Sajdelova kritika Kerentajnerovog shvatanja radne kole

1. Primedba se odnosina objanjenje cilja koji se uvoenje runog rada eli postidi. K je trebao
da bude odluniji i otrije iskae cilj. K posebno naglava rad u funkciji napretka drave dok S
smatra da je tako krupna promena zahteva drugaije formulisanje cilja. Cilj vapsitanja je
obrazovanje oveka prema njegovoj petostrukoj prirodi (fiz, duh, soc, est i moral) i svih pet
strana moraju se razvijati na njegovu sredu i dobrobit drutva. Iz ove fomuacije cilja v
proiziazi sledede
Vaspitanje ne moe biti samo intelektualno ved mora da zahvati linost u celini
Vaspitanje ima i individualni i socijalni karakter
2. Prigovara K da nije razumeo odnos izmeu knjige i rada, da nije shvatio pravi znaaj knjige
za obrazovanje i kulturu uopte. S istie i da su knjiga i rad nosioci kulture, ali ipak je istakao
da knjiga nije osnov kulture ved rad pa se sa takvim stanovitem pribliio K.
3. Prigovara K to nije odredio pojam obdarenosti jer se ideja o uvoenju rr u kole ne moe
ubedljivo odbraniti ako se darovitost shvata na nain na koji to shvata psih. S smatra da
obdarenost ne moe biti samo duhovna. Psihologija ne moe biti osnova pedagogje ved to
mora biti fiziologija, medicina, higijena i antroplogija
4. K dri predavanje u korist rada a pri tome velia stare osnove kole uenja odnosno
oiglednu nastavu i smatra je da osnovom sveg znanja ( posmatranje nas ne ui kako da
napravimo tunel) Rad je najavii princip nastave i vaspitanja jer rad sadri oiglednost, a
oiglednost ne sadri rad.
5. K nije objasnio zato je rad ranije u kolama bio nepoznat onima koji vladaju rad nije bio
potreban, u kolama koje su organizovane rada nije bilo.
6. K nije pokazao da je kola rada potreba modernog drutva i drave i da je reforma uslovljena
privrednim i drutvenim razvojem i da je radna kola soc i pol potreba. Radno vaspitanje je
nekada bilo zadatak porodice ali sa podelom rada i sa pojavom maina odnosno fabrikog
rada, ulogu za pripremanje za rad i radno obr mora da preuzma drava.
7. K nije istakao visoku vrednost runog rada za umetniko vaspitanje. Za S rr je najbolje,
najvanije i idealno sredstvo za umetniko vaspitanje. Nastava rada je nastava stvaranja i
kao takva doprinosi ne samo razvoju tela nego i najbolja metoda umetnikog obrazovanja.
Preporuuje uenje radom i da upravo radom dete stvara predmete,posebno istie
modelovanje.
8. K nije govorio u znaaju runog rada za pronalazatvo. U radu uenik je aktivan, on razmilja
kombinuje i ispituje, kroz rad se obrazuje samostalniji, originalniji i slobodniji duh koji sam
ispituje i i ima hrabrosti da ide sopstvenim putem.
9. K nije dovoljno naglasio ulogu runog rada u obrazovanje volje, morala i karaktera.
Formiranje moralnog karaktera za S je kruna vasptanja i glavno sredstvo da se to ostvari
jeste runi rad.
10. Prigovara K to ne govori o tome na koji bi nain kola bududnosti mogla da se ostvari, to
ne uvia uzajamnu vezu drutva i kole, to ne trai nikakave dr promene da bi se dolo do
nove kole, to svoj zahtev za kolom bududnosti ne zasniva ni na socijalnom prevratu niti
pak predlae neko drrugo reenje za ostvarenje tog cilja. S meutim smatra da se takva
kola ne moe stvarati bez bitnih drutvenih promena.

S ukazuje da se do kole rada ne moe dodi lako za to su pre svega porebna nastavna
sredstva i volja. kola bududnosti de biti kola moralnog vaspitanja. Za takvu kolu S se
zalae i veruje da je moe obezbediti samo demokratski ureena drava.