi na
nemačkom I praćenje 10’ dijaloška,
Professor
po potrebi
Sposobnost
negovanja
srpskom čitanja frontalni pomaže maternjeg i
jeziku učenika oblik rada stranog
jezika
Praćenje Monološka,
Razgovor o
delu snimke i
Gledanje
snimke i 15’ individualni
Sposobnost
sistematiza-
razgovor razgovor rad cije

Domaći Monološka, Stečeno

zadatak
Vrednuje i
daje
Diskutuju o
uspešnosti 10’ dijaloška,
Professor
vrednuje znanje i
uputstva za izvršenih frontalni završne sposobnost
izradu zadataka I oblik rada rezultate i vrednovanja
domaćih preuzimaju zadaje učešća
zadataka domaći smernice za
zadatak dalje uz
domaće
zadatke
 ZADACI ZA UČENIKE
Učenici su pre ovih časova podeljeni u 6 grupa (što se tiče predmeta srpski jezik i književnost)
i dobili su određene zadatke. U toku časa učenici demonstriraju zadatke u vidu teza uz
argumentaciju istih, ali i uz pomoć predmetnog nastavnika ili učenika iz druge grupe, tako
da su sve grupe otvorene za razgovor o zadatim temama. Svi panoi su izloženi u učionici,
a prezentacije grupa su dostupne svim grupama. Učenicima su podeljeni tekstovi na
nemačkom jeziku. Profesor informatike pripremio je slajdove- Gete, život i delo, kao i
tonski zapis (razgovor o delu koji su snimili učenici), muzičku sekvencu (opera “Faust”) ili
video zapis (“Faust” pozorišna predstava). Na kraju učenicima se zadaju domaći zadaci:
Srpski jezik i književnost: napisati sastav na temu : “Život je jedan, samo nebo je moja granica”
ili “ Od života treba sve uzeti i sve mu dati”.
Nemački jezik: naučiti napamet delove teksta (Faust, Greta)
Sociologija: Faust i Mefisto – dva aspekta života
Računarstvo I informatika: napraviti prezentaciju “Faust”
NASTAVNI MATERIJALI:
Panoi, grafofolije, prezentacije, slike
IZVORI INFORMACIJA:
J. V. Gete: “Faust”,Prosveta,Beograd 1991.
Časlav Đorđević, mr. Predrag Lučić: Književnost i srpski jezik, priručnik za učenike gimnazije I
srednjih stručnih škola, Novi Sad, 2003.
Đ.Lukač:”Gete I njegovo doba”,Tuzla,1956.
T.Man:”Srvaraoci I dela”,Matica srpska,Novi Sad,1952.
N.Berđajev:”Samospoznaja”,Knjizevna zajednica,Novi Sad,1987.
M.Mitrovic,S.Petrovic:”Sociologija”,Zavod za udzbenike I nastavna sredstva,Beograd,1995.
3.PRAĆENJE I VREDNOVANJE
VREDNOVANJE POSTIGNUĆA UČENIKA
Načini procenjivanja ostvarenosti ciljeva i zadataka
časa: analizom domaćih zadataka; anketom o
stavu samih učenika o ovim časovima.
Načini procenjivanja rezultata rada učenika: o
rezultatima diskutuju svi učenici zajedno sa
svojim profesorima.
PLANIRANJE DALJIH AKTIVNOSTI
Rezultate vrednovanja ostvarenih ciljeva i zadataka
treba ugraditi u planiranje daljeg rada sa
učenicima osmišljavajući neke interesantne
mogućnosti korelacije sa psihologijom,
filozofijom, istorijom, likovnom i muzičkom
kulturom
 PRILOZI KORISCENI NA CASOVIMA
Johan Volfgang fon Gete se rodio 28.08.1749. u Frankfurtu na Majni I umro
22.03.1832. u Vajmaru.Bio je sin carskog savetnika Johana Kaspara Getea,koji
se rodio 1710,a preminuo 1782 I Katarine Elizabete Gete,rodjene Tekstor(1731-
1808)
Gete je studirao od 1765 do 1768 u Lajpcigu,a od 1770. do 1771. u
Strasburgu.Upravo se tu ,u Strasburgu,sreo sa Herderom,a preko njega I sa
Homerovom,Sekspirovom I narodnom poezijom;doziveo”nemacku
arhitekturu”(Strasburgska katedrala);pesnicku zajednicu I drustvo pesnika
Sturme I Dranga,ljubav Friderike Brion.
Posle zavrsenih studija se nastanio u Frankfurtu,radeci kao advokat.Nastaje prvi
sroceni oblik”Geca od Berlihingena”.
1772. radi kao praktikant u carskom apelacionom sudu za civilne sporove u
Veclaru;upoznaje Sarlotu Buf,prauzor Lote u romanu-(pismo)”Patnja mladog
Vertera”(1774.),koji ga je ucinio svetski poznatim.
U jesen 1775. je prihvatio poziv mladog vojvode Karla Augusta u Vajmar.
Pod uticajem Sarlote fon Stajn okrece se od Sturm I Drang stila.(“Na
mesecu”,”Bozansko”,”Granice ljudske prirode”)
Putuje po Italiji,od 1786. do 1788.,okrece se jasnim formama(klasici),zavrsava
“Egmonta”,(1787.),obradjuje “Efigeniju” u stihu,1787,”Torkvato Taso”,1790. I dr.
1788. iskazuje ljubav Kristijani Vulpius.
(1789. mu se rodio sin Karl Augsust),koju je ozenio 1806.
Od 1791. do 1817. je rukovodio Vajmarskim dvorskim pozoristem.
1792. je pratio vojvodu u “Kampanji po Francuskoj”I 1793. pri opsadi
Majnca.
Prijateljstvo sa Silerom,od 1794,pobudilo je u njemu novo I plodonosno
budjenje:”Ksenijama”,”Baladama”,zavrsnim recenicama u
obrazovnom romanu”Vilhelm Majsterove godine
ucenja”,1795/96,epu “Herman I Doroteja”,1797,ponovnom vracanju
gradji”Fausta”,kojim se bavio jos iz Frankfurtskog
perioda(“Faust”,1.deo,stampan 1808.)
Njegova poznija poezija”Srodstva po izboru svome”,1809,zbirka
pesama”Zapadno-istocni divan”,1819,”Iz mog zivota.Poezija I
zbilja”(1-3 deo,1811-14;4 deo 1833)oslikavaju ljubavne dozivljaje sa
Minom Herclib,1807/08,Marijanom fon Vilmer,1814/15,Ulrikom fon
Levecov,1822.
Geteovo interesovanje u zrelim godinama bilo je usmereno I na
prirodne nauke,koje su ga vec I ranije mnogo
zanimale.(“Metamorfoza biljaka”,1790,”Nauka o bojama”,1810.).
Oko izdavanja Geteovih kasnijih dela se od 1826. potrudio
Ekerman(“Razgovori sa Geteom”)
Geteovo pesnicko zavestenje su romani”Vilhelm Majsterove godine
ucenja”,1829,I 2.deo “Fausta”,posthumno objavljen 1832.
Johann Wolfgang von Goethe wurde am 28.8.1749 in Frankfurt am Main
geboren und am 22.3.1832 in Weimar gestorben.Er war ein Sohn des
Kaiserlichen Rates Johann Caspar Goethe,der 1710 geboren und
1782 gestorben ist und der Katharina Elisabeth Goethe,geborene
Textor,die 1731 geboren und 1808 gestorben ist.Gothe studierte von
1765 bis 1768 in Leipzig und von 1770 bis 1771 in
Strassburg.Gerade,dort erlebte er Begegnung mit Herder und durch
ihn mit der Dichtung Homers,Shakespeares,der Volkspoesie;Erlebnis
der “deutschen Baukunst”,Strassburger
Muenster;Dichtergemeinschaft mit den Stuermern und
Draemgern;Liebe zu Friederike Brion.Nach Beendigung seiner
Studien liess er sich in Frankfurt als Anwalt nieder. Es enstand die 1.
Fassung des „Goetz von Berlichingen“.
1772 als Praktikant am Reichskammergericht in
Wetzlar;Bekannshaft mit Charlotte Buff,dem Urbild der Lotte im
Briefroman „Die leiden des jungen Werthers“ (1774),der ihn
weltberuehmt machte.
Im Herbst 1775 folgte er der Einladung des jungen Herzogs Karl
August nach Neimar.
Unter dem Einfluss von Charlotte von Stein Abkehr vom Sturm und
Drangstil („An den Mond“,“Das Goettliche“,“Grenzen der Menschheit“).
Auf der italienischen Reise,von 1786 bis 1788,Hinwendung zur
klaren Form (Klassik),Abschluss des „Egmont“,1787, Versbearbeitung
der „Iphigenie“,1787,“Torquato Tasso“,1790.
1788 Liebe zu Christiane Vulpius (und 1789 Geburt des Sohnes Karl
August),die er 1806 heiratete.
Von 1791 bis 1817 leitete er das Weimarer Hoftbeater.
1792 begleitete er den Herzog bei der „Campagne in
Frankreich“,1793 bei der „Belagerung von Mainz“.
Die Freundshaft mit Schiller,seit 1794,regte ihn zu
neuem,fruchtbarem Schaffen an:“Xenien“,“Balladen“,Fertigstellung
des Bildungsromans „Wilhelm Meisters Lehrjahre“,1795/96,Epos
„Hermann und Dorothea“,1797,Wiederaufnahme des Fauststoffes,der
ihn seit der Frankfurter Zeit beschaeftigte („Faust“1. Teil,gedruckt
1808).
Seine Altersdichtung „Die
Wahlverwandschaften,1809,Gedichtsammlung „Der Westoestliche
Diwan“,1819,“Aus meinem Lieben,Dichtung und Wahrheit“ (1-3
Teil,1811-14,der 4 Teil 1833) spiegelt die Liebeserlebnisse mit Minna
Herzlieb 1807/08 Marianne von Willemer 1814/15,Urlike von
Levetzow 1822 wider.
Goethes Interesse galt im Alter auch der Naturwissenschaft,die ihn
schon frueher viel beschaeftigt hat („Metamorphose der
Pflanzen“,1790,“Farbenlehre“,1810).
Um die Herausgabe von Goethes Alterswerk bemuehte sich seit
1826 Eckermann („Gespraeche mit Goethe“).
Goethes dichterisches Vermaechtnis sind der Roman „Wilhelm
Meisters Wanderjahre“ 1829 und der 2. Teil des „Faust“,poshum
1832.
 I GRUPA
PRA- FAUST Faust (1480-1570) - istorijska licnost
Izvori o Faustu do Getea:
16. vek : Natrprirodne sile, bez Mefista (prelaz iz
srednjeg u novi vek)
16. vek : Odbojnost prema Faustu (prosvetiteljstvo)
"Pra - Faust" - 1787. (tragedija naucnika +
Margaretina tragedija)
“Faust fragment" - 1790. (Faust = covecanstvo ;
Siler, Hegel)
I deo Fausta - 1808.
II deo fausta - 1833.
 II GRUPA
1. POSVETA
Obracanje "lelujavim oblicjima" , tj. senima onih kojih vise nema- prijateljima iz
mladosti; secanje na dane mladosti, srece i ljubavi.
2. PREDIGRA NA POZORNICI
Situacija u kojoj je dat razgovor upravnika pozorista, glumca i pesnika.
(Upravnik trazi delo koje bi za publiku bilo zabavno i odgovaralo njenom
ukusu; glumac trazi lak i veseo komad u kome ce moci da iskaze sebe, a
pisac govori o svom snu da se vine do najvecih tajni zivota, da se nadje u
drugim sferama, koje sluti njegov um. On ne stvara za trenutak u kome je,
vec za vreme kada ga ne bude bilo, pa zato i ne moze da prihvati njihov
zahtev. Pesnik ne stvara po narudzbini.)
3. PROLOG NA NEBU
Na nebu se vodi razgovor izmedju Boga i andjela, a posebno izmedju Boga i
satane Mefistofela (Mefista) o coveku i zivotu na zemlji. Mefisto u svemu
vidi jad i bedu, a covek mu se cini malen i odvec beznacajan, na sto
reaguje Gospod tvrdnjom da nisu svi takvi, kao na primer Faust, koji se
izdvaja ucenoscu i naporom da upozna tajne sveta. Satana se kladi sa
Bogom da ce pokazati da je u osnovi i on slican drugim ljudima, sklon
strastima i svemu sto je prolazno i kratkoveko.
4. PRVI DEO TRAGEDIJE
- Faust, naucnik, sam u svojoj sobi, raspet izmedju zelje da ovlada tajnama
sveta i ljudske nemoci da dosegne apsolut
- Razgovor izmedju Vagnera i Fausta o ucenosti i idealu kome treba da tezi
ucenost
- Prolecna svetkovina u prirodi i Faustov izlazak medju obicne ljude
- Povratak kuci i pojava crnog psa koji ga prati ( pas je u stvari djavo )
- Djavo se peobrazava u otmenog mladica i rasprava o coveku, svetu, o
ljudskim naporima, o covekovoj misiji na ovome svetu
- Savez izmedju djavola Mefista i Fausta ( Mefisto ce voditi Fausta kroz zivot,
otkrivajuci mu sve cari koje on pruza, a nakon smrti izmenice se uloge:
Faust ce na ovom svetu biti u sluzbi djavola )
- Odlazak u Aerbahov podrum u Lajpcigu i mala uzivanja
5. VESTICINA KUHINJA
- Vestica podmladjuje Fausta ( postaje mladji za trideset godina )
- Faustovo zaljubljivanje u mladu cetrnaestogodisnju Margaretu ( Gretu ) -
Faust prvi put oseca strast, ushit, ljubav ali i patnju i bol - sve ono sto mu
je dotad bilo strano
- Faust daje napitak Greti da uspzva majku, ali je ona truje
- Gretin brat Valentin, dolazeci iz vojske, pred svojom kucom nailazi na
Fausta, macuje se i gine u dvoboju
- Greta radja vanbracno dete koje ubija, zbog cega zavrsava u tamnici i na
vesalima.
6. VALPURGINA NOC
Mefisto vodi Fausta kroz nova iskusenja - nocno idenje na planinu Harc;
kao vestice, na mesecinu, jure iznad zemaljskog prostora, idu "na breg
vestica" , u carstvo nocnih bahanalija ( tamo se odigrava sve ono sto je
ruzno, razvratno i brutalno, sto predstavlja izopacenu stranu ljudske
prirode ). To je u stvari putod svetlih visina i velikih ideala do dna pakla,
odakle bi trebalo da se vrati na put pravog ocovecenja.
7. SAN VALPURGINE NOCI
Dodatak predhodnoj celini, u kojoj su gosti Geteovi savremenici,
podvrugnuti ironiji i podsmehu. Cuju se glasovi idealiste, dogmaticara,
realiste, skepticara.
8. SILAZAK U POLJE
Faust se vraca svojoj zemaljskoj prvobitnosti, odnosno svojoj opsesiji -
Greti; saznanje da je u tamnici i zelja da je oslobodi uz pomoc Mefista.
9. TAMNICA
- Greta, u ludilu, ocekuje smrt ( vesanje ). Kaznu prihvata kao jedinu
mogucnost iskupljenja za ono sto je, podlegavsi strastima, ucinila.
- Faust, videce da vreme izmice i da je ne moze osloboditi, nestaje iz
zatvora, a Greta za njim vice : "Henrice, Henrice!" - cime se i zavrsava
prvi deo.
 III GRUPA
LIKOVI (3. grupa)
Faust: naučnik,naglašenoblagonaklonjen, mnogo priča, ne samo da je ćudljiv nego i radoznao
kao gost posmatrač (Auerbahov podrum, Veštičina kuhinja).
Cilj: apsolutno saznanje (Niče, natčovek), želi da razume ceo svet.
Mefisto: đavo, deo božijeg dela, želi i pomišlja na zlo, ali uvek čini i vraća mu se dobrim, uloga
budale omogućava mu kritiku (na univerzitetu, Crkva), umetnik preobražaja i pretvaranje, ima
kopulatinu funkciju ( povlači konce u pozadini)
Važno:Đavo je božiji sluga= nije stvarno slobodan!!!
Greta: malograđanka, idealizovan ženski lik (nevinost, apsolutna ljubav, verovanje, vera, veoma
upečatljiva), realistične osobine i svojstva (poroci, sanja o nakitu), razvitak od devojke do
žene (strastveno davanje vodi do greha, ali spremna je da za učinjeno podnese sve
konsekvence; svojim idealima postaje Mefistova jednako vredna suparnica
Vagner: znatiželjan, željan znanja, karikatura(naučnik je nešto bolje od naroda), dobronamernog
ali ograničenog pomocnika
Alentin, Gretin brat: norma života, osuđuje sestru
Marta, komšinica: malograđanka, povodljiva
Ostali mnogobrojni epizodni likovi
Faustova tragika u njemu samom (odriče sve vrtdnosti-etičke, socijalne, religijske) raspet između
saznanja, ljubavi i stvaranja; otima mu se običan život (medicina, pravo, filozofija,
teologija+magija)
Faustova iskušenja- dualizam čovekov
 TRAGEDIJA “FAUST”

-FAUSTOVA MALA UZIVANJA

-“SLOBODE,KO I ZIVOTA,SAMO TAJ JE VREDAN,
KO SVAGDA MORA DA OSVAJA NJIH!”
-MAKROKOSMICKA ISKUSENJA FAUSTA
SAZNANJE
STVARANJE
-MIKROKOSMICKA ISKUSENJA
KAFANA
ISKUSAVANJA CULA
-GRETA KAO FATALNO ISKUSENJE
-SEBICNOST,RADOZNALOST,NEMOC KAO TRAGICNA COVEKOVA
SUDBINA
 IV GRUPA
Jezik i stil : Delo u stihovima, dramski epski oblik, tragedija
Trostruki uvod : POSVETA (Strofe velikog lirskog dometa, elegican ton o
prijateljima, dug stvaralacki proces)
PREDIGRA U POZORISTU (Upravnik, pesnik, komicar)
PROLOG NA NEBU - Metafizicki okvir, podstaknut Knjigom o Jovu- Stari
zavet, hriscanska etika)
NOC - Fahtekstremnost, ekstaticni uzleti + potpuna rezignacija, tragika,
sukob fantazije i stvarnosti, raskol izmedju bogate retorike i skromne
aktivnosti.
POJAVA MEFISTA - Ironicna scena, parodira humane stvari, reaguje
realisticki, ali bezosecajno personofokovana intempencija.
MARGARETA:
Drama za sebe, ceznja, ljubavna sreca, probe
savesti, samrtni strah - dirljivo, ne i pateticno.
Najveca prepreka za prevod dela je forma (poetsko- filozofska sadrzina u
specificno Nemackom stihu KNITELVERS). Madrigalski stihovi
(pravilno smenjivanje naglasenog i nenaglasenog sloga u jampskom
metru, ali je broj slogova u stihu slobodan) stance (8 stihova u
jampskom desetercu - abababcc) slobodne rime.
 V GRUPA
PORUKE I IDEJE
Večito pitanje da li je čovek, po prirodi, dobar ili zao.
Večita borba dobra i zla je u svakom čoveku (dualizam) borba između svetlosti i tame.
Čovek stremi ka boljem.
mrak --> Č  -->sunce
tmina --> -->svetlost
sumnja --> O -->nebo
strah --> V -->visina
smrt --> E -->žeđ za životom
prokletstvo--> K --> želja
(ništavilo) (ideali)
Zlo ima snažnu ali privremenu moć. Ono se pojavljuje u mnogim vidovima, a čovekova je
dužnost da ga razobličava i kažnjava.
Nema prepreka koje ljudska volja i um ne mogu da savladaju.
Dobro će pobediti ako se ljudi za njega zalažu i bore.
Najviše vrednosti : život i sloboda
Faust: „...slobode, ko i života, samo taj je vredan ko svagda mora da osvaja njih!“
Svaki čovek će se suočiti sa pitanjima života, smrti i sreće, i svako će morati da izabere
sopstveni put.
Sledimo svoje snove i ovladajmo strahom koji nas sprečava da istinski živimo.
Zivimo.
 SOCIOLOŠKI POGLED NA GETEOVOG “FAUSTA”
SOCIOLOŠKI POGLED NA GETEOVOG “FAUSTA”
Uzimajući u obzir vreme u kojem je Gete napisao svoje remek-delo Faust, može se
reći da ono nosi pečat epohe u kojoj je nastalo. Pre svega reč je o uticaju
prosvetiteljstva i odnosa kojeg je tadašnji čovek imao prema nauci i racionalnom
saznanju uopšte.
Geteov Faust je lik koji teži saznanju o najvećim tajnama sveta i prirode. On se ne
zadovoljava knjiškim znanjem, već želi da spozna sta je to sto drži “planetu na
okupu”. U tom pogledu on simbolizuje duh svog vremena, duh koji je znatiželjan,
nemiran, svestran, jer kako Gete kaze “ko ne luta pameti doći neće”. Ovaj odnos
prema saznanju i prema spoznaji prirode koji ima Faust, može se uočiti u ideji
rodonačelnika novovekovne filozofije Fransisa Bejkona “Znanje je moć”,koja je na
neki način predstavljala najavu jedne epohe u kojoj će čovek zahvaljujući nauci i
tehnologiji postati omnipotentan i podleći iluziji da je moć koju mu daje tehnologija
ravna božanskoj moći
Sklapajući pakt sa Mefistom, Faust želi da dopre do krajnjih granica i mogućnosti
ljudskog saznanja ne vodeci računa o posledicama takve odluke. Ovde je moguce
povući paralelu sa savremenim čovekom koji u težnji za saznanjem koje je u funkciji
razvoja tehnologije i sticanja profita, često puta zaboravlja na moralne posledice
svoga činjenja (ekološka katastrofa, ratovi, porast siromaštva). U tom smislu Faust je
vesnik jednog budućeg vremena koje tek nadolazi.
Sa etičko-filozofskog stanovišta, odnos između Fausta i Mefista simboliše
borbu između dobra i zla u samom čoveku. Problem zavodljivosti zla kao
nečega sto stoji kao iskušenje koje se stavlja pred svakog čoveka, Gete
je uzdigao na nivo umetničkog. Međutim ovaj problem je egzistencijalan,
svakodnevan. Borba protiv zla u sebi i uspešnost sa kojom se nosi
moderan čovek u toj borbi merilo je civilizacijske zrelosti kako
čovečanstva, tako i svakog pojedinca.
Sa religijskog stanovišta interesantno je pomenuti istorijski podatak da je
prvo delo koje je nastalo o Johanu Faustu jos u XVI veku ISTORIJA O
DOKTORU FAUSTUSU, napisano sa jasnom porukom koja je odslikavala
jasan stav tadašnje nemacke luteranske,a i katoličke crkve. Taj stav se
ogledao u tome da svako poput Fausta ko želi da odbaci važece norme
svog vremena i društva, pogotovo crkvene dogme treba da bude kažnjen
i završi svoj život onako kako je Faust završio. Osobine koje je Faust
posedovao poput oholosti, neumerene želje ka saznanjima, pogotovo
težnje da se čovek u potrazi za saznanjima poistoveti sa Bogom,
predstavljale su za tadašnju crkvu veliki greh. Geteov Faust izraz je
drugacije vere i poruke. Geteov Bog sa neugasivom verom u čoveka,
šalje Fausta u potragu za saznanjem u nadi da će nadmudriti Mefista i
posle svega sto je učinio taj Faust je udostojen brigom i pažnjom koju
mu pruža Geteov Bog, Bog prosvetiteljstva i humanosti.
 Na casu razgovarati o:
Prolaznosti i ogranicenosti nauke
Kritici ondasnje teorije nauka i njene polozajne vrednosti
Kritici staleskog sistema
Faustu koji se poziva na ovaj zivot , zagrobni zivot , a religiju stavlja
u pozadinu
Statusu religije (Greta – naglaseno pravoverna , Faust – veoma
sumnjicav i podozriv)
Coveku koji tezi ka visim idealima , celini i savrsenstvu
Odgovornosti koje postavlja ka teznjama i nastajanjima granica
 VI GRUPA
Rekli su o delu
Gete (kada je završio delo):“Moje glavno delo je završeno.Ono što jos
imam da živim za mene je samo čist poklon i sada je zapravo svejedno da
li ću i sta ću uopšte još raditi.“
Šiler (1794. dok Gete još radi na „Faustu“):“Isto tako želeo bih da pročitam
one delove Vašeg „Fausta“,koji još nisu objavljeni;moram
Vam,naime,priznati da mi ono što sam dosad čitao izgleda kao Herkulov
torzo.U tim scenama vladaju takva snaga i bogatstvo genija,koji očigledno
odaju velikog majstora,i hteo bih da sledim koliko je moguće onu veliku i
smelu prirodu koja izvire iz ovog dela.“
Hegel u svojoj „Estetici“ piše o „Faustu“,toj „apsolutnoj filozofskoj
tragediji“,“u kojoj,s jedne strane,odsustvo zadovoljenja ljudskih težnji u
nauci,a s druge strane,privlačnost svetovnog života i zemaljskih
uživanja,jednom rečju,u kojoj tragično oprobano izmirenje subjektivnog
znanja i stremljenja sa apsolutnim u njegovoj suštini i njegovoj pojavi
predstavlja takvu obimnu sadržinu,kakvu ranije nijedan drugi dramski
pesnik nije smeo pokušati da obuhvati u jednom istom delu.“
Lukač:“Prerana veza,bila ona tvorevina i u najiskrenijoj najvećoj
ljubavi,može,dakle,u klasnom društvu da postane početak nerešivih
tragičnih konflikata.Ako ta veza ostane,mladić koji se vezao,postaje
žrtva;ako se trgne,gonjen nagonom da oslobodi sputane mogućnosti
za razvoj,mora da žrtvuje devojku.“
Vojislav Djurić:“Čoveku je dat kratak trenutak,nejako telo i omedjen
duh,a on ima i mutnu neodoljivu potrebu da se potvrdi,tj.
produži,uveća,proširi,ovekoveči spajanjem sa čitavim ljudskim i
vanljudskim svetom.“
Zoran Konstantinović:“Čovek ma koliko lutao i grešio,neka unutrašnja
sila utiče na njega da ostane na pravom putu.“
Miljan Mojošević:“Osnovno je u Geteovom „Faustu“ ono što je bilo
osnovno u veku prosvetiteljstva,pa zatim i u nemačkoj klasici,a to
je:vera u čoveka.I napor da se uspostave vrednosti zbog kojih vredi
živeti.I ne moći,ne hteti reći sebi:dosta,ni u težnji da se stvara,ni u
težnji da se što više postigne i što dalje stigne:“
 Faust, Goethe
Der Tragödie erster Teil
Nacht
In einem hochgewölbten, engen gotischen Zimmer Faust unruhig auf
einem Sessel am Pulte.

Faust
 Habe nun, ach! Philosophie,
Juristerei und Medizin,
Und leider auch Theologie
Durchaus studiert, mit heißem Bemühn.
Da steh’ ich nun, ich armer Tor,
Und bin so klug als wie zuvor!
Heiße Magister, heiße Doktor gar,
Und ziehe schon an die zehen Jahr’
Herauf, herab und quer und krumm
Meine Schüler an der Nase herum-
Und sehe, daß wir nichts wissen können
Das will mir schier das Herz verbrennen.
Zwar bin ich gescheiter als alle die Laffen,
Doktoren, Magister, Schreiber und Pfaffen;
Mich plagen keine Skrupel noch Zweifel,
Fürchte mich weder vor Hölle noch Teufel-
Dafür ist mir auch alle Freud’ entrissen,
Bilde mir nicht ein, was Rechts zu wissen,
Bilde mir nicht ein, ich könnte was lehren,
Die Menschen zu bessern und zu bekehren
 Razgovor o delu
Sta onda svaki od nas treba da nadje u Faustu posebno sebi blisko?
Pronadji nesto u situaciji , bilo u ideji , bilo u obliku!
Odgovori sebi sta je to sto te privlaci ili odbija!
Ni u Faustu nije sve ni lepo ni najlepse , ne bar za svakog.
Seti se Prologa na nebu , seti se sarenila scene Pred gradskom
kapijom , seti se prvog susreta Faustovog i Gretinog , seti se
zavrsne scene prvog dela.
Seti se Grete u zatvoru , tom pravom pravcatom paklu.
Seti se Faustovog prvog , velikog monologa , u sceni noc , kojom
pocinje radnja prvog dela.
Seti se jedne scene iz naroda , na bunaru.
Seti se krajnje kratke I krajnje potresne balade o tulskom kralju.
Razmisljajte I trazite odgovor bilo kojim pravcem , lakse ili teze
prohodnim kad se domognete kraja Fausta. Povezite kraj s
pocetkom : Da je covek u svom nejasnom nagonu sasvim svestan
svoga pravog puta.
 RAZGOVOR O FAUSTU
Lice I:Gete je svega nekoliko dana pisao uoci smrti,marta 1832,svom
prijatelju Vilhelmu fon Humboltu:da se cak “preko sezdeset godina”
nosio sa svojim FAUSTOM.
Lice II:Da,zna se da je pre odlaska u Vajmar,cini mi se,novembra
1775,kada je za sobom imao Geca,Vertera I 26 godina zivota,vec bio
napisao prvu verziju poveceg dala drame,tog PRAFAUSTA.
Lice I:Tek,potom se Gete ponovo vratio FAUSTU,da ga
nastavi,zamislite,tek posle 26-ogodisnje pauze.
LiceIII:Onda je tek shvatio,a I zacudio se koliko mu FAUST lici.
Lice II:Verovatno,ali ipak nije uspeo da dovrsi ni prvi deo tragedije.
Lice I:Opet je nakon toga nastala pauza sve dok su novo izdanje
celokupnih dela,Siler svojim prijateljskim podsticajem,I verovatno I sami
citaoci,koji su ocekivali nastavak tragedije,ucinili svoje da se Gete
ponovo vrati FAUSTU.
Lice IV:Tesko je pesniku bilo da se ponovo vratislozenom
poslu siroko koncipirane drame,a dici ruke od nje nije
nikako mogao.Kolebao se,menjao,odstupao od legende,a
unosio,sto verovatno nije ni bio svestan,sve vise
sebe,svoje sredine,svog doba I svojih poetskofilozofskih
pogleda…(prekidan)
Lice I:Izvini,slazem se sa tobom.Verovatno je pomerao I
prilagodjavao I same godine Faustovog zivota sa pocetka
drame…(prekidan licem IV)
Lice IV:Mladi pesnik FAUST je izgledao dosta star I sa 30
I 40,a u poodmaklim godinama ucinilo mu se da ga treba
pomaci ka 50-oj godini…(prekidan licem II)
Lice II:Zasto?
Lice IV:Pa,verovatno u tim godinama,podmladjivanje ima
vise smisla.(smeh)
Lice I:Da,kada je 1808.,u novom izdanju celokupnih
dela,izasao prvi deo (Faust.Jedna tragedija.),bilo je vec
napisano po nesto,u vezi s lepom Jelenom,I za drugi deo
drame.
Lice III:Upravo u tom periodu od 1790-1808.,a I pod
uticajem Silera,je vec zreli Gete,izmenio mladalacki
koncipiranog titana u coveka u njegovom vecitom
stremljenju ka boljem.
Lice IV:Verovatno si u pravu,Faust je tada bio usmeren
da, ma koliko lutao I posrtao,ipak na kraju stigne do
ostvarenja svog vec ranijeg saznanja…
Lice I:Kojeg?
Lice IV:Da je svrha covekovog zivota da stvara,da
saznanje pretvara u delo,da menja svet kako bi postao
boljim.
Mentor/prof.:Da,I pored niza pojedinacnih
tragedija,Faust je,snagom plemenitog jezgra u dobrom
coveku,izasao na pravi put I ucinio dobro za mnoge
ljude,jer,na kraju drugog dela,u petom cinu-taj deo je,za
razliku od prvog,podeljen u scene,rasporedjen u cinove-
isusuju se prostrane obale mora I stvara se na njima
prostor za bolji zivot ljudi koji ce ih naseliti.U
predosecanju njihove srece oseca Faust zadovoljstvo
zbog onoga sto je za njih ucinio,tu je kraj njegovog
zivota,I dusa ne ide ka paklu,kuda ju je vukao
Mefisto,nego ka nebu,gde je sacekuje Gretin
duh…(prekidan od svih)
Lice II:Profo,molimo Vas,sto manje tog akademizma.
Profa:Da,da,da.Izvinite.Nastavite dalje!(osmeh)
Lice I:Gete se Faustu vraca sredinom 20-ih I radio je na
njemu nekih 10 godina (prekidan licem III)…
Lice III:Ne,nekih sedam godina,nastavi,molim te!
Lice I:Da,da u pravu si!Sedam godina I to sve do kraja
zivota,pri tom je,ako se dobro secam napisao da je
“obavio glavni posao” svog zivota.
Lice III:Da,zapecetio je rukopis,pa ga je jos jednom
otvorio uoci smrti,da jos nesto popravi.
Lica II:Bila je to ona nevolja:kada coveka vuce nesto
neodoljivo ka predmetu svoje preokupacije,i
obrnuto,kada ga povremeno I tera od nje,valjda I nekim
oblikom razorne sumnje da je to sto radi uzaludna muka.
Lice I:Neverovatno!Negde Tomas Man,taj geteovac
nemackog porekla I svetskih sirina,kako je cesto sebe
hvatao da se beznacajnim povodom udaljivao od
pisaceg stola,I kako je sebi komandovao:da bezanja
nema,da se mora natrag na posao.I Gete je bezao od
FAUSTA,a I vracao mu se.
Lice IV:Drugi deo izasao je posthumno,1833.
godine,kao 41.sveska celokupnih dela.
Lice II:Sta je onda FAUST po Vama?
Lice I:To je kao celina,I prvi I drugi deo,spoj
je,poetskofilozofskog,I onog Fausta iz legende,I samog
Getea,I coveka zamisljenog I oblikovanog da za vecita
vremenareprezentuje stvaralacko nezadovoljstvo
postignutim.Poezija I realnost-Dichtung und Wahrheit-na
osobit,izuzetan nacin.
Lice III:Znate sta je meni cudno?(svi u glas “sta?”-lice III
nastavlja dalje)Cudno je to koliko je Getea,tog
mladog,neobicno darovitog,siroko obrazovanog coveka
iz bogate,ugledne frankfurtske porodice,privukao bas
nemacki 16. vek,vek reformacije…..(prekidan licem IV)
Lice IV:Koju je pokrenuo sin saksonskog rudara,vek
Seljackog ustanka,vek majsterzengera,tih marljivih
zanatlija,vek tzv. narodnih knjiga…
Lice II(mu upadne u rec):Negde pocetkom osme
decenije 18.veka,u jeku buntovnog,genijalnog
knjizevnog sturm I dranga,kada se pojavljuje I
VERTER,stvara Gete….(prekidan licem I)
Lice I:Od gradje o zagonetnom riteru ustaniku Gecu od
Berlihingena dramu koja ga je prva I proslavila…
Lice III(nastavlja dalje):Da,Gete pise prve scene o
Faustu I sastavlja pesmu o zaboravljenom obucaru I
majsterzengeru Hansu Zaksu.Sve same rehabilitacije!To
je izraz Geteove vere u coveka!
Prof.:Staru temu o otpadnistvu od Boga,I o paktu s
djavolom,povezali su Nemci,dva veka pre Getea,za ime
Georga,odnosno Johana Fausta,coveka koji je ziveo od
oko 1480 do 1540.;tacno na prelazu iz Srednjeg u Novi
vek.Otom Faustu istorija ne zna mnogo:belezi se njegov
boravak u nekoliko univerzitetskih gradova,medju kojima
je I Luterov Virtenberg,I njegovo bavljenje
alhemijom,astrologijom,medicinom.A legenda hoce I o
njemu da zna mnogo.Pripisivali su mu ne samo da je
pokusavao da leti I da se bavio proricanjem,da je sa
djavolom ugovor sklopio,da ga je,razume se,djavo
odneo.Tek oko pola veka iza Faustove smrti,stampana
je oko 1587.,u Frankfurtu na Majni,prva “Istorija o
doktoru Johanu Faustu”.Ta knjiga izvestava da je Faust
rodjen na nekom selu kod Vajmara.Dakle,ima nekog I
od tako reci geografskog afiniteta izmedju Fausta I
Getea.(prekidan od svih)
Lice IV:Profo,to nam je vec poznato.
Profa:Da,da,da!Surova kazna nad Faustom opominjala
je vernike da se ne usude posumnjati u ono sto ih crkva
uci.Inace ce ih,bukvalno crkva odneti.Faust je kaze
knjiga,”zloupotrebio rec gospodnju”.Zato je jedne noci
“izmedju dvanaest I jedan” navalio na kucu u kojoj je bio
Faust “tako silovito vetar da ju je zahvatio sasvih strana
kao da hoce sve da unisti,a nju s temejlom da unisti I
sravni”…
Svi u glas:Znamo,pricu…!
Lice III:Da I kad su Faustovi prestraseni studenti ujutro
usli u sobu doktora Fausta “po zidu se video mozak,jer je
djavo bacao Fausta o zidove.Lezale su tu I njegove oci I
nekoliko zuba-uzasan I strasan prizor.Studenti pocese
da ga oplakuju I da jadikuju za njim I svuda su ga
trazili.Najzad mu nadjose telo napolju na
djubristu.Landarali su mu I glava I svi udovi”
Lice IV(dodaje):Uzasno.Podseca na mucilista I ranijih I
kasnijih vekova.Pakao kao realnost I kao metafora!
Profa,pokusava da uzme rec:Od takvog I tako opisanog
Johana Fausta,srocio je Gete svog Hajnriha
Fausta,nadaleko cuvenog naucnika,profesora,istrazivaca.
Lice II,prekida profu:Zbilja;sve iz osnova preokrenuto,kao
da se veliki pagan Gete sali s Bogom I nebom.A ne sali
se,nego ih,umetnicki I filozofski,tumaci za novo,svoje
prosvetiteljsko-prosvetarsko vreme.
Profa(uporno):I za buduca ne dogmatska vremena,da I on
pomogne da covek postane punoletan,da se osloni na svoj
razum.Znate li sta stoji u knizi za narod:”ko zna volju
gospodnju,a ne izvrsava je,taj dvostruko strada.”Po
Geteu:covek kome zelja da sazna istinu ne da mira,ne
moze se prepustiti djavolu.Cak I Siler,u jednoj od
mnogih,uostalom I sa Geteom zajedno sastavljenih ksenija
kaze:
da se “Faust u Nemackoj na zalost vec cesto predavao
djavolu.”Kad bi to bilo samo u Nemackoj!U velikoj Silerovoj
dramskoj trilogiji jedno lice kaze o Valenstajnu,o kome se
stvorio mit da je cak ne ranljiv,kako se vec uveliko zna da ima
u svojoj sluzbi “iz pakla djavola”.Djavo je…(prekida ga lice III)
Lice III(nastavlja):I kod nemaca isuvise dugo,I odavno,bio
realnost odradjene vrste,nesto u sta se verovalo da postoji
stvarno,a ne samo u fantaziji.
Profa ga prekida I nastavlja dalje:I Tomas Man je pisao
jednog “FAUSTA”.I to veoma,rekao bih,poeticno!I nista manje
politicno!Znate li sta je tu cudno?Da,on,veliki postovalac,I
Geteov I Silerov,potvrdjuje onu Silerovu epigramsku
konstataciju.
Lice IV:Ali Geteov Faust je Nemac podignut do metafore za
uopste coveka nosenog stvaralackom strascu.Lik koji,slicno
Geteu,reprezentuje pod svojim nemackom imenom,coveka
koji silom svoga uma hoce cak I nemoguce.
Lice II(ga prekida):Mislis na opkladu izmedju Gospoda I
Mefista,u Prologu na nebu?
Lice IV:Da,tu je u dramu uvedena osnovna misao:hoce
li,u coveku I u svetu pobediti na kraju princip dobra I
zla,stvaranja I rusenja.
Lice II:Hoces da kazes,da je u staroj,bar
poznatoj,pohriscanjenoj legendi jasno da je Faust
osudjen na propast?
Lice IV:Da,on je unapred osudjen,I citava knjiga je tu da
“obrazlozi” unapred donesenu presudu.
Lice I:Da,da.Slazem se.U Geteovom delu,vec je na
samom pocetku,u Prologu na nebu,jasno da je Faust
unapred pomilovan za sve sto bude radio.
Lice III:Zasto?
Lice IV:Jer,Gospod ne moze da izgubi opkladu!
Profa se ubacuje:Od elegicne Posvete,pa preko
Predigre u pozoristu,gde se,sa pomalo vec zamornom
opsirnoscu,vodi diskusija o svrsiumetnosti I najavljuje tok
desavanja drameprvo u malom,obicnom,pa zatim u
velikom,visokom svetu;pa peko genijalno srocenog
Prologa na nebu,kojim su nagovesteni Faustovi
putevi,citalac je doveden u Faustovu “usku gotsku sobu.”
Lice IV:Simbolicna je teskoba sobe…
Lice III (prekida ga):Da,ipak je to jos uvek Srednji vek.
Lice II:Da,ali Faust mu se I ocajnicki otima!
Lice I:Ipak,za razliku od raskosnog baroka,ta gotika je
nekako hladno doba.Imam utisak da mi Faust deluje kao
neka stara katedrala,dugo zidana,dozidjivana I
prezidjivana,prilagodjavana raznim stilovima?
Lice IV:Kul!Upravo tako,Prolog na nebu,npr. Deluje
barokno raskosno:najblizi,sto ce reci najposlusniji
doglavnici-u drami su to arhandjeli-cekaju da se pojavi
vrhovni vladar,pa slavopoji njihovi,vrh
hijerarhijski,obogacen pak neobicnom novinom da sme
tu da budei otpali doglavnik,Mefisto.
Profo ga dopunjuje:Samo bih dodao na ono,deluje
barokno raskosno,onom transpozicijom feudalnog
drzavnog vrha na hriscansko nebo I onde nastavio
misao kao ti,najblizi…
Lice IV:Hvala profo!Izrazito je barokna ona silna
teatralnost,ali ne toliko I sam jezik kojim se ona
opisuje!U gotskoj sobi sedi Faust rastrzan izmedju dva
sveta:tesno mu je I u dusi;I muci se,predaje se ocajanju
do praga samoubistva.
Lice III:Hoces da kazes da je to predavanje
afektu,tipicno za coveka doba baroka?
Lice IV:Da,baroku su,citav vek pre Getea,pogodovala takva
osecanja.A u…
Profa ga prekida:U drugom delu FAUSTA,narocito u IV cinu
sa Jeladom kao pozornicom,stvara se utisak da se siri
arhitektura,odnosno arhitektura renesanse.I to je samo jedna
od mogucnosti dozivljavanja Fausta.Da,ovo poredjenje-sa
kakvom starinskom,impozantnom katedralom-bliza je onom
ucenom delu Fausta,reko bih.
Lice I ga prekida I pomalo nepovezano pokusava da
pocne:U Posveti,napisanoj 1797.,kad je Gete bio u
pedesetim godinama zivota,a stampanoj 1808 kad se
primicao sezdesetoj,on se ispoveda kako mu likovi koji nadiru
kroz secanje “mladalacki potresaju grudi.”U drugom delu
drame,pisanom mnogo kasnije,drugi I drukciji likovi.Ali:likovi-
cudesno potresaju I prozimaju samog Fausta,da se u jednom
trenutku cak I pita,da li su to snovi ili secanja.Dakle:u neku
ruku,I u ponecem,slucajan mozda?Znak jednakosti izmedju
pesnika I njegovog Fausta?
Lice III:Da,dobar zakljucak!A u sceni Noc,prvoj sa Faustom,u
“uskoj gotskoj sobi”,secanja na detinjstvo,kad cuje uskrsnja
zvona,odvracaju ga da ne izvrsi samoubistvo.
Profa pokusava da nastavi,skolski dize dva prsta.Svi u
glas:Da! Profa nastavlja:Dobar deo Fausta,sagradjen je od
stare gradje,iz knjige za narod,iz vremena kad su I ucene
glave verovale da stvarno postoji raj I pakao,andjeli I
djavoli.Takav je bio Srednji vek.Sve se to pretvara kod Getea
u simbole.Ali stvara se I takav utisak,kao da I sam Gete
veruje u stvarno postojanje svega toga.To su dve
kulturnoistorijske perspektive…
Lice IV:Hocete da kazete:Faustova I Geteova?
Profa:Da,tako je.Udaljene su jedna od druge mnogo vise
zbog razlika u poimanju sveta negoli duzinom vremenskom
dozivljajem I sadrzajem,da oni deluju I na vreme
postgeteovsko,bogami,ne slabeci ni dan-danas.Ni na
ovoj,mogu reci,trecoj ravni,ovovremenskoj,FAUST nije samo
istorija;on je I vizija;ali on je…
Lice I (ga prekida):Mislite u mnogocemu,zbog dubine
poniranja u zajednicke predele duse,I zbog
mnogostranosti sagledavanja covekovih
situacija,poetskofilozofski poucan I za citaoce naseg
vremena?...
Profa:Da!
Lice II:Dokaz je I repertoar u pozoristima!
Profa,nastavlja:Faust govori o dve duse koje mu
rastrzaju grudi,a ima ih I u njemu,kao I svakom
coveku,ko zna koliko.
Lice III pokusava da bude duhovit:Vidi,vidi,Faust je
vec I onda kulirao!!!(svi u smeh)Pa,koliko je to prirode u
njemu skriveno?
Profa:Mnogo,veoma mnogo.Veoma raznovrsnoh,tako
da I sam sebe nekad ne prepoznaje.On kaze da se
najljudskije oseca medju obicnim svetom,u onom
praznicnom sarenilu I ispred gradske kapije.
Lice III (pomalo seretski):Ali on se ne oseca ni malo
lose ni kasnije ,na carskom dvoru,u drugom delu drame.
Profa:No,narodska je crta-drzimo se sada prvog dela-
veoma jako naglasena I ispoljena.Kolika razlika,na
primer,izmedju starog seljaka kada,prostodusno
zahvalan I pocastvovan,slikovito pozdravlja Fausta,
LICE II(uporedo): Da,i onaj ciftice, burgera, koji ne zna
za uzvisenje
zadovoljstvo nego da uz casicu slusa kako se negde,
podaleko od njegove kuce i njegove koze, dloze narod
medju sobom, a on moze na miru da gleda svoja posla.
LICE I: Uostalom, najlirskiji, i najportesniji, jer i
najdozivljeniji je deo FAUSTA koji je ispunila tragedija
plebejke Grete
LICE III: Pa i to je oblik Faustovog vracanja prirodi. Ta misao
vracanja prirodi bila je u Geteovo vreme vise poetska- filozofska: pitanje
jedinstva izmedju prirode i coveka, prirode i kulture.
LICE IV: Danas je ona u neku ruku, zar Vam se ne cini
trivijalizovana, i svedena na pitanje zastite covekove sredine. Bolje
receno, ekologije?!
PROFA,
zamisljen: Cudno, cudno. Ali da... Ka prirodi i prirodnom
coveku je usmeren i zaokret od nauke prema Greti, i put od...
LICE IV, ga
seretski prekida
uz osmeh ... profesorove "uske gotske" do Gretine "male ciste"
sobe. Tu faust i kaze, da vise ne prepoznaje sebe. Zar Vam se ne cini
kaze, da u Getonoj tragediji ima ipak neceg, kako bih rekao, tipskog?
PROFA, poku-
sava da objasni: Motiv cedomorke je jedan od omiljenih iz perida
buntovnog sturm-i-dranga. Cesto se u ono doba ponavlja motiv: da
cestita plebejka bude zrtva obesnog mladica iz visokog drustva
LICE III
(zajedljivo): I Faust je, dakle, u neku ruku zavodnik!
PROFA, ne
obraca paznju
na zajedljivost...: Nije slucajno ni to, sto je Greti cetrnaest
godina. Zasto? Ukoliko je devojka neiskusnija, utoliko je greh
veci.
LICE III,ponovo
upada zajedljivo: Ali Faust nije plemic!
PROFA nastavlja Presudom na pogubljenje zavrsio se
januara 1772 proces Margareti Brant, u Geteovom rodnom
gradu, zbog cedomorstva. Na sudjenju devojka je izjavila da
ju je na zlocin naveo- niko drugi no djavo. Da mladog Getea;
opterecenog nelepim postupkom prema
svojoj devojci iz strasburskih studentskih dana, potresao je
ovaj dogadjaj. Lik bezazlene Margarete u FAUSTU nastaje iz
pesnikove, i to ne samo pesnicke patnje.
LICE I: Hocete li time da kazete da je Gete, podigao
Gretu iznad Fausta. I za toliko spustio Fausta kao eticko bice.
PROFA: Da , upravo tako. Ucinio je nesto slicno prvi put
sa Marijom i njenim partnerom, kolebljivim nistavkom Vajslingenom,
u Gecu od Berlihingena. Da, slicna situacija je i u Klavihu.
Verovatno su to, varijacije dozivljaja iz vremena kada se stao
zanositi i Sekspirom. Ludi, i luduje, i Greta u FAUSTU na veoma
slican nacin kao i Ofelija u HAMLETU. Znate sta je tu neobicno?
Faustov lik se osvetljava sa raznih strana: preko Grete; iz njoj
sasvim suprotnog pravca, preko Mefista; preko pomocnika Vagnera;
preko naroda. A iznutra: ...
LICE IV ga pre-
kida, shvatajuci
sta zeli reci: Najvise preko monologa!
PROFA, nastavljaJohanes Beher pise negde sasvim jednostavnim
stilom, da covek moze i od celika biti cvrsci. Koliko i Faust moze, i
mora da podnese, izrazava isto tako jednostavno recen stih.
(Prekida ga lice IV)
LICE IV: "O da se nisam nikad ni rodio!" Zanimljivo!
LICE II nastavlja Iste reci ocajanja izgovara i Birgerova
Lenora. Koliko njih ih uopste nije igovorilo nekad u zivotu!
LICE III: Hocete li mozda da kazete time, da je taj
visoki stepen patnje zbog nesrece voljene osobe- izraz onog
dobrog jezgra u Faustu?!
LICE IV: Mozda! Zar kraj Gretine tragedije nije i kraj
Faustovog hoda kroz "mali svet"?
LICE III, pomalo
zbunjeno: Odatle, dakle, je taj tzv. veliki skok u veliki
svet: vrh drzavne uprave, car, dvor, maskarade, orgijanje i
simboli.
PROFA, pokusava
da rezimira: Na kraju prvog dela stoji spasenje Gretine
duse. Posle pogubljenje, razume se. Zemaljska i nebeska
pravda se nisu slozile. Na kraju drugog dela stoji spasenje
Faustove duse. U susret joj dolazi, secate se, Gretin duh, da
je povede ka nebu.
LICE III
(dobacuje): Njegovu dusu jedino i mogu da ocistiti cuda i
prevelika milost!
PROFA,nastavlja Znate sta je tu jos neobicno? Ruganje!
SVI U GLAS: Kakvo ruganje?
PROFA nastavlja Mefistovo ruganje fakultetima- onda ih je bilo
svega cetiri- za koje se istice veoma lici Herderovom ruganju pred
Gretom za njegovih studentskih dana u Strasburu, moze mnogima
izgledati aktuelno i danas. U vrlo ozbiljnom Morgenblattou, od pre
sto i vise godina, citamo velike naslove o "krizi nemackih
univerziteta", takve citamo i danas. Naime; mnogo cemo se manje
cuditi svim "krizama" svoga doba ako malo bolje poznajemo "krize"
kroz koje se prolazilo na putevima do naseg doba FAUST je
bogatstvo i u tom pogledu! FAUST poprima sa svakom dobom i
nove sadrzaje, nove moguce aluzije, simbole vremena koje mu se
obraca. On se obraca, odredjenim, poetski recnim porukama i
vremenima koja dolaze i nailaze, ali i ta vremena se ogledaju u
njemu i daju mu tim samoodrzavanjem i svoje sadrzaje. Ima u njemu
mnogo prijemnika za sabesednistvo i sa raznorodnim epohama. Ima
u njemu uspona i padova! Jake svetlosti i tamne senke!
Covekoljublja i surovosti!
LICE IV: Nije mi potpuno jasna granica izmedju
Fausta i Mefista: kao likove i kao simbola. Cas se
mesaju, cas se ostro razdvajaju, kao zli i plemeniti porivi
ne samo u svetu nego i u pojedincu.
LICE I: Mefisto hoce da svet, a Faust da ga
dogradjuje. Mefisto je u najvecoj meri ono sto ne bi hteo
da bude, ali mora biti: negacija, antiteza u ...
LICE III,
ga prekida: U neumitnom dijalektickom trotaktu:
teza- antiteza- sinteza, i tako vecito dalje.
LICE II: Da, ali niti je Geteov gospod iskljucivi
biblijski Bog, niti mu je Mefisto iskljucivo crni, zli djavo. I
jedan i drugi su priblizeni covekovoj prirodi. Mefistova
duhovitost i otvorenost cine ga na momente i vrlo
simpaticnim u poredjenju sa arhandjelima. Njegovi
seretluci su nabijeni humorom. Superorna Mefistova
ironija! Kakvo vreme! Da li je nalik nasem?!?
PROFA nastavlja Cudna je ta situacija da Bog ne samo
sto dozvoljava djavolu da i dalje dolazi na nebo, nego se
cak i kladi sa njim. Nije li i to bogohuljenje? Surova
starozavetna Knjiga o Jovu dala je Geteu podsticaj za
Mefistovo kusanje Fausta. Mefisto ipak nije dobio
opkladu, nije dobio Faustovu dusu. Pitam se, da li bi, po
ikakvoj drugoj pravdi osim pesnickoj, i Faust dobio
opkladu? I sam Bog? To moramo sami suditi i doneti
sud. U poeziji je, kao i u snu, mnogo sta moguce, sto u
stvarnom zivotu nije!
LICE I: Pa gde je FAUST onda najtragicniji?
LICE II: Tamo gde je i najlirskiji: u Geteovoj
ragediji!
LICE I nastavlja
sa pitanjima: Koliko narod voli Fausta?
LICE II: Vidi se iz scene pred Kapijom. Koliko
ga voli plebejka Greta, vidi se iz svakog njenog
postupka. I iz pesama koje peva kad je sama (iz publike
ustaju 10 odredjenih zenskih uloga i recituju pesmu
"Meine Ruh ist hin, Mein Herz is schwer; ich finde sie
nimmer, und nimmermehr....) (posle pesme, lice II
nastavlja): I iz prastanja, i iz zelje da mu da vise i od
svog zivota.
LICE I nastavlja
uporno Sta onda svaki od nas treba da nadje
u Faustu posebno sebi blisko?
Odgovor sledi iz datih uloga, i teksta cetvorici koji se
nalaze medju posetiocima. (Razlog : izbeci
identifikaciju sa onim sto se desava pred njima, "ne
terati" slusaoca da aktivno uzima ucesca u
razmisljanju).
LICE I: Pronadji nesto u situaciji, bilo u ideji, bilo u
obliku!
LICE II: Odgovori sebi sta je to sto te privlaci ili
odbija!
LICE III: Ni u FAUSTU nije sve ni lepo ni najlepse,
ne bar za svakog.
LICE IV: Seti se Prologa na nebu, seti se sarenila
scene pred gradskom kapijom, seti se prvog susreta
Faustovog i Gretinog, seti se zavrsne scene prvog dela.
LICE I: Seti se grete u zatvoru, tom pravom
pravcatom paklu.
LICE II: Seti se Faustovog prvog, velikog monologa,
u sceni Noc, kojom i pocinje radnja prvog dela
LICE III: Seti se jedne scene iz naroda, NA
BUNARU.
LICE IV: Seti se krajnje kratke i krajnje potresne
balade o tulskom kralju.
 ZAVRSNU REC DAJU MUSKO/ZENSKI PAR, STOJE ISPRED
SLUSAOCA I CITAJU TEKST:
Pesnicka lepota Fausta je - a nju treba citaoc i sam da trazi- negde
u onom obilju razlicito srocenih, raznovrsno iznijansiranig,
ponekad i celovito nabacenih scena, situacija, osecanja, misli,
dilema, konflikata, u spletu poezije i filozofije, ispovesti i
refleksije. Citacevo je pravo i da se pita: Kakvim putevima je
Gete vodio Fausta posle Gretine tragedije, da ga i pored svega
dovede na kraju do spasenja. Kakve je vrste to spasenje, je li
ono mera za meru, ili i Gete trazi pomilovanje: i za Fausta, i za
sebe, i za coveka uopste? Razmisljajte i trazite odgovor bilo
kojim pravcem, lakse ili teze prohladnim, kad se domognete
kraja FAUSTA. Povezite kraj sa pocetkom, gde na pocetku-
stoje one velikodusne reci: Da je covek u svom nejasnom
nagonu sasvim svestan svoga pravog puta. (NA KRAJU SVI
USTAJU I KLANJAJU SE POSETIOCIMA.)