EUR 1

dokument o poreklu robe

• Svet je jedan veliki tržišni ekosistem, povezan
međunarodnim ugovorima i sporazumima o
slobodnoj trgovini.

• Slobodna trgovina je u velikoj meri olakšana

međunarodnim ugovorima i regulativama u
koje spada i dokaz o poreklu robe, bolje
poznatiji kao EUR 1 dokument.
• Kontrolisano poreklo robe koja se uvozi sa sobom
nosi obređene benefite za uvoznike zbog
carinskih olakšica.

• Zemlje koje su usvojile ovaj dokument za robnu

razmenu sa EU su Albanija, Alžir, Bosna i
Hercegovina, Čile, Kolumbija, Egipat, Farska
Ostrva, Honduras, Island, Izrael, Jordan, Liban,
Lihtenštajn, Makedonija, Meksiko, Crna Gora,
Maroko, Nikaragva, Norveška, Panama, Peru,
Srbija, Južna Afrika, Švajcarska, Sirija, Tunis,
Turska, Ukrajina i Pojas Gaze.
• Dokaz o poreklu robe mora biti podnet zemlji
uvoznici u određenom roku od strane zemalja
izvoznica i ne sme da bude stariji od 4
meseca.

• Naša zemlja je potpisnica ovog međunarodnih

ugovora – ovim sporazumom omogućava se
slobodniji protok robe bez obračuna i plaćanja
carine.

• U nekim slučajevima carinske stope su u velikoj

meri smanjene u slučaju dodatka dokumenta o
dokazu porekla robe.
• Ovaj dokument se uglavnom dostavlja Carinskoj
Upravi i zemlja izvoznica, mora da ga dostavi na
vreme zemlji uvoznici radi ostvarivanja povlašćenih
carinskih uslova.

• Ukoliko se dostavi sva potrebna dokumentacija,

dokaz o poreklu robe se može videti na izlaznom
računu, i to u slučaju ako vrednost robe prelazi
6000 evra.

• EUR 1 obrazac se može otvoriti i na osnovu

izjave o poreklu koja se dostavlja sa svom
pratećom dokumentacijom.
 Roba može biti:
• Preferencijalno poreklo robe – roba je
srpskog porekla
• Nepreferencijalno poreklo robe – nije srpsko
poreklo,

• Carina se plaća za robu nepreferencijalnog

porekla !

• Ukoliko nema dokaza o poreklu robe, roba se

tada carini po normalnoj tarifi.
• Poreklo robe i pravila o poreklu robe se razlikuju.
• Postoje dve vrste porekla robe: preferencijalno i
nepreferencijalno.

• Ove dve vrste se bitno razlikuju. Kada pričamo o

nepreferencijalnom poreklu robe bitno je razlikovati dve
velike grupe proizvoda.

• Postoje proizvodi u celini proizvedeni u jednoj državi i roba

koja je u dovoljnoj meri prerađena u jednoj državi.

• Kada su u pitanju proizvodi koji su u celini proizvedeni u

jednoj državi (ili zajednici država) govorimo uglavnom o
primarnim proizvodima, npr. mineralni proizvodi, biljne
sirovine i sirovine životinjskog porekla koje su pritom
prerađene u finalne proizvode.
• Međutim, kada su u pitanju proizvodi koji su
prerađivani na više geografskih lokacija i više država
tada se stvari menjaju.
• Tada se poreklo robe vezuje za državu gde je roba
imala svoju finalnu i najbitniju, ekonomski
opravdanu obradu.

• Postoji više načina za utvrđivanje nepreferencijalog

porekla robe: kriterijum obrade, vrednosti i izmena
carinske oznake iz Carinske tarife.

• Ukoliko na carini tako propišu – mora se nekada

dostaviti i dodatni dokument o poreklu robe.
• EUR 1 je dokument kojim se označava i dokazuje
preferencijalno poreklo robe. Ukratko, robi kojoj
se u carinskom postupku daje povoljniji tretman.

• EUR 1 dokument se popunjava na jednom od

jezika na kojima je sporazum potpisan i mora biti
u skladu sa svim zakonskim regulativama.

• Podnosilac mora biti spreman da u svako doba

carinskim organima dostavi svu dokumentaciju
vezanu za poreklo robe.

• Carinski organi mogu zahtevati i izjavu uvoznika

da proizvodi ispunjavaju sve uslove i, ukoliko je
to potrebno, čak i prevod dokumenata.
• EUR 1 obrazac moraju pratiti i određeni
dokumenti kao što su:
• dokazi o postupcima koje je preduzeo
izvoznik za dobijanje robe,
• nabavku materijala i preradu materijala.

U ovom slučaju mogu se dostaviti računi da

bi sve bilo transparentno.
• Umesto EUR 1 dokumenta u nekim slučajevima
može se koristiti i Izjava na fakturi.

• 6000 € – Izjava na fakturi se može koristiti samo

ukoliko vrednost robe ne prelazi ovu cifru.

• Baš kao i EUR 1, tako se i Izjava na fakturi, tj.

njena kopija, mora čuvati najmanje 5 godina.
EUR. 1 No A

Štampa se u tri primerka

1- žuti – dostavlja se carini uvoznika

2- beli – ostaje carini izvoznika
3- zeleni – ostaje izvozniku, a kopija špediciji
Značenje rublika u obrascu:
1- izvoznik, pošiljalac
2- carinska zona
3- primalac robe
4- zemlja porekla
5- odredište, zemlja u koju se roba uvozi
6- registracija prevoznog sredstva
7- primedbe, u starom obrascu odnosi se na kumulativno poreklo
robe
8- količina, oznaka, vrsta pakovanja, opis robe
9- bruto težina robe
10- broj fakture koju izdaje pošiljaoc-prodavac prema
kupcu i datum
11- carinsko odobrenje
12- Izjava izvoznika
13- zahtev za verifikaciju autentičnosti i tačnost ovog
sertifikata, popunjava carina zemlje u koju se roba uvozi
7- „DUPLICATE“- OF MISSED EUR 1 No A
„ISSUED RETROSPECTVELY“
– Izdat retrospektivno
 Царинске зоне
EFTA
Европска асоцијација за слободну трговину (енгл. European
Free Trade Association

ЦЕФТА (енгл. Central European Free Trade Agreement, CEFTA)

- Централноевропски уговор о слободној трговини, трговински
споразум
-Србија....
припрема за пуно чланство у ЕУ.

-ССП – земље ЕУ

-Царински савез – CT2 уместо EUR 1

 Zadatak 1:
Pošiljka koju čini rođendanska dekoracija u količini od 395 koleta
rođendanskih svećica, od pošaoca TZR OAZA, MEDVEĐA,TRSTENIK
izvozi se za BiH. Masa jedne kolete iznosi 3,60 kg.

Roba je proizvedena u Republici Srbiji, a broj fakture po kojoj se

roba izvozi je 354 od 22.06.2020.

EUR 1 potpisuje Marko Marković, menadžer logistike iz TZR OAZA,

MEDVEĐA,TRSTENIK.
Pošiljka se prosleđuje iz Carinske ispostave Kruševac (14036 CI)
Carinarnica Kruševac.
Datum izdavanja i datum potpisivanja je 22.06.2020.
Za prevoz se koristi kamion registarskih tablica
KV 256-AM.
Carina u BiH ne zahteva verifikaciju autentičnosti i
tačnost ovog sertifikata.

Šta se dešava ako to ipak bude zahtevala ?

HVALA
NA
P A Ž NJ I