KRALJICA AMAZONKI

Svetlost ranoga jutra blistala je ruiastim sjajem iznad niskih kula grada Amazonki. Prizor,
meutim, nije dugo trajao jer u ovim tropskim predelima sunce izranja skoro iz samog horizonta. U
zoru su Konan, abela i novoprispeli robovi izvedeni iz torova i odvedeni na trnicu roblja.
Ovde su ih, jednog po jednog, svlaili, odvodili na jedan izdignuti plato od kamena, pokazivali,
cenjkali se i na kraju - prodavali.
Kupci su bile ene, vladajui pol u Gamburuu. Visoki, vitki Mbonani stajao je po strani,
nezainteresovanog izraza lica. Zuru se cenjkao sa kupcima. ene-ratnice su pokazivale vie
potovanja prema Ganatama nego prema svojim mukarcima, jer su cenile njihovu vetinu hvatanja
robova.
Kada je doao red na abelu, devojka se zacrvenela i pokuavala da rukama zakloni svoje nago
telo. Zuru je okrenu ukrug i upita za cenu.
Pet pera! ree glas iz nosiljke prekrivene prozranim velovima.
Zuru jo jednom pree pogledom prema sakupljenim stanovnicima Gamburua i ree:
Prodato!
Konan je znao ganatski jezik koji se koristio na tritu i poticao iz junih delova kraljevine
Kua, pa je razumeo ta govore Zuru i glas iz nosiljke. Bio je iznenaen to je ponuena tako mala
cena. Jedno pero je bila vrednost zlata koje je sipano u pero neke vee ptice. Zlatna praina je
zamenjivala novac koji Amazonke jo uvek nisu nauile da kuju. Konan se udio zato za jednu
devojku plemenitog roda i izuzetne lepote, kakva je bila abela, nije ponueno vie pera. Osoba u
nosiljci je, mora biti, toliko vana da se niko ne usuuje na cenkanje s njom.
Bio je gladan, umoran i zlovoljan. Udarali su ga sve dok mu glava nije postala prava zbrka
modrica i oteklina. Terali su ga satima da hoda po najeem suncu, hranili ga i pojili zanemarljivo
malim koliinama hrane i vode, i bio je tako razdraljiv da se oseao kao lav koji ima zubobolju.
Kada je jedan od trgovaca robljem povukao njegov lanac prema platou, on je skoro nasrnuo u
ludakom gnevu, ali se brzo i povukao.
Pre nekoliko godina Konan bi poslao smrtonosni udarac prema trgovevoj glavi i ne bi mario za
posledice, ali teko iskustvo govorilo mu je da treba da obuzda svoje nagone. Mogao bi da ubije
ovog straara i jo nekolicinu, ali bi na kraju ipak bio savladan - u to je bio siguran. Ovi ljudi su
okorele ubice i nije im prvi put da imaju posla sa neposlunim robovima. Jedan od njih bi mogao da
baci koplje i probode ga, a oni su u tome bili prilino veti.
Ako ih napadne, moda e da ubije desetak ljudi, ali e ga ostali izbosti kopljima i isei
bodeima pre no to uspe da udahne vazduh i uzvikne ratni pokli. Osim toga, ko e da brine o
abeli? Kada je odluio da joj pomogne, morao je - mada je sam sebi izbegavao da to prizna - da
preuzme odgovornost na sebe i brine o njoj. On, dakle, mora da ostane u ivotu.
Oi su mu se suzile u tanke proreze, a usne vrsto stisle. Vene na slepoonicama su mu nabrekle
i snano otkucavale u nemom besu. Ruke su mu podrhtavale od suspregnutog gneva dok se
pribliavao kamenom platou. Jedan trgovac robljem je, opazivi drhtanje Simerijanevih udova,
pomislio da je to od straha, pa poe da se doaptava sa ovekom do sebe smejui se. Konan presee
oveka u turbanu jednim surovim pogledom i osmeh naglo nestade sa njegovog lica.
Skidaj se! reao je Zuru.
Moraete da mi pomognete da izujem izme ree Konan smirenim glasom. Noge su mi
otekle od hodanja zatim sede na ivicu platoa i isprui jednu nogu.
 Zuru epa izmu gunajui. Jedno vreme se uzaludno trudio oko nje.
Konan neprimetno privue drugu nogu do Zuruove zadnjice pa ga lupi iz sve snage. Zuru polete
kao iz katapulta i pade u jednu lokvu licem prema zemlji.
Vrisnuvi od besa, zamenik trgovca robljem se die na noge i zgrabi bi iz ruku drugog trgovca,
pa se vrati do mesta gde je sedeo Konan i cerio se.
Sad u ja tebe nauiti pameti, pseto belo! viknu Zuru besno zamahnuvi biem.
Kada se bi od koe nilskog konja zatalasao prema njemu, Konan munjevito isprui ruku i uhvati
kraj bia. Zatim, ne ustajui sa platoa, poe polako da vue Zurua prema sebi.
Budi pametan, malecki ree promuklim glasom. Sigumo ne eli da uniti svoju robu,
zar ne?
Mbonani, koji je posmatrao ovu scenu, pokua da prigui smeh pa ree: Belo pseto je u
pravu, Zuru. Neka ga novi gospodar naui lepom ponaanju, a ne ti.
Ali Zuru je bio suvie besan da bi posluao svog kapetana. On kriknu neartikulisano i izvue
svoj ganatski bode. Konan skoi na noge i prikupi lance kojima je bio okovan, da mu poslue kao
oruje.
Stanite! povika jedan neodreeni glas iz nosiljke prekrivene velovima. Zapovedniki ton
tog glasa zaustavi ak i razbesnelog Zurua.
Jedna crna ruka okiena draguljima razgrnu muslinske zastore koji su je skrivali od radoznalih
pogleda prostog sveta. Iz nosiljke iskorai prekrasna crnkinja i Konanove oi se rairie od
divljenja.
ena je bila visoka skoro est stopa, bezmalo kao i on sam, i imala je vrstu grau. Bila je crna i
blistava kao abonosovo drvo preliveno uljem.
Suneva svetlost se presijavala na vrhovima njenih punih grudi, obasjavala njena skladna bedra
i dugake, miiave ruke. U kovrdama njene crne kose blistala je kapica ukraena draguljima i
perjanicom od njegovog perja jarkih boja: ruiaste, smaragdnozelene i purpurne. Na uima je imala
nebruene rubine, a oko vrata - bezbrojne niske bisera. Narukvice od zlata zveckale su na njenim
rukama i nonim zglobovima. Osim toga, njena jedina odea se sastojala od suknjice napravljene od
koe leoparda.
Nzinga, kraljica Amazonki, ispitivaki odmeri Simerijanca. Tiina se nadvila nad bazarom.
Kraljiine usne se lagano razvukoe u zanosan osmeh.
Deset pera za belog diva konano progovori.
Vie nije bilo ponuda.
abeli je novi ivot robinje postao neizdriv. Teko joj je paalo to je ona, kerka-miljenica
monog kralja, morala da ispunjava svaku naredbu crne kraljice. to je jo gore, od robova se
zahtevalo da svoje poslove obavljaju nagi, a odeu su smeli da nose jedino slobodni plemenici.
Spavala je na slamarici punoj buba u prostorijama za robove.
Zapovednica robovima, ena promuklog glasa i teke ruke, probudila je nju i ostale robove jo
pre svanua i odredila im poslove: kuvanje, ienje, ribanje i sluenje za kraljevskom trpezom. Nije
joj se dopadalo da gleda nekadanjeg zingaranskog gusara, Konana, kako lei zavaljen u mekanim
jastucima, naliva se vinom od banana i gosti kolaima od ribe i drugim akonijama.
Njeno potovanje prema Simerijancu pretvorilo se u prezir. Ona nije znala re koju mi danas
znamo - igolo - ali je dobro znala o emu se tu radi. Njen prezir prema Konanu bio je pojaan
injenicom da on, izgleda, nije imao nameru da napusti svoj poloaj kraljiinog stalnog ljubavnika.
Nijedan ovek vredan svoga imena, mislila je, ne bi pao tako nisko da ak uiva u toj
odvratnoj, ropskoj dunosti. abela jo uvek nije imala ono iskustvo koje je Konan posedovao i
koje je govorilo da je bolje prihvatiti injenice onakvima kakve jesu, ako ve ne moe nita da
uinis da popravi svoj poloaj.
Kako je Konan bio jedina osoba u ovom odvratnom gradu koga je mogla da smatra prijateljem, i
njena patnja bi bila jo stranija da joj on, u retkim prilikama i kad niko ne gleda, ne uputi poneki
prijateljski mig. Taj znak je govorio, tako je bar verovala - budi hrabra, devojko; smisliu ve neto
da te izvuem odavde.
S druge strane, ak je i abela morala da prizna da je kraljica Nzinga zaista velianstvena ena.
Devojka je pokuavala da zamisli njihovo ponaanje u krevetu, ali budui da je bila odgajana na
drugaiji nain, nije imala iskustva koje bi joj pomoglo da to uini. Ona nije mogla da zna, koliko
god da je velianstvena lavica od Gamburua bila kraljica u javnosti, isto toliko je Konan bio
gospodar u odaji za spavanje.
Za kraljicu Nzingu ovo je bilo neto novo. Njeno iskustvo, kao i obiaji njenog kraljevstva, sve
to ju je uilo da je ena prirodno superiornija od mukarca. Stotine kraljica sedelo je pre nje na tronu
od slonovae i sve su one prezirale i omalovaavale svoje mukarce. Koristile su ih kao sluge, iz
zadovoljstva ili za potrebe materinstva, i odbacivale ih kad im dosade ili se zasite. Tako je i ona
radila.
Dok divovski Simerijanac nije doao u njen ivot, ona je veoma lako vladala svojim
mukarcima. Konan, meutim, nije bio ovek kojim moe da vlada. Njegova volja je bila jaa od
elika i bio je snaniji i vieg rasta ak i od nje. U zagrljaju njegovih monih ruku crna Amazonka je
otkrivala zadovoljstva koja ranije nije poznavala. Postala je nezasita u svojoj strasti.
Takoe je postala ludaki ljubomorna na sve ene koje je Konan poznavao pre nje.
O njima, meutim, on nije hteo da govori. Konan je toj stvari pristupao na viteki nain. Klela
je, psovala i lomila stvari, ali on je ostajao miran i sa blagim osmehom na usnama.
A ta je sa onom punakom, belom devojurom koju su Ganate zarobile sa tobom?
besnela je Nzinga. Bila je tvoja ljubavnica, zar ne? Misli da je njeno mekano, namirisano telo
poeljno? Poeljnije od Nzinginog, je li tako?
Posmatrajui je u strasnom gnevu, sa usplamtelim oima i uzdrhtalim grudima, Konan je morao
da prizna da od svoje prve ljubavi, Belit, gusarke, nikada vie nije sreo ovako velianstvenu enu.
Ali sada, kad zna koliko je ljubomorna na abelu, mora da bude krajnje obazriv. Mora da smisli neki
nain da odagna kraljiine sumnje, inae e abela jo vie patiti. Nzinga je u stanju da ubije bilo
koga ko joj stane na put, bio to mukarac ili ena.
Konan je ranije pokuavao da bar malo ublai abelin jad, a sada nee smeti da se umea ni kod
najbezazlenijih sitnica, sve dok Nzinga ne zaboravi na devojku.
Zevnuo je.
abela? Jedva da poznajem to dete. Ona je Zingaranka plemenitog porekla, a takve polau
mnogo na devianstvo. Da je volim, ne bi sada bila ovde.
ta to znai?
Ionako e se ubiti ako nastavi da radi ove poslove.
Ne verujem ti! Pokuava da je za...
Konan povue Nzingu u zagrljaj, spusti je meu jastuke i uutka divljim poljupcima. Znao je da
je ovo jedini nain da ugui njen temperament. U ovakvoj situaciji, postoji samo jedan nain koji e
da odvrati njene misli...
 1. Bievanje

Sledeih nekoliko dana nije dolo ni do kakve neprilike, a onda...

Nzinga je leala zavaljena na jastucima u svojim privatnim prostorijama. Ve dva dana, bela
robinja abela od Zingare morala je da radi najtee i najsramnije poslove. Sve to se odigravalo na
Konanove oi.
Nzinga je ovo uredila napravivi itav sistem sluajnosti.
Znajui da ga kraljica motri, Konan se pravio da je nezainteresovan, mada je esto goreo od
besa i elje da zatiti bespomonu princezu.
Poto nije mogla da izvue nikakvu reakciju od Simerijanca, crna kraljica je izvela zavrnu
scenu pokuavajui da ispita Konanova prava oseanja. Uredila je malu gozbu za nekolicinu svojih
Amazonki-oficira, krupnih ena lica iaranog oiljcima i surovog izgleda, koje su u Konanovim
oima bile isto toliko enstvene koliko i ratne sekire.
Za vreme gozbe Zingaranka je sluila svoju gospodaricu i ostale goe.
Dok je nasipala vino, jedna Amazorika joj poturi nogu i saplete je.
abela prigueno kriknu, izgubi ravnoteu i proli vino po telima nekoliko goi. Jedna od njih,
glomazna Amazonka po imenu Tuta, skoi na noge, opsova i udari uurenu robinju iz sve snage
pogodivi je u lice.
Devojka se srui na pod.
Sadistiki plamen je izbijao iz oiju Amazonke, a prizor uurene, gole belkinje jo vie je
podsticao njen gnev. U odaji je vladala grobna tiina kada je Tuta poela da se pribliava robinji
nalik na pantera koji se pribliava plenu. Miiavom rukom punom oiljaka, ona dohvati otri
bronzani bode koji je nosila na bedrima.
U odaji je i dalje vladala tiina, ako se izuzme doaptavanje koje nasta kada je crvena otrica,
obasjana plamenom baklji, poletela iz korica. Tutino lice, izoblieno od udnje za krvlju, nadnese se
nad robinjom i bode se podie.
Kao hipnotisana i bez daha, abela je posmatrala pribliavanje otrice.
Znala je da bi trebalo da skoi i potri, ak i ako je nakon toga uhvate, ali uasan strah i
bespomonost poloaja u kome se nala izvukli su svu snagu iz njenih udova i mogla je samo da zuri
u nemonom strahu. Ve sledeeg trenutka, otrica e se zabosti u njene nepokretne grudi...
A onda - jedna ruka epa Tutu za ruke i potiljak i stisnu je jainom mengela. Stravian pritisak
tih monih ruku paralizovao ju je isto onako kako je njen bode paralizovao abelu. No joj ispade iz
ruku i zau se reski, metalni zvuk. Konan je uhvati za ruke i poe da okree ukrug, pa je baci prema
suprotnom zidu gde ostade da lei, oamuena.
Konan je potpimo bio svestan poloaja u koji ga je Nzinga dovela. S jedne strane, nije mogao da
dozvoli da ker kralja Ferdruga bude ubijena, a opet, znao je da e Nzinga njegovo meanje
protumaiti kao zainteresovanost za njenu rivalku i iskalie svoju ljubomoru na jednom od njih, ili
obojma. Zato se potrudio da se nasmeje i ree: Siguran sam da kraljica Gamburua nije toliko
surova da dozvoli ubistvo svojih robova zbog nekoliko kapi vina! pokuavao je da ovo izgovori
to veselijim glasom.
Kraljica Nzinga posmatrala ga je hladno i bezizraajno. Zatim dade znak abeli i ova se podie,
pa pojuri iz odaje. Napetost je popustila.
Konan se vrati na mesto. Pehari vina ponovo poee da krue i razgovor postade veseliji.
Kada je abela napustila odaju za ruavanje, iz mraka izvirie snane, crne ruke i epae je.
Pre nego to je uspela da vrisne, neko joj stavi krpu u usta i priveza jedno pare iste tkanine oko
njene vilice. Zatim prebaci vreu preko njene glave, sastavi joj ruke ispred grudi i uveza ih konim
kaievima. Nepoznati je podie i pronese kroz mnogobrojne hodnike, pa poe da silazi niz stepenice.
Stigli su do nekih odaja za koje abela nije znala da postoje. Ovde joj nepoznati razveza ruke a zatim
ih, sa istim kaievima privrsti za bakarne alke koje su visile sa tavanice na lancima.
Zatim je neznanac otiao i ona je ostala sama u toj odaji.
Bol koji je dolazio od snano pritegnutih kaieva koji su joj sekli ruke, polako je nestajao kako
se cirkulacija u njima zaustavljala. Bespomono je visila u pustoj odaji i molila da Konan sazna u
kakvom se poloaju nalazi.
Ali, Konan je u tom trenutku i sam bio bespomoan. Leao je ispruen na jastucima u odaji za
ruavanje. Oi su mu bile zatvorene, glava zabaena unazad i hrkao je iz sve snage. Iako je pio
umereno, iznenada ga je uhvatila neka pospanost. Misli su mu bile zbrkane i pitao se da li je Nzinga
moda stavila neku opojnu biljku u njegovo pie. Pre nego to je stigao da bilo ta preduzme, zaspao
je tako vrsto da ga nije mogao probuditi ni zemljotres.
Nzinga ga besno pogleda i odseno naredi da ga iznesu iz odaje. Zatim ustade, krenu kroz
hodnike i uputi se prema prostoriji u kojoj je abela visila. Dok je silazila, bes je plamtio u njenom
srcu kao vatra u mesinganoj pei, i zlurade misli rojile su se u njenoj glavi.
Neka osoba ue u prostoriju, zbaci vreu sa abeline glave i oslobodi joj usta. Nala se oi u
oi sa Nzingom ije su se usne surovo cerile dok joj je iz oiju izbijao plamen. Robinja vrisnu od
straha.
Crna Amazonka se nasmeja.
Vriti koliko god hoe, ti bela kukavice. To ti nee nita pomoi!
Dok je abela visila na lancima, Nzinga je besno odmeravala njeno gipko telo. Kraljica se
okrenu i od nekoliko sprava za muenje koje su visile na kukama na zidu, ona odabra jedan bi. Bi,
koji je bio napravljen od koe nilskog konja, dugaak est stopa i sa opletenom drkom, lelujao se
iznad poda nalik na zmiju. abela je zurila u njega ispunjena paraliuim strahom. Kraljica se muklo
nasmeja.
Konanove usne te nikada nisu celivale kao to e moj omiljeni bi, niti su njegove ruke
milovale tvoje telo kao to e on!
ta sam ti uradila da me tako mui?
Konanovo srce je s tobom otkako sam ga srela besnela je Nzinga.
Nikada nisam poznavala oveka slinog njemu, ali njegove ruke su tebe drale u zagrljaju i
njegove usne obasipale tvoje belo telo... To je ono to oseam i ne mogu da pobegnem od tih misli! A
kad ti nestane, on e mi se vratiti i volee me celim biem. Proglasiu ga kraljem Gamburua, to
nijedan mukarac nije bio hiljadama godina! ree Nzinga i zamahnu biem.
To nije istina! stenjala je abela. Nikada me nije dotakao!
Lae! Uostalom, bi e te naterati da kae istinu!
Nzinga zabaci ruku, bi fijuknu i obmota se oko abelinih grudi.
Devojka vrisnu od bola koji je podseao na ubode noem. Na njenoj koi su ostale crvene pruge
iz kojih poe da curi krv.
Nzinga ponovo zabaci ruku. U prostoriji se ulo samo abelino divlje dahtanje.
Bi ponovo fijuknu i ovoga puta se obmota oko devojinih bedara, i ona glasno kriknu. Nzinga
je, lica izoblienog od udnje za osvetom, posmatrala kako se gola devojka uvija i gri. Zatim
ponovo oinu i na licu joj zablistae siune kapi znoja. abela kriknu. Kraljica se surovo nasmeja.
Vriti i cvili koliko hoe, bedna robinjo! Niko ne moe da te uje.
 Pa i da te uje, niko se ne bi usudio da ti pomogne. Konan je drogiran i spava dubokim snom iz
koga se nee satima probuditi. Nema nikoga na celom svetu ko bi mogao da ti pomogne!
Lice divovske Amazonke blistalo je zluradom strau dok je pogledom prelazila preko tela
robinje, oblivenog krvlju i znojem. Ona jo jednom oinu. elela je da svoju perverznu udnju utoli
do kraja... sve dok devojka ne izdahne pod udarcima bia.
abela nije mogla ni da zamisli da telo moe da podnese takva muenja.
Uljuljkana pogodnostima ivota u zamku, princeza nikada nije imala prilike da oseti pravi bol.
Patnja kroz koju je prolazilo njeno telo bila je jo stranija zbog srama koji ju je obuzeo. Kao kerka
jedinica staroga kralja, mogla je tvrdoglavo da sledi svoj put, i otac, koji je uvek uvek imao mnogo
poslova, nije je u tome spreavao. A sada, telo joj je patilo pod udarcima bia i duh sve vie tonuo u
ponienje.
Zingaranski plemii su takoe imali robove, uglavnom Kuite koje su kupovali od stigijskih i
emitskih trgovaca robljem, i abela je znala da su oni esto bivali kanjavani za stvame ili
izmiljene greke, kao i ona sada.
No nikada, ni u najstranijim snovima, nije mogla da zamisli da ta muenja mogu ovako da
izgledaju, i da jedna crnkinja moe ovako sramno da je razapne na lance i izloi bievanju kao da je
prosta zemljoradnica na zingaranskim poljima.
Dok su se udarci gomilali jedan za drugim, abela je, u stranoj agoniji bola, pokuavala da
usredsredi pogled na blistavi predmet koji se nalazio na stoliici na drugom kraju odaje. Bila je to
jedna zlatna kapa u obliku sklupane zmije i ukraena mnogobrojnim draguljima. A tada se seti.
Prepoznala je Kobrinu krunu koju je Konan poneo iz crnog hrama na Bezimenom ostrvu. Trudila
se da ostane usredsreena na krunu i tako se odbrani od bola...
Maglovito se seala kako je kruna bila ukradena od Konana u Kulalu pre koliko vremena?
inilo joj se da su od tada proli vekovi. I kako je dospela ovde? Trgovci robljem koji su oteli nju i
Konana su je verovatno ukrali od onog Juminog plemenika.
Nzinga zastade da se osvei vinom, a zatim se vrati da dovri rtvu.
Dok se ova spremala za sledei udarac, abela je pokuavala da dri oi otvorenim. Kada je
podigla glavu, kroz umrene uvojke je piljila u neobian prizor koji se sada odvijao u prostoriji.
Iza skoro nage Nzinge dogaala se jedna sablasna, neverovatna scena.
Prvo se pojavio neki bledunjavi sjaj - fosforescentno svetlucanje neopipljivih zraka, nalik na
prikaze duhova iznad movara.
Onda se bleda svetlost pojaala punim sjajem, i ve sledeeg trenutka zeleno zraenje se
pretvori u kovitlac visine oveka.
abeli zastade dah. Nzinga, koja je primetila da devojka irom otvorenih oiju bulji u neto iza
njenih lea, naglo se okrete. Za to vreme, kovitlac se pretvori u blistavi, zeleni plamen, pa se ugasi i
nestade. Na njegovom mestu je sada stajao ovek.
Bio je visok, snaan i tamnoput. Njegovo lice je podsealo na bronzanu masku sa koje su
blistale ive, crne oi i isticao se povijeni nps. Videlo se da mu je glava nedavno brijana jer je kosa
sada poela da raste i kroz nju se naziralo ovekovo mrko teme. Nosio je jednostavnu belu tuniku.
Tot-Amon je sada izgledao stariji nego onda kada su ga Zarono i Menkara posetili u podzemnoj
odaji sa tronom. elo mu je bilo oroeno kapljicama znoja jer je magijska vetina koja mu je
pomogla da se iz Oaze Kajdar materijalizuje u Gamburuu bila jedna od najmonijih. Samo je par
arobnjaka bilo sposobno da je izvede i taj umni napor je iscrpeo Tot-Amonove snage do krajnjih
granica.
Nzinga je bila zapanjena to se jedan stranac - i to mukarac - usuuje da nenajavljen upadne u
njenu odaju za muenje. Iznenaenje je bilo toliko da ona rei da smesta ubije neznanca. Zaustila je
da pozove strau i zamahnula biem.
Stigijac ju je posmatrao zagonetno, sa neobinim osmehom na surovom licu. Kada se bi
podigao, on podie ruku prema crnoj kraljici. Izmeu njegovih prstiju poe da se stvara jedan oblak
zelene svetlosti koji je rastao i postajao sve blistaviji, a onda, iz njega krenu trak smaragdne svetlosti
i pade na crno telo kraljice od Gamburua kupajui je blistavim zracima.
Kraljica glasno kriknu, ukoi se kao od udarca noem, lagano poe da gubi snagu, pa se srui na
zemljani pod. Trak svetla poe da bledi i nestade.
Neko neodreeno predoseanje govorilo je abeli da bi trebalo da se pretvara kako je u
nesvesti. Opustila se i sagnula glavu prema grudima pustivi da joj gusta, crna kosa sakrije lice.
Tot-Amon ju je jedva i pogledao. Mislio je da se radi o robinji koju kanjavaju zbog neke
greke, a to se njega nije ticalo. Poto nikada nije izbliza video abelu, nije znao da se pred njim
nalazi princeza koju Zarono i Menkara trae na Crnoj obali. I arobnjaci, kao svi obini ljudi, mogu
da naprave greku.
Kada je Tot-Amon poslao svoje ka na akaik-nivo, Konan i abela su jo uvek bili u Kulalu i
Bvatu nije bio ukrao Kobrinu krunu. U to vreme je vizija budunosti bila suvie maglovita da bi
arobnjak mogao da napravi neke pretpostavke.
Kada su Zarono i Menkara krenuli u potragu za odbeglom princezom, Tot-Amon se ponovo
obratio kristalnoj kugli. eleo je da precizno utvrdi mesto na kome se nalazi Kobrina kruna pre no to
upotrebi monu maiju koja e ga tamo odvesti. Poto je vreme koje je mogao da provede
materijalizovan na nekom mestu bilo ogranieno, nije mogao da dozvoli da se nae miljama udaljen
od cilja.
U meuvremenu je Bvatu ukrao Kobrinu krunu, a zatim bio ubijen.
Zuru je sakrio krunu i poneo je u Gamburu gde mu je kraljica Nzinga platila toliko pera zlatne
praine da je stekao bogaatstvo koje nije mogao da potroi za ivota. Tot-Amon je pomou kristalne
kugle uspeo da otkrije da se kruna vie ne nalazi u Kulalu, ve u Gamburuu.
Konan i abela ga nisu zanimali. Sem toga, mislio je da se princeza nalazi u Kulalu, pa e je
Zarono i Menkara brzo uhvatiti. U svakom sluaju, maija koja je njega dovela u Gamburu nije mu
omoguavala da povede jo jednu osobu.
to se tie Konana, Tot-Amon je mislio da mu taj simerijanski gusar moe naneti toliko tete
koliko i obian komarac. Ako Konan nastavi da se mea, zgazie ga kao muvu i pri tom ak nee ni
naputati svoju odaju. On je stvoren za velike stvari i ivot jednog varvarskog lutalice nita mu nije
znaio.
Da je Tot-Amon svoje okultne sposobnosti usredsredio na abelu, saznao bi ko se nalazi pred
njim. Meutim, svu njegovu panju je privukla Kobrina kruna. Lice mu zablista od zadovoljstva kad
mu pogled skrenu prema stoliici. On preskoi preko onesveenog tela amazonske kraljice i pouri
prema mestu na kome se nalazila kruna. Neno i kao da je miluje, on podie krunu i poe da je
posmatra prelazei svojim jakim, smeim dlanovima preko izuvijanog tela zmije ukraene velikim,
blistavim draguljima.
Konano! aputao je arobnjak dok je ar nezasite ambicije goreo u njegoyim crnim
oima. Sa ovim, ceo svet e biti moj! I sveti kult Oca Seta rairie se po svim kraljevinama sveta!
Na njegovom, inae bezizraajnom licu, pojavi se jedan mrani osmeh, zatim je izgovorio neku
arobnu re i ponovo se nae u kovitlacu sablasne, zelene svetlosti. Svetlost onda poe da bledi,
pretvori se u fosforescentno zraenje i nestade.
Kada je ostala sama u odaji sa onesveenim telom kraljice, abela poe da se budi iz
obamrlosti. Vrhovima prstiju je dotakla zemlju i ubrzo shvatila da u ovom poloaju moe da se
oslobodi kaieva koji su joj stezali ruke. Kaievi su bili vrsto uvezani ali su njeni udovi sada bili
obliveni znojem pa je mogla lako da se oslobodi. Zapinjala je i vukla, inilo joj se itavu venost,
ali, na kraju, jedna ruka iskliznu. Ubrzo zatim, i druga.
Iscrpljena, abela pade na pod. Ruke su joj bile tako ukoene da nije mogla ni prst da pomeri.
Posle nekog vremena, prvo je osetila vrelo peckanje, a onda krv poe da ispunjava njene beivotne
udove. Htela je skoro da vrisne od bola, ali se seti da bi tako probudila Nzingu.
Malo-pomalo, ivot se vraao u abeline ruke. Ona ustade, malo se zaljulja, pa se nadnese nad
Amazonkom. Kraljiine pune grudi su se dizale i sputale u snu.
abela na prstima pree preko prostorije i uze pehar iz koga je kraljica pila. Princeza je otpila
gutljaj slatkog, ukusnog vina i odjednom oseti kako joj se snaga vraa i krv struji kroz udove.
Zatim se ponovo nae kod onesveene kraljice. Opazila je bode za Nzinginim pojasom. Da li
da ga izvue iz korica i zabije u kraljiine grudi?
Drhtala je od silovite mrnje. Sa takvom strasnom mrnjom je poelela da ubije kraljicu da tako
neto nikada ranije nije osetila.
Ipak je oklevala... nije znala koliko je dubok san u koji je Nzinga utonula. Ako izvue bode, to
bi moglo da probudi kraljicu koja je bila daleko krupnija i snanija od iscrpljene i izmuene
princeze, te bi ona, u trenutku kada abela dodirne no, mogla devojku da epa za ruke, a onda - ili
je ubije golim rukama, ili pozove strau. ak i ako abela uspe da se dokopa bodea i pri tom ne
probudi neprijatelja, moe se desiti da ne ubije kraljicu u prvom pokuaju. Tako bi Nzinga stigla da
pozove pomo pre nego to izdahne.
Jo jedna stvar ju je spreavala da izvri svoju zamisao. Viteki kodeks kraljevine Zingare, koji
je ona nauila jo u ranom detinjstvu, najstroije je zabranjivao ubistvo neprijatelja koji nije budan.
Istina, Zingarani su krili svoja pravila isto tako esto kao to su i drugi narodi krili njihova, ali
abela je uvek pokuavala da ivi u skladu sa najviim idealima svoje rase.
Da moe da ubije kraljicu i pri tom ni na koji nain ne nakodi sebi, ona bi moda i prela preko
nagonskog prezira koji je oseala prema takvom jednom zlooinu. Ali u ovom sluaju...
Ona se urno iskrade iz odaje i povue zastor od tkanine koja je zaklanjala izlaz. Skupivi
hrabrost, devojka zakorai u mrak.
U odaji koja je ostala za njom baklje su dogorevale i svetlost je obasjavala prazne alke koje su
visile sa tavanice, krvavi bi i isprueno telo crne kraljice.
 2. Crni lavirint

Kada je napustila odaju za muenje, abela malo zastade. Poto nikada nije bila u ovom delu
palate, nije znala kuda da krene. U svakom sluaju, vrsto je odluila da ne dozvoli da je ponovo
zarobe.
Dok je piljila u prazan kameni hodnik, ona shvati da se nalazi u tajnim hodnicima ispod palate o
kojima je ula neke prie. Znala je da su ti hodnici ljubomorno uvani i da niko nije smeo da ue u te
odaje. Mogla bi svakoga asa da naleti na strau. Izabrala je jedan hodnik koji je vodio prema
gornjim odajama i urno poela da se penje.
Unutra je vladala grobna tiina i samo se ponekad ulo kapanje vode i grebanje siunih apa.
Drvene baklje natopljene uljem i pobodene u pozelenele bronzane drae, postavljene na velikoj
razdaljini jedna od druge, osvetljavale su hodnike bledom, utom svetlou. Tako su udaljene bile te
baklje da je tama bila skoro potpuno neprozirna. abela opazi jedan par crvenih oica nalik na
rubine. Uini joj se da je takor zastao u svojoj jurnjavi i sada bulji u nju.
U sablasnoj tiini koja se nadvijala nad mranim hodnicima, gola devojka je, kao beli fantom,
klizila kroz tamu. Nervi su joj bili napeti od straha. Oseala je kako je pritiska pogled nekih
nevidljivih oiju - ili joj se to samo uinilo?
Hodnici su bili krivudavi, puni neoekivanih okova i esto su se ravali. Dok je razmiljala
kojim hodnikom da krene, abela shvati da je zalutala i da vrti ukrug. U svakom sluaju, mogla je da
se vrati odakle je pola, ali to bi je samo vratilo u Nzingine strane kande. Ostalo joj je samo to da
nastavi ovim hodnikom i moli se Mitri da je izvede odavde.
Posle mnogih lutanja, abela se nae u onom delu palate u kome su bile tamnice. Sa obe strane
hodnika videle su se elije sa bakarnim ipkama. U polumraku su se nazirali ljudi koji su stenjali,
cvileli ili, to je uglavnom bio sluaj, nemo buljili u prazno.
Devojka proviri u nekoliko prvih elija i prizor koji je tamo videla, uini joj se tako odvratan
da je okrenula glavu i nastavila da hoda gledajui u pod hodnika. Neki zatvorenici su bili tako mravi
da su podseali na skelete.
Neki su tupo zurili ispod raupane kose i iz oiju im je izbijao ludaki sjaj. Tela su bila
prepuna rana i prekrivena debelim slojem prljavtine.
Neki su ve bili mrtvi i pacovi su kidali mravo meso sa njihovih kostiju ostavljajui skelete iza
sebe.
Hodnik je krivudao i abela se zapanji kad se iznenada nae pred elijom u kojoj je bio Konan
Simerijanac.
Njegovo ogromno telo lealo je isprueno na slamarici. abela se ukoi od straha. Pitala se da li
je poela da ludi ili se pred njom stvarno nalazio moni gusar.
To je zaista bio on. Ispoetka je pomislila da je mrtav, tako je nepokretno leao. Onda su joj se
oi privikle na ta mu elije i ona primeti kako mu se snane grudi diu i sputaju. Oigledno je bio u
nesvesti.
Oprezno ga je pozvala, ali on ne odgovori. ulo se samo hrkanje onesveenog varvarina.
Pokuala je da otvori vrata elije. Bila su vrsto zabravljena.
abela se pitala ta da uradi. Svakog trenutka iza zavoja hodnika moe da naie Nzingina straa
i uhvati je. Najbolje je da ipak bude uporna; ne moe da ostavi prijatelja, gusara koji ju je spasao sa
Bezimenog ostrva.
Oajna, ona ponovo proaputa njegovo ime. Iznenada joj pogled skrenu na zemljani pehar koji je
stajao kraj zida. Stavila je prst unutra i napipala hladnu vodu. Mora da je to voda koju svakodnevno
dele onim nesrenicima u elijama, pomisli.
abela uze pehar sa obe ruke i prinese ga Konanovoj eliji. Sreom, onesveeni Simerijanac je
leao blizu ipki i glava mu je bila okrenuta nagore.
Zingaranka je kroz ipke mogla da prospe vodu iz pehara na Simerijanevo usnulo lice. Kaljao
je, psovao i pljuckao, a svest mu se polako vraala. On zastenja pa se sa naporom uspravi i smesti u
sedei poloaj, a zatim pogleda oko sebe.
Izmirovih mu ledenih paklova...! gunao je. Kada se njegov tupi pogled zaustavi na
bledom i uplaenom licu zingaranske princeze on se sasvim osvesti.
Ti? Kroma mi, nije mi jasno ta se ovde dogaa, devojko? Buljei oko sebe sa zbunjenim
izrazom na licu on produi: Jedanaest mu zaarenih paklova, gde smo to mi? ta se dogaa?
Glava mi je teka kao da su svi demoni Pita uarali po njoj...
Devojka mu ukratko ispria poslednje dogaaje. Konanove oi se suzie i on zamiljeno protrlja
izraslu bradu.
Znai, Nzinga me je drogirala? To sam mogao i da oekujem od nje, neka je prokleto njeno
crno srce! Nije elela da budem budan i spreim je da sprovede plan koji je smislila da tebe kazni.
Mislila je da moje odaje u haremu nisu dovoljno sigurne, pa je naloila da mu za svaki sluaj odnesu
dole on napipa slamaricu pod sobom, pa se tiho nasmeja. Ovu slamaricu je poslala da mi
ugodi. Izgleda da je nameravala da me zadri za stalnog ljubavnika poto se tebe otarasi...
ta da radimo? upita abela slomljenim glasom. Iskuenje kroz koje je prola skoro je
sasvim iscrplo njene snage.
Da radimo? proguna Konan i opljunu. Da se istimo odavde.
I to kroz vrata!
Kako? Nemam klju...
Do avola s kljuevima! proguna, a onda zgrabi jednu ipku svojom ogromnom akom.
Ove ipke su od mekog bakra, i ovde su ve vekovima. Ra ih je dobro nagrizla i, ako je poteno
uradila svoj posao, ona mi nisu potrebni kljuevi. Pomeri se!
Konan se odupre nogom o ipku, nape svoje snane miie i svom snagom povue. Njegova
mona snaga ocrtavala se na zapetim leima, ramenima i smeim rukama. Lice mu se nabralo, dah
ubrzao. Kapljice znoja na irokom elu blistale su pri bledoj svetlosti koju su bacale baklje.
Savreni miii su izgledali kao bronzani reljef od izuplitanih, metalnih uadi.
abela duboko udahnu i ugrize se za usnu.
Metal poe da kripi, ipka se savi i zacvile. A onda, uz gromoglasan prasak nalik na fijuk
velikog bia, ipka se slomi.
Konan je spusti na slamaricu i ona prigueno zvecnu. Zatim se osloni o zid i udahnu punim
pluima. Onda se okrenu postrance, provue kroz otvor u bakarnom ramu i nae se u hodniku.
abela ga je zadivljeno gledala.
Nikad nisam videla toliku snagu! proaputa.
Konan izmasira ruke.
Ne bih imao nita protiv da to radim svaki dan! ree. Zatim proviri niz hodnik i poe da
se obazire. Gde emo sada? Kako smo dospeli ovde? I ko te je bievao? Mora da je Nzinga?
Ona klimnu i ukratko mu ispria dogaaje koji su se zbili nakon onoga u odaji za ruavanje.
Konan opsova i oi mu se zaarie.
udna pria ree. A najudniji je onaj deo o sablasnom duhu stigijskog arobnjaka -
jer ini mi se da samo to on moe da bude. Na svojim ranijdm putovanjima sretao sam takve, ali bih
voleo da znam ko je on u stvari i kako je uspeo da se dokopa krune? Jesi li sigurna da to nije ono
pseto sa lobanjom umesto glave, Menkara? Otiao je sa Zaronom u Kordavu.
abela odmahnu glavom i njene sjane, crne kovrde poee da se njiu.
Nije. Menkaru sam esto viala na brodu i mogla bih odmah da ga prepoznam. On je koat,
srednje visine, ima prazan pogled i govori tihim i bezizraajnim glasom kao da to od njega zahteva
preveliki napor. Ovaj ovek, meutim, iako od iste rase, dosta se razlikovao - visok, snaan,
privlaan i nalik na nekoga ko voli da zapoveda. U njemu je bilo neke mone ivotne snage.
Ne trudei se da bude mnogo oprezan, Konan proviri u hodnik. Nagon mu je govorio kada je
pravo vreme za akciju. Ako ikada izau iz grada ena-ratnica, to e biti sada, dok je Nzinga u
nesvesti. Koliko dugo e jo biti uspavana monom stigijevom maijom, to Simerijanac nije mogao
da zna.
Konan se probijao kroz zavojite hodnike i zastao je samo kod jednog stalka, odakle izvue teku
baklju. Bar e mu posluiti ako bude morao da se brani. Baklja je bilala od tvrdog, glatkog drveta, sa
vrhom koji je bio odmotan krpama potopljenim u neko lepljivo ulje koje je gorelo ivahnim, utim
plamenom i mnogo dimilo. Jedan od abelinih poslova bio je da skuplja dogorele baklje, premotava
krpe i ponovo ih potpaljuje.
Iznenada, Konan i abela se naoe licem u lice sa jednim odredom ena-ratnica. Bile su to
visoke i snane ene, miiavih udova, ravnih, oputenih grudi, irokog lica i uskih oiju. Nosile su
grudne oklope od grube koe koji su bili prekriveni etvrtastim komadiima bronze privrenim
uskim remenjem. Njihove suknje bile su zatiene na isti nain. Bile su naoruane kopljima i kratkim
maevima od bronze.
Uhvatite ih! povika jedan promukli glas i Konan se zagleda iza grupe Amazonki traei
Nzingu. Kraljiino lepo lice bilo je izoblieno od besa. Nemilosrdno se cerila. Nema mi druge nego
da se borim, pomisli Konan.
Konan je bio varvarin iz Simerije i njemu su mnogi obiaji juga izgedali nekako meki, enstveni
i pokvareni. Ali on je u sebi imao dovoljno vitekog duha i nije mu se dopadala pomisao da mora da
se bori protiv ena ili, to je jo gore, da ubije neku od njih. Ipak, ako mu je ostalo samo da bira
izmeu borbe i ponovnog zarobljavanja, radije se borio.
Nije saekao da one prve napadnu ve je skoio meu Amazonke maui bakljom na sve strane.
U tren oka dve glomazne ratnice se naoe na podu sa smrskanim lobanjama. Jedna pobesnela
Amazonka se baci na njega s namerom da ga probode kratkim maem, ali Konan je pogodi bakljom u
lice. Ona pade na lea, vritei i pokuavajui da ugasi upaljene kovrde. Neko uperi bode prema
njegovom trbuhu i on ga munjevito izbi iz ruku, pa bode polete prema zidu, odbi se i pade uz glasan
zveket.
Kretao se brzinom pantera u skoku, zamahivao bakljom tamo i ovamo i ubijao na sve strane...
Nzinga napravi krug oko pobesnelih ratnica i svojom smeom rukom zgrabi zingaransku
princezu. Jednu ruku je obavila oko abelinog nagog tela a drugom je pritisla otro seivo bodea uz
devojino grlo.
Baci tu baklju, belo pseto, inae e se tvoja drolja napiti svoje sopstvene krvi! amazonska
kraljica je zapovedala hladnim, zluradim glasom.
Konan poblede i opsova, ali nije imao izbora. Baklja tupo udari u kameni zid.
Amazonke ga opkolie i vezae mu ruke debelim uadima od upletene, suene trave. Drugo ue
obmotae oko Simerijanevih ramena. U zaostaloj kraljevini Amazonki, vetina obraivanja metala
jo uvek nije bila na nivou zanata te nisu umele da kuju negve i brave. Brave na vratima elija
pretpostavljao je Konan - nasleene su od prvobitnih graditelja.
 Sada nam nita ne moe, presvetla kraljice grmela je jedna ena-ratnica. Mi slim da je
najbolje da mu odmah odseemo glavu ako vi naredite.
Nzinga zamiljeno pree, po gledom preko Konanovog zno javog tela.
Ne! konano progovori kraljica. Smislila sam stranije muke kojima emo da kaznimo
izdajnika. Onaj koji je uivao u mojoj ljubavi, sada e osetiti uase moje mrnje. Odvedite ih u tor za
za robove i neka tu saekaju zoru. A onda ih oboje odvedite i bacite pred kulamtu-drvee!
Konanu se uini da se ak i okrutne, nemilosrdne Amazonke trgoe zauvi ovo neobino ime.
Ali ta moe da bude tako strano kod najobinijeg drvea, pitao se Simerijanac?
 3. Drvee Ljudoder

Konan je kiljio i mirkao pod svetlou izlazeeg sunca koje se pomaljalo iznad vrho va
drvea dungle u daljini. Radoznalo se osvrtao oko sebe.
Amazonke su njega i zingaransku princezu dovele do glavnog trga Gamburua. S jedne strane se
izdizala kraljevska palata sa po dve tajanstvene, trone statue sa svake strane ulaza. Konan se ubrzo
nae na dnu iroke, plitke jame na sreditu trga. Dno je bilo ravno i prekriveno peskom. Jo onog
dana kada je doveden u Gamburu, Simerijanac je opazio ovu neobinu krunu jamu koja ga je od
prvog trenutka podseala na arenu, nalik na onu koju je video u argosinskoj prestonici, Mesantiji, u
vreme kada je bio njihov plaenik. Ali arena u Mesantiji je imala vrata kroz koja su putane divlje
zveri ili gladijatori. Ova, meutim, nije imala takva vrata.
Jo neto je bilo udno kod ove arene. U sreditu njenog peanog dna raslo je neko neobino
drvee. Mora da je to kulamtu-drvee o kome je govorila kraljica Nzinga, pomisli Konan. On baci
pogled prema najbliem drvetu i s uenjem zakljui da nije nalikovalo nijednom koje je on dotad
video, mada je pomalo podsealo na stablo banane. Njegova kronja je izgledala kao suner na kome
se jasno razlikuju neka vlakna, i umesto da bude zailjena pri vrhu, ona se zavravala jednom
vlanom, okruglom rupom nalik na usta. Oko rupe je raslo ogromno lie, dugako koliko ovek,
iroko i debelo, a gornja povrina svakog lista bila je prekrivena nekim pipcima koji su podseali na
dinovske malje irine prsta.
Amazonke, sveano obuene u suknje od koe leoparda, klimale su perjanicama i zveckale
varvarskim inuvama. Redovi kamenih klupa su se lagano punili. Meu ratnicima bilo je mnogo
Konanovih poznanica sa kojima je prisustvovao Nzinginim gozbama.
Pazei da ga ne primete, on isproba jainu uadi. Bronzani reljef mnogobrojnih miia izdizao
se na njegovim snanim rukama i elo mu se nabiralo od napora. Upletena uad izdrae i njegove
najjae pokuaje, malo zakripae, ali ostadoe vrsta kao i ranije. Zar on, koji je u svojim najboljim
danima lomio gvozdene lance, sada ne moe da se oslobodi veza od upletene trave! Oni koji su mu
ovako uvezali ruke i noge stvarno znaju svoj posao.
Klupe su sada bile skoro sasvim ispunjene. Na znak kraljice Nzinge, koja je sedela meu svojim
velikodostojnicama, straa povede Konana i abelu prema neobinom drveu. Zatim se urno povue
ostavivi robove da lee bespomono na peanom dnu.
A oko njih, Amazonke su sve glasnije amorile. Onda su poele da pokazuju prstom i pri tom su
neto brbljale, smejale se, uzvikivale i oigledno - zabavljale.
abela kriknu. U isto vreme, Konan oseti da ga neto dodiruje po nozi i osvrte se da vidi odakle
sve to dolazi.
Krome! ote mu se.
Jedan ogromni list kulamtu drveta supstio se do njega i lagano se obavijao oko njegovog glenja.
Ponovo se zau abelin krik i Konan vide da su joj udovi obmotani listovima drugog drveta.
Konan stisnu vilicu. Ovaj deo Kua bio mu je nepoznat, ali pre mnogo godina, kada je pustoio
Crnu obalu sa Belit, uo je jezive prie od njene crne posade. Priali su mu kako u unutranjosti
dungli raste drvee koje prodire ljude, ali Konan je to pripisao izmiljotinama sujevernih varvara.
Odjednom, njegovo tamnoputo lice poblede i on shvati poreklo suvih ljudskih kostiju u podnoju
drvea. Lepljivo lie e se polako obaviti oko njegovog tela, podii ga prema sablasnim ustima i
progutati. Drvo-ljudoder e ga ivog prodreti. Kiseline koje se lue u unutranjosti usta razloie
njegovo meso i drvo e na kraju izbaciti gole kosti.
 Lie se sada obmotalo oko Konanovog tela uprkos njegovim snanim pokuajima da se odbrani
i batrganju u vazduhu. Lagano, lie ga je podizalo prema ustima. Na onim mestima gde su ga pipci
dinovskih malja dodirnuli oseao se bol nalik na ubod strljena. Od uasnog straha i gaenja koje ga
obuze, njegovim miiima potee nova snaga.
Jo jedna stvar uini da se snaga probudi u njegovom telu. Pored kripavog zvuka koji je
dolazio od drvea, Konan zau i blago pucketanje uadi od pletene trave. On se nape iz sve snage i
veze popustie.
Konan zakljui da lie lui neki lepljivi sok od koga su se uad nakvasila i olabavila. Sada mu
je jedna ruka bila slobodna i on pokida list koji mu se obavijao oko glave. Zatim skide ostale veze,
obesi se o lepljivo lie i uz tup udarac pade na pesak. Telo mu je bilo prekriveno crvenim peatima
koji su ga svrbeli.
Sa kamenih klupa arene uo se gromoglasni agor i Konan shvati da se ovako neto nije nikada
ranije dogodilo. Oigledno su Amazonke bile obazrivije i hranile su ljudodersko drvee jedino
kanjenicima koji su bili oronuli od ivota u tamnici i estih muenja. Njihovo drvee nikada nije
dobilo ovako snaan i krupan zalogaj, pomisli Konan, pa skide poslednji list sa svoga monog tela
reen da iskoristi njihovu greku.
abela, koja je bila sva obmotana debelim liem i nalik na mumiju, bila je na pola puta prema
ustima drveta. Konan visoko poskoi, uhvati se za lie koje je lagano podizalo devojku i povue.
Listovi poee da se kidaju. Neki su otpadali sa samog stabla, a neki su se cepali napola.
Simerijanac pade na vreli pesak drei devojku u naruju. Onda poe urno da skida lie koje
je obavijalo njeno telo i ono se, dok ga je kidao, lagano grilo kao u agoniji, Koa joj je, kao i
njegova, bila prekrivena crvenim peatima. Zatim je oslobodi uadi koja su bila prilino razjeena
pa mu nije trebalo mnogo napora da ih pokida.
Meu Amazonkama je vladala uzbuna. Nekoliko ena-straara je pojurilo prema njemu i poelo
da mu preti kopljima ne pribliavajui se.
Sunevi zraci su obasjavali njihovo oruje i opremu od bronze. Konan otkloni poslednji list sa
abelinog lica, pa skoi i pojuri prema neprijatelju Amazonke nisu - kako je on oekivao - nasrtale
na njega kopljima, maevima i maljevima. Umesto toga, stajale su na udaljenosti od nekoliko jardi,
zamahivale orujem, pretile i psovale. Konan zakljui da on, koji je stajao nag pred njima i njegova
jedina odea je bilo jedno pare koe preko bedara, nije jedini razlog za ovo njihovo oklevanje. One
su zazirale od drvea iza njegovih lea. Moda su se jednostavno bojale da priu jezivim biljkama-
ljudoderima, ili su drvee potovale kao bogove. Koji god da je bio razlog njihovom oklevanju, to
mu je pomoglo da ostvari svoju zamisao.
On se okrenu, snano pogura ramenima i zaljulja drvo koje je htelo da ga proguta. Drvo se sada
grilo u agoniji i isputalo pokidane listove ne pokuavajui da zgrabi Konana. Vlaknasto stablo je
bilo olabavljeno i nimalo jae od drveta banane, na koje je veoma podsealo.
Konan obavi svoje snane ruke oko stabla i oseti kako drvo poinje da poputa isputajui jedan
kriputav zvuk. Jo jednom napregnu svu svoju snagu i iupa drvo, a iznad peskovite zemlje ukaza se
mrea belih pipaka koja je predstavljala korenje drveta ljudodera.
Urlici besa zagrmee sa kamenih klupa kad je Konan bacio drvo na zemlju. Zatim ga podie i
stavi na ramena kako bi mu posluilo u borbi.
Drvo je bilo dugako deset stopa od korenja do usta, iroko vie od jedne stope i iznenaujue
lako s obzirom na svoju veliinu.
Konan krenu prema enama-ratnicama koristei stablo kao oruje.
Amazonike se razbeae na sve strane, vritei. Simerijanac se nasmeja.
 Ratnice su se uplaile svog sopstvenog svetog drveta i sada bee plaei se njegove blizine.
Konan je spretno zavrteo drvo oko sebe i pri tom oborio dve Amazonike. Ostale su pobegle na klupe.
Tada se na njega srui kia kopalja. Jedno se zabi u stablo, na udaljenosti od jedne ake od
njegovog ramena. Zatim prema njemu poletee bodei nepravilnog oblika.
abela! dozivao je. Zgrabi jedno od tih kopalja i kreni za mnom!
Njih dvoje se popee na arenu i Konan, koji je iao prvi, okrenu vrh drveta prema Amazonkama
i one se razbeae ispred kronje koja je isputala svoj razorni sok. Konan i abela preskoie klupe,
naoe se na trgu i krenue sokakom koji je vodio prema zapadnoj kapiji.
Kada je izaao iz arene, Simerijanac je s pravom oekivao da naleti na gamburuansku vojsiku
koja ga eka na trgu. Umesto toga, pred njim se ukaza zaista neobian prizor. Kroz vazduh su fijukale
plamene strele i palile krovove okolnih kua. Desetak leeva lealo je u lokvama krvi probodeno
kopljima. Svuda su se uli ratni poklii. Grad Amazonki bio je napadnut.
Vojska crnih ratnika, mukaraca, nadirala je kroz Zapa dnu kapiju.
Dolazili su u redovima, mudro i disciplinovano, ispaljivali plamene strele i obarali grupice
Amazonki koje su pokuavale da zaustave njihov prodor.
Meu strelcima Konan opazi svog starog prijatelja, Jumu, i pozva ga po imenu. Juma ga ugleda,
iroko se nasmeja i zapovedi neto ljudima na svom jeziku. Redovi se rasturie, strelci pojurie i
opkolie Konana koji baci stablo i odmae se od Zingaranke. Zatim se vojska ponovo postroji i krenu
sa trga putem kojim je dola, povremeno ispaljujui strele prema preostalim ratnicama.
Konan se nasmeja i potapa Jumu po ramenima.
Pitao sam se da li e da doe ree. Stigao si u pravi as.
Juma odgovori na njegov osmeh i izvadi jednu strelu iz tita od koe nosoroga.
Pa, ne znam ba, Konane. ini mi se da si se dobro snalazio i bez mene.
Dok su se probijali prema zapadnoj kapiji, Juma ispria kako su njegovi ljudi uli u trag
trgovcima roblja i pratili ih do Gamburua. Onda su formirali redove i krenuli pre ma prestonici
Amazonki.
Bojao sam se da te neemo zatei u ivotu zakljuio je. Poznavajui tebe, znao sam da
e, kao i obino, vrlo brzo da se nae na popritu bitke i uhvati se ukotac sa Amazonkama
goloruk.
Kada su stigli do kapije, Konan opazi crvenokosog i plavookog Sigurda koji je bio ostavljen sa
grupom naoruanih mornara kraj izlaza iz grada, u sluaju povlaenja. Konan i Sigurd se srdano
rukovae, ali nisu imali vremena za dui razgovor.
Simerijanac se zadovoljno nasmei, srean to moe da vidi poraz kraljice Nzinge i unitenje
njenog grada. Kraljica je bila velianstvena ena i dobra ljubavnica, ali Konan se nilkad ne bi
zadovoljio ulogom muke kraljice. Sem toga, pretpostavljao je da nije mali broj Nzinginih
ljubavnika koji su zavrili u eljustima drveta-ljudodera, kada bi se nestalna kraljica zasitila
njihovih zagrljaja.
Sad razumem ta ti znai ono o poduavanju strelaca po uzoru na Turance ree on Jumi.
Rulja Amazonki projurila je kroz kapiju u neredu, ali Jumini ratnici su formirali redove, zbili se i
osuli kiu strela, dok se mali broj preivelih ratnica nije rasturio na sve strane i razbeao u pravcu
grada.
im su stigli do praume, gde su zastali da se odmore, Konan i Sigurd se u miru pozdravie.
Sigurd kriom pogleda prema abeli i nakloni se.
Princezo! uzviknu zapanjeno. Tako mi grudi Itarovih i besova Molokovih, trebalo bi
da ti nabavimo neku odeu! ta bi rekao kralj, tvoj otac, da te vidi takvu! Evo, uzmi ovo!
 On skide svoju koulju i dade je devojci. Sigurd je bio ovek divovskog rasta, pa je njegova
koulja pokrivala celo abelino zaobljeno telo.
Hvala ti, Sigurde ree. Svakako si u pravu, ali ja sam toliko dugo bila primorana da sa
ostalim robovima poslujem bez odee, da sam se potpuno navikla na to.
Gde emo sada, Konane? upita Sigurd. Ne znam kakve su tvoje namere, ali meni je
dosta lutanja kroz ove dungle. Ako te komarci i pijavice ivog ne izjedu, lavovi e biti sreni da
dovre ono to je jo ostalo.
Moramo da proslavimo pobedu! umea se Juma. Sada kad su moji ratnici pokorili
Amazonke, moje kraljevstvo e zavladati Kuem.
Ljudi jedva ekaju da se poaste vinom...
Konan odmahnu.
Zahvaljujem ti, stari prijatelju, ali bojim se da nemam toliko vremena. Protiv oca princeze
abele, kralja Ferdruga kuje se neka zavera i moramo smesta da krenemo. Izgleda da je polovina
arobnjaka Stigije umeano u zaveru; slavljenika gozba mora da prieka. Mi, kao to vidi, jo
nismo izvojevali nau pobedu.
 4. Brodolom

Putovanje kroz dungle od Gamburia do Jumine prestonice, Kulala, i dalje do ua reke

Zikambe, gde su ostavili Rasipnika, trajalo je nekoliko dana. abela je bila suvie iscrpljena da bi
sav taj put prela peice, pa su Jumini ratnici napravili grubu nosiljku od bambusa i krpa.
to se tie Konana, nekoliko sati odmora, pola kozje vree vina i ogromna peenica ulili su mu
novu snagu. Nije bilo prvi put da je mona, ivotinjska snaga Konanovih varvarskih predaka
dominirala nad snagom mukaraca drugih kraljevina u koje su ga dovela njegova lutanja.
Simerijanac nije smatrao da treba s ponosom da se razmee svojim fizikim premoima, jer je
to drao za poklon bogova ili dar po roenju, te nije bilo razloga za oholost.
Sunce je ve zalazilo kada stigoe do palminih gustia na obalama Zikambe. Mesec je blistao
kao bakarni tit dok su se pribliavali renom uu. Ovde se reica irila i njene lenje vode, tamne i
pune taloga, meale su se sa talasima uzburkanog mora. Pred njima se ukaza tuan prizor.
Sigurd duboko udahnu, a onda poe da izbacuje psovke i klevete svake vrste. Konan nita ne
ree; njegovo lice na lik na masku od bronze smrai se od gneva.
Rasipnik je leao nakrivljen u pliaku i voda mu je dopirala do palube. Katarke su bile samo
nagorele grede. Konan zatim ugleda desetak svee iskopanih grobova i shvati da se ovde vodila
borba, i da je Rasipnik izgubio.
Strae su opazile da se Jumini ratnici pribliavaju, i sa broda se zaue povici upozorenja i
uurbani koraci. Baklje su gorele i obasjavale maeve u rukama snanih mornara. Konan se progura i
krenu da se sretne sa svojim mornarima.
Bili su u jadnom stanju. Veina je bila umotana u zavoje od prljavih krpa i neki su hramali
oslanjajui se na tapove. Zapovednik Zeltran pouri prema kapetanu. Na njegovoj desnoj ruci crneli
su se prljavi zavoji; u levoj je drao sablju.
Kapetane! povika. Jesi li to ti? Mislili smo da te nikada vie neemo videti. Kao da te
je dungla progutala!
iv sam ree Konan. Ali, ta se ovde dogodilo? Da je bilo neprilika, to vidim. Ali, ko
je za to kriv!
Zeltran tuno odmahnu glavom. Zaobljeni zapovednik sasvim je smrao.
Ono pseto, Zarono! reao je. Pre tri dana, Burnica nas je iznenada napala.
Iznenada! grmeo je Konan. Kako ste to mogli da dozvolite?
Gde su bile strae?
Zeltran opsova.
Bilo je straara na svakom koraku, kapetane, ali nijedna straa na svetu ne bi opazila
Burnicu. Takva se magla nadvila nad nama, magla kakvu moje oi jo nisu videle. Gusta kao
granitna stena...
Tano je, kapetane! ree jedan mornar. Veci su u to umeali prste, kapetane. Neka
sam peen ako to nije bila neka vradbina! Crna magija...
Znai, Burnica je doplovila do broda pod tajanstvenim oblakom magle i njena posada se
nala na palubama Rasipnika grmeo je Konan.
Zeltran produi.
Na alost, gospodaru, ba tako se desilo. Prvo to smo uli bio je udar galijinog boka kada
nam se pribliila, a onda je njena posada nagrnula sa svih strana preko ograde paluba i napala nas.
Borili smo se, samo bogovi znaju kako estoko, pogledaj samo ranjenike, ali njih je bilo vie i napali
su nas na prepad. Na kraju su nas saterali do prednje palube morali smo da poskaemo u vodu. Ja
sam ostao da uvam odstupnicu...
Tako je, kapetane ree neki mornar. Trebalo je da ga vidite kako se estoko borio i
posekao trojicu neprijatelja. Bili biste ponosni na njega.
A onda me je neto pogodilo u glavu. Kad sam doao sebi, video sam da su me vezali za
katarku, a Zaronovi psi su stajali dole i kezili se.
Posle je doao i Zarono, onako nakinuren i sa ipkanim naborima. Iza njega je bila ona zmija,
svetenik Menkara.
Oho, moj stari poznanik rekao je Zarono. A gde ti je gospodar, ona varvarska lopua,
Konan?
Otiao je na obalu rekao sam.
Onda me je Zarono lupio preko usta.
To mi je jasno, budalo, ali gde?
Ne znam, gospodaru rekao sam, i videvi da e se jo vie razgneviti, nastavio: On je
prijatelj sa nekom bandom crnih ratnika koji ive tu u blizini, i otiao je da ih poseti.
A gde je ona zingaranska devojura koja je bila sa njim? pitao je Zarono.
Koliko ja znam, otila je s njim odgovorio sam.
Ali u kom smeru, ovee? I koliko daleko?
Pravio sam se da nita ne znam o tome gde ivi kralj Juma, ak i onda kad su mi stavljali
uareno ugljevlje na desnu ruku. Pokazau ti rane, kapetane, kad malo zacele. Zatim su se Zarono i
stigijski svetenik sklonili na stranu i neto se doaptavali. Svetenik je nainio neku spravu za
vraanje na prednjoj palubi, posle je dugo neto mrmljao i zapevao i oko njega je bletala neka
neobina svetlost. Onda je priao Zaronu i rekao mu: Video sam je u nekoj nosiljci usred
mnogobrojne i strane vojske crnih ratnika. Ili su stazom kroz dunglu.
Zarono se zbog toga mnogo razbesneo. Nekoliko puta me je udario po licu, tek da iskali bes.
Svih mi boanstava rekao je kako da prekopam sve dungle Kua da pronaem devojku, i
otmem je iz ruku stotine besnih varvarskih vojnika? Lake bi mi bilo da preskoim Mesec!
Zarono i Menkara su dugo neto priali, pa su odluili da unite Rasipnika i smesta krenu za
Kordavu. Nameravali su da svrate do obala Stigije i povedu nekog prijatelja ako sam dobro uo
nekog Tot-Amona.
Tot-Amona? upita Konan. Koliko sam uo, to je opasan protivnik. Ali, priaj dalje.
Izgleda da su ti psi bili prilino slobodni pred tobom.
Tako je, kapetane. Ali nisu mislili da me ostave u ivotu kako ne bih priao ta sam uo.
Jednom delu posade Zarono je naredio da se ukrca u amac i napravi rupu na dnu broda, ispod vode.
Ostali su skupljali sve to moe da gori, gomilali oko katarki i onda sve upalili.
A ti si bio privezan za katarku?
Tako je, gospodaru. Za glavnu katarku. Naravno, nije mi se dopadala pomisao da iv
izgorim. I tako, kad su Zaronovi ljudi pojurili natrag na Burnicu da ne bi zapalili i svoj brod, molio
sam se Mitri, Itar, Asuri i svim bogovima za koje sam uo, da me oslobode onih patnji. Da li su me
bogovi uli ili ne, to ne znam, ali im je Burnica nestala u magli, kia je poela da pada.
Rasipnik se nakrivio zbog rupe kroz koju je ula voda i spustio se na zemlju, to i sam vidi.
Za to vreme, ja sam se vratio i muio sve dok se nisam oslobodio konopaca oko ruku; oni sa
Burnice nisu ba veti u vezivanju uadi. Onda sam pobacao sve zapaljene stvari u vodu, a kia je
uradila ostalo - mada ne pre no to su katarke izgorele. Eto, tako je bilo.
Nije bilo mudro to je hteo istovremeno i da potopi i da zapali brod.
 Mogao je sa mo jedno, ili samo drugo. Te dve stvari ne idu zajedno ree Konan i potapa
Zeltrana po ramenima na ta ovaj kriknu od bola. Verovatno da ste ti i tvoji ljudi sve pokuali, no
sada bi trebalo preduzeti novi korak; moraemo da popravimo Rasipnika to pre i osposobimo ga
za plovidbu.
Zeltran tuno odmahnu glavom.
Na alost, kapetane, za to bi nam trebalo nekoliko meseci. Nemamo brodogradilite, a treba
nam i grupa vetih graditelja koju svakako neemo moi da sakupimo u ovoj dungli.
Juma utke iskorai, a onda ree: Moji ljudi e vam pomoi da popravite brod. Tamo gde
ima mnogo ruku posao nije teak.
To je tano, i ja ti se zahvaljujem ree Konan zamiljno. Ali ta tvoji ratnici znaju o
popravljanju brodova?
Nita. Mi nismo naklonjeni moreplovstvu, ali nas ima mnogo, jaki smo i meu nama ima onih
koji znaju da obrauju drvo. Ako im tvoji ljudi budu objanjavali i upuivali ih, radie iz petnih ila i
zavriti posao.
Odlino! ree Konan i okrenu se prema obeshrabrenoj posadi. Mornari, mi smo izgubili
bitku, ali ne i rat! Crni Zarono, koji nas je savladao uz pomo opake magije, sada plovi prema
obalama Zingare i sprema se da zbaci naeg prijatelja i zatitnika, starog kralja Ferdruga.
Ljudi kralja Jume e nam pomoi da popravimo brod, a onda emo krenuti za njim, osvetiti se
tom podlacu i spasti naeg kralja od izdajnike zavere!
Da li se slaete?
Izgubili smo mnogo ljudi ree zapovednik palube i pokaza prema grobovima.
Tako je, ali imamo i Sigurdove Argosince! Ako se sloe, i arke izmeu Baraa i gusara
prestanu, uspeemo. Pa, ta kaete? Hou da se izjasnite - jasno i glasno!
Ljudi povikae u znak odobravanja i njihove sablje zablistae na meseini.
Nikada Konanovi ljudi nisu radili tako naporno. Vezali su uad za grede izgorehh katarki i
uspravili brod. Ronili su u potopljene delove broda i dovlaili alat, obarali drvee i tesali ga u
grede. Onda su zapuili rupu na Rasipnikovom boku, izbacili vodu, i brod se sada ljukao na
talasima vezan uadima za obalu.
Zatim su nabavili jo drvea i od njega istesali katarke. Dok su u Juminoj prestonici ene tkale
nova platna, mukarci su sakupljali smolaste grane, palili ih i cedili katran. Radilo se i danju i nou i
Jumini ljudi su im pridravali baklje kako bi mogli da rade po mraku.
Tako je doao i dan povratka. Gusari su se teturali od umora i vina od banane. No Rasipnik je
ipak bio spreman da uhvati jutarnji vetar.
Pod svetlou zore, koja jo nije bila sasvim zabelela, nazirali su se dugaki redovi Juminih
ljudi, od dungle do obale, koji su nosili svakojake namirnice: burad sa vodom, kolae od prosa,
svee voe, dimljenu svinjetinu, jam i drugo povre; namirnice koje bi bile dovoljne da ishrane
mornare na putovanju do drugog kraja sveta.
Kada je na istoku svanulo, Konan se pozdravi sa Jumom. Borili su se rame uz rame protiv kralja
Jildiza u Turanu, u snenim bespuima Talakmasa protiv horde malih, kosookih ratnika u udesnoj
odei od lakirane koe, i protiv kamenog idola u neznanim poljima Merua. I sada, po poslednji put,
borili su se rame uz rame u kuitskim dunglama.
Nemo, sa smekom, ali i suzom u oku, stegli su jedan drugom ruku.
Nita nisu govorili, i kao da su obojica slutila da se vie nee sresti na ovome svetu.
Rasipnik die jedra. Platna su zatutnjala dok ih je punio vetar sa obale. Crni ratnici, sa
enama i goliavom deicom, postrojili su se du obale i mahali. Rasipnik nestade u dubokim
vodama i zaplovi prema Zingari.
 5. Poljuljana kruna

Pri zalasku sunca Konanov Rasipnik stie do luke Kordave. Teki oblaci zaklanjali su nebo.
Nekoliko pari oiju pratilo je ulazak broda u jedno malo poznato i skriveno sidrite. Konan je
odluio da u luku stigne to je mogue neprimetnije, jer nije znao da li je plemi Vilgro ve zauzeo
vlast u Kordavi, niti koliko dugo su Zarono i Tot-Amon u gradu. Zeltran ga dotaknu po ramenu i
pokaza u pravcu luke.
Zaronova Burnica proita zapovednik. Kapetane, da se ja pitam, najradije bih
napao brod i spalio ga, jer izgleda da nema nikoga na njemu...
Konan se nasmei.
Bolje bi bilo da se smiri, ti, mali, ratoborni petliu ree. Sada ne smemo da
prenaglimo. Imamo vanijih poslova. Sem toga, nai poznanici sigurno nisu na brodu, ve u
Ferdrugovom zamku. Spremaju zamku za naeg prijatelja.
Princeza nestrpljivo povue Konanovu ruku.
Hajdemo u zamak, kapetane! Neka tvoji ljudi dou kasnije, a mi emo da pourimo i
upozorimo oca, ili e oni izdajnici, Zarono i Vilagro...
Svi da ste uutali nasmei se Konan. Ne treba toliko uriti, devojko! Odavno sam
nauio da treba da izbegnem zamku ako mi se za to prua prilika. Pobunjeni plemi i arobnjak Tot-
Amon su moda ve zauzeli vlast, pa ako bismo otili u zamak, uleteli bismo pravo u zamku, kao to
muica ulee u paukovu mreu. Ja imam neto drugo na umu...
ta drugo? upita devojka.
Konan se nasmei.
Prvo emo da odemo do jedinog mesta u Kordavi gde mogu da budem bezbedan u Devet
isukanih maeva.
Devet isukanih maeva ponovi devojka.
Nije ba mesto za devojke tvoga porekla, ali ipak e nam posluiti.
Veruj mi, devojko! Zeltrane, treba mi desetorica ljudi! Ponesite ogrtae i fenjere i dobro se
naoruajte.
U gradu je bilo tiho kao u grobnici. Sigurd, sujeveran kao i svi mornari, gacao je lokvama,
drhtei, tik uz Konana. Sve vreme drao je ruku na drci maa pod ogrtaem.
Izgleda da su svi pomrli ili su zaarani gunao je zabrinuto se obazirui. Konan mu
zapovedi da dri jezik za zubima ako ne eli da ih opazi straa.
I tako, niko osim kordavanskih maaka lutalica nije opazio grupu mornara koja se prikradala
sokacima prema taverni Devet isukanih maeva. Kada su nagrnuli kroz vrata, stari Sabral im prie
hukui i briui ruke o kecelju.
ao mi je, ali veeras je zatvoreno ree. Vlasti su naredile da se veeras sve krme
zatvore odmah po zalaslku sunca. Zato bih vas zamolio da...
Konan povue eir, zbaci ogrta i nasmei se prema Sabralu.
ta to treba da znai, prijatelju? proguna Simerijanac.
Da sam te odmah prepoznao... Naravno, Devet isukanih maeva je uvek otvoreno ako se
radi o Konanu, bilo to po zakonu ili ne. Uite, prijatelju, samo uite. Moraete malo da priekate dok
potpalim vatru i spremim pie, ali dobiete sve to zatraite.
Zato su vlasti naredile da se veeras rano zatvori? upita Konan, smestivi se kraj vrata,
odakle je najbolje mogao da vidi ta se dogaa napolju.
 Debeli gostioniar slegnu ramenima.
To samo Mitra zna, kapatne! Kraljevski ukaz iz zamka... jue je donesen... udna su ovo
vremena, zaista udna. Prvo je doao kapetan Zarono, ko zna odakle, i doveo grupu mranih
Stigijaca. Onda je uetao pravo u zamak kralja Ferdruga, kao da je zamak njegov. Niko mu nije rekao
ni re kao da su svi kraljevi ljudi zaarani. Zatim su doli svi ovi ukazi. Vojvoda Vilagro je postao
zapovednik vojne strae i grad je doveden u opsadno stanje. I jo e gore biti; jo gore, moj kapetane.
Nee ovo na dobro izai, zapamti ta sam ti rekao!
Ima tu neto udno ree Sigurd.
ta? upita Konan.
Tako mi Dagdinog oka i Orvandelovog palca, tvoj prijatelj Sabral kae da su sve kapije
grada zabravljene, a mi smo uli bez ikakvih neprilika. Zar ne misli da je Vilagro poslao svoje ubice
da uvaju luku?
Sigurno misle da je Rasipnik ostao na Zikambi ree Konan.
Tako je sloi se Sigurd. Zaboravio sam da Zarono ne bi nikad pomislio da emo uz
pomo Juminih ljudi tako brzo popraviti brod i krenuti prema Kordavi.
Konan klimnu.
Tako je, crvenokosi. Ako sve bude ilo kako smo zamislili, kralj Ferdrugo e imati da bude
zahvalan crnim ratnicima o kojima nita ne zna i nikad ih nee videti.
Nikada ranije nisam razmiiljao o crncima ree Sigurd. Uvek sam ih smatrao
sujevernom gomilom detinjastih divljaka, ali tvoj prijatelj Juma mi je otvorio oi. On je pravi voa,
ak isto tako dobar kao i ti. Tako je to; u svakoj rasi ima heroja i kukavica...
Meutim, nije vie bilo vremena za prazna naklapanja. Konan je zatraio od Sabrala da mu sve
ispria i ovaj mu je objasnio mnoge stvari tako da se ono ega se gusar najvie pribojavao pokazalo
kao istinito.
Vilagro jo uvek nije stupio na tron, ali to se oekivalo, i bilo je samo pitanje sata kada e se to
dogoditi. Kraljevska vojska je sklonjena sa granice pod nepoznatim izgovorima. Velikodostojnici
dinastije poslani su u druge kraljevine, ili su nestali, ili uhapeni i baeni u tamnice pod lanim
optubama. Jo ovoga dana, do zalaska sunca, zamak je bio zatvoren i odseen od grada. Kraj vrata
su stajali Vilagrovi straari. U zamku se pripremala nekakva ceremonija, ali kakva, to Sabral nije
mogao a zna.
ini mi se da se radi o odricanju prestola grmeo je Konan nestrpljivo koraajui preko
taverne. Moramo da stignemo do zamka, samo ne znam kako... Zarono i Vilagro su sve zatvorili.
Mora da onaj Tot-Amon dri Ferdruga u aci. Moda, ako bismo suoili oca i ker... ok bi mogao da
razbije maiju. Onda bismo napali izdajnike... Ali, ta je sa Ninusom. Bio je na samrti kad sam
otiao...
Sigurd upitno izvi obrvu. Konan upita o svom prijatelju, malom sveteniku, i zingaranski
gostioniar mu ree da se Ninus oporavio i vratio u svoj hram. Simerijanac posla jednog mornara da
ga dovedu u Devet isukanih maeva.
Ko je taj Ninus? upita Sigurd.
Upoznao sam ga jo pre mnogo godina kada smo obojica bili kradljivci u Zamori. On se
vratio u Zingaru, jer je ak i u Zamori postalo previe vrue za njega. Ovde je upoznao nekog
slatkoreivog misionara Mitrinog hrama koji ga je ubedio da svetenici dobro ive i zarauju lepe
pare na strahovima i sujeverju potenih graana i domaica. Poto je Ninus jedan od onih koji uvek
gledaju da lepo ive bez mnogo truda, odmah se posvetio veri i postao svetenik Mitrinog hrama. Ali,
ako neko zna tajni ulaz u zamak, to je on. On je bio najmudriji kradljivac koga poznajem mudriji ak i
od Taurusa Nemedijanca, koga zovu princom kradljivaca...
Zau se zvonjava i abela se strese i zabi nokte u Konanovu miicu.
Zvona u kuli svih svetih! ree bez daha. Konane, zakasnili smo!
Simerijanac se zagleda u njeno bledo lice.
Ne razumem te, devojko. Ispriaj mi o emu se radi!
Zvona... oglaavaju da kralj saziva sveani skup! Zakasniemo, ve poinje...
Konan i Sigurd se pogledae pa bacie pogled kroz prozor prema zamku na brdacetu. Svetiljke
su se naizmenino palile i gasile. abela je bila u pravu - ceremonija poinje.
 6. Kralj Tot-Amon

U prestonikoj odaji kralja Ferdruga odvijala se prava drama. Svetlost mnogobrojnih svetiljki
obasjavala je oblano nebo i kroz dijamantska okna prozora videli su se plaviastosivi oblaci.
Odaja je bila ogromna i visoka. Nad krunim zidovima i prstenom masivnih, granitnih stubova,
oko kojih su se nalazile ploe od glatkog mermera, visoko se izdizala tavanica u obliku kupole. Ta
kupola je bila najvee graditeljsko udo Ferdrugovog kraljevstva.
Ogromne svee, debele kao ruka miiavog ratnika, bacale su bogatu, treperavu svetlost iz
svenjaka od kovanog zlata. Svetlost mnogobrojnih baklji, svenjaka i fenjera odbijala se o, kao
ogledalo, uglaane titove i kacige sa perjanicama straara postrojenih oko odaje.
Bilo je mnogo vie strae nego to je to obiaj u ovakvim prilikama. To je izazvalo nesigurnost i
sumnju meu plemiima i velikodostojnicima koje su sakupili kraljevi glasnici. Zapovest je izdata
tajno i u urbi i nalagala je da svi kraljevi plemii prisustvuju itanju ukaza trona.
Odea strae je takoe izazvala sumnju. Dok su neki nosili uniformu Legije trona, kraljeve line
strae, daleko je vei broj straara bio obuen u uniformu vojvode od Kordave, Vilagra. U sreditu
odaje, na izdignutom podijumu od blistavog, zelenog malahita iaranog crnim prugama, nalazio se
tron od ruiastog mermera, na kome je sedeo Ferdrugo trei.
Prisutni velikodostojnici nisu esto imali prilike da sretnu staroga kralja poslednjih meseci. S
nevericom su gledali u kralja koji je neverovatno ostario za to vreme. Miii su mu labavo visili na
mravim udovima i upali obrazi otkrivali izbaene kosti. Pod svetlou mnogobrojnih svea, senke na
upalom licu jo vie su isticale starevu avetinjsku priliku i inile da njegove oi izgledaju daleke u
tamnim jamama ispod brzo osedelih, kosmatih obrva. Koata prilika staroga kralja sablasno je
podseala na skelet.
Na Ferdrugovoj glavi se nalazila drevna kruna kralja-heroja, Ramira, osnivaa dinastije. Kruna
je bila zlatna i u obliku elipse ija je gornja ivica bila ukraena mnogobrojnim figurama u obliku kula
na zamkovima.
Mravom i skoro providnom rukom kralj izvue veliki svitak pergamenta na kome su se nalazili
peati svih vrsta. Slabim i iznemoalim glasom poe da ita. Bila je to beskrajna lista besmislenih
uvoda i titula pisana dosadno i sa namerom da izazove neraspoloenje i zabunu kod prisutnih. Ljudi
su sa strahom oekivali sledee rei pitajui se kakve e se kobne stvari dogoditi iza ovoga.
Ispred trona, u njegovoj neposrednoj blizini, stajala su dva oveka.
Jedan je bio vojvoda od Kordave koji je u odsustvu kraljevog mlaeg brata, Tovara, bio najvii
plemi kraljevine. Na licu mu se ogledalo neto kao meavina nervoznog iekivanja i
samozadovoljstva.
Pored Vilagra je stajao jedan prisutnima nepoznat ovek. Po obrijanoj glavi, crtama kao u
jastreba, tamnom tenu i snanoj grai videlo se da je Stigijac. Bio je obuen u teki ogrta ispod koga
se nije moglo videti nita osim glave.
Na eli je imao neobinu krunu napravljenu u obliku zlatne zmije i ukraenu blistavim, belim
dijamantima. Dostojanstvenici su poeli da se gurkaju i doaptavaju kada je neznanac zbacio
kapuljau ogrtaa ispod koje se ukazala udesna kruna. Ako su dragulji zaista brueni dijamanti - a
obrada ovog dragulja nepoznata je draguljarima hiborijske ere - vrednost krune mora biti
neprocenjiva - aputali su. Kad god bi se neznanac pomerio dragulji su blistali u svim duginim
bojama, kako se svetlost sa kupole prelamala u njima.
Tamnoputi ovek je izgledao kao da su sva njegova ula usredsreena na jednu stvar, te nimalo
nije svestan ljudi oko njega, i kao da je svu svoju energiju usmerio u jednom pravcu.
Meu pristalicama plemia Vilagra mogla se videti i zlurada prilika gusara Zarona, kao i jedna
zakukuljena osoba koga su neki prepoznali kao estog posetioca Vilagrovog, svetenika Menkare.
Ferdrugo je i dalje itao, ali lista je sada bila ve skoro gotova. Tada nastade opte
zaprepaenje meu prisutnima i do njih dopree sledee rei:
... i zato, svima prisutnima Mi, Ferdrugo od Zingare, oglaavamo odricanje od prestola u korist
njenog visoanstva, princeze abele, i u njenom odsustvu je venavamo za njenog verenika a vaeg
budueg kralja, Tot-Amona, princa Stigije! iveli kralj i kraljica! iveli Tot-Amon i abela koji su
ovim proglaeni za kralja i kraljicu drevne i nikad pokorene kraljevine Zingare!
U celoj odaji ljudi su zapanjeno i irom otvorenih oiju buljili u kralja, ali nijedno lice nije
pokazivalo vee zaprepatenje od lica Vilagrovog, vojvode od Kordave. Zurio je u Ferdruga i
njegovi mravi obrazi bili su bledi kao u aveti. Njegove tanke, surove usne otvorie se u nemom
besu, kao u ivotinje koja rei, i meu usnama se ukazae uti zubi.
Vilagro se okrenu i zausti da neto kae visokoj, nemoj prilici koja je stajala ispred njega.
Stigijac mu se tvrdo nasmei, napravi jedan pokret rukom prema njemu i poe da se penje
stepenicama prema podijumu kao da oekuje pljesak odobravanja. Ali meu prisutnima je vladalo
zaprepatenje i ulo se samo amorenje razoaranih ljudi.
Dok su glasovi postajali sve jai, kralj Ferdrugo je izgovarao: Klekni, sine moj!
Stigijac se zaustavi ispred kralja, pa se baci na kolena. Zatim sa obe ruke skide Kobrinu krunu i
neno je spusti na zeleni kamen podijuma.
Ferdrugo iskorai i sa svoje glave skinu drevnu krunu kralja-heroja, okrenu je i paljivo spusti
na Stigijevu obrijanu glavu.
Lica izoblienog zbog Tot-Amonove izdaje, Vilagro zgrabi ukraeni ma za pojasom. Ispoetka
je nameravao da neprimetno prie sveteniku i zabije elinu otricu u njegova lea. Zatim spusti
ma i sa usredsreenou ludaka prikova pogled na Kobrinu krunu, koja je stajala kraj Tot-Amona. I
sam je neto znao o udesnim moima krune - bar je mislio da zna - jer mu je Zarono jednom rekao:
Iz onoga to mi je rekao Menkara i to sam nauo od Tot-Amona na putovanju prema Kordavi,
Vaa milosti, znam da ona pojaava i umnoava sposobnosti ljudskog uma da vlada drugim ljudima.
Tako Menkara, koji je svetenik manjih sposobnosti, moe da vlada umom jedne osobe, u ovom
sluaju, naeg zaboravnog kralja. Tot-Amon, koji je arobnjak daleko veih moi, sposoban je da
vlada nad nekoliko umova istovremeno. Ali onaj koji nosi krunu, ako zna kako da je upotrebi, moe
da vlada stotinama i hiljadama ljudi. Kruna, na primer, moe da ubije itavu vojsku, ili da lava, zmiju
otrovnicu ili neku drugu divlju ivotinju poalje da pronae i uniti neprijatelja.
Niko ne moe da se suprotstavi onome koji nosi krunu. On ne moe biti ubijen iz zasede ili iza
lea, jer e mu kruna preneti misli ubice i niko, ko je udaljen od njega koliko katapult moe da
dobaci, ne moe proi neprimeen. Smrtnici kao to smo vi ili ja, moj gospodaru, zavise od uspeha
ili neuspeha naih plaenika - kao to su moji mornari pustili princezu da pobegne - ali Tot-Amonu
nisu potrebne takve budale. Kada on izda umnu zapovest, to se odmah izvrava, ak i po cenu ivota
njegovog pristalice.
A sada je, da ozakoni Tot-Amonovo mesto na tronu, Ferdrugo sopstvenim rukama spustio
drevnu krunu Zingare na Stigijevu tamnoputu elu razmiljao je Vilagro. Da bi sproveo svoju
zamisao, nastavio je Vilagro da premilja, bilo je potrebno da Tot-Amon skine Kobrinu krunu.
Sada mu se ukazala prilika.
Somotski ogrta se lelujao za plemiem dok je brzinom neobinom za njegove godine preskakao
stepenice podijuma. Kako Tot-Amon sada nije imao krunu, i nije mogao biti opomenut, Vilagro mu se
priunja, zgrabi Kobrinu krunu i spusti je na svoju glavu.
Dok se vojvoda prikradao, zau se jedan mukli, glasni povik i on prepozna Menkarin glas.
Vilagro, koji je bio uspeo da se doepa krune, naglo se okrenu i ugleda Menkaru kako mu se
pribliava u trku nosei ma u koatoj ruci.
im je spustio Kobrinu krunu na svoje ofarbane uvojke, Vilagro oseti kako mnogobrojne misli
proleu kroz njegovu glavu. Bilo je to kao da su neizgovorene misli svih prisutnih odjednom navalile
prema njegovoj svesti u agoru nalik na zahuktalu zbrku rei. Kako nije bio vian magiji, Vilagro nije
mogao da izdvoji te misli koje su mu dolazile u naletu.
Kad mu se Menkara pribliio, plemi je u oajanju pokuao da usredsredi svoje namere prema
sveteniku, pri emu je podigao aku i usmerio je ka Menkari, onako kako je video da to ine
arobnjaci. Sakupio je sve svoje mentalne snage da bi zamislio sliku svetenika kako pada unazad
pogoen snanom pesnicom.
Menkara odjednom uspori hod i zastade na dnu stepenita prema podijumu. Zatim se zatetura kao
da je pogoen nevidljivom pesnicom, ma mu ispade iz ruke i udari o kameni pod.
Zau se jedan ivotinjski urlik iza Vilagrovih lea i on se naglo okrenu.
Urlik je dolazio od Tot-Amona koji je bio ustao iz svog kleeeg poloaja i sada je gledao
prema plemiu.
Pseto, umree zbog ovoga! vikao je Stigijac zingaranskim jezikom sa jednim grlenim
naglaskom.
Ti e umreti! odgovori Vilagro uperivi aku prema Tot-Amonu.
Monog arobnjaka nije mogao lako da pobedi, ak i sa krunom na glavi, jer je o njoj malo znao
i nije stekao praksu kod upotrebljavanja krune. Meu prisutnima su zavladali napetost i uenje kada
su se dva oveka, u nemom sukobu volje, okrenula jedan prema drugom i dugo i utke se posmatrala.
Mo Vilagrovog uma sada, kad je imao krunu, izjednaila se sa moima Tot-Amona, jednog od
najveih ivih arobnjaka.
Posmatrali su se nemo i s vremena na vreme bi poneki od njih zateturao, ali nisu poputali.
Ispod podijuma, plemii i velikodostojnici su zapanjeno i otvorenih usta zurili u ivu sliku koja
se odigravala pred njima. Meu njima je bilo mnogo hrabrih ljudi koji bi odmah skoili i stali na
stranu odbrane Zingare, ali u ovom udnom asu - na iju stranu da stanu? Kralj je doveden do stanja
potpune senilnosti, ispred njega je zluradi neznanac i arobnjak, i povrh svega - izdajniki vojvoda
koji ne bira sredstva da doe do svoga cilja...
Vilagro zau Menkaru iza lea kako mrmlja neku vradbinu, i njegove umne sposobnosti
odjednom poee da slabe. Tot-Amon je, meutim, ponovo sakupio svoje snage...
Odjednom se u odaji zau neka gromoglasna buka i sve oi se okrenue u tom pravcu. Jedna
grupa mornara surovog pogleda i u iscepanoj odei nagrnu kroz portal na balkonu. Meu njima se
isticao jedan div bronzane koe, neuredne grive kao no crne kose i neverovatno plavih oiju pod
kosmatim, crnim obrvama. U snanoj ruci ovog oveka blistala je ogromna sablja.
Zarono viknu od iznenaenja:
Konan! Svih mi bogova i avola na svetu, odakle ti ovde!
Ugledavi varvarina koji se tako brzo pojavio u Kordavi, gusarevo mravo lice naglo ublede.
Zatim njegovo lice dobi tamnu boju i crne oi se ispunie besom. Brzo izvue ma iz korica.
Ovaj iznenadni upad pomeo je i Tot-Amona koji je okrenuo glavu, na kojoj se nalazila zlatna
kruna, prema Konanu i zurio u njega s nevericom.
Da je nosio Kobrinu krunu, mislio je, primetio bi Konana i njegove ljude kako se pribliavaju
zamku, ali, on ju je tada ve bio skinuo.
 Vilagro je, meutim, bacio samo letimian pogled prema pridolicama i ponovo se usredsredio
na arobnjaka. Znao je da je Stigijac daleko opasniji protivnik i da e, ako uspe da uz pomo krune
savlada Tot-Amona, vrlo lako savladati i Konana, na isti nain. Ali, ako panju usredsredi na
Konana, Tot-Amon e ga zgaziti kao muvu.
Konan krupnim korakom doe do vrha setpenita i podie ruke pozivajui da ga sasluaju.
Poujte, velikai Zingare! grmeo je. Podla izdaja i opake maije epale su vaeg
kralja u zlokobnu zamku! zatim isprui ruku i pokaza prema Stigijcu.
Nije on stigijski princ, ve crn izaslanik pakla! On je arobnjak iz mranih predela Stigije i
doao je da preotme drevni kraljevski tron Zingare iz ruku njene kraljevske dinastije. Vei zlikovac
od njega jo nije gazio ovom zemljom! Um vaega kralja opsednut je nekim maijama, tako da ne zna
ta govori, ve kao papagaj ponavlja misli koje su mu izdajnici nametnuli!
Nastade komeanje meu prisutnima, od kojih su neki poverovali Konanovim reima, a drugi
nisu. Jedan ugojeni velikodostojnik povika.
Kakve su to gluposti? Jedna gusarska propalica upala je u na zamak u vreme odravanja
tajne ceremonije i sada zamahuje onim maem i pria budalatine! Strao, uhvatite ovog silediju!
U agoru koji je nastao zau se Konanov gromogalsni uzvik: Pogledajte svoga kralja i uverite
se da govorim istinu, budale proklete!
Kraj trona je stajao Ferdrugo, bled, smraveo i uzdrhtao, gladei svoju prerano osedelu bradu.
ta... ta se ovde dogaa plemii? pitao je drhtavim glasom.
Zatim opazi pergament u ruci. ta... ta je ovo. Jesam li ja to itao? mrmljao je. Nieg
se ne seam...
Bilo je oigledno da se kralj ne sea ukaza koji je upravo proitao. Tot-Amon koji je bio
pomenut Vilgarovim ispadom i Konanovim dolaskom, izgubio je vlast nad kraljevim umom. Sada se
ponovo okrenuo i usredsredio na vojvodu.
Kada se Tot-Amon okrenu prema Konanu, Vilagro je sakupio sve svoje umne snage, koje je
Kobrina kruna hiljadu puta pojaala, i usmerio ih na Stigijca. Tot-Amon se zatetura od nevidljivog
udarca i skoro pade, i u zadnjem trenutku se uhvati za naslonja trona. Zingaranska kruna, suvie mala
za njegovu glavu zaljulja se i pade zvecnuvi o kamene ploe podijuma.
Onda je arobnjak napao. irom je otvorio oi tako da su mu se videle beonjae i usmerio svoj
hipnotiki pogled ka Vilagru koji se zatetura od iznenadnog napada.
Daj mi Kobrinu krunu, budalo! reao je Tot-Amon.
Nikada! ree Vilagro.
Vojvoda oseti nalet neke neprijateljske duhovne energije i zakljui, mada nije mogao da vidi, da
je Menkara iza njegovih lea pridruio svoje moi moima velikog maga. Svetenik Seta onda prie
svome gospodaru i Vilagro oseti kako njegove odbrambene mentalne snage poputaju.
Oi se ponovo okrenue prema Konanu i njegovim gusarima koji su stajali na vrhu stepenita. U
vazduhu su se oseali napetost i iekivanje.
Bio je to jedan od onih trenutaka kada je sudbina naroda stajala na otrici noa i kad je samo
jedna re mogla da izmeni tok dogaaja i srui kraljevsku vlast.
I tada, sudbonosna re je izgovorena. Kraj Konana se pojavi prilika jedne mlade devojke.
Devojka je bila punaka i imala je blistav ten, sjajne crne oi i svilenkastu kosu. Bila je obuena u
grubu mornarsku odeu, ali se plemii ipak prisetie da su je ve negde videli u mnogo raskonijoj
odei.
Princeza! uzviknu jedan plemi.
abela? Gde je? mrmljao je stari kralj osvrui se oko sebe. Sada je ve svima bilo jasno
da pred njima stoji princeza, i pre no to su stigli da joj postave hiljadu pitanja, ona progovori:
Plemii Zingare, kapetan Konan govori istinu! Opaki arobnjak Stigije je zaarao moga oca stranim
maijama. Konan me je spasao od zlobnog arobnjaka i doveo u Kordavu da spreim Tot-Amonovo
stupanje na presto. Strao, uhvati ga!
Kapetan kraljevske strae poe da izdaje zapovesti svojim ljudima i izvue teki ma. Iao je na
elu svojih vojnika.
Konan i devetorica njegovih mornara skoie sa stepenita i maevi zablistae u njihovim
rukama. abela je ostala gore sa Ninusom, svetenikom Mitrinog hrama. oveuljak se baci na
kolena i poe da moli piskavim glasom:
O Mitra, gospodaru svetlosti! poeo je da zapeva. Pomozi nam u ovom tekom asu da
pobedimo mrane sile Setove! U ime boanstva Sraoe, i Zurvana, Gospodara svih vremena, molimo
te i preklinjemo!
Zapali svoje mone vatre i uini da Stara Zmija padne sa svoga prestola!
Bilo da su Tot-Amonove moi poele da se iscrpljuju, ili je Vilgaro postao viniji Kobrinoj
kruni, ili je ak i Mitra umeao svoje prste u celu ovu zbrku, tek, Tot-Amon poe da bledi, slabi i
gubi snagu. Vilagro zausti da uzvikne pobedniki pokli.
Pre no to je vojvoda stigao da to uini, Tot-Amon rei da zaigra na poslednju kartu. Njegovi
dugaki, smei prsti podigoe se i usmerie prema vojvodi od Kordave. Oblak zelenog zraenja poe
da se stvara oko arobnjakove ake, zatim zasvetle i pretvori se u trak smaragdne svetlosti koja u
pravoj liniji krenu prema Vilagru.
Vilagro ispusti jeziv krik, zatim se zatetura i die ruke prema glavi pokuavajui da smakne
krunu. Sa njegovih obojenih lokni die se gusti dim i kosa planu.
Onda se pojavi neka zaslepljujua, plava svetlost koja kao da je dolazila spolja, i od koje
prozorska okna zablistae udesnim sjajem. Jedno okno se naglo zalupi i zazvea. U odaju su ulazili
mlazevi kie spolja i odmah zatim zau se strana tutnjava iznenadnog zemljotresa. Ljudi su bili
zaslepljeni udesnom svetlou i preplaeni neverovatnim prizorom. Neki svetlei pipak se provue
kroz razbijeno okno i kosmike sile se oborie na preneraenog vojvodu od Kordave.
Vilagro pade udarivi glavom o pod, licem okrenut prema kamenim ploama. Kobrina kruna
skliznu i poe a se kotrlja po podu, dok je Vilagro ostao da lei sa spaljenom kosom i sprenim
krugom na glavi, na onom mestu gde je ranije stajala kruna.
Tako su se zavrili snovi vojvode Vilagra koji nije bio zadovoljan vojvodskom krunom, pa je
posegao za kraljevskom, i umro od ruke svojih sopstvenih snova.
 7. Crvena krv i hladni elik

Jedno vreme su svi u odaji bili ukoeni od oka koji je izazvao zapanjujui prizor. Tot-Amon se
prvi sabrao.
Menkara, Zarono! vikao je. Dolazite ovamo!
Kada su stigijski svetenik, Setit, i gusar sa maem u ruci prili arobnjaku, on ree:
Sakupite svoje ljude i Vilagrove vojnike! Odmah napadnite! Ako ovo ne uinite, stradae
vae glave! Konan je uz kralja i neete imati prilike da se izmirite sa starim vlastima!
A gde su one tvoje vradbine? reao je Zarono. Zato ne podigne aku i zbrie
neprijatelja?
Uinio bih sve to je u mojoj moi, ali i magija ima granice. A sada, na oruje!
U pravu si ree Zarono i okrenu se na peti. Ljudi! povikao je. Vojvoda je mrtav,
ali princ Stigije ivi! Ako potegnete maeve i pomognete mu da doe na presto svi emo postati
plemii! Za mnom!
Svi pravi Zingarani, za mnom! grmeo je Konan. Borite se za svoga kralja i princezu, i
spasite Zingaru od avola iz stigijskih pustinja!
Zatim nastade opte komeanje i poee da se formiraju dve grupe.
Veina Vilagrovih plaenika krenula je prema Zaronu, dok je veliki broj kraljevih
velikodostojnika stao na Konanovu stranu. Neki koji su bili neodluni kojoj grupi da se prikljue,
jednostavno su se iunjali iz kraljevske odaje.
Uskoro se pokazalo da je Zaronova grupa vea. Dok su neki pripadnici kraljeve strae prili
Simerijancu, drugi su, s obzirom da su bili Vilagrovi plaenici, krenuli prema Zaronovoj grupi. Ti
vojnici su bili bolje naoruani i to im je davalo prednost.
Vie vas je! vikao je Tot-Amon sa podijuma. Napadnite, i vai ivoti e biti spaeni!
Konan se grubo i prezrivo obrati Tot-Amonu i ree mu da svoje namere moe da baci u vodu.
Izvadimo maeve za Tot-Amona, kralja Zingare! vikao je Zarono, nasrnuvi na najblieg
pristalicu Konanove grupe.
Maevi poee da lete na sve strane. Dve strane se pribliie i napadoe.
Svuda se uo zveket elika. U odaji je sve brujalo od povika poklia i udaranja oruja. Udarali
su maevi o maeve, kacige, oklope i titove. Krv poe da lipti iz rana i krici bola smrtno pogoenih
ljudi zaue se sa svih strana.
Konan se nemilosrdno cerio i beli zubi blistali su na njegovom licu bronzane boje. Ovde vie
nisu bile potrebne rei. Iako je s godinama postao obazriviji i oprezniji, ispod maske zrelosti krio se
onaj stari, surovi varvarin, koji je vie nego ita na svetu voleo borbu prsa u prsa. Izgleda da e ova
bitka biti jedna od najeih koju je imao poslednjih meseci.
On skoi sa stepenita i baci se na najblieg Zaronovog oveka. Oborio ga je u trenu i ve je bio
u skoku ka novom protivniku. Pri tom je nogom pogodio jednog oveka u stomak, a njegov ma se
zabio meu rebra drugome koji je pokuavao da pomogne svom prijatelju.
Probijao se kroz masu spretnou pantera, uprkos svojoj krupnoj grai, i sekao Zaronove ljude
kao klasje penice. Nadvisivao je Zingarane koji su bili uglavnom niskog rasta. Pokuavajui da se
odbrane od Simerijanevih napada, padali su kao pokoeni sa odseenom glavom ili rukom. Iza njega
su ili njegovi gusari vitlajui ogromnim sabljama.
Veina Zingarana su bili dobri maevaoci, budui da su njihovi preci maevanje izdigli na nivo
umetnike vetine. Ali, Konan, varvarin po roenju, i sam se bavio maevanjem tokom svojih
mnogobrojnih avantura, i ovoj vetini je pristupao kao pravi poznavalac. Dok je zimovao u Kordavi,
slobodno vreme je provodio uzimajui asove iz zingaranskih vetina maevanja, kod uvenog
majstora, Valerija, koji je vaio za najboljeg maevaoca u okolnim kraljevinama.
Mladi Vilagrovi plemii su se nali u udu kada su se okupili oko Konana oekujui da ga
probodu s lakoom. Mada je Simerijanac bio glomazniji od njih, i njegova sablja je bila vea i ira,
on je s lakoom odgovarao na njihove napade. Presretao je njihove elegantne duple udarce izvlaio
se kad bi ga lukavo, priterali uza zid i probadao ih, jednog po jednog, dok su oni beivotno padali na
kamene ploe uprljane krvlju iz njihovih rana. Zapanjeni, mladii plave krvi padali su iza
Simerijanca koji se borio kao tornado i sa spretnou i gipkou tigra.
Onda se do Konana progura jedna prilika u crnom, somotnom ogrtau i on se nae licem u lice
sa Zaronom. Simerijanac zadobi nekoliko povrnih rana, ali uspe da se odbrani.
Zarono nije bio kukavica, ve surov i prekaljen borac. Bio je hulja, to je tano, ali njegova
odvanost je bila za svako divljenje. S druge strane, bio je to lukav i proraunat ovek i umeo je da
odmeri svoje anse. Da je malo pribranije razmiljao, moda bi i izbegao da se suoi sa Konanom.
Ali on je prema ovom oveku, koji mu je mnogo puta zasmetao u njegovim planovima i koga je on
bezrazlono okrivljavao za neuspeh svoga gospodara Vilagra, i za njegov neuspeh takoe, oseao
svirepu i neutoljivu mrnju. udeo je za osvetom jo od one tue u Devet isukanih maeva, kada ga
je sna na Konanova pesnica pogodila u lice i skoro mu otkinula glavu sa ramena.
Zarono se nije zanosio da e dobiti neku veliku zahvalnost od Tot-Amona ako se Stigijac kojim
sluajem doepa zingaranskog trona. Sva vlast i bogatstvo verovatno e pripasti stigijskim
svetenicima. Ali, Tot-Amon ipak nee zaboraviti da Zaronu obezbedi neki pristojan posao od koga
e moi lepo da ivi. Osim toga, ako vojnici stare dinastije pobede u ovoj bici, ne ginu mu sekira i
panj.
Zaronov ma, ija je otrica bila ira nego u veine njegovih zingaranskih pristalica, ukrsito se
sa Konanovom sabljom. Zarono zadade jedan udarac, ali ga Simerijanac susrete. Zauzvrat, Konan
izvede zamah sa donje strane prema Zaronovoj glavi, na ta se Zarono pognu i zaustavi ovaj napad.
Bitka je besnela na sve strane. Mnogi su ve bili popadali i kraljevska odaja je liila na krvavo
poprite. Onda su Zaronovi ljudi poeli da napadaju. Pristalice kralja bile su primorane da se
razdvoje u dve grupe, od kojih je jedna bila priterana do stepenita, a druga do uplaenog kralja koji
se bee sklonio u sam ugao odaje.
Konan i Zarono su se jo uvek borili. Gusar je poeo da shvata da je njegova elja da se sukobi
sa svojim ljutim neprijateljem bila ista greka.
Dok je njegova vetina maevanja bila podjednaka Konanovoj, njegove ruke ipak nisu imale
simerijanevu natprirodnu snagu i izdrljivost. Poeo je da se umara i jedino su ga jo drali bes i
mrnja koju je oseao prema tom oveku. Reio je da ide na sve ili nita: ili e probosti varvarina, ili
e i sam umreti.
Za to vreme, Tot-Amon, hladnokrvno kao i obino, siao je sa podijuma. Zaobilazei parove
maevaoca neprimetno je preao preko krvlju uprljanog i leevima prekrivenog poda i prikrao se
Kobrinoj kruni, koja je stajala na mermernim ploama. Nekoliko puta je proao pored samih
Konanovih pristalica, ali nijedan od njih nije opazio. Izgledalo je kao da je on za njih, na neki nain,
bio nevidljiv.
On je, meutim, upotrebio svoje arobnjake moi i zavarao njihova ula tako da je bio
nevidljiv za njih, mada su ga ustvari jasno videli.
Stigijac je bio isuvie usredsreen na zatitu svoje fizike linosti, te nije imao vremena da se
pozabavi Konanom i ostalim voama suprotne strane.
 S druge strane, bez svojih arobnjakih sprava i tiine koja je potrebna kod magijskih operacija,
nije mogao da izvede neku veu maiju, a kako je potroio zalihe svojih zelenih zraka, nije mogao da
ih obnovi jo nekoliko asova.
Tot-Amon nezainteresovano pree preko Menkarinog tela koji je sluajno zadobio smrtonosni
udarac od nepoznate ruke. Kada je stigao do mesta na kome je leala kruna, Stigijac se sae i podie
je. Jo uvek je bila vrela, ali Stigijac ju je drao bez vidljivog bola ili fizikog oteenja.
Okretao ju je ukrug i paljivo ispitivao, a onda glasno opsova i baci je u stranu kao da ne vredi
toliko blaga.
U tom trenutku se zaue poklii sa balkona. Ostatak Konanove posade, sa Zeltranom i Sigurdom
na elu, nadirao je niz stepenice maui kopljima i sabljama. Kada su Konan i Ninus krenuli prema
zamku, Sigurd je otiao natrag na brod da dovede ostalu posadu i da se sa njom probije do zamka
tajnim prolazima koje mu je Ninus opisao.
Ovo pojaanje je odmah izmenilo tok bitke. Kraljeve pristalice, koje su bile saterane do
stepenita, sada su ponovo poele da napreduju, i elo Stigijeve grupe je bilo razbijeno ovim
napadom.
Masa koja je nagrnula prekinu obraun Konana i Zarona. Gusar nije hteo tako lako da odustane
od borbe protiv Simerijanca, pa je stao da se probija laktovima kroz masu i kri sebi put prema
Konanu. Odjednom je osetio snaan stisak na ruci u kojoj je drao ma. Zarono pokua da se otrgne
stiska, ali ubrzo shvati da se pored njega nalazi Tot-Amon.
Vreme je da se izgubimo odavde! nadvikivao se Stigijac. Kruna je unitena izgorela
je!
Ostavi me na miru! besneo je Zarono. Jo uvek imamo dobre izglede a, sem toga, treba
da ubijem onu svinju!
elja bogova je da ovoga puta pobedi Konan.
Kako zna?
Tot-Amon slegnu ramenima.
Mnogo stvari znam. A sada idem. Ti ako hoe ostani, ili kreni za mnom - kako ti drago.
Stigijac se okrenu i uputi prema izlazu. Zarono ga je neobino sledio.
Stanite! zau se Konanov glas. Mislili ste tako lako da se izvuete, psi!
Konan se progura iz mase boraca i pojuri prema onoj dvojici maui maem, dok mu je krv tekla
iz posekotina.
Tot-Amon upitno izvi obrvu.
Varvarine, poinje da me zabrinjava onda Stigijac podie srednji prst leve ruke - onaj
na kome se nalazio ogromni, bakarni prsten u obliku zmije sa repom u zubima - i uperi ga prema
zidnom ilimu koji je stajao izmeu dva uska prozora.
N ghok-gaa nafajak ftangug. V goh najek!
ilim je odjednom oiveo. Poskoio je i odlepio se od zida glasno utei. Nalik na ogromnog
slepog mia, leteo je iznad glava maevaoca.
Kada je stigao iznad Konana naglo se spustio i celog ga prekrio.
A sada pouri, ako ne eli da ostane bez glave na ramenima! ree Tot-Amon Zaronu.
Ve sledeeg trenutka dok se Konan borio da zbaci ilim, Zarona i arobnjak su nestali. Njihovi
sledbenici, videvi da su njihove voe pobegle, predavali su se i bacali oruje.
Sa maem u ruci, Konan pojuri prema izlazu, pa kroz predvorje do glavnog ulaza. Stigao je
samo da uje topot kopita konja u daljini na kojima su zlikovci pobegli.
Bila je zora i duvao je sve i snaan vetar. Talasi su zapljuskivali pramac broda i jedra se
punila glasno tutnjei, dok je Rasipnik naputao kordavansku luku i kretao ka otvorenom moru.
Konan je stajao na prednjoj palubi podian i u novom odelu, eiru sa perjanicom i visokim
izmama. Duboko je udisao i polako i sa zadovoljstvom izdisao opojni morski vazduh. Gotovo je sa
prokletim maijama i sablasnim senkama, razmiljao je Simerijanac. Ono to meni treba, to je
jedan dobar brod, posada sranih i okrutnih boraca, ma u ruci i blago u izgledu. Sa tim, sve radosti
sveta su moje.
Tako mi grudi Itarovih i trbuha Nergalova, kapetane, ja jo uvek mislim da si ti jedna prava,
pravcijata budala! gunao je Sigurd iz Vanahajma.
Zato? Misli, to se nisam oenio abelom? smejao se Konan.
Crvenobradi klimnu.
Dobra je to, bucmasta i jedra devojka, koja bi ti rodila jake sinove; a i tron Zingare bi bio
tvoj, samo da si hteo. Posle svih ovih uzbuenja, kralj Ferdrugo nee moi jo dugo, a onda e
devojka naslediti i krunu, i kraljevinu, i sva bogatstva!
Hvala ti, ali ne svia mi se da budem kraljevski zet mrmljao je Konan. I u Gamburuu
sam imao priliku da se odluim. A Nzinga je strastvena i prava ena, a ne luckasto, romantino dete
upola mlae od mene. Osim toga, Ferdrugo e iveti due nego to ti misli. Sada, kad je osloboen
onih Stigijevih vradbina, izgleda mlai deset godina i sasvim savesno obavlja svoje kraljevske
dunosti. Prvo to je uradio bilo je da poniti onaj ludaki ukaz o odricanju prestola i venanju
abele i Tot-Amona.
A to se abele tie... pa, priznajem da mi se to dete dopalo. Na neki nain je i volim, ali
nekako oinjski. Neka ostane meu nama; umalo sam i prihvatio njenu ponudu, ali sam se predomislio
kad sam shvatio da svoju budunost ne zamiljam na taj nain.
Ne razumem te sasvim?
Bilo je to onih dana posle bitke, kad su mi rane zaceljivale. Nekoliko puta sam veerao sa
kraljem i princezom i pri tom se nasluao abelinih planova da me izmeni. Moj govor, moja odea,
ponaanje za stolom, nain zabavljanja - sve to bi trebalo da se promeni. Nameravala je da od mene
napravi savrenog zingaranskog gospodina koji mae miriljavom maramicom ispred nosa i posmatra
ples kraljevih igraica.
Moda ja i nisam tako mudar kao Godrigo, kraljev filozof, no ipak znam ta hou. Tako je,
Sigurde, jednoga dana u i ja sedeti na tronu, jer je to Kromova elja. No ini mi se da u do toga pre
doi maem nego venanim darom.
Sem toga, Ferdrugo je bio dovoljno velikoduan da mi pokloni Kobrinu krunu, koju sam dao da
se pretopi kod Dulija, zlatara. Sad zna odakle nam nova brodska oprema i sve ove stvari koje sam
kupio ljudima Konan se nasmei. Tako ti je to sa mnom; jo nisam zaao u etrdesetu, a ve sam
poeo da zgrem novac i cicijaim! Bolje bi mi bilo da naem neki poteni gusarski posao dok jo
nije kasno i ne ostanem praznih depova.
Voenje kraljevine nije pravi posao za potene kradljivce kakvi smo nas dvojica. Sem toga,
nai e se puno bogatih trgovakih brodova koji plove izmeu Argosa i ema. Zato prestani da brine
zbog toga to se nisam oenio onom akastom devojicom i baci se na razmiljanje o poslu.
Hajdemo da pogledamo one mape u mojoj kabini! zatim povika: Zapovednie Zeltrane,
pridrui nam se u kabini!
Konan zatim krenu krupnim korakom prema svojoj kabini. Jedno vreme, ogromni crvenobradi
mornar ga je gledao zapanjeno i irom otvorenih usta, a onda odmahnu rukom i krenu za kapetanom.
Tako mi Lirove zelene brade i Torovog malja, sa ovim Simerijancima nema raspravljanja!
Katarke su kripale, talasi penili oko pramca i galebovi kriali iznad Rasipnika koji je plovio
prema jugu nosei Konana u nove avanture...
 SENKA KOJA GMIE

Kada mu propadnu planovi da od brdskih plemena stvori jedinstvenu armiju, Konan odlazi kroz
Hirkaniju i Turan, izbegavajui patrole kralja Jezdigerda i delei ator sa svojim preanjim
drugovima Kozacima. Veliki ratovi besne na Zapadu, pa se Konan, predoseajui da su tamo panjaci
zeleniji a pljaka unosnija, vraa u hiborijske kraljevine. Almurik, knez Kota, pobunio se protiv
omrznutog kralja Strabonusa. Podigao je silnu vojsku sa svih strana, pa mu se i Konan pridruuje.
Meutim, Strabonusu pritiu u pomo njegovi susedi. Ustanak propada, a Almurikova arolika vojska
biva potisnuta na jug. Probijaju se kroz teritoriju ema, prelaze granicu Stigije i stiu do zelenih
dolina Kua. Tu ih do nogu potuku crnake i stigijske armije, na samoj ivici june pustinje. Konan je
jedan od aice preivelih.
 1. U tajanstvenom gradu

Pustinja je treperila od jare. Konan se zagleda u oajavajuu pusto i nesvesno pree

nadlanicom svoje snane ake po potamnelim usnama.
Stajao je kao kip od bronze ukopan u pesku, naizgled neosetljiv na ubitano vrele zrake, mada je
na sebi imao samo svilenu tkanicu preko bedara i irok pojas sa zlatnom kopom o kojem su mu
visile sablja sa irokim seivom. Na njegovim izvanredno izvajanim udovima videli su se tragovi
jedva zaleenih rana.
Kraj njegovih nogu sedela je jedna devojka. Belom rukom ga je obuhvatila oko kolena, a
plavokosu glavu poloila na nju. Njena svetla put, snano je odudarala od njegovih vrstih, od sunca
potamnelih udova; njena kratka svilena tunika bez rukava i sa dubokim dekolteom vie je naglaavala
nego to je pokrivala njeno vitko telo.
Konan zavrte glavom, mirkajui. Jarko sunce ga je sko ro zaslepelo.
On otkai jednu uturicu koju je nosio za pojasom i protrese je, a onda se namrti jer je vode u
njoj bilo veoma malo.
Devojka se iznemoglo pomeri, jecajui.
Oh, Konane, umreemo u ovoj pustinji! Tako sam edna!
Simerijanac zabrunda ne rekavi nita, netremice gledajui u bespue koje ih je okruivalo.
Njegove plave oi su divlje sevale ispod crne, raupane grive, kao da je pustinja neprijatelj s kojim
se mogao uhvatiti ukotac.
On se sagnu i prinese uturicu devojinim usnama.
Pij dok ti ne kaem da stane, Natala naredi joj on.
Devojka je pila vodu u kratkim, zadihanim gutljajima, a on je nije prekidao. Tek kada je uturica
bila prazna, ona je shvatila da ju je on pustio da popije svu vodu, mada je nisu mnogo imali.
Suze joj navree na oi.
Oh, Konane zavapila je krei ruke. Zato si me pustio da sve popijem? Nisam znala...
Sada za tebe nije ostalo nita!
uti zabrunda on. Nemoj da troi snagu na plakanje.
Uspravivi se, on baci uturicu daleko od sebe.
Zato si to uinio? proaputala je.
On joj ne odgovori nita, ve ostade da stoji nepomino, polako svijajui prste oko drke svoje
sablje. Nije gledao u devojku. Njegove otre oi kao da su pokuavale da prozru kroz tajanstvenu
ruiastu izmaglicu u kojoj je nestajala pustinja.
Mada pun estoke ljubavi jednog varvarina prema ivotu i gonjen eljom da preivi, Konan je
oseao da je stigao na kraj svoga puta. Jo uvek nije bio na ivici izdrljivosti, ali je znao da bi ga
oborio jo jedan dan na nemilosrdnom suncu u tom bezvodnom bespuu. to se tie devojke, ve je
dovoljno propatila. Bolje i brz, bezbolan udarac maem nego duga agonija koja je njega ekala. e
je trenutno ugasila; bila bi to lana humanost ako bi joj dozvolio da padne u delirijum i pati dok joj
smrt ne olaka muke. Polako je izvukao sablju iz korica.
Iznenada, on ukoi ruku. Duboko u pustinji, ka jugu, neto je zasvetlucalo na jari.
U prvi mah je pomislio da se radi o fatamorgani, jednoj od mnogih koje su mu se izrugivale i
raspameivale u toj prokletoj pustinji. Zaklanjajui svoje zaslepljene oi, on uspe da razazna kule i
minarete i blistave zidove.
Sumorno je zurio u udaljeni prizor, oekujui da svakog asa nestane.
 Natala je prestala da plae. S mukom je ustala i zagledala se u istom pravcu.
Je li to neki grad, Konane? apatom ga je upitala, isuvie oajna da se nada. Ili je samo
fatamorgana?
Simerijanac ne odgovori odmah. Zamurio je i otvorio oi, ponavljajui to nekoliko puta.
Pogledao je u stranu, a onda opet u tajanstveni grad.
Prizor je ostao nepromenjen.
avo bi ga znao pro mrmljao je. Ipak, vredi pokuati.
On vrati sablju u korice. Sagnuvi se, on uze Natalu u naruje s takvom lakoom kao da je
podigao dete. Ona pokua da mu se odupre.
Nemoj da troi snagu nosei me, Konane molila ga je. Mogu da hodam.
Tle odavde postaje kamenito odvrati joj on. Ubrzo bi ti se raspale sandale dodade
on bacivi pogled na njenu mekanu obuu zelene boje. Uostalom, ako elimo da uopte stignemo,
moramo da pourimo. Ovako emo bre stii.
Prilika da preive ulila je novu snagu i otpornost Simerijanevim elinim miiima. Koraao je
kroz peskovitu pusto kao da je tek kroio u nju. Najvei od svih varvarina, on je posedovao
vitalnost i izdrljivost divljeg oveka, to mu je pruilo ansu da preivi tamo gde bi civilizovani
ovek propao.
On i devojka su, verovao je, bili jedini preiveli od armije princa Almurika, te lude, arolike
horde koja je, pratei pobunjenog kotskog princa, pregazila zemlje ema kao unitavajua peana
oluja i natopila pogranine krajeve Stigije krvlju. Sa stigijskom vojskom za petama, probila se kroz
crnu kraljevinu Kua da bi, na kraju, bila zbrisana na ivici june pustinje.
Konan u mislima uporedi njihov proboj sa ogromnom bujicom koja se postepeno stiava dok
juri na jug da bi, najzad, presuila u pesku gole pustinje Kosti ljudi koji su je sainjavali - plaenika,
odbaenih i propalih ljudi, odmetnika - leale su razbacane na putu od kotskih visija do pustinjskih
dina.
Konan je maem sebi prokrio put iz poslednje klanice kada su Stigijci i Kuiti opkolili ostatke
razbijene vojske i pobegao sa devojkom na kamili.
Iza njih je sve vrvelo od neprijatelja; jedini put kojim su mogli da krenu bio je kroz pustinju koja
se pruala ka jugu. I tako oni zaronie u te pretee dubine.
Devojka je bila Britunka, a Konan ju je naao na pijaci robova u jednom emitskom gradu koji
su na juri bili zauzeli i poveo sa sobom.
Mada je niko nije pitao, njen novi poloaj je bio daleko bolji od poloaja svake Hiborijke u
emitskom haremu, pa ga je sa zahvalnou prihvatila.
Tako je poela da deli sudbinu Almurikove proklete horde.
Danima su jahali kroz pustinju, beei ispred stigijskih konjanika tako da se vie nisu usuivali
da se vrate kada su im, najzad, umakli. Krenuli su dalje, u potrazi za vodom, jaui sve dublje u
pustinju. Kada je kamila uginula, nastavili su peice. U poslednjih nekoliko dana, njehove su muke
dostigle vrhunac. Konan je titio Natalu koliko je mogao, a surovi ivot u vojnikom logoru joj je
podario izdrljivost i snagu koje obina ena ne poseduje. I pored toga, bila je ve blizu sloma.
Sunce je nemilosrdno prilo Konanovu zamrenu crnu grivu. Talasi nesvestice i munine su mu
pomuivali um, ali je on stiskao zube i koraao dalje. Bio je ubeen da je grad koji je ugledao
stvaran, a ne fatamorgana.
Nije ni razmiljao o tome ta tamo moe da ih snae. Stanovnici bi mogli biti neprijateljski
nastrojeni prema njima. Ipak, imali su bar ansu da dou do neega, a on nikada nije ni traio vie.
Sunce je ve bilo na zalasku kada su se zaustavili ispred masivne kapije, sreni to su se nali u
senci. Gradske zidine su bile visoke tridesetak stopa i sagraene od nekog glatkog, zelenkastog
materijala koji se sijao kao staklo. Konan prelete pogledom po grudobranima, oekujui da vidi
strau, ali tamo nikoga nije bilo. On nestrpljivo uzviknu i drkom sablje udari u vrata, ali mu samo
uplji odjek podrugljivo odgovori. Natala se privila uz njega, uplaena tiinom. Konan pokua da
otvori vrata, a onda se odmae i isuka sablju jer su se vrata neujno otvorila. Natala se jedva uzdra
da ne krikne.
Oh, gledaj, Konane!
Kraj samih vrata s unutranje strane leao je jedan ovek. Konan ga paljivo pogleda, a onda se
zagleda iza njega. Video je veliki otvoren prostor, nalik dvoritu u koje su vodila zasvoena vrata
stambenih zgrada sazidanih od onog istog zelenog materijala od koga su bile nainjene i zidine koje
su opasavale grad. Zgrade su bile visoke i impozantne, a svaka je na vrhu imala blistavu kupolu ili
minaret. Nigde nije bilo ni znaka ivota. U sredini dvorita nalazio se bunar i Konan se tre zbog tog
prizora poto su mu se usta ve bila potpuno osuila. Uhvativi Natalu za ruku, on je uvue unutra i
zatvori vrata.
Je li mrtav? apatom upita devojka, bojaljivo pokazujui na telo oveka koji je beivotno
leao kraj kapije.
ovek je bio visok i snaan, oigledno u najboljim godinama; koa mu je bila ukasta, a oi
lagano iskoene; u svemu drugom, njegov se izgled malo razlikovao od hiborijskog tipa. Na sebi je
imao sandale koje su se vezivale celim listovima i tuniku od ljubiaste svile. O pojasu, u brokatnim
koricama, nosio je kratak ma. Konan ga dotae. Telo je bilo hladno. Nije pokazivalo znake ivota.
Nema nikakvih rana promrmlja Simerijanac. Ali, mrtav je kao to je Almurik bio kada
ga je pogodilo etrdeset stigijskih strela. Tako mi Kroma, brzo do bunara! Napiemo se vode bez
obzira na ovaj le.
U bunaru je bilo vode, ali oni nisu popili ni kap. Nivo vode je bio dobrih pedeset stopa ispod
ivice bunara, a u blizini nije bilo niega ime bi je zahvatili. Konan smrknuto opsova, besan to mu je
voda bila nadomak ruke a nije mogao da je dohvati, pa se osvrte oko sebe traei bilo to ime bi je
zahvatio. Ve sledeeg trenutka, Natalin vrisak ga natera da se okrene.
Do maloas mrtav, ovek u ljubiastoj tunici je juriao na njega, a oi su mu iskriavo sijale,
dok je kratki ma koji je drao isukan u ruci odbijao poslednje zrake zalazeeg sunca. Konan
zapanjeno opsova, ali nije gubio ni trenutka u nagaanju. Doekao je napadaa jednim ubitanim
zamahom sablje. Napadaeva glava pade na plonik uz tup udarac, a telo nastavi da se kree pijano
nekoliko koraka, pa se i ono stropota.
Konan besno pogleda obezglavljeni le i opsova priguenim glasom.
Ovaj tip nije vie mrtav sada nego to je bio pre nekoliko minuta. U kakvu li smo ludnicu
zalutali?
Natala bee sakrila lice u ake da ne gleda jezivi prizor, ali je sada razmakla prste i zadrhtala
od straha.
Oh, Konane, stanovnici ovog grada e nas sigurno ubiti zbog ovoga.
Pa zamiljeno ree Konan. Ovo stvorenje bi ubilo nas da mu nisam odrubio glavu.
On baci pogled ka zasvoenim vratima koja su prazno zjapila u zelenim zidovima. Nigde se
nita nije kretalo, nikakav se zvuk nije uo.
Ne verujem da nas je iko video promrmljao je. Sakriu dokaz...
Jednom rukom uhvati le za pojas i podie ga, a drugom zgrabi odrubljenu glavu za dugu kosu i
malo nosei, malo vukui, dopremi jezive ostatke do bunara.
Poto ve ne moemo da pijemo iz bunara osvetoljubivo procedi kroz zube postarau
se da niko drugi ne pije iz njega. Proklet da je takav bunar!
Rekavi to, on prebaci le preko ivice bunara i pusti ga da padne, a onda zavitla i glavu za njim.
Prigueni pljusak dopre im do uiju.
Ima tragova krvi na ploniku proaputa Natala.
Bie ih jo i vie ako uskoro ne naiemo na vodu zabrunda Simerijanac, na ivici nerava.
Devojka je skoro zaboravila na glad i e od silnog straha, ali Konan nije.
Ui emo u jednu od ovih kua ree on. Moraemo da naiemo na nekoga, kad-tad.
Oh, Konane zacvile devojka i privi se jo blie uz njega. Plaim se! Ovo je grad
duhova i leeva! Vratimo se u pustinju! Bolje da tamo skonamo nego da imamo posla sa ovim
uasima!
Vratiemo se u pustinju kada nas budu bacili sa ovih zidina zarea on. U gradu ima jo
vode i ja u je nai, makar morao da pobijem sve njegove stanovnike!
Ali, ta da radimo ako oni ponovo oive? apatom upita Natala.
Tada u ih nanovo ubiti i iniu to sve dok zauvek ne budu mrtvi! nestrpljivo odvrati on.
Hajdemo! Ova vrata su nam najblia! Budi kraj mene, ali nemoj da tri dok ti ne kaem.
Devojka jedva ujno promrmlja da je razumela i poe za njim. Sumrak je ve bio pao, ispunivi
grad purpurnim senkama. Proli su kroz otvorena vrata i nali se u jednoj prostranoj odaji iji su
zidovi bili prekriveni plianim draperiama sa udnim arama. Pod, zidovi i tavanica bili su od
zelenog, staklastog kamena, a du zidova je bio friz od zlata. Krzna i jastuci od satena prekrivali su
pod.
Neikoliko vrata je vodilo u druge odaje. Proli su kroz glavnu odaju, a onda i kroz nekoliko
drugih koje su sve bile nalik prvoj. Nikoga nisu videli, ali je Simerijanac sumnjiavo zabrundao:
Neko je ovde bio i to ne tako davno. Ovaj leaj je jo uvek topao od dodira ljudskog tela. Ono
svileno jastue jo uvelk nosi trag neijih bedara.
Pored toga, u vazduhu se jo uvek osea neiji parfem.
Neka udna, nestvama atmosvera je vladala celim gradom. Hodanje kroz mranu, tihu palatu je
izgledalo kao opijumski san. Neke od odaja nisu bile osvetljene, pa su oni izbegavali da u njih uu.
Druge su bile okupane priguenom, sablasnom svetlou koja kao da je zraila iz dragulja koji su bili
umetnuti u zidove i koji su sainjavali neke fantastine are. Iznenada ba u asu kada su kroili u
jednu takvu osvetljenu odaju, Natala uzviknu i vrsto stee svog saputnika za miicu. Opsovavi, on
se hitro okrete, pogledom traei neprijatelja, zauen jer nikoga nije video.
ta se desilo? ljutito je upitao. Ako me jo jednom bude uhvatila za ruku u kojoj
nosim ma, odrau ti kou s lea. Zar hoe da mi neko preree grkljan? Zato si vikala?
Vidi tamo uplaenim glasom ree devojka i uperi prst u neto.
Konan zabrunda. Na jednom stolu od uglaanog abonosa nalazile su se posude od zlata,
oigledno pune hrane i pia. U sobi nije bilo nikoga.
Bogami, kome god da je bila namenjena ova veera, morae da potrai hranu na drugom
mestu promrmlja on.
Misli da smemo to da pojedemo, Konane? upita devojka nervozno. Mogu da nas
saekaju u zasedi i napadnu...
Lir an mananam mak lir! izusti on kletvu, istovremeno zgrabivi devojku za vrat i
gurnuvi je na jednu stolicu od pozlaenog drveta koja je bila postavljena na suprotnom kraju stola.
Ovamo umiremo od gladi, a ti si nala da stavlja primedbe. Jedi!
On sede na stolicu na drugom kraju stola i, zgrabivi pehar od ada, iskapi ga do dna. Tenost je
izgledom nalikovala crnom vinu; ali je imala neki udan, njemu nepoznat ukus. Ipak, delovala je kao
nektar u njegovim sasuenim ustima. Poto je ugasio prvu e, on s posebnim apetitom navali na
hranu ispred sebe. I ona je bila udna; sastojala se od nekog egzotinog voa i nekog nepoznatog
mesa. Posude su izradili izvanredni majstori, a kraj njih su leali i zlatni noevi i viljuke. Konan na
njih nije obraao panju, poto je rukama pridravao but, a zubima ga kidao. Simerijanevo
ponaanje za stolom je u svakoj prilici bilo necivilizovano i divlje. Njegova civilizovana saputnica
je jela mnogo otmenije, ali nita manje prodrljivo.
Konanu u jednom momentu pade na pamet da bi hrana mogla biti otrovana, ali ta pomisao mu
nije ni najmanje ubila apetit; radije bi umro od otrova nego od gladi.
Poto je utaio glad, zavalio se u stolicu i odahnuo s olakanjem.
injenica da su naili na svee pripremljenu hranu govorila je da se u gradu nalaze ljudska bia,
a verovatno je svaki mrani ugao skrivao neprijatelja. Meutim, to ga nije mnogo uznemiravalo poto
je imao apsolutno poverenje u svoju borilaku vetinu. Osetio je kako ga hvata dreme, pa je ve
poeo da razmilja o leaju na kome bi se opruio i odremao.
Ali, Natala nije tako mislila. Iako vie nije bila ni gladna ni edna, nije oseala ni najmanju
elju za spavanjem. Njene lepe oi bile su irom otvorene dok je pogledavala ka udaljenim vratima
koja su je delila od nepoznatog. Tiina i veo tajne koji je prekrivao ovo udno mesto titali su je.
Odaja je izgledala prostranija, a sto dui nego to joj se u prvi mah uinilo; istovremeno je uvidela
da sedi dalje od svog saputnika nego to je elela. Brzo je ustala, obila oko stola i sela mu u krilo,
nervozno pogledavajui zasvoena vrata. Neka od vrata su bila osvetljena, a neka nisu, pa je najdue
zurila u ova druga.
Najeli smo se, napili i odmorili rekla je iznenada. Hajdemo odavde, Konane. Ovde
vlada zlo, oseam to.
Pa, do sada nam niko nije naudio ree on, ali ga prekide priguen ali zlokoban um.
Odmakavi devojku od sebe, on ustade lakoom pantera, izvue sablju i okrete se ka vratima
odakle je um doao. Meutim, nita se vie nije ulo, pa on neujno krete napred, a Natala poe za
njim, sa srcem u petama.
Znala je da on predosea opasnost. Glavu bee uvukao meu dinovska ramena, pa je hodao u
poluunju, kao tigar kada se prikrada rtvi, gotovo isto tako neujno.
Kod vrata je zastao, a Natala plaljivo proviri preko njegovog ramena.
U narednoj odaji nije bilo svetla, ali je bila donekle osvetljena zraenjem iza njihovih lea ija
se svetlost prostirala ak do tree odaje. I u toj odaji su videli jednog oveka kako lei na uzdignutom
podijumu. Prigueno svetlo ga je potpuno obasjavalo. Primetili su da je bio sasvim nalik onom
oveku koga je Konan ubio kod ulaza u grad, samo to mu je odea bila bogatija i ukraena
draguljima koji su svetlucali pri sablasnom osvetljenju.
Da li je bio mrtav ili je samo spavao? Tada su ponovo zauli onaj zlokobni um koji je zvuao
kao da je neko razmakao zavese. Konan se povue nazad, vukui Natalu za sobom! Spustio joj je ruku
na usta na vreme da prigui njen vrisak.
Sa mesta na kome su se sada nalazili vie nisu mogli da vide uzvieni podijum, ali su zato videli
njegovu senku na suprotnom zidu. Tada su spazili i jednu drugu senku kako se pribliava prvoj. Bila
je to ogromna, bezoblina masa. Konan oseti kako mu se nakostreuju dlaice na vratu dok je
netremice posmatrao tu pojavu. Mada je svaka senka bila izobliena, bio je sasvim siguran da nikada
ranije nije video nita slino, ni zver niti ljudsko bie. Goreo je od radoznalosti, ali ga je neki
instinkt drao prikovanim za mesto. uo je Natalino isprekidano disanje dok je zurila u istu pojavu
razrogaenih oiju. Nikakav drugi zvuk nije remetio napetu tiinu. Ogromna senka je prekrila senku
podijuma. Nekoliko dugih trenutaka samo se ona ocrtavala na glatkom zidu. Potom se i ona polako
povukla, tako da se podijum jo jednom jasno odslikavao na zidu.
Meutim, na njemu vie nije bilo spavaa.
Histerino klokotanje dopre iz Natalinog grla, pa je Konan pretei prodrmusa. I sam je oseao
kako mu se krv sledila u ilama. Neprijatelja u ljudskom obliju se nije plaio; sve to je mogao da
shvati, ma kako to jezivo bilo, nije izazivalo ubrzane otkucaje u njegovim ogromnim grudima.
Ali, ovo je bilo izvan njegove moi poimanja.
Ipak, posle izvesnog vremena, njegova radoznalost je nadvladala nelagodnost i on ponovo ue u
neosvetljenu odaju, spreman na sve.
Pogledavi u drugu sobu, on vide da je prazna. Podijum je i dalje bio na mestu na kojem su ga i
pre videli, samo to na njemu vie nije leao nakinureni mukarac. Na prekrivau od svile
presijavala se jedna jedina kap krvi, kao veliki grimizni dragulj. Natala vide tu mrlju i prigueno
kriknu, samo to je Konan ovoga puta nije kaznio. Ponovo je i sam osetio ledene prste straha. Na tom
podijumu je leao jedan ovek; neto se prikralo u tu odaju i odnelo ga. Konan nije ni pretpostavljao
ta bi to neto moglo biti, ali je atmosfera natprirodnog uasa vladala u tim slabo osvetljenim
odajama.
Bio je spreman da ode odatle. Uzevi Natalu za ruku, on krete nazad, a onda zastade. Negde iza
odaja kroz koje su proli zaue se neiji koraci.
Ljudsko stopalo, boso ili lagano obuveno, nainilo je taj zvuk, pa Konan, oprezan kao vuk,
skrete u stranu. Verovao je da e moi da izae u dvorite a da ne mora da proe kroz odaju iz koje
je, najverovatnije, doao taj zvuk.
Meutim, nisu jo ni pola odaje preli na novom putu, kada ih um svilenih zavesa natera da se
okrenu. Ispred jedne nie prekrivene zastorom stajao je ovek koji ih je pomno posmatrao.
Bio je sasvim nalik ostalim mukarcima koje su sreli: visok, dobro graen, odeven u ljubiaste
haljine, sa pojasom ukraenim draguljima. U njegovim oima boje ilibara nisu spazili ni
iznenaenje, ni neprijateljstvo.
Bile su sanjive, kao oi uivalaca lotosa. Nije posegnuo ni za kratkim maem koji je nosio o
pojasu. Posle jednog trenutka napetog utanja, on progovori ravnodunim, odsutnim tonom, na jeziku
koji njegovi sluaoci nisu razumeli.
Konan nasumice odgovori na stigijskom, a stranac mu odvrati na istom jeziku:
Ko ste vi?
Ja sam Konan, Simerijanac odgovori varvarin. Ovo je Natala iz Britunije. Kako se
zove ovaj grad?
ovek mu ne odgovori odmah. Njegove sanjalake, senzualne oi zaustavie se na Natali.
Od svih bogatih vizija koje imam, ova je najudnija ree on otegnutim glasom. O,
devojko zlatnih uvojaka, iz koje zemlje snova dolazi? Iz Andare, ili iz Totre, ili iz Kuta u zvezdanom
pojasu?
Kakvo je ovo ludilo? zabrunda Simerijanac grubo, stavljajui nepoznatom do znanja da
mu se nisu dopale ni njegove rei, ni ponaanje.
Ovaj se nije obazirao na njega.
Sanjao sam daleko raskonije lepotice mrmljao je. Vitke ene uvojaka crnih kao no i
tamnih oiju koje su krile nezamislive tajne. Ali, tvoja je koa bela kao mleko, oi su ti bistre kao
zora, a sveina i prefinjenost u tebi mami kao med. Doi u moju postelju, mala devojko iz snova!
On koraknu napred i htede da je dotakne, ali mu Konan odgurnu ruku takvom silinom da je
mogao da mu polomi ruku. ovek posrte unatrake, steui umrtvljeni ud, a oi mu se zamaglie.
Kakva je ovo pobuna sablasti? promrmlja on. Varvarine, nareujem ti da nestane!
Izgubi se! Rasplini se! Izgubi se! Nestani!
Izgubiu ja tebi glavu sa ramena! zarea razgnevljeni Simerijanac, a sablja mu blesnu u
ruci. Zar je to dobrodolica za strance? Kroma mi, natopiu ove zastore krvlju!
Sanjivost istog asa nestade iz oiju nepoznatog, da bi je zamenila zauenost.
Toga mi! uzviknu on. Zaista, vi ste stvarni! Odakle dolazite?
Ko ste? ta traite u Ksutalu?
Doli smo iz pustinje Zabrunda Konan. Uli smo u grad u sumrak, mrtvi gladni. Nali
smo veeru postavljenu za nekoga, pa smo se zaloili. Nemam novaca da za to platim. U mojoj zemlji
niko nee odbiti da nahrani izgladnelog stranca, ali, vi, civilizovani ljudi, traite nadoknadu za takvu
uslugu - naravno, ako ste nalik onima na koje sam nailazio.
Nismo nikome naudili i upravo smo se spremali da odemo. Kroma mi, ne svia mi se ovo mesto
gde mrtvi ustaju, a oni koji spavaju nestaju u trbusima senki!
ovek se naglo tre na ovu poslednju reenicu, a ukasto mu lice dobi pepeljastu boju.
ta kae? Senke? U trbuhe senki?
Pa poe Simerijanac oprezno. ta god da odnosi oveka sa leaja i ostavlja za njim
samo kap krvi.
Videli ste? Zaista ste videli? procedi ovek, drhtei kao list.
Glas mu najednom postade promukao i pitav.
Samo smo videli oveka kako spava na podijumu i senku koja ga obavija odvrati Konan.
Utisak koji su na nepoznatog ostavile njegove rei bio je uasavajui.
Jezivo vrisnuvi, ovek se okrete i istra iz odaje. U slepoj urbi, udario je u ivicu vrata,
ispravio se i projurio kroz okolne sobe, jo uvek vritei iz petnih ila. Zapanjen, Konan ostade da
zuri za njim, a devojka poe nekontrolisano da drhti pa zgrabi diva za ruku. Vie nisu mogli da vide
neznanca, ali su jo uvek mogli da uju njegove uasne krike kako se gube u daljini i odjekuju.
Iznenada, zaue jedan vrisak, glasniji od preanjih, kako odjeknu a onda zamue. Potom je nastala
tiina.
Krome!
Konan obrisa znoj sa ela rukom koja nije bila sasvim mirna.
Ovo je ludnica! Hajdemo odavde pre nego to sretnemo i ostale ludake!
To je komar! jecala je Natala. Mrtvi smo i prokleti! Umrli smo u pustinji i sada smo u
paklu! Mi smo sablasti bez tela... Oh!
Uzviknu naglo kada je Konan pljesnu otvorenom akom.
Sigurno nisi sablast kada ume tako da vikne samo zato to sam te pljesnuo primeti
Konan s dozom crnog humora koji je kod njega esto dolazio do izraaja u nezgodno vreme. ivi
smo, mada nam se moe desiti i da ne budemo, ako se due budemo zadrali u ovom ukletom gradu.
Hajdemo!
Tek to su proli kroz jednu odaju, kada opet zastadoe kao ukopani.
Neko je dolazio. Okrenuli su se ka vratima odakle je dolazio zvuk koraka, oekujui ko zna ta.
Nozdrve mu se proirie, a oi suzie. U vazduhu je osetio slabaan miris nekog parfema koji je ve
primetio te veeri. Na vratima se pojavila jedna prilika. Konan tiho opsova, a Natala zinu.
Pred njima je stajala jedna ena koja ih je sa uenjem posmatrala. Bila je visoka, vitka,
graena kao boginja; na sebi je imala samo uzan pojas ukraen draguljima. Sjajna i bujna, kao no
crna kosa samo je isticala belinu njene koe. Njene tamne oi, zasenene dugim, crnim trepavicama,
krile su tajanstvenu senzualnost u svojim dubinama. Konanu zastade dah od njene lepote, a Natala
ostade da zuri u nju razrogaenih oiju.
 Simerijanac nikada pre nije video takvu enu; crte lica su joj bile stigijske, ali joj ten nije bio
taman kao u onih Stigijki koje je Konan poznavao; njeno je telo bilo kao alabaster.
Ali, kada je progovorila dubokim, muzikalnim glasom, obratila im se na stigijskom jeziku.
Ko ste vi? ta traite u Ksutalu? Ko je ta devojka?
Ko si ti? bezobrazno uzvrati pitanjem Konan poto se brzo zamarao od odgovaranja na
pitanja.
Ja sam Talis, Stigijka odvrati ena. Mora da si lud kada si ovamo doao.
I meni se tako ini zabrunda on. Kroma mi, ako sam normalan, onda mi ovde nije
mesto, poto ovde sve vrvi od manijaka.
Nekako se doteturamo iz pustinje u grad, umirui od gladi i ei, pa naiemo na mrtvaca koji
pokuava da me ubije s lea. Uemo u jednu palatu, luksuznu i bogatu, ali naizgled praznu. Naiemo
na postavljen sto, ali nigde nikoga da pojede tu hranu. Onda vidimo kako neka senka guta usnulog
oveka uuta, videvi da je promenila boju. Pa?
ta, pa? upita ona, povrativi se.
Oekivao sam da e odjuriti od nas urlajui kao ludakinja objasni on. ovek kome
sam rekao da sam video senku se tako ponaao.
Ona slegnu svojim krhkim ramenima boje slonovae.
Znai, njegove sam krike ula. Pa, svakoga stigne sudbina i zato je glupo cvileti kao pacov u
miolovci. Kada me Tog bude hteo, doi e po mene.
Ko je Tog? upita Konan sumnjiavo.
Ona ga pogleda dugo, procenjivaki, a Natala se zbog toga zacrvene i ugrize za rumenu usnicu.
Sedi na divan pa u ti sve objasniti ree ona. Ali, kai mi prvo kako se zovete.
Ja sam Konan, Simerijanac, a ovo je Natala, ker Britunije odgovori joj on. Mi smo
preiveli ostaci jedne vojske koja je unitena na granici Kua. Ali, nisam ba rad da sednem kada mi
se neka crna senka moe prikrasti iza lea.
Veselo se nasmejavi, ona sede, ispruivi svoje oble udove s pomiljenom neusiljenou.
Budi miran posavetova ga ona. Ako te Tog hoe, on e te uzeti, ma gde se nalazio.
ovek koga pominje, onaj to je vritao i beao zar ga nisi uo kako je jednom snano kriknuo i
onda umukao? Onako izbezumljen, mora da je naleteo ba na ono to je hteo da izbegne. Niko ne
moe da izbegne svoju sudbinu.
Konan neto promrmlja, ali, ipak sede na ivicu leaja, sa sabljom preko kolena. Oi su mu
oprezno preletale celom odajom. Natala se ugnjezdi kraj njega, steui ga ljubomorno, podvijenih
nogu. Posmatrala je nepoznatu enu sumnjiavim oima punim zlovolje. Oseala se siunom,
pranjavom i beznaajnom u prisustvu te zanosne lepotice, a nije joj promakao ni Stigijkin pogled
koji je s uivanjem pratio svaki detalj na telu preplanulog diva.
Kakvo je ovo mesto i kakvi su to ljudi? upita Konan.
Grad se zove Ksutal; veoma je star. Sagraen je na jednoj oazi koju su osnivai Ksutala
otkrili prilikom svojih lutanja. Doli su sa istoka, tako davno da se ni njihovi potomci ne seaju doba.
Verovatno ih nema mnogo, poto mi ove zgrade deluju prazno.
Ne, nema ih mnogo; ali, ipak ih ima vie nego to misli. Grad je, u stvari, jedna ogromna
palata u kojoj su sve zgrade unutar zidina povezane jedna sa drugom. Mogao bi satima da hoda ovim
odajama i da ne sretne nikoga. Drugi put bi, opet, mogao da vidi stotine stanovnika odjednom.
Kako to? upita Konan s izvesnom dozom nelagodnosti; ovo mu je sve isuvie mirisalo na
maiju da bi bio bezbrian.
Dosta vremena ovi ljudi provode u snu. Njihov ivot u snu je isto toliko vaan - a njima i isto
toliko stvaran - kao ivot kada su budni. uo si za crni lotos? Raste u izvesnim jamama u gradu.
Vekovima su ga gajili da bi danas, umesto smrti, izazivao snove, velianstvene i fantastine. I oni
provode najvei deo vremena u svojim snovima. ivoti su im nejasni, neredovni i bez plana. Oni
sanjaju, zatim se bude, piju, vode ljubav, jedu, pa opet tonu u san. Retko kada dovre ono to su
poeli, ve ga ostave napola dovreno, da bi se opet izgubili u snovima koje donosi crni lotos.
Veeru koju ste nali je verovatno pripremio neko od njih kada se probudio, osetivi glad, ali je
brzo zaboravio na hranu i odlutao da negde nastavi svoje sanjarenje.
Kako dolaze do hrane? prekide je Konan. Nisam nigde izvan zidina primetio njive i
vinograde. Da nemaju bate i ivotinjske farme unutar zidina?
Stigijka zavrte glavom.
Proizvode svoju hranu iz osnovnih elemenata. Oni su izvanredni naunici kada nisu pod
uticajem lotosovog cveta. Njihovi su preci bili pravi umni velikani koji su podigli ovaj velelepni
grad usred pustinje i, mada je ceo narod postao rob svojih udnih navika, neto od tog znanja je
ostalo. Da li si se zapitao kako rade ove svetiljke? To je drago kamenje pomeano sa radijumom.
Protrlja ih palcem da zasvetle pa ih opet protrlja na suprotnu stranu da se ugase. To su tek neki
primeri njihove nauke. Ali, mnogo toga su i zaboravili. Malo ih zanima budan ivot, ve radije lee
najvei deo vremena u mrtvom snu.
Znai, onaj mrtvac na kapiji... poe Konan.
Bez sumnje je spavao. Uivaoci lotosa nalikuju mrtvacima kada su u transu. Nemogue je
otkriti makar jedan znak ivota na njima. Dua je napustila telo i slobodno luta nekim drugim,
egzotinim svetovima. Taj na vratima slui kao dobar primer njihove neodgovornosti za stvarni ivot.
On je uvao kapiju kako nalae obiaj, mada neprijatelj nikada nije doao iz pustinje. I u drugim
delovima grada bi naiao na uspavane straare, ba kao to je bio i onaj na kapiji.
Konan je jedno vreme utao, razmiljajui.
I gde su sada ti ljui?
Ratrkani po celom gradu; lee u posteljama, na svilenim divanima, u niama prekrivenim
jastucima, na krznom presvuenim podijumima; i svi obavijeni svetlucavim velom snova.
Konan oseti kako mu se koa zatee na leima. Nije ba bilo uteno misliti o stotinama ljudi
kako lee hladni i nepomini u palatama, staklastih oiju koje ne vide. Tada se setio jo neega.
A ta je sa onim to se prikralo onom spavau i odnelo ga?
Drhtaj protrese njeno telo boje slonovae.
To je Tog, Drevni, boanstvo Ksutala koje obitava u podzemnoj kupoli u centru grada. Niko
ne zna da li je ovamo stigao zajedno sa drevnim osnivaima grada ili je ve bio ovde kada su ga
sazidali. Ali, stanovnici Ksutala mu se klanjaju. On uglavnom spava ispod grada, ali, ponekad, u
neredovnim intervalima, ogladni, pa krene slabo osvetljenim odajama i tajnim hodnicima u potragu za
plenom. Tada niko nije siguran.
Natala zajea od uasa i zgrabi masivni vrat svog zatitnika, kao da se odupire neijem
nastojanju da je od njega odvue.
Krome! uzviknu Konan, zaprepaen. Hoe da kae da ti ljudi mirno lee i spavaju
dok se taj demon unja meu njima?
On samo povremeno ogladni ponovi ona. Svako boanstvo zahteva rtve. Kada sam,
kao dete, ivela u Stigiji, ceo je narod strahovao od svetenika. Niko nikada nije znao kada e biti
uhvaen i odvuen pred oltar. Kakva je razlika da li svetenik prinosi rtvu boanstvu, ili ono samo
doe da uzme svoje rtve?
U mom narodu nije takav obiaj zabrunda Konan. A ni u Natalinom. Hiborijci ne
prinose ljudske rtve svom boanstvu, Mitri. to se tie mog naroda - Kroma mi - voleo bih da vidim
tog svetenika koji bi odvukao jednog Simerijanca na oltar! Bilo bi prolivene krvi, ali ne onako kako
je svetenik nameravao.
Ti si varvarin nasmeja se Talis, sa nekim udnim bleskom u sjajnim oima. Tog je
veoma star i veoma straan.
Ovi ljudi su ili potpune budale ili junaci primeti Konan kada mogu da lee i snivaju
svoje idiotske snove znajui da mogu da zavre u njegovom stomaku.
Ona se nasmeja.
Oni za drugo ne znaju. Nebrojene generacije su davale danak Togu.
On je bio jedan od inilaca to im se broj sa nekoliko hiljada smanjio na nekoliko stotina. Kroz
svega nekoliko generacija njih vie nee biti, tako da e Tog morati ili da napusti svoju jazbinu i
izae u svet u potrazi za novim plenom ili da se vrati u podzemlje iz koga je tako davno doao.
Oni su svesni svog kraja, ali, kao fatalisti, nemoni su da prue otpor ili da pobegnu. Niko iz
ove generacije nije bio izvan vidokruga ovih zidina.
Na dan hoda odavde ka jugu nalazi se jedna oaza - videla sam to na jednoj karti koju su nacrtali
njihovi preci na pergamentu - ali ve treu generaciju nijedan Ksutalac nije bio tamo, niti je pokuao
da ispita plodnu savanu koja se prema karti nalazi na dan hoda od oaze. Oni su narod koji brzo
nestaje, uronjen u snove od lotosa, koji podstie svoju aktivnost tokom budnog stanja pomou zlatnog
vina koje lei rane, produuje ivot i osveava i najstigijeg razvratnika.
A opet, grevito se dre ivota i plae se boanstva kome se klanjaju.
Video si i sam kako je jedan od njih pomerio pameu kada je saznao da Tog luta palatama.
Imala sam prilike da vidim kako ceo grad vriti i upa kose, upanieno beei van zidina, a onda
baca kocku koja odluuje ko e od njih biti ubaen nazad u grad da zadovolji Togovu glad. Da kojim
sluajem sada ne spavaju, vest o njegovom dolasku bi ih opet naterala da raspomamljeno i vritei
pobegnu kroz gradsku kapiju.
Oh, Konane! cvilela je Natala histerino. Beimo odavde!
Ima vremena promrmlja Konan, a uagreni pogled mu se spusti na Talisino belotelo. A
ta ti, Stigijka, trai ovde?
Dola sam ovamo kao devojica odgovori ona i zavali se na pliani divan, prepliui
prste iza svoje tamnokose glave. Ja sam ker kralja, ne obina ena, o emu svedoi moja put,
bela kao i put tvoje omiljene plavue. Oteo me je jedan pobunjeni princ koji je, s vojskom kuitskih
strelaca, poao na jug, u divljinu, traei zemlju koja bi postala njegova. I on i njegovi vojnici su
nastradali u pustinji, ali me je jedan, pre nego to je umro, posadio na kamilu i poveo dalje,
koraajui kraj nje sve dok nije pao mrtav. ivotinja je nastavila dalje, a onda sam. pala u delirijum
od gladi, tako da sam se probudila u ovom gradu. Rekli su mi da su me videli sa gradskih zidina, u
rano jutro, kako u besvesnom stanju leim kraj mrtve kamile. Izali su napolje i uneli me, a onda
povratili u ivot onim udotvomim zlatnim vinom. A samo ih je injenica da sam ensko naterala da
se tako mnogo udalje od zidina svoga grada.
Prirodno je da su bili zainteresovani za ensko eljade, pogotovo mukarci. Kako nisam odmah
nauila njihov jezik, oni su nauili moj.
Veoma brzo i lako shvataju; oni su daleko bre nauili moj jezik nego ja njihov. Ali, bili su
daleko vie zainteresovani za mene nego za moj jezik.
Bila sam i jo uvek sam jedino zbog ega bi na neko vreme odloila svoje sanjarenje izazvano
cvetom lotosa.
Ona se obesno nasmeja, sevajui crnim oima znaajno u pravcu Konana.
 ene su, naravno, ljubomome na mene nastavi ona mirno. Lepe su na svoj nain, ali su i
one sanjari i nesigurne kao i mukarci, tako da me ovi ne vole samo zbog moje lepote ve i zato to
sam stvarna. Ja nisam san! Mada sam i sama snevala lotosove snove, normalna sam ena, sa
zemaljskim oseanjima i eljama. A sa time se ove sanjarke ute koe ne mogu meriti.
Zato bi bolje bilo da svojom sabljom preree ovoj devojci grkljan pre nego to se Ksutalci
probude i uhvate je. Stavie je u iskuenja o kakvim sanjala nije! Isuvie je nena da bi preivela ono
od ega sam ja ivela. Ja sam ker Luksura i pre nego to mi je bilo petnaest leta prola sam kroz
hramove Derketo, tamne boginje, gde su me uveli u misterije. Neu da kaem da prvih godina mog
boravka u Ksutalu nisam uivala! Stanovnici Ksutala su zaboravili vie nego to su svetenice
boginje Derketo i sanjale.
Oni ive samo za senzualna uivanja. U snu ili na javi, njihovi su ivoti ispunjeni egzotinim
ekstazama koje su van ljudskog poimanja.
Prokleti degenerici! zarea Konan.
Sve zavisi od take gledanja lenjo se osmehnu Talis.
Bilo kako bilo, samo gubimo vreme zakljui on. Vidim da ovo nije mesto za obine
smrtnike. Otii emo pre nego to se ovi tvoji moroni probude, ili Tog naie da nas prodere. Neto
mi govori da bi pustinja bila pristupanija.
Natala, kojoj se krv sledila u ilama kada je ula ta Talis pria, spremno se sloi. Nije najbolje
govorila stigijskim jezikom, ali ga je sasvim dobro razumela. Konan ustade i pomoe i njoj da stane
na noge.
Ako nam pokae najblii izlaz iz ovog grada, mi bismo da poemo zabrunda on, ali mu se
pogled zadra na Stigijkinim glatkim udovima i belim grudima.
Njoj ne promae njegov pogled, pa se zagonetno nasmei i ustade sa divana lakoom velike,
lenje make.
Poite za mnom pozva ih i povede napred, svesna Konanovih oiju prikovanih za njenu
podatnu figuru i savreno dranje.
Nije krenula putem kojim su doli, ve je, pre nego to bi se u Konanu probudila sumnja, zastala
u jednoj prostranoj odaji ukraenoj slonovaom i pokazala rukom na jednu malu fontanu koja je
uborila u sredini poda od slonovae.
Zar se ne bi prvo umila, dete moje? ree ona obraajui se Natali.
Lice ti je pranjavo, a praine ima i u kosi.
Natala pocrvene od ljutnje na prizvuk zlobe u Stigijkinom podrugljivom tonu, ali je posluala.
Ojaena, pitala se koliko joj je tete nanelo pustinjsko sunce prei joj kou zbog koje su ene njene
rase bile nadaleko uvene. Ona kleknu kraj fontane, zabaci kosu, smae tuniku do pojasa, pa poe da
umiva ne samo lice ve i bele ruke i ramena.
Kroma mi! zarea Konan. ena bi zastala da se ogleda ak i kad bi joj sam avo bio za
petama. Pouri, devojko; ponovo e se napraiti pre nego to izgubimo ovaj grad iz vida. Talis, bio
bih ti zahvalan ako bi nam dala malo hrane i vode.
Umesto odgovora, Talis se priljubi uz njega, prebacivi jednu belu ruku preko njegovog
preplanulog ramena. Njen glatki, nagi bok priljubi se uz njegovu butinu, a miris njene vazduaste kose
ispuni mu nozdrve.
Zato bi se odvaio u pustinju? udno je aputala. Ostani ovde! Nauiu te obiajima
Ksutala. titiu te. Voleu te! Ti si stvaran ovek: zlo mi je ve od ovih budala koje uzdiu i sanjaju i
bude se, pa opet sanjaju. eljna sam prave, iste strasti ovozemaljskog oveka. Vatra u tvojim ivim
oima ini da mi srce u grudima ludaki udara, a dodir tvoje gvozdene ruke me izluuje.
 Ostani ovde! Nainiu od tebe kralja Ksutala! Pokazau ti sve drevne misterije i egzotina
zadovoljstva! Ja...
Talis obavi obe ruke oko njegovog vrata i podie se na prste, dok joj se uzdrhtalo telo sve vie
privijalo uz njegovo. Konan tada spazi preko njenog belog ramena Natalu kako zabacuje kosu jo
vlanu od vode. Ve sledeeg trena se skamenila, njene divne oi se razrogaie, a usne zapanjeno
oblikovae krug. Postien, Konan neto promumla, oslobodi se Talisinih ruku i jednom je rukom
odvoji od sebe. Stigijka hitro pogleda Britunku i zagonetno se nasmei, kao da klima svojom
raskonom glavom zaokupljena nekim tajnim mislima.
Natala ustade, ljutito navue tuniku, gnevnog pogleda i napuenih usana. Konan tiho opsova.
Iako nije imao samo jednu enu, to je bilo normalno za plaenog vojnika, uroena pristojnost je sada
sluila kao Natalina najbolja zatita.
Talis nije dalje insistirala. Dajui im rukom znak da je slede, ona se okrete i pree preko odaje.
Na suprotnom kraju, blizu zida prekrivenog tapiserijom, ona iznenada zastade. Dok je posmatrao,
Konan se upita da nije, moda, ula kako ono bezimeno udovite kriom prolazi kroz zamraene
odaje, pa mu se koa najei na tu pomisao.
ta uje? upita je on.
Pazi na ona vrata odvrati ona, pokazujui rukom.
On se okrete, sa isukanom sabljom u ruci. Meutim, video je samo zasvoena vrata na kojima
nije bilo nikoga. A onda iza lea zau neko komeanje, polupriguen uzvik. Hitro se okrete. Talis i
Natala behu nestale.
Tapiserija se ve skoro umirila, ali mu je bilo jasno da ju je neko pomerao.
Dok je zbunjeno zurio u nju, s one strane zida prekrivenog tapiserijom zau se prigueni krik.
Prepoznao je glas mlade Britunke.
 2. Osveta lepe Stigijke

Kada se Konan okrenuo, posluavi Talis, da motri na vrata na suprotnom zidu, Natala je stajala
tik uza njega, blie Stigijki. Samo to im je Simerijanac okrenuo lea, Talis je, neverovatnom,
panterskom brzinom, stavila Natali ruku na usta i tako priguila njen krik. Istovremeno, Stigijka joj je
obavila drugu ruku oko vitkog struka i cimnula je ka zidu koji se pomerio kada ga je Talis pritisnula
ramenom. Deo zida se po tom otvorio i Talis uvue kroz razmak izmeu tapiserija svoju zarobljenicu,
ba u trenutku kada se Konan okrenuo.
Unutra je zavaladao potpuni mrak kada su se tajna vrata zatvorila. Talis zastade i poe neto da
petlja oko njih, oigledno navlaei rezu. Kako je sklonila ruku sa devojinih usta da bi to uinila,
Britunka poe da vriti iz sveg glasa. Talisin smeh je u tami delovao kao zatrovani med.
Vriti koliko hoe, mala budalo. To e ti samo skratiti ivot.
Na te njene rei, Natala smesta zamue i poe nekontrolisano da drhti.
Zato si to uinila? upitala je planim glasom. ta smera?
Poveu te niz ovaj hodnik i ostaviti te nekome ko e, pre ili kasnije, doi po tebe odvrati
Talis.
Ooooh! zajeca Natala uasnuto. Zato hoe da mi naudi?
Nisam ti nita loe uinila.
Hou tvog vojnika, a ti mi stoji na putu. On me eli, videla sam mu to u oima. Da nije tebe,
on bi pristao da ostane sa mnom ovde i bude moj kralj. Kada tebe uklonim, on e poi sa mnom.
Preklae te samouvereno odgovori Natala, poznavajui Konana bolje nego Talis.
Videemo hladnokrvno ree Talis, uzdajui se u svoju mo nad mukarcima. U svakom
sluaju, nee ni znati da li e me on ubiti ili ljubiti, poto e uskoro postati nevesta onoga koji
boravi u tami. Polazi!
Gotovo luda od straha, Natala poe da se otima kao divlja zver, ali joj to nita nije vredelo.
Pokazujui snagu neverovatnu za jednu enu, Talis je zgrabi i ponese niz hodnik kao da je dete.
Natala nije vie vritala, imajui na umu Stigijkine pretnje; jedini zvuk koji se mogao uti bilo je
njeno isprekidano disanje praeno Talisinim tihim, podrugljivim i lascivnim smehom. Tada Britunka,
mlatarajui rukama, napipa neto u mraku draguljima ukraenu drku bodea koji je Talis nosila za
svojim raskonim pojasom. Natala istre bode i poe da udara nasumice i svom svojom devojakom
snagom telo svoje neprijateljice.
Talis ispusti bolan i besan krik, kao ranjena maka. Ona posrte i Natala skliznu iz njenog
olabavljenog zagrljaja, ugruvavi svoje neno telo kada je tresnula na uglaani kameni pod. Kada je
ustala, potrala je do najblieg zida gde je stala, dahui i podrhtavajui, oslonjena o hladni kamen.
Nije mogla da vidi Talis, ali ju je ula. Stigijka nije bila mrtva, u to je bila siguma. Psovala je i klela
u neprekidnoj bujici rei, a njen je bes bio tako koncentrisan i pretei, da je Natala osetila kako joj
kosti omekavaju kao vosak, a krv se ledi u ilama.
Gde si, mala avolice? zavapi Talis. Daj samo da te jo jednom zgrabim, pa u...
Natala oseti silnu muninu dok je Talis opisivala kakve e sve telesne povrede da nanese svojoj
rivalki. Stigijkin renik bi postideo i najokoreliju kurtizanu u Akviloniji.
Natala je u kako baulja u mraku, a onda se hodnik ispuni svetlom. Bilo je oigledno da je gnev
potisnuo strah koji je Talis oseala u odnosu na tu mranu prostoriju. Svetlost je dolazila od jednog
od radijumskih dragulja koji su krasili zidove Ksutala. Talis ga je protrljala i sada je stajala okupana
u njegovoj crvenkastoj svetlosti: bila je drugaija od svetlosti koju su zraili ostali dragulji. Talis je
jednom rukom pritiskivala bok, a krv joj je tekla izmeu prstiju. Meutim, nije delovala zanemoalo
niti tee povreena, a oi su joj demonski sevale. Ono malo hrabrosti u Natali istopilo se kada je
ugledala Stigijku kako stoji naspram udne svetiljke, dok joj se predivno lice grilo u paklenoj
strasti. Krenula je napred panterovim korakom, sklonivi ruku sa ranjenog boka i otresavi
nestrpljivo kapljice krvi koja se bee zadrala na njenim prstima. Natala tada shvati da njena rivalka
nije teko ranjena. Bode bee okrznuo dragulje na Talasinom pojasu i naneo joj samo povrinsku
ranu, to je bilo dovoljno da se Stigijka tako razbesni.
Daj mi taj bode, budalo! procedila je kroz stisnute zube, prilazei uurenoj devojci.
Natala je znala da treba da se bori dok jo ima ansu, ali jednostavno nije imala dovoljno
hrabrosti. Poto nikada nije bila neki borac, mrak, nasilje, pa i uas onoga to joj se deavalo, uinili
su da Natala potpuno omlitavi, i fiziki i psihiki. Talis istre bode iz njenih mlitavih prstiju i
prezrivo ga baci u stranu.
Ti, mala droljo! ree Talis zakrgutavi zubima i amarajui nemilosrdno devojku obema
rukama. Pre nego to te odvuem niz hodnik i bacim u Togove eljusti, prvo u se ja naplatiti!
Usudila si se da me napadne bodeom! Molim, zbog te drskosti e skupo platiti!
Zgrabivi je za kosu, Talis je obori na pod i povue je niz hodnik, sve dok je on bio osvetljen.
Jedan metalni prsten se video na zidu, iznad visine ljudske glave. Sa njega je visio svileni konopac.
Kao u komaru, Natala je bila svesna da joj je Talis strgla tuniku, a ve sledeeg trenutka cimnula
njene rune zglobove navie i uvezala ih za prsten, tako da je sada visila, naga kao na dan roenja,
dok su joj stopala jedva dodirivala pod.
Okrenuvi glavu u stranu, Natala vide kako Talis skida bi sa bogato ukraenom drkom sa
mesta na kome je visio, u neposrednoj blizini obrua. Bi, se sastojao od sedam konopaca od svile
koji su bili vri, ali i savitljiviji od konih kaieva.
Zaitavi od osvetoljubivog uitka, Talis zamahnu i Natala vrisnu kada se konopci obmotae
oko njenih nagih butina. Na mukama, devojka se uvijala, otimala i vukla oajniki konopce koji su joj
sputavali ruke. Bila je zaboravila prikrivenu opasnost koju bi njeni krici mogli da dozovu, a
oigledno je i Talis to smetnula s uma. Svaki je udarac izazivao nove krike bola. Bievanja koja je
Natala pretrpela na emitskim pijacama robova bledela su pred ovim. Nikada nije pomiljala da bi
vrsto upredeni svileni konopci mogli da nanose takav bol. Njihov dodir je bio daleko bolniji nego
udarac bilo kog pruta ili konog remena. Zlokobno su zvidali dok su leteli kroz vazduh.
A onda, kada je Natala okrenula glavu na rame da bi molila za milost, neto joj u grlu sledi
vrisak. Agonija je ustupila mesto paraliuem uasu.
Iznenaena devojinim izrazom lica, Talis zaustavi ruku u vazduhu i okrete se brzo kao maka.
Avaj, isuvie kasno! Uasan krik ote joj se iz grla kada se zanela unatrake, podigavi ruke uvis.
Natala je mogla da je vidi nekoliko trenuiaka, belu priliku proetu strahom kako se ocrtava naspram
ogromne crne, bezobline mase koja se nadnela nad njom; potom bi podignuta od poda i senka se
povue zajedno s njom, tako da je Natala ostala sama da visi, jedva pri svesti od straha.
Iz mranih dubina do nje dopree neki zvuci, nerazgovetni zvuci od kojih se ledila krv u ilama.
ula je kako Talis moli nekoga za milost, potpuno izbezumljena, ali odgovora nije bilo. Nikakvog
drugog zvuka nije ni bilo osim Stgijkinog zadihanog glasa koji je iznenada prerastao u jezivo
vritanje da bi ubrzo odjekivao od histerinog smeha pomeanog sa jecajima. I to je uskoro sasvim
nestalo, tako da je jo jednom zavladal jeziva tiina.
Zgaena od uasa, Natala se nekako okrete i usudi da pogleda u pravcu u kome je crni oblik
odneo Talis. Nije videla nita, ali je oseala neku nevidljivu opasnost, jeziviju nego to je mogla da
shvati. Borila se da potisne navalu histerije. Njeni ranjeni zglobovi ake i iibano telo bili su
zaboravljeni kada se pojavila nova opasnost za koju je verovala da moe da naudi ne samo njenom
telu ve i dui.
Napregnula je oi u mraku izvan dometa priguene svetlosti, ukoena od straha na pomisao ta
tamo moe da vidi. Jecaj joj se ote iz grla. Tama je poela da poprima oblik. Neto ogromno i
masivno je izranjalo iz bezdana. Videla je ogromnu, izoblienu glavu, ako bi se tako moglo nazvati
poto nije priliila nijednom normalnom i razumnom biu. Videla je dinovsko lice nalik abljem na
kome su crte bile rasplinute i nejasne kao crte lica sablasti viene u ogledalu komara. Velika jezera
svetlosti koja su mogla biti oi namignue joj, a ona se najei od kosmike poude koju je proitala u
njima. Meutim nije mogla nita da kae o njegovom telu. Obrisi tog bia kao da su se lelujali i
menjali se na njene oi; ipak, bilo je sazdano od vrste materije. Njegova pojava nije bila ni
maglovita, ni sablasna.
Dok joj se pribliavalo, nije mogla da oceni da li je bie hodalo, uvijalo se, letelo ili puzalo.
Nain na koji se kretalo je bio izvan njene moi poimanja. Kada je izronila iz mraka, nije ak bila ni
siguma o emu se radi.
Svetlost koja je dopirala od radijumskog dragulja nije ga osvetljavala kao to bi osvetljavala
neko normalno stvorenje. Ma koliko to izgledalo nemoguno, stvorenje je delovalo neosetljivo na
svetlo. Detalji na njemu su i dalje bili nejasni i mutni, ak i kada je stalo tako blizu da je gotovo
dotaklo njeno plaljivo telo. Samo je zaslepljujue, ablje lice bilo koliko-toliko jasno. Bie je
predstavljalo zatamnjenje u vidu, crnu senku koju normalna svetlost nije mogla ni da razbije, ni da
osvetli.
Pomislila je da je luda, poto nije bila sigurna da li je bie gleda odozdo ili odozgo. Nije mogla
da razlui da li nejasno, odbojno lice mirka iz senke kod njenih nogu ili je gleda sa neke ogromne
visine. Ali, ako joj je ulo vida govorilo da bie poseduje promenljive osobine, ulo dodira je
ubedilo da je sazdano od vrste materije. Jedan tamni pipak se obavi oko njenog tela i ona vrisnu
kada ju je dodirnuo. Pipak nije bio ni topao ni hladan, ni hrapav ni gladak; njegov dodir nije
nalikovao nijednom dodiru koji je u ivotu iskusila, a pri tom je osetila takav strah i stid da ga nije
mogla zamisliti. I tada je shvatila da, ma kakav oblik ivota ovo bie predstavljalo, sigurno nije bilo
ivotinja.
Poela je nekontrolisano da vriti, a udovite poe da je vue kao da hoe da je otrgne od
gvozdenog prstena svojom snagom; onda neto tresnu iznad njihovih glava i jedna prilika prolete kroz
vazduh da bi se zaustavila na kamenom podu.
 3. Obraun sa bezoblinim uasom

Kada se Konan okrenuo i spazio tapiseriju kako se vraa na svoje mesto a potom zauo i Natalin
prigueni krik, jurnuo je i bacio se na zid uz urlik razbesnele zveri. Odbivi se od zida posle udarca
koji bi polomio kosti nekom slabijem oveku, on strgnu tapiseriju i otkri potpuno gladak zid.
Izvan sebe od besa, on zamahnu sabljom kao da hoe da prosee mermer, ali ga jedan iznenadni
zvuk natera da se okrene, zakrvavljenih oiju.
Dvadesetak prilika se nalo licem u lice s njim, dvadesetak mukaraca ute boje koe, sa
kratkim maevima u rukama. Kako se okrenuo, oni jurnue na njega isputajui neprijateljske poklie.
Nije ni pokuao da se nagodi s njima. Izbezumljen to mu je dragana nestala, varvarin se pokaza u
pravom svetlu.
Krvoloni urlik mu se ote iz grla kada je skoio i prvi napada iji je ma bio krai od
munjevite sablje pao smrskane lobanje. Okrenuvi se kao maka, Konan doeka jednu ruku koja se
sputala ka njemu. Ta ista, ruka, koja je drala kratki ma, odlete u vazduh sejui za sobom nebrojene
kapi krvi. Konan nije zastao niti oklevao ni u jednom trenutku. Izvivi se kao panter i savivi svoje
gipko telo, on izbee dvostruki napad dvojice maevalaca u ljubiastim tunikama, a ma jednog od
njih, promaivi svoj cilj, zari se u grudi drugog napadaa.
Uzvik pometnje proprati ovaj nesreni sluaj, pa Konan dopusti sebi da se kratko nasmeje dok
je, odskoivi u stranu izbegao novi napad i zario sablju u trbuh jo jednog Ksutalca. Debeo mlaz
krvi iknu kada je izvukao sablju iz tela svoje rtve i napada se srui vritei, preseenih stomanih
miia.
Ratnici Ksutala zaurlae kao besni vuci. Nenaviknuti na borbu, bili su smeno spori i nespretni u
poreenju sa varvarinom iji su pokreti podseali na kretanje tigra, to je bilo teko pratiti golim
okom i to je bilo moguno samo kada su elini miii isprepletani sa savrenim ratnikim mozgom.
Koprcali su se i posrtali, sputavani samim svojim brojem; udarali bi ili prerano ili prekasno i
nailazili samo na prazan prostor. Nasuprot njima, Konan nije ni za trenutak zastajao, niti je bio na
istom mestu; skaui, izvijajui se, odskaui, okreui se, on je predstavljao metu koja se
neprestano pomerala, tako da njihovi kratki maevi nisu mogli da je stignu, a njegova povijena
otrica je zato sejala smrt u njihovim redovima.
Ipak, pored mana koje su posedovali, Ksutalcima nije manjkala hrabrost. Vrveli su svuda oko
njega viui i zamahujui svojim kratkim maevima, a kroz zasvoena vrata su nailazili novi borci
koje je iz sanjarenja probudila neeljena buka.
Konan, krvarei iz slepoonice, raisti prostor oko sebe za trenutak jednim silovitim zamahom
sablje koja je kao kosa posekla najblie napadae i brzo se obazre okolo traei naina da pobegne.
U tom asu spazi kako se tapiserija na jednom od zidova pomie u stranu i otkriva uzano stepenite.
Na stepenitu je stajao jedan ovek u bogatoj odei, mutnoga pogleda i mirkajui, kao da se tek
probudio i jo se nije rasanio.
Samo to ga je video, Konan je stupio u akciju.
Skoivi kao velika maka iz dungle, on izbee vrhove maeva i potra ka stepenicama,
ostavljajui gomilu da juri za njim. Tri oveka ga doekae u podnoju stepenita i on ih raspali
svojom smrtonosnom sabljom. Uz zagluujuu buku koja nastaje kada elik udari u elik, seiva
zabletae kao munje u leto; a onda se grupa raspade i Konan jurnu uz stepenice. Horda koja je
pohrlila za njim saplete se o tri tela koja su se koprcala u njihovom podnoju: jedan je leao licem ka
podu u lokvi krvi pomeanoj sa komadiima mozga; drugi se bee pridigao na ruke dok mu je krv
ikljala iz preseenih vratnih vena; poslednji je urlao kao pas na samrti dok je uzaludno stiskao
patrljak koji je do tog asa bio ruka.
Dok je Konan trao uz stepenice, ovek na njihovom vrhu se trgao iz omamljenosti i izvukao
ma koji se presijavao kao led pri svetlu radijumske svetiljke. On zamahnu maem kada varvarin
nasrnu na njega.
Ali, kada vrh maa zazvida ka Konanovom grlu, Konan se sagnu to je nie mogao. Otrica
maa mu zapara kou na leima i Konan se uspravi, istovremeno zamahujui svojom sabljom odozdo,
kao to to mesar ini sa svojim noem, unosei u taj udarac svu snagu svojih monih ramena.
Taj je udarac bio tako strahovit da ga nije zaustavilo ni njegovo prodiranje do samog balaka u
stomak neprijatelja. Konan se sudari sa telom ve mrtvog jadnika i odbaci ga u stranu. Inercija ga je
gurnula pravo na zid; onaj drugi, rasporena trbuha od slabina do grudne kosti, pade glavake niz
stepenice. Ostavljajui za sobom tragove krvi i prosute utrobe, le se srui na Ksutalce koji su jurili
uz stepenice, pa ih odgurnu nazad.
Skoro oamuen, Konan se osloni o zid za as i zagleda se u svoje napadae; a onda, prkosno
otresavi svoju sablju, on nastavi dalje uz stepenice.
Uavi u jednu od gornjih odaja, on zastade, taman toliko da vidi da je prazna. Iza njega, horda
je urlala tako glasno i tako uasnuto i gnevno, da mu je odmah bilo jasno da je ubio neku visoku
linost tamo na stepenicama, moda ak kralja tog fantastinog grada.
Trao je nasumice, bez ikakvog plana. Oajniki je eleo da nae Natalu i spase je, poto je bio
ubeen da joj je njegova pomo nophodna; ali, kako su ga progonili svi ratnici u Ksutalu, mogao je
samo da i dalje tri, oslanjajui se na sreu da im umakne i nae je. U tim je mranim ili slabo
osvetljenim gornjim odajama ubrzo izgubio oseaj za orijentaciju, tako da nije bilo ni najmanje udno
to je konano zalutao u sobu u koju su ba ulazili njegovi nepriiatelji.
Oni osvetoljubivo povikae i jurnue na njega, pa on zafrkta prezrivo, okrete se i potra u
pravcu odakle je doao. U svakom sluaju, bar je mislio da je odatle doao. Meutim, kada je utrao
u jednu posebno ukraenu odaju, on uvide svoju greku. Sve odaje kroz koje je proao otkako se
popeo uz stepenice bile su prazne. U ovoj je bilo nekoga i taj neko skoi na noge vrisnuvi kada je on
uleteo unutra.
Konan spazi jednu enu ute koe, iskienu raznim nakitom i dragim kamenjem, ali nagu, kako
zuri u njega. Toliko je uspeo da vidi pre nego to je ona podigla ruku i povukla svileni konop koji je
virio na zidu. Tada se pod otvori pod njegovim nogama tako naglo da mu ni njegova izvanredna
koordinacija nije mogla pomoi da ne padne u crni ponor koji je zjapio pod njim.
Ipak, nije pao sa neke velike visine, mada je bila dovoljna da ovek slomi noge.
Doekao se na noge, kao maka, instinktivno opet zgrabivi drku sablje. Poznati vrisak mu
zapara ui kada je skoio na noge kao to ris skae sa iskeenim zubima. Tako je Konan, gnevno
pogledavajui ispod raupane grive na glavi, spazio nagu priliku Natalinu kako se koprca u
poudnom zagrljaju crnog, komarnog oblika koje je sasvim sigumo izraslo u zaboravljenim
ponorima pakla.
Da je video nakazu samu, Konanu bi se sledila krv u ilama od straha.
Meutim, videvi da je udovite zgrabilo njegovu devojku, crveni talas gneva pomuti mu um.
Sa crvenkastom izmaglicom pred oima, on nasrnu na udovite.
Ono ispusti devojku i okrete se napadau, a razbesneli Simerijanac jurnu sa isukanom sabljom
koja zazvida kroz vazduh, proe kroz crnu, viskoznu masu, pa udari u kameni pod, isputajui
plaviaste iskre. Konan posrte i pade na kolena od siline udarca; seivo nije nailo na otpor koji je
oekivao. Dok je ustajao, stvorenje se ustremi na njega.
 Uzdizalo se nad njim kao ogromni crni oblak. Izgledalo je kao da tee oko njega u talasima, da
ga obavija i prekriva. Njegova neumoma sablja je sekla kroz masu i sekla, da bi je, najzad, posekao;
okupala ga je neka sluzava tenost koja je, najverovatnije, predstavljala krv udovita.
Meutim, gnev mu se nije ni u najmanjoj meri stiavao.
Nije bio siguran da li mu je odsecao udove ili je sekao trup koji se grio pod njegovim seivom.
Bio je bacan tamo i amo u estini borbe i imao je neki neodreeni utisak da se ne bori samo sa
jednim, ve sa itavom gomilom smrtonosnih bia. Ono kao da ga je istovremeno i grizlo i grebalo i
gnjeilo i udaralo. Oseao je kako mu onjaci i kande kidaju meso; mlitavi pipci koji su mu
obavijali telo bili su vrsti kao gvoe, a neto nalik biu od korpiona padalo mu je skoro redovno
na lea, ramena i grudi, skidajui mu kou i ubrizgavajui mu u vene neki otrov koji je delovao kao
tena vatra.
U borbi su se otkotrljali izvan dometa svetlosti, tako da se Simerijanac borio u potpunom mraku.
Jednom je zario zube, kao divlja zver, u mlitavo telo neprijatelja, gadei se kada je ono poelo da se
ugiba i drhti kao iva guma u njegovoj gvozdenoj vilici.
U tom borbenom uraganu, kotrljali su se sve dublje i dublje niz tunel.
Konanu se vrtelo u glavi od onoga to je trpeo. Disao je isprekidano, kroz zube. Visoko iznad
svoje glave video je ogromno ablje lice, nejasno ocrtano pri jezivoj svetlosti koja kao da je dolazila
iz samog udovita.
Zadihano uskliknuvi kletvu, on se baci na udovite, juriajui sa poslednjim ostacima snage.
Sablja potonu do balaka negde ispod tog jezivog lica i strahoviti gr protrese masu koja je dopola
obavijala Simerijanca. Prvo se skupivi, pa onda rairivi, nalik erupciji vulkana, stvorenje se
zatetura unatrake, a onda otkotrlja niz hodnik neverovatnom, paninom brzinom. Konan se kotrljao sa
njim, ugruvan, u modricama, nepobediv, drei se kao buldog za drku sablje koju nije mogao da
izvue, neprestano zadajui udarce svojim bodeom, tako da se uzdrhtala masa polako raspadala.
Stvorenje je sada svetlelo celim telom nekom udnom fosforescentnom svetlou koja je
zaslepela Konana kada se ta masa iznenada odvoji od njega, ostavljajui sablju u Konanovoj ruci. Ta
mu je ruka visila nad ponorom u ijim je dubinama nestajalo svetlee udovite brzinom meteora.
Konan oamueno shvati da lei na ivici ogromnog okruglog bunara ije su ivice bile od sluzavog
kamena. Leao je tako gledajui za udaljenom svetlou koja je bivala sve manja i manja dok najzad
nije nestala u tamnoj, sjajnoj povrini koja kao da je jurnula da je doeka. Za trenutak je neto
zasvetlucalo u tim mranim dubinama; potom je nestalo, a Konan ostade da lei i zuri dole, u tamu
prvobitnog haosa odakle nikakav zvuk nije dopirao.
 4. Bekstvo

Nateui uzalud svilene konopce koji su joj se usecali u rune zglobove, Natala je nastojala da
dosegne i u mrak izvan kruga svetlosti.
Bee izgubila mo govora. Videla je kako Konan nestaje u tom mraku, u borbi na ivot i smrt sa
nepoznatim demonom, a jedini zvuci koji su dopirali do njenih napregnutih uiju bili su varvarinovo
isprekidano disanje, udarci koje su trpela oba tela i divljako kidanje tkiva gde i kada bi seivo
udarilo. Onda je i to prestalo, pa se Natala oamueno zanese na svilenim konopcima na kojima je
visila, poluonesveena.
Neiji koraci je prenue iz uasne apatije i ona ugleda Konana iako izlazi iz tame. Kako ga je
spazila, tako joj se glas povratio, pa vrisnu tako silno da je dugo odjekivalo zasvoenim tunelom.
Udarci koje je Simerijanac pretrpeo uinili su da ga je bilo strano i pogledati. Pri svakom koraku je
ostavljao krvav trag za sobom. Lice mu je bilo oguljeno i oteeno, kao da ga je neko batinom tukao.
Usne su mu bile izobliene, a krv mu je tekla niz lice iz rane na glavi. Imao je duboke rane i po
butinama, listovima i miiima, a gotovo celo telo mu je bilo puno modrica i ugruvano od sudara sa
kamenim zidovima i podom. Ali, ramena, lea i miii u gornjem delu grudnog koa najgore su
proli. Koa je bila izubijana, oteena i iibana, tako da je na nekim mestima visila u kaievima, kao
da je bio bievan ianim biem.
Oh, Konane! zajeca devojka. ta ti se to desilo?
On nije imao snage za razgovor, ali razbijene usne mu se iskrivie u neto nalik na jeziv osmeh
kada joj je priao. Njegove maljave grudi, sijajui se od znoja i krvi, podizale su se i sputale s
naporom. Polako i s mukom on podie ruke i presee konopce kojima je bila vezana, a onda se
izmae i nasloni na zid, pa je stajao tako neko vreme rairivi noge koje su mu podrhtavale. Ona
posrui ustade poto je prvobitno bila pala kada je bila osloboena, pa ga grozniavo zagrli i poe
histerino da plae.
Oh, Konane, smrtno si ranjen! Oh, ta emo sada da radimo?
Pa, ne moe da se bori protiv avola iz samog pakla i proe bez ogrebotine ree on
zadihano.
Gde je ono? apatom ga upita ona Jesi li ga ubio?
Ne znam. Palo je u ambis. Bilo je skoro raskomadano, ali ne znam da li ga elik moe
konano i ubiti.
Oh, kakva su ti strana lea! zajeca devojka i stade da kri ruke.
Iibalo me je jednim od pipaka ree on uz bolnu grimasu, pa opsova kada se pomerio.
Sekao me je kao ica a pekao kao otrov. Ali, bez daha sam ostao zbog tog prokletog stezanja. Gore je
nego u zagrljaju pitona! Mora da mi je zgnjeeno pola utrobe.
ta emo sada? plaljivim glasom upita devojka.
On pogleda nagore. Otvor u podu je bio zatvoren. Odozgo nije dopirao nikakav zvuk.
Ne moemo natrag kroz tajna vrata promrmlja on. Ta je soba puna leeva, tako da
ratnici verovatno uvaju tamo strau. Verovatno su pomislili da mi je sudbina zapeaena kada sam
propao kroz pod, ili se ne usuuju da pou za mnom u ovaj tunel. Skini onaj dragulj sa zida. Dok sam
bauljao natrag hodnikom, uspeo sam da opipam svodove koji su vodili u druge tunele. Poi emo
prvim na koji naiemo. Moda vodi do neke druge jame, a moda i napolje. Moramo da probamo. Ne
moemo ovde da ostanemo i istrunemo.
Natala ga poslua, pa se siunim izvorom svetlosti u jednoj i krvavom sabljom u drugoj ruci,
Konan krete niz hodnik. Iao je polako, kruto i samo ga je njegova ivotinjska vitalnost drala na
nogama. U zakrvavljenim oima je bila praznina, a Natala primeti kako nesvesno lie svoje izubijane
usne s vremena na vreme. Znala je da on trpi neopisiv bol, ali ga je stoiki podnosio kao ovek iz
divljine i nije se alio.
Ubrzo je priguena svetiljka obasjala jedan mrani svod, pa Konan skrete unutra. Natala je
strahovala od uasa na koje bi mogla da naiu, ali je svetlost otkrivala samo tunel nalik onome
odakle su doli.
Koliko su dugo ili, Natala nije imala predstavu, ali su u jednom trenutku naili na dugako
stepenite kojim su se popeli do kamenih vrata zabravljenih zlatnom rezom.
Ona je oklevala i pogledavala Konana. Varvarin se ljuljao na nogama, a svetiiljka u njegovoj
nesigumoj ruci je bacala fantastine odbleske na zid.
Otvori vrata, devojko promrmlja on promuklim glasom. Ratnici Ksutala e nas ekati i
ja ne elim da ih razoaram. Tako mi Kroma, ovaj grad jo nije video takvu rtvu kakvu u ja da
prinesem!
Znala je da bunca. Nita se nije ulo s one strane vrata. Uzevi svetlei dragulj iz njegove
krvave ruke, ona skide rezu i otvori vrata. Nalije brokatne tapiserije joj iskrsnu pred oima i ona je
skloni u stranu da proviri u odaju dok joj je srce preplaeno udaralo. Gledala je u jednu praznu odaju
na ijoj je sredini uborio srebrnasti vodoskok.
Konan spusti ruku svom teinom na devojino nago rame.
Skloni se u stranu, devojko promrmlja on. Kucnuo je as za gozbu maeva.
Nema nikoga u sobi ree devojka. Ali, zato ima vode...
ujem odvrati on i obliznu potamnele usne. Napiemo se pre nego to umremo.
Delovao je kao slep ovek. Ona ga uze za krvavu ruku i povede ga kroz kamena vrata. Hodala je
na prstima, oekujui nalet utih prilika kako izviru izmeu arkada.
Pij dok ja uvam strau promrmlja on.
Neu, nisam edna. Lezi kraj fontane da ti operem rane.
ta je sa ksutalskim maevima? upita on i ponovo protrlja oi, kao da eli da razbistri
zamagljeni pogled.
Nita se ne uje. Sve je tiho.
On se pipajui spusti kraj vodoskoka i gurnu lice pod kristalni mlaz, pijui kao da se nikada
nee napiti. Kada je podigao glavu, u oima mu se ponovo video razum, pa se oprui koliko je dug na
mermerni pod kako je Natala zahtevala, mada je zadrao sablju u ruci i pogled na zasvoena vrata.
Ona opra njegove rane i previ ih komadima svilene zavese. Najeila se kada mu je bolje pogledala
lea; koa je bila bezbojna, iarana crnim, plavim i bolesno utim flekama, tamo gde nije bila odrana.
Dok mu je obraivala rane, grozniavo je u mislima traila reenje njihovog problema.
Ako budu tu ostali, kad-tad e ih nai. Nije znala da li su Ksutalci nastavili potragu za njima ili
su se vratili svojim snovima.
Kada je bila gotova, zastala je kao ukopana. Ispod zastora koji je delimino skrivao jednu niu,
spazila je deli ute koe.
Ne govorei nita Konanu, ona ustade i tiho proe kroz sobu, vrsto steui njegov bode. Srce
joj je ludaki tuklo kada je oprezno razmakla zastor. Na leaju se nalazila jedna mlada ena ute
koe, naga i naizgled mrtva. Kraj ruke joj se nalazio jedan vr od ada, skoro pun neke udne tenosti
zlatne boje. Natala pomisli da je to eliksir koji im je Talis opisala i koji daje snagu i vitalnost
degenerisanim Ksutalcima. Ona se nagnu preko opruenog devojinog tela, drei no iznad
devojinih grudi. Meutim, ova se nije budila.
 Sa vrem u ruci, ona zastade oklevajui, znajui da bi bilo sigumije da zauvek uspava devojku i
tako je sprei da se probudi i digne uzbunu, ali nije mogla da se prisili da zarije simerijanski bode u
nepomine grudi, tako da je konano navukla zastor i vratila se Konanu koji je leao tamo gde ga je
ostavila, naizgled samo delimino svestan.
Ona se nagnu i prinese mu vr ustima. On poe da pije, u poetku mehaniki, a onda sa
probuenim interesovanjem. Na njeno uenje, on sede i uze posudu iz njenih ruku. Kada joj je
okrenuo lice, primetila je da su mu oi postale bistre i normalne. Lice mu vie nije imalo onaj
mueniki, propali izgled, a glas vie nije bio bunovan od delirijuma.
Krome! Gde si ovo nala?
Ona pokaza rukom.
Nala sam u onoj nii gde spava jedna uta devojura.
On ponovo zagnjuri usta u vr sa zlatastom tenou.
Kroma mi! uzviknu on i duboko uzdahnu. Oseam kako mi se vraa ivot, a snaga struji
kao divlja vatra mojim ilama. Ovo je zaista eliksir ivota!
On ustade i uze sablju u ruke.
Najbolje bi bilo da se vratimo natrag u podzemni hodnik nervozno ree Natala. Otkrie
nas ako se ovde budemo dugo zadravali.
Tamo moemo da se krijemo dok ti ne zarastu rane...
Ja neu! zarea on. Nismo mi pacovi da se krijemo u mranim rupama. Iz ovih stopa
naputamo ovaj avolji grad i neka samo pokuaju da nas zaustave.
Ali, ta je s tvojim ranama? cvilela je ona.
Ne oseam ih odvrati joj on. Moda mi je ova tenost podarila lanu snagu, ali kunem
se da ne oseam ni bol, ni slabost.
S iznenadnom odlunou, on pree sobu i pristupi prozoru koji ona nije ranije primetila. Ona
proviri kroz njega preko Konanovog ramena.
Svei povetarac poe da joj mrsi raupane uvojke. Iznad njihovih glava se videlo tamno,
pliano nebo, iskieno zvezdama. Ispod njih se prualo nepregledno peano prostranstvo.
Talis je rekla da je grad jedna ogromna palata ree Konan. Oigledno su neke
prostorije napravljene kao kule na zidu. Ovo je jedna od njih. Srea nam je bila naklonjena.
ta hoe da kae? upita ona pogledavajui zabrinuto preko svog ramena.
Na onom stolu od slonovae ima jedan kristalni vr ree on umesto odgovora. Napuni
ga vodom i privei ga komadom onog pokidanog zastora oko grlia da poslui kao drka dok ja
pocepam tapiseriju.
Ona ga poslua bez pogovora i, kada se okrenula po obavljenom poslu, spazila je Konana kako
uurbano vezuje dugake komade svile da bi nainio konopac iji je jedan kraj privezao za nogu
masivnog stola od slonovae.
Okuaemo sreu u pustinji ree on. Talis je pomenula neku oazu na dan hoda odavde
ka jugu i savanu iza nje. Kada i ako stignemo u oazu, ostaemo tamo dok mi rane ne zarastu. Ovo vino
je magino. Do maloas sam bio jedva iv; sada sam spreman na sve. Evo, ima jo dovoljno svile da
napravi sebi neto umesto haljine.
Natala je sasvim zaboravila da je naga. Zbog toga joj nije bilo ni najmanje neprijatno, ali e
njenoj osetljivoj koi biti potrebna zatita od sunca. Dok je obmotavala svilenu tkaninu oko svog
vitkog tela, Konan se okrenuo prozoru i prezrivo iupao mekane zlatne ipke koje su ga zatvarale. A
onda, napravivi omu na kraju svilenog konopca oko Natalinih kukova i upozorivi je da se obema
rukama dri za konopac, on je podie kroz prozor i spusti je nekih tridesetak stopa nie na peskovito
tle. Ona se izvue iz ome, pa je on povukao konopac i opet ga spustio, ovoga puta sa vrevima vode
i udotvomog vina. Odmah potom i sam se spustio, hitro i veto, kako dolikuje braninu.
Kada je stao kraj nje, Natala odahnu s olakanjem. Stajali su sami u podnoju velikog zida, sa
zvezdama koje su bledele iznad njihovih glava i peanim bespuem koje ih je okruivalo. Kakve su
ih jo opasnosti ekale na putu nije mogla ni da zamisli, ali joj je srce pevalo od radosti to su najazd
napustili taj sablasni, nestvarni grad.
Moda e nai konopac zabrunda Konan, prebacujui dragocene vreve preko ramena i
mrtei se kada su dodirnuli njegovu izmrcvarenu kou. Moda e nas i goniti, ali, sudei po
onome to smo uli od Talis, to je malo verovatno. Tamo je jug ree i pokaza preplanulom rukom.
Trebalo bi da u tom pravcu lei i oaza. Hajdemo!
Uzevi je za ruku paljivo, to je bilo neobino za njega, on krete preko peska, prilagoavajui
svoj korak kraim nogama svoje saputnice. Nije se osvrnuo da baci poslednji pogled na tihi grad koji
je sanjivo i sablasno utao iza njih.
Konane usudi se najzad da progovori Natala kada si se borio s onim udovitem i
kasnije, kada si se vraao onim hodnikom, da li si video neto od... od Talis?
On odmahnu glavom.
Bilo je mrano u hodniku, ali bio je prazan.
Ona se najei.
Muila me je, ali ja je ipak alim.
Vruu su nam dobrodolicu priredili u tom prokletom gradu zarea on, poto mu se vratio
njegov jezivi smisao za humor. U svakom sluaju, kladim se da e dugo pamtiti nau posetu. Prvo
treba poistiti krvave ostatke sa mermernih ploa, a ako je ono njihovo boanstvo jo uvek ivo, ima
vie rana nego ja. Ipak, dobro smo i proli: imamo vina i vode i prilino anse da stignemo do
naseljenih krajeva, mada ja izgledam kao da sam proao kroz mainu za mlevenje mesa, a tebe boli...
Za sve si ti kriv prekide ga ona. Da nisi onako dugo i enjivo gledao onu stigijsku
maku...
Krome i svi avoli! opsova on. Kada okeani budu potopili svet, ene e i tada imati
vremena za ljubomoru. avo neka nosi njihovu uobraenost! Jesam li ja rekao Stigijki da se zaljubi u
mene? Uostalom, ona je bila samo ljudsko bie!
 BUBNJEVI TOMBALKUA

Konan konano uspeva da se probije do hiborijske teritorije. Traei posao kao profesionalni
vojnik, on se pridruuje plaenikoj vojsci koju princ Zapajo da Kova, Zingarac, okuplja za Argos.
Argos i Kot su u ratu sa Stigijom. Plan je takav da Kot napadne Stigiju sa severa, dok bi argoska
vojska ula u Stigiju sa juga, od mora. Meutim, Kot zakljuuje separatni mirovni ugovor sa Stigijom,
te se profesionalna vojska iz Argosa nalazi u procepu izmeu dve neprijateljske sile u junoj Stigiji. I
ponovo je Konan jedan od nekolicine preivelih. Dok bei kroz pustinju u drutvu jednog mladog
akvilonskog vojnika, hvataju ga pustinjski nomadi.
Amalriku polazi za rukom da im pobegne.
 1. Amalrik

Tri oveka su uala kraj izvora. Sunce je na zalasku obojilo pustinju u mrke i crvene tonove.
Jedan od njih je bio belac po imenu Amalrik; druga dvojica su bila Ganaani ija poderana odea
jedva da je skrivala njihova ilava, crna tela. Zvali su ih Godir i Saidu; liili su na leinare koji su se
okupili oko rtve.
U neposrednoj blizini, jedna kamila je buno preivala, dok je par umornih konja uzaludno
njukom rilo po pesku. Ljudi su neraspoloeno vakali suene urme. Ta dvojica crnaca su bili
zaokupljeni vakanjem, ali je zato mladi povremeno bacao pogled u tamnocrveno nebo ili u
monotonu daljinu gde su se pojavljivale senke i to sve tamnije. Tako je on prvi video jahaa koji je
ubrzo stigao u oazu i povukao uzde tako naglo da se konj propeo.
Jaha je bio jedan div ija je koa, tamnija od koe druge dvojice, kao i debele usne i iroke
nozdrve, bile znak da u njegovoj krvi preovlauje crnaka. iroke svilene alvare koje je nosio bile
su pritegnute irokim pojasom oko njegovog ogromnog trbuha. O istom pojasu visila mu je kriva
sablja blistavog seiva koju je malo ljudi moglo da upotrebljava jednom rukom. Zajedno sa svojom
sabljom, taj je ovek bio uven gde god su tamnoputi sinovi pustinje jahali. Bio je to Tilutan, ponos
Ganaana.
Preko sedla bilo je prebaeno jedno mlitavo telo koje je beivotno visilo. Ganaani glasno
ispustie dah kroz stisnute zube kada spazie blesak beliastih udova. Devojka bele puti leala je
prebaena preko Tilutanovog sedla, s glavom nadole, a putena kosa prekrivala je stremen kao
uskomeani crni talas.
Crni div se isceri i pokaza svoje bele zube kada je nemarno bacio svoju zarobljenicu u pesak,
gde je ostala da lei onesveena. Godir i Saidu se instinktivno okrenue ka Amalriku, dok ga je
Tilutan posmatrao ne sjahavi s konja: bila su tri crnca prema jednom belcu. Pojava bele ene je
izazvala diskretnu promenu atmosfere.
Amalrik je, izgleda, bio jedini koji nije primeivao rastuu napetost.
Odsutno je proao prstima kroz svoje plave kovrde i nezainteresovano pogledao nepominu
priliku u pesku. Ako mu je u sivim oima i blesnula iskra, ostali to nisu primetili.
Tilutan sjaha, prezrivo dobacivi uzde Amalriku.
Pobrini se za mog konja ree on. Tako mi Dila, nisam naao pustinjsku antilopu, ali
sam naao ovu curu. Posrtala je u pesku i pala ba u trenutku kada sam joj priao. Verujem da se
onesvestila od umora i ei.
Odmaknite se od nje, akali jedni, i pustite me da joj dam vode.
Ogromni crnac ispmi devojku pored izvora i poe da joj umiva lice i rune zglobove,
povremeno kapajui pomalo vode na njene ispucale usne.
Ubrzo je zastenjala i pomerila se. Gobir i Saidu su uali s rukama na kolenima, zurei u
devojku preko Tilutanovog masivnog ramena. Amalrik je stajao podalje, ne odajui utisak da je
preterano zainteresovan.
Dolazi sebi primeti Godir.
Saidu ne ree nita, ve samo obliznu svoje pune usne.
Amalrikov pogled je polako klizio du devojinog ispruenog tela, od poderanih sandala do
rasutog venca sjajne crne kose. Na sebi je imala samo svilenu tuniku pridranu pojasom oko struka.
Ruke, vrat i deo grudi su joj tako bili slobodni, a suknja se zavravala nekoliko palaca iznad kolena.
Prodirui pogled Ganaana se bee prikovao ba za ta razgoliena mesta, uoavajui njihove
oble obrise, gotovo detinjaste ali i enstvene u svom procvatu.
Amalrik slegnu ramenima.
Ko e posle Tilutana? nemarno je upitao.
Dve suvonjave glave se okretoe ka njemu; zakrvavljene oi zakolutae na to pitanje. Onda se
dvojica crnaca okretoe jedan ka drugom i pogledae se u oi. Iznenadni rivalitet izmeu njih pretio
je da eksplodira.
Nemojte da se prepirete umea se Amalrik. Bacajte kocku.
Rekavi to, on zavue ruku pod svoju iznoenu tuniku i baci pred njih par kockica. Jedna
kandasta ruka ih zgrabi.
Tako je! sloi se Gobir. Baciemo kocku - posle Tilutana, pobednika.
Amalrik baci pogled na dinovskog crnca koji jo uvek kleao kraj svoje zarobljenice, vraajui
ivot u njeno iscrpljeno telo. I dok je tako gledao, kapci njenih oiju sa dugim trepavicama se
otvorie.
Tamnoljubiaste oi spazie iskeeno lice crnca. On uzviknu od zadovoljstva. Izvukavi uturu
iz pojasa, Tilutan prinese njen otvor devojinim usnama. Ona mehaniki otpi vina. Amalrik je
izbegao njen lutajui pogled; jedan belac protiv tri crnca - i to svaki njemu ravan.
Gobir i Saidu se sagnue da bacaju kockice; Saidu ih zatvori u ake, dunu u njih za sreu,
protrese i baci. Dve glave, nalik leinarima, nadnee se nad kockicama koje su se otkotrljale malo
dalje. Jednim potezom, Amalrik izvue svoj ma i zamahnu njime. Otrica se zari u mravi vrat i
preee dunik. Gobir, sa glavom koja je visila o koncu, pade preko kockica a iz rane mu iknu krv.
Saidu, oajnikom brzinom oveka iz pustinje, istovremeno skoi na noge, izvue ma i
krvolono nasrnu na ubicu. Amalrik jedva da je imao vremena da doeka udarac podignutim maem.
Povijena sablja udari u ravno seivo i ono pade na glavu belca, tako da on posrte i ispusti ma.
Poto se povratio, zgrabio je Saidua obema rukama, privlaei ga sebi tako da mu sablja nije
bila od koristi. Ispod rita koje je nosio, ovek iz pustinje je bio vrst kao elik i ilav kao netavljena
koa.
Oajanje obuze Amalrika kada je shvatio kolika je snaga tog crnca.
Tilutan je bio mudriji od Saidua. On ispusti sablju i, zarikavi kao bik, obema rukama zgrabi
Amalrika za vrat. Veliki crni prsti sklopie se, vrsto kao elik. Amalrik je uzalud pokuavao da se
oslobodi njihovog stiska, ali je ve sledeeg asa bio oboren s nogu. Ganaanin ga prikova za tle
svojom ogromnom teinom, a onda poe da mu udara glavu o pesak. Kroz crvenu maglu video je
razjareno lice crnca, debele usne koje su bile iskeene u krvoloni osmeh pun mrnje i bele zube koji
su blistali.
eli je, ti, belo pseto! zaurla Ganaanin, pobesneo od mrnje i poude. Aaah! Slomiu
ti vrat! Iupau ti grkljan! Ja - moja sablja!
Odrubiu ti glavu i naterati curu da je poljubi!
Jo jednom krvniki tresnuvi Amalrikovu glavu o otvrdeli pesak, Tilutan, edan krvi, podie
svog protivnika i baci ga. Potom i sam ustade, potra do mesta gde je bio bacio sablju, sagnu se i uze
je, iroki polumesec od elika u pesku. Viui nerazgovetno u ubilakom zanosu, on se okrete i jurnu
nazad, vitlajui sabljom visoko iznad glave. Amalrik - oamuen, potresen i gotovo bolestan od
surovih batina koje je dobio - ustade da ga doeka.
Meutim, Tilutanu se, tokom borbe, odvezao pojas, tako da mu se sada jedan kraj motao oko
nogu. On se saplete, posrte i pade koliko je dug, ispruivi ruke ispred sebe da ublai pad. Sablja mu
ispade iz ruke.
Amalrik, gonjen nekom novom snagom, zgrabi sablju obema rukama i nesigurno koraknu napred.
Tamni obrisi pustinje vrteli su mu se pred oima. U sumraku koji se bee spustio na oazu, on spazi
kako se Tilutanovo lice opustilo kao da predosea kraj. iroka usta mu behu otvorena; beonjae su
mu kolutale i prevrtale se. Crnac se ukoi kleei na jednom kolenu i podupirui se rukom, kao da
nije mogao ni da se pomeri.
Onda sablja pade i presee okruglu glavu sve do brade. Amalrik je kao kroz maglu video jedno
crno lice, podeljeno na pola tankom crvenom linijom, koje je polako nestajalo u mraku. A tog asa ga
tama zatee sasvim nenadano.
Neto hladno i mekano dodirnulo je Amalrikovo lice s nenom upornou. Pipajui naslepo, on
dotae neto toplo, vrsto i gipko. Kada mu se vid izotrio, pred sobom je video neno lice ovalnog
oblika uokvireno sjajnom crnom kosom. Kao u transu i bez rei je zurio u nju, gladno upijajui svaki
detalj na njenim punim, rumenim usnama, ljubiastim oima i vratu belom kao alabaster. Trgnuo se
kada je njegova vizija progovorila tihim, muzikalnim glasom. Rei su bile strane, mada su mu zvuale
nekako poznato. Jedna mala, bela ruka sa natopljenom svilenom maramicom prelazila je preko
njegove glave i lica. Jo uvek oamuen, on se podie i sede.
Amalrik pogleda devojku koja je kleala pored njega, obraajui se na svom prijatnom,
nepoznatom jeziku. Kada mu se i u glavi razbistrilo, poeo je da shvata ta devojka govori.
Preturajui po seanju i gotovo zaboravljenim jezicima koje je nauio i govorio u prolosti, prisetio
se jednog jezika kojim su govorili pripa dnici uenjake klase u junoj pokrajini Kota.
Ko si... ti, devojko? upitao je govorei polako i zamuckujui, sklopivi svoje grube prste
oko njene majune ake.
Zovem se Lisa izgovori devojka svoje ime jedva primetno ukajui, to ga je podsetilo
na uborenje tananog potoka. Milo mi je da si se osvestio. Plaila sam se da li si uopte iv.
Malo je falilo pa da zaista i ne budem promrmlja on i baci pogled na oprueno Tilutanovo
telo.
Devojka zadrhta, ali ne pristade da pogleda u pravcu u kojem je on gledao. Ruka joj je drhtala, a
Amalrik je, poto su bili tako blizu jedno drugom, uobrazio da uje i ubrzane otkucaje njenog srca.
Bilo je uasno promuca ona. Kao neki jezivi san. Mrnja - i udarci - i krv...
Moglo je da bude i gore proguna on.
Bila je osetljiva i reagovala je na svaku promenu modulacije njegovog glasa ili promenu
raspoloenja. Slobodnom rukom kriomice potrai Amalrikovu.
Nisam htela da te uvredim. Izuzetno hrabro si postupio kada si izloio svoj ivot opasnosti
zbog nepoznate osobe. Plemenit si kao severnjaki vitezovi o kojima sam itala.
On je okrznu pogledom. U tom asu, njene krupne, jasne oi se susretoe s njegovim,
odraavajui samo ono to je ve rekla. On zausti neto da kae, predomisli se i ree neto sasvim
drugo.
ta trai u pustinji?
Dolazim iz Gazala ree devojka umesto odgovora. Ja... Ja sam pobegla. Nisam vie
mogla da izdrim. Ali, u pustinji je bilo vrue, pusto i zamorno i jedino to sam videla bio je pesak,
samo pesak - i usijalo plavo nebo. Pesak mi je pekao stopala, a sandale su mi se brzo raspale. Bila
sam edna, brzo sam ispraznila uturu sa vodom. Onda sam poelela da se vratim u Gazal, ali nisam
znala na koju stranu da poem: sve mi je bilo jednolino. Uplaila sam se i poela da trim u pravcu
u kome se, bar sam tako mislila, nalazio Gazal. Ne seam se ba najbolje ta je posle toga bilo; trala
sam sve dok vie nisam mogla ni da koraknem.
Mora da sam neko vreme leala u vrelom pesku. Seam se da sam ustala i nastavila put
posrui; pred sam kraj, uinilo mi se da sam ula kako neko vie, a onda sam spazila jednog crnca
kako jae na crnom konju ka meni. Posle toga se vie niega ne seam, osim trenutka kada sam se
probudila i shvatila da leim u krilu tog oveka i on me poji vinom. Onda je odjednom izbila tua i
ula se vika... stresavi se ree devojka. Kada je sve bilo gotovo, dobauljala sam do mesta gde
si ti leao kao mrtav i pokuala da te osvestim.
Zato? upita on.
Ona se zbuni.
Zato? ponovi ona za ueno. Pa, bio si povreen i... pa to bi svako uinio. Uostalom,
shvatila sam da si se borio da bi mene zatitio od onih crnaca. Stanovnici Gazala stalno priaju kako
su crnci pokvareni i kako hoe da nanesu zlo bespomonima.
To nije iskljuivo osobina crnaca promrmlja Amalrik. Gde je taj Gazal?
Sigumo nije daleko odvrati devojka. Hodala sam ceo dan, ali ne znam koliko me je
crnac nosio otkako me je naao. Mora da me je naao u sumrak, to znai da me nije dugo nosio.
U kom je pravcu? upita on opet.
Ne znam. Pola sam na istok kada sam izala iz grada.
Iz grada? promrmlja on s nevericom. Na dan hoda odavde?
Mislio sam da na hiljade milja unaokolo lei samo pustinja.
Gazal se i nalazi u pustinji ree devojka. Podignut je meu palmama jedne oaze.
Pomerivi devojku u stranu, on ustade i prigueno opsova kada je opipao svoj vrat na kome je
koa bila nagnjeena i izguljena. Pogledao je jednog po jednog crnca i ustanovio da su sva trojica
mrtvi. Onda ih je, opet jednog po jednog, odvukao u pustinju, podalje od oaze. U blizini se zau
lajanje akala. Vrativi se do izvora gde je devojka strpljivo ekala, on opsova ka da vide da su im
ostali samo Tilutanov crni drebac i kamila.
Ostali konji se behu odvezali i pobegli za vreme borbe.
Amalrik prie devojci i pru i joj aku urmi. Ona poe da ih gricka, a on sede kraj nje i zagleda
se u njeno lice, oseajui sve vee nestrpljenje.
Zato si pobegla? iznenada je upita. Da nisi robinja?
U Gazalu nemamo robova odgovori ona. Oh, bilo mi je tako dosadno, umorila me je ta
vena monotonija. Poelela sam da vidim neto od spoljnjeg sveta. Nego, kai mi iz koje si ti zemlje?
Roen sam u zapadnim brdima Akvilonije odgovori on.
Ona pljesnu rukama kao oduevljeno dete.
Znam gde je to! Videla sam na karti. To je najzapadnija zemlja Hiborijaca, a njen je kralj
Epeus Maevalac.
Epeus? Pa on je mrtav ve devet stotina godina. Ime sadanjeg kralja je Vilerus.
Oh, naravno ree ona postieno. Ba sam aava. Naravno da je Epeus bio kralj pre
devetsto godina, kao to kae. Ali, priaj mi... priaj mi o svetu!
Ha, ti mnogo trai! smeteno odvrati on. Zar nisi nigde putovala?
Danas sam prvi put otila dalje od zidina Gazala izjavi ona.
Njegov pogled se prikova za#liniju njenih belih grudi. U tom trenutku ga nisu interesovale njene
avanture; Gazal je mogao biti i sam pakao, to se njega ticalo.
On htede neto da kae, ali se opet predomisli; uze je u naruje, napet u iekivanju njenog
otpora. Meutim, ona se nije opirala. Njeno meko, podatno telo lealo mu je u krilu. Pogledala ga je
pravo u oi, donekle iznenaena, ali nikako uplaena ili postiena. Imao je utisak da se radi o detetu
koje se preputa nekoj igri. Neto u njenom direktnom pogledu ga je zbunilo. Da je vritala, plakala,
otimala ili da se smekala znaajno, znao bi kako da postupi s njom.
Tako ti Mitre, ko si ti, devojko? grubo je upita. Sunce ti nije udarilo u glavu, niti se
poigrava sa mnom. Po nainu govora nikako ne moe da bude prosta seoska devojka, nevina u
svom neznanju. Pa ipak, izgleda da ne zna nita o svetu i njegovim obiajima.
Ja sam ker Gazala bespomono ree ona. Kada bi video Gazal, moda bi ti onda bilo
jasno.
U cik zore krenue na zapad. Amalrik je posadio Lisu, kako se devojka zvala, na kamilu,
pokazavi joj kako da odrava ravnoteu. Ona se obema rukama drala za sedlo, pokazujui time da
nita ne zna o kamilama. I ta je injenica iznenadila mladog Akvilonca. Devojka koja je odrasla u
pustinji a da nikada nije jahala kamilu; niti je, kao prole veeri, jahala ili bila noena na konju.
Amalrik bee nainio neku vrstu ogrtaa za nju. Ona ga ogrnu bez pogovora, ne pitajui odakle
mu - prihvatajui ga kao to je prihvatila sve to je za nju inio, sa zahvalnou ali slepo, ne pitajui
za razlog. Amalrik joj nije rekao da je svila koja ju je titila od sunca nekada prekrivala crnu kou
njenog otmiara.
Dok su tako jahali, ona ga je ponovo molila da joj pria o svetu, ba kao to dete moli za priu.
Znam da je Akvilonija daleko od pustinje ree ona. Stigija se nalazi izmeu njih, kao i
zemlja ema i druge zemlje. Kako to da si ti ovde, tako daleko od svoje domovine?
Jedno vreme je jahao ne progovorivi ni rei, ne isputajui konopac kojim je vodio kamilu.
Argos i Stigija vode rat iznenada ree on. Kot se umeao.
Koani su zagovarali istovremeni napad na Stigiju. Argos je podigao vojsku plaenika koji su se
ukrcali na brodove i otplovili na jug du obale.
U isto vreme, kotska vojska je trebalo da napadne Stigiju sa kopna. Ja sam bio jedan od
profesionalnih vojnika u vojsci Argosa. Sukobili smo se sa stigijskom flotom i potukli je, potisnuvi
je nazad u Kemi. Trebalo je da se iskrcamo, opljakamo grad i nastavimo put du reke Stiks, ali je
na admiral bio oprezan. Voa nam je bio princ Zapajo da Kova, Zingarac.
Onda se proulo da su nas izdali. Kot je zakljuio odvojeni mir sa Stigijom. Stigijska armija je
marirala na jug da nam presee put. Kasnije smo saznali da nam je druga stigijska armija presekla
odstupnicu ka obali.
Princ Zapajo, u oajanju, dobio je ludaku ideju da mariramo na istok, u nadi da emo zaobii
stigijsku granicu i kad-tad stii u istone krajeve ema. Meutim, armija sa severa nas je stigla.
Okrenuli smo se nazad i prihvatili borbu.
Borili smo se celoga dana i potisnuli ih, potuene, u njihov logor.
Meutim, narednog dana je stigla druga armija sa zapada. Smrvljena izmeu dve vojske, naa je
armija nestala. Bili smo razbijeni, potueni do nogu, uniteni. Malo nas je ostalo za beg. Kada je pao
mrak, uspeo sam da pobegnem, zajedno sa mojim drugom, jednim Simerijancem po imenu Konan -
pravim divom koji ima snagu bika.
Jahali smo na jug, u pustinju, poto ni u jednom drugom pravcu nismo mogli da krenemo. Konan
je ve bio u ovom delu sveta i verovao je da imamo ansu da preivimo. Daleko na jugu, nali smo
jednu oazu, ali su nas otkrili stigijski konjanici. Ponovo smo se dali u beg, od oaze do oaze,
izgladneli i edni. Beali smo sve do dok se nismo nali u jednom pustom, nepoznatom predelu gde je
sunce nemilosrdno prilo i gde je na sve strane bio samo pesak. Nastavili smo da jaemo sve dok
konji nisu poeli da posru, a mi pali u nako stanje slino delirijumu.
Lutao sam pustinjom peice i pridruio se onoj trojici leinara koje si jue videla. Ti Ganaani
su kao akali - to su pripadnici jednog pljakakog plemena meanaca: u venama svi imaju crnake
krvi i ko zna jo ije.
Jedini razlog zato me nisu ubili je taj to nisam imao nita to bi im se dopalo. itavih mesec
dana lutam sa njima i kradem, poto boljeg reenja za sada nemam.
 Ni sanjala nisam da je tako promrmlja devojka. Govorili su nam da u svetu ima ratova
i svireposti, ali mi se sve to inilo tako daleko, kao u snu. Dok te sluam kako govori o prevari i
bici, imam utisak kao da to sve vidim.
Zar neprijatelji nikada ne napadaju Gazal? upita on.
Devojka odmahnu glavom.
Ljudi nadaleko zaobilaze Gazal. Ponekad vidim crne take kako se du horizonta kreu u
redovima, a starci kau da su to vojske koje idu u rat; ali, one nikada ne dolaze ni blizu Gazala.
Amalrik oseti neku nejasnu nelagodnost. Ova pustinja, naizgled nenastanjena, pruila je utoite
nekim od najkrvolonijih plemena na svetu: plemena Ganaana koji su nastanjivali udaljene krajeve
na istoku; maskiranim Tibuancima, za koje je mislio da se nalaze dalje na jugu; i, negde na
jugozapadu, legendarno carstvo Tombalku kojim su vladali pripadnici jedne divlje i varvarske rase.
Bilo je zauujue da jedan grad usred ove divlje zemlje ostane u potpunoj izolaciji, tako da jedna
od njegovih stanovnika ne zna ak ni ta znai rat.
Kada je skrenuo pogled u stranu, obuzee ga neke udne misli. Da li je devojci udarilo sunce u
glavu? Da nije bila avo u obliju ene koji je doao iz pustinje da ga namami u propast. Meutim,
jedan letimian pogled u njenom pravcu, rasprio je njegove sumnje. Izgledala je kao dete dok se
obema rukama drala za visoki vrak kamilinog sedla. Ipak, ve sledeeg asa, javile su se nove
sumnje. Da nije bio zaaran? Da to nije bilo njeno delo?
Uporno su napredovali na zapad, zaustavljajui se samo oko podneva da pojedu malo urmi i
popiju vode. Da bi je zatitio od jarkog sunca, Amalrik je improvizovao slabani zaklon pomou
svog maa, korica i podsedlica. Poto je bila umorna i ukoena od truckanja na kamili, on je uhvati i
spusti sa kamile. Kada je ponovo osetio zanosni sklad njenog krhkog tela, on sav uzdrhta od strasti.
Za trenutak je stajao nepomino, opijen njenom blizinom, a onda je spustio u senku improvizovanog
atora.
Gotovo da je osetio malu dozu gneva to ga svojim bistrim oima gleda pravo u lice, kao i to
tako nezainteresovano preputa svoje mlado telo njegovim rukama. Imao je utisak da devojka nije
svesna ta joj sve moe nauditi; njeno nevino poverenje ga je postidelo i uinilo da se u njemu
nagomila bespomorii gnev.
Dok su jeli, nije ni primeivao ukus urmi koje je jeo; pogled mu je goreo na njoj, edno
upijajui svaki detalj njene makaste, devojake prilike. Kao dete, nije shvatila pogled u njegovim
oima niti nameru iza njega. Kada ju je podigao ponovo u sedlo na kamili, ona instinktivno obavi obe
ruke njemu oko vrata, a on se na to strese. Ipak, uspeo je da je spusti u sedlo, tako da su ubrzo
nastavili put.
(Nastavie se)
 Sadraj
KRALJICA AMAZONKI
1. Bievanje
2. Crni lavirint
3. Drvee Ljudoder
4. Brodolom
5. Poljuljana kruna
6. Kralj Tot-Amon
7. Crvena krv i hladni elik
SENKA KOJA GMIE
1. U tajanstvenom gradu
2. Osveta lepe Stigijke
3. Obraun sa bezoblinim uasom
4. Bekstvo
BUBNJEVI TOMBALKUA
1. Amalrik