You are on page 1of 18

Kompetencije vaspitača u funkciji

razvoja dečje kreativnosti

STUDENTI:
DEJAN POPOV SPPP 19/2015
ELDENA STANIĆ SPPP 35/2015

MENTOR:
DR ALEKSANDAR STOJANOVIĆ

formalno ili stvarno osposobljen-kvalifikovan za neki posao. sposobnosti. .KOMPETENCIJE  Reč kompetentan (lat. merodavan. reč kompetencija (lat. takmičenja više lica za neko mesto. competens) znači nadležan. competentia) ima značenje merodavnosti. Kompetencija se definiše i kao zadovoljene nekog standarda postignuća.

 U širem smislu. Kompetentnost se određuje kao sposobnost za uspešno afirmisanje pojedinca u socijalnom životu. . a u užem smislu. pedagoške kompetencije se odnose na vaspitni stil. pedagoške kompetencije podrazumevaju poznavanje celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa.

tako što se darovitost. ponašanjima ili proizvodima (produktima).KREATIVNOST   Kreativnost se najčešće razmatra u kontekstu darovitosti i talenta. U mnogim stručnim krugovima prihvaćena je definicija po kojoj kreativnost predstavlja kompleks psihičkih osobina koje u povoljnim uslovima dovode do pojave novih vrednosnih proizvoda. talenat i kreativnost pripisuju osobama. .

razvijanju osećajnosti i mašte. razvijanju estetskih normi. Uloga vaspitača u razvijanju kreativnosti kod dece jeste pre svega u stimulisanju pozitivnih emocija.” Zato ga uz pomoć vaspitanja treba iskoristiti na svaki način koji se može zamisliti.  „Nema sumnje da je razdoblje ranog detinjstva najbogatije kreativnim potencijalima. .

  Umesto da sudimo i vrednujemo. treba da podržimo! Ono za šta se dete interesuje datog trenutka. . u razumnoj količini koja neće preopteretiti dete (tako da to što ga je zainteresovalo ne postane teška obaveza).

ka kooperaciji. ka delotvornosti. ka sporazumevanju. ka samorganizaciji i kao celovitosti što čini obrise modela akcione kompetentnosti i čemu bi svakako doprinos trebala dati i pedagoška praksa. .KOMPETENCIJE VASPITAČA U FUNKCIJI RAZVOJA DEČJE KREATIVNOSTI  Obrazovanje za akcionu kompetentnost podrazumeva istovremeni razvoj intrapersonalnih veština (samokompetencije) i interpersonalnih veština (socijalne kompetencije) i ostvaruje se u okviru sledećih orijentacija: orijentacija ka rešavanju problema.

individualni i socijalni. izdvajaju se: Autonomnost Tolerantnost Participativnost Otvorenost Fleksibilnost Samokompetencija bi tako u sebi imala oba aspekta.     Kao neophodne samokompetencijae da bi se pojedinac mogao ostvariti u individualnom i socijalnom životu i koje se istovremeno smatraju kriterijumima za usmeravanje njegove kompetentnosti. . shvaćen kao doživotni proces teče unutar procesa socijalizacije. jer razvoj. kao i razvoj individualnog i društvenog bića čoveka.

Informisanost i participativnost. Nezavisnost i autonomnost u odnosima sa tradicionalnim izvorima uticaja. otvorenost uma i kognitivna fleksibilnost. . Jasan osećaj lične efikasnosti u vlastitom i socijalnom okruženju.     Kao često isticana svojstva ove samokompetencije izdvajamo: Spremnost za nova iskustva i ideje.

. organizovanja.KOMUNIKACIJSKE (JEZIČKE) KOMPETENCIJE VASPITAČA  Može se reći da komunikacija predstavlja suštinu vaspitnog rada.  Priroda njihove profesije je usmerena na slanje poruka -oni skoro u svim vaspitno-obrazovnim situacijama šalju informacije i poruke u vidu instrukcija. proveravanja. pa iz toga proizilazi i potreba za razvijanjem i usavršavanjem sposobnosti verbalne i neverbalne komunikacije vaspitača. podsticanja. analiziranja. usmeravanja.

 Uspešnost komuniciranja zavisi od uspešnosti uklanjanja barijera u komunikaciji. predznanja. vaspitači moraju dobro poznavati mentalni sklop. motive vaspitanika sa kojima komuniciraju u vaspitno-obrazovnom radu. Da bi bili sposobni za to. neverbalne i posredne komunikacije. . Pripremanje vaspitača za budući poziv podrazumeva razvijanje svesti kod njih da je potreban balans između verbalne.

osim sa decom. Unapređivanjem komunikativnih sposobnosti vaspitača doprinosi se da oni. kolegama i lokalnom zajednicom. .  Dijalog se smatra idealom ljudske komunikacije i garantom uspešnog vaspitanja. uspešno komuniciraju i sa njihovim roditeljima.

jer ono ograničava ideju o potpuno razvijenoj osobi. koje se zasnivaju na znanju.  Vaspitačka kompetencija je višedimenzijalna pojava. . Osnovne dimenzije su: pedagoška i stručna.JEDNODIMENZIONALNE I VIŠEDIMENZIONALNE KOMPETENCIJE VASPITAČA  Pedagozi koji se bave ciljem vaspitanja i obrazovanja insistiraju na prevazilaženju jednodimenzionalnih kompetencija obrazovanja. jer je posredi veoma složeno područje delovanja.

Stručne kompetencije  3. Socijalne kompetencije  4. Lične kompetencije  2. Akcijske kompetencije  5.Vaspitač ispoljava sledeće kompetencije u neposrednom radu sa decom:  1. Razvojne kompetencije .

REFLEKSIVNE I SAMOREFLEKSIVNE KOMPETENCIJE VASPITAČA  Refleksivne kompetencije su neophodne za razumevanje i reorganizovanje načina na koji vaspitači razmišljaju o procesu vaspitanja i obrazovanja. što je preduslov za promene njihovog ponašanja i načina rada. .  Od vaspitača se očekuje da budu refleksivni praktičari kojima evaluacija treba da bude sastavni deo svakodnevne prakse.

pre svega.PRAKTIČNE KOMPETENCIJE VASPITAČA  Od vaspitača se očekuje da stekne znanje u akciji. . akcija prethodi razmišljanju. znanje koje se manifestvuje u našim inteligentnim aktivnostima u kojima se razmišljanje o akciji događa u toku ili posle ostvarene akcije. primena teorije. tj. jer se smatralo da je pitanje vaspitno-obrazovne prakse.  Oduvek se veća pažnja posvećivala sticanju teorijskog znanja. nego sticanju praktične kompetencije.

 Sticanje pedagoške kompetencije je osnova za istraživanje. . razvijanje i građenje kurikuluma. kao i za ostavarivanje stvaralačke (ekspertne) kompetencije vaspitača. Sve ovo se smatra uslovom za profesionalizaciju vaspitačke struke.

HVALA NA PAŽNJI! Eldena Stanić . Dejan Popov Eldena Stanić .