KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE PROSTE RE^ENICE

1 Aktuelizovawe re~enice u komunikativnoj situaciji

Komunikativna situacija i govorni ~in

Verbalizacija ilokutivnog ~ina

1 2 Re~enica i iskaz

Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza

Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza

3 Komunikativna funkcija i ilokutivna strana iskaza

Na~ini aktuelizovawa re~enice

Ilokutivni napon iskaza
Komunikativna funkcija i govorna situacija
Ilokutivnost i faktor adresata
Ilokutivna funkcija
Autoilokutivna funkcija
Uop{teno-ilokutivna funkcija
Neodre|eno-ilokutivna funkcija
Komunikativna funkcija i referencijalnost
Implicitna predikacija o referentu
Uvo|ewe u iskaz novog referenta i funkcija pru`awa informacije
Zahtevawe informacije
Zahtevawe akcionog ~ina

4 Tipologija komunikativnih funkcija iskaza

5 Sredstva ostvarivawa komunikativne funkcije

iskaza
Eksplicitna performativna formula
Implicitna performativna formula
Performativna paradigma
Semanti~ki performativ
Gramati~ka sredstva
Glagolski modus
Glagolsko vreme

1
 Lice
Glagolski vid
Negacija
Prozodijska sredstva
Red re~i

6 Asertivni iskazi

Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice

Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza
Tipovi asertivne funkcije iskaza
Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe
adresata
Jezi~ki pokazateqi tvrdwe
Jezi~ki pokazateqi saop{tewa
Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti
Istinitost informacije u asertivnosti

7 Direktivni iskazi

Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule

Adhibitivna i prohibitivna strana direktivne funkcije
Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza
Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza
Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika
Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti
Infinitiv i indikativ 1. l.mn.
Potencijal modalnih glagola
Konstrukcija da + prezent
Pasivni imperativ
Modelovawe imperativne paradigme
Ilokutivnost tipa molbe i zahteva
Eksplicitna performativna formula sa performativom molim
Tematizacija hipoteti~nosti ~ina
Intenzifikatori u~tivosti molbe
Interogativne konstrukcije i ilokucija molbe
Molba za dopu{tawe
Eksplicitna performativna formula sa performativom zahtevam
Ilokutivnost tipa predloga i preporuke
Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~ina
Ilokutivna i referencijalna obele`ja

2
 Eksplicitna performativna formula sa performativima predla`em,
savetujem, preporu~ujem, pozivam, nudim
Ostala sredstva jezi~ke realizacije predloga i poziva
Ilokutivnost pretwe
Sredstva jezi~ke realizacije pretwe

8 Komisivni iskazi

Ilokutivnost komisiva
Jezi~ka sredstva realizacije komisiva

9 Interogativni iskazi

Ilokutivnost pitawa
Totalna pitawa
Parcijalna pitawa
Pitawa izbora

10 Permisivni iskazi

Ilokutivnost permisiva
Sredstva jezi~ke realizacije permisiva

11 Ekspresivni iskazi

Ilokutivnost i jezi~ka realizacija pozdravqawa

Ilokutivnost i jezi~ka realizacija izviwewa
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija zahvaqivawa
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija ~estitawa

12 Deklarativni iskazi

3
 AKTUELIZACIJA RE^ENICE U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI

Jezi~ka komunikacija ostvaruje se u komunikativnoj

situaciji, ~iji
su osnovni elementi govorno lice (adresant) - delovawe -
sagovornik (adresat). U va`nije elemente komunikativne situacije,
koja se naziva i govorna situacija (v. t. ...), spadaju tako|e mesto i
vreme komunikativne situacije, premet i sredstvo komunikacije.

Komunikativna situacija i govorni ~in

Re~enica koja je pismeno ili usmeno ostvarena u odre|enom
kontekstu i konkretnoj komunikativnoj situaciji predstavqa iskaz.
U procesu komunikacije iskazi se koriste za razli~ite oblike
delovawa, tj. za ostvarivawe takvih radwi, kao {to su: molba, savet,

4
pitawe, upozorewe, obe}awe, zahvaqivawe i mnoge druge radwe.
Sve su to govorne radwe ili tzv. govorni ~inovi. Drugim re~ima,
govorni ~inovi su slo`ene
govorne radwe koje se uslovno mogu rastaviti na ~in izricawa iskaza
i ~in ostvarivawa komunikativne intencije govornog lica.
Napomena. - U pojedinim slu~ajevima mo`emo izdvojiti i tre}i aspekt - ocewivawe
iskaza od strane govornog lica. Npr. u iskazu Kamo sre}e! govorno lice ostvaruje iskaz,
izri~e pri`eqkivawe radwe i ocewuje svoj iskaz kao nerealan.

Ostvaruju}i iskaz, a istovremeno i govorni ~in, govorno lice

istovremeno ostvaruje dve radwe: izri~e iskaz (lokutivni ~in) i
realizuje svoju komunikativnu nameru (ilokutivni ~in).

Napomena. - Teorija govornih ~inova (~ije osnove je postavio X. Ostin) ~ini jednu od
glavnih oblasti u onom pravcu lingvisti~ke pragmatike, u okviru kojeg se prou~ava iskaz
polaze}i od wegove ilokutivne funkcije (nameree govornog lica). Iskaz mo`e da bude
namewen tome da se u odre|enoj meri uti~e na sagovornika (npr. da se on uvredi, ponizi
i sl.), tj. da ima perlokutivni efekat. Razlika izme|u ilokucije i perlokucije je u tome {to
se sadr`aj ilokutivnog ~ina mo`e verbalno izraziti, dok za perlokutivni ~in ne postoji
poseban jezi~ki izraz. Izgovarawe iskaza poput Poni`avam te, Pretim ti i sl., ne mo`e se
smatrati delovawem zbog wihove opisne prirode. To nisu ~inovi koji se mogu ostvariti
putem wihove verbalizacije.

Verbalizacija govornog ~ina.- Eksplicitno sredstvo verbalizacije

sadr`aja ilokutivnog ~ina je performativna re~enica.
Performativnost je specifi~na osobina pojedinih glagola koji
se u obliku 1. lica jednine prezenta odlikuju ekviakcionalno{}u -
ekvivalentni su ~inu, a ne saop{tewu o wemu. Npr. performativni
glagoli su obe}avam, savetujem , dok volim, vidim to nisu.
Za svaki performativni glagol osim performativne mogu}a je
obi~na deskriptivna upotreba.
( 1) Garantujem vam ispravnost. (performativna upotreba glagola)
( 2) Garantovao mi je ispravnost. (deskriptivna upotreba glagola)

Iako se performativ vezuje za oblik 1. lice jednine prezenta,

mogu}a je wegova upotreba u tzv. transponovanom obliku. Npr.
realizuju}i ~in pozdravqawa na kraju pisma, adresat mo`e upotrebiti
jedan od mogu}ih iskaza:
( 3) Pozdravqam te. Vesna.
( 4) Pozdravqa te tvoja Vesna.
( 5) Budi mi pozdravqena. Vesna.

5
od kojih je svaki takav iskaz ekviakcionalan, tj. ekvivalentan ~inu,
{to zna~i da je ekviakcionalnost - osnovni kriterijum za odre|
ivawe performativne upotrebe glagola i iskaza.

Napomena. - Da bi se ostvarila performativnost, zna~ewe glagola koji

imaju svojstvo da mogu biti performativno upotrebqeni mora biti vezan za
govorno lice, ali to ne mora obavezno biti iskazano oblikom 1. lica
jednine, {to naj~e{}e jeste slu~aj, nego se ponekad iskazuje i drugim
oblicima kada se iz konteksta i situacije vidi da je nosilac predikatskog
sadr`aja govorno lice, npr.
(6) Pozdravqa vas redakcija obrazovnog programa.
(7) Ovde pisac zavr{ava predgovor i prepu{ta vas ~itawu romana.

RE^ENICA I ISKAZ

Vezivawem re~i za odre|enu komunikativnu situaciju

aktualizujemo
wen re~eni~ni sadr`aj, ~ime se re~enica prevodi sa nivoa jezi~ke
strukture na nivo govora i ukqu~uje u iskaz. Razlika izme|u re~enice
i iskaza ispoqava se u tome da isti propozicioni sadr`aj re~enice
(weno ukupno zna~ewe) mo`e da ima razli~ite ilokutivne
funkcije.

Propozicija re~enice je deo iskaza koji funkcioni{e u

govornom ~inu na taj na~in da se o wemu mo`e ne{to tvrditi, ili u
koji se mo`e sumwati, deo koji mo`e da postane predmet molbe,
nare|ewa, `eqe, obe}awa i koji ostaje nepromewen i ako se iz
sadr`aja iskaza izuzme ilokutivna funkcija.
U re~enicama sa performativnim glagolima u predikatu wihov
semanti~ki argument uvek ima status propozicije. Upor.

( 8) Zahtevamo hleba i igara!

Pg + Prop

gde je Pg - performativni glagol - nosilac ilokucije

Prop - propozicija

6
 Ilokutivna funkcija iskaza predstavqa verbalizovanu
intenciju (tj. nameru) govornog lica, koja se najlak{e mo`e
eksplicirati pomo}u odgovaraju}eg performativnog glagola.
(9) Kladim se u ~okoladu.
(10) @elim vam lepo putovawe.
(11) Zahvaqujem na toplom prijemu.

Napomena. - Da bi se bilo koja ilokutivna funkcija ostvarila i da bi

performativna re~enica postala uspe{an iskaz ostvarila moraju se
ispuniti neki uslovi. Npr. uslovi uspe{nosti za zahvaqivawe su:
1) Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala
(ili }e nastati) zalagawem sagovornika da se to desi;
2) Eksplikacija od strane govornog lica ~iwenice da je sagovornik
direktni ili indirektni uzrok za nastalu situaciju;
3) Postojawe kod govornog lica intencije da sagovorniku oda priznawe
za nastalu situaciju.

Ukoliko ilokutivna funkcija nije izra`ena pomo}u odgovaraju}eg

performativa, ona se uvek mo`e dekodirati tako {to }e se izdvojiti u
iskazu elementarne semanti~ke komponente koje izra`avaju
namere, misli i `eqe govornog lica koje izri~e iskaz. Ilokutivna
funkcija je slo`ene strukture, koja se uvek mo`e eksplicirati wenim
razlagawem na elementarne komponente. Tako u iskazu: Pazi kako
prelazi{ ulicu! izdvajamo slede}e semanti~ke komponente:
a) Govorim: `elim da uradi{ H;
b) Govorim to zato {to `elim da zna{ da prelazak preko ulice
mo`e biti opasan;
v) Govorim to da bi postupio / postupila na na~in koji
iskqu~uje mogu}nost da ti se desi ne{to lo{e.

Na osnovu analize izdvojenih semanti~kih komponenti

dekodiramo ilokutivnu funkciju upozorewa.

Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza.- Kombinacijom

propozicije sa odre|enom ilokutivnom funkcijom dobijamo razli~ite
iskaze. Tako u primerima :
(12)
1) Pozajmi}e{ novac.
2) Pozajmi}e{ novac!
3) Pozajmi}e{ novac?

7
iskaz (1) je konstatacija, iskaz (2) nare|ewe, a iskaz (3) je molba, dok
sva tri iskaza imaju istu propoziciju.

Ilokutivna funkcija iskaza zavisi od konkretne govorne situacije.

Re~enica ima svoju ilokutivnu namenu, gramatikalizovanu kroz
oblik glagolske kategorije na~ina ili iskazanu pomo}u modalnih
re~i, re~ci i sl. U komunikativnoj situaciji govorno lice koristi
re~enicu kao obrazac iz jezi~kog sistema pomo}u kojeg ostvaruje
svoje komunikativne namere, odnosno koji upotrebqava u odre|enoj
ilokutivnoj funkciji.
Ako re~enica sadr`i izraze sa odre|enim referencijalnim
zna~ewem, iskaz je namewen ozna~avawu individualizovanih
objekata, tj. u iskazu takvi izrazi korespondiraju sa objektima iz
zajedni~kog vidnog poqa (objektivnog denotativnog prostora) ili iz
zajedni~kog repertoara znawa (subjektivnog denotativnog prostora)
u~esnika u komunikaciji. Npr.
(13) Stavi ovu kwigu na tre}u policu.
(14) Da li se va{a supruga vratila iz Londona ?

Re~enica poseduje ilokutivni potencijal koji obuhvata

mno{tvo ilokutivnih funkcija. Iskaz ima ilokutivnu funkciju. Npr.
ilokutivni potencijal re~enice Pru`i mi ruku je slede}i:
molba
zahtev
nare|ewe
savet
Pru`i mi ruku upozorewe
slagawe
zahvaqivawe
~estitawe
pozdravqawe

dok je ilokutivna funkcija iskaza druk~ija u svakoj konkretnoj

komunikativnoj situaciji.

Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza.- Postoji dva tipa ilokutivnih

odnosa izme|u re~enice i iskaza

a)Re~enica sadr`i punu informaciju o ilokutivnoj funkciji koju

mo`e

8
da realizuje u iskazu. Npr.

(15) Imate lepu haqinu kompliment

(16) Dobar dan! pozdravqawe
(17) Umukni! nare|ewe

Re~enice u navedenim primerima pored toga {to poseduju

odre|eni propozicioni sadr`aj (bez ~ega nema ni jedne re~enice)
imaju i jednozna~nu ilokutivnu funkciju ({to ve}ina re~enica nema).

b) Re~enica ne sadr`i jednozna~nu informaciju o svojoj

ilokutivnoj funkciji u iskazu. Npr.
Ilokutivna funkcija:
1) saop{tewe
(18) Pu{ka je napuwena 2) upozorewe
3) tvrdwa
4) konstatacija

Polaze}i od komunikativnog konteksta ilokutivni potencijal

takve re~enice modeluje se u iskazu dok ne dostigne punu
ilokutivnu funkciju na taj na~in {to se polaznoj komponenti (npr.
glagolskom na~inu) dodaju se druge komponente. Ukoliko je
ilokutivni potencijal re~enice odre|en glagolskim modusom, vidi se
samo jedna od semanti~kih komponenti ilokutivne funkcije, dok se
ostale mogu prepoznati samo u iskazu. Npr.
1) Idi ku}i! Molim te.
2) Idi ku}i! Dok nije kasno.
3) Idi ku}i! Tako je boqe.
(19) Idi ku}i! 4) Idi ku}i! Nesnosan si!
5) Idi ku}i. Zavr{io si posao.
6) Idi ku}i. Ja }u te zameniti.

KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA I ILOKUTIVNI STRANA ISKAZA

Pojam komunikativne funkcije iskaza naj~e{}e se izjedna~uje

sa ilokutivnom funkcijom ili snagom iskaza, ~ime se nagla{ava
~iwenica da se radi o funkciji iskaza, aktuelizovanog u konkretnoj
komunikativnoj situaciji. Me|utim, u procesu komunikacije govorno
lice, pored toga {to izri~e iskaz i ostvaruje svoju komunikativnu

9
intenciju, modeluje i odre|eni segment stvarnosti (kako jezi~ke, tako
i vanjezi~ke). Pri tome komunikativnu funkciju iskaza odre|uje odnos
u~esnika u govornoj situaciji prema ~inu modelovawa na jedan od
tri na~ina: (1) preuzimawe postoje}eg modela, (2) modifikacija
modela, (3) negirawe modela; v. daqe t. .

Na~ini aktuelizovawa re~enice.- Ukoliko pod iskazom

podrazumevamo aktuelizovanu jezi~ku strukturu, neophodno je
izdvojiti na~ine wene aktuelizovawa. Kao prvo, aktuelizovawe se
ostvaruje u komunikativnoj situaciji. Svaka od izdvojenih osnovnih
komponenti komunikativne situacije (govorno lice, delovawe,
sagovornik) mo`e da poslu`i kao kriterijum za izdvajawe odre|ene
komunikativne funkcije iskaza.
Drugo, aktuelizovawe podrazumeva referencijalnost iskaza, kao
postupak izbora situativno relevantnog denotata. Referencijalnost
obuhvata razli~ite postupke - od uvo|ewa novog referenta do
wegove identifikacije ili do promene denotativnog prostora
referenta. Npr.
(20) Ivana Popovi} je moja nova drugarica.
(21) Goran Petrovi} je dobitnik NIN-ove nagrade za 2001. godinu.
(22) Tu danas varvarin ^erkez usamqen poqanom bludi. (V.Ili})

Napomena. - Komunikativne funkcije iskaza su univerzalne prirode kao

{to su univerzalni pomenuti kriterijumi aktuelizovawa iskaza -
komunikativna situacija i referencija. Oblici wihove diferencirawe se
razlikuju od jezika do jezika.

Komunikativni napon iskaza.- Intencija govornog lica, ostvarena

izricawem iskaza u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu,
predstavqa vode}i, ali ne i jedini kriterijum za izdvajawe
komunikativne funkcije iskaza. Tako, na osnovu intencije
"izra`avawe stava povodom nastale situacije" izdvajamo
ekspresivnu funkciju Hvala na poseti, a na osnovu intencije
"podsticawe da se ne{to u~ini" - direktivnu, npr. Upali svetlo! i sl.

# Me|utim, iskaz poseduje i ilokutivni napon, pod kojim se

podrazumeva intenzitet razvoja ilokutivne funkcije izme|u u~esnika
govorne situacije.

10
 Ilokutivni napon le`i u osnovi razlikovawa komunikativnih
funkcija u okviru jedne intencije. Npr. molba i zahtev imaju
zajedni~ku direktivnu intenciju - podsti~u adresata na akcioni ili
verbalni ~in, ali se razlikuju prema ilokutivnom naponu izre~ene
intencije, semanti~ki ekspliciranom kroz oblik odgovaraju}eg
performativa molim / zahtevam:

(23) Kupi mi igra~ku! Molim te, kupi mi igra~ku.

(Dete - majci)
(24) Do|ite sutra ranije! Zahtevam da sutra do|ete
ranije.
(Poslovo|a -
slu`beniku)

U eksplicitno-performativnim iskazima sa klasi~nim

performativnim oblikom glagola u 1. licu jednine prezenta intencija
govornog lica je o~igledna, dok se u implicitno-performativnom
iskazu sa transponovanom performativno{}u ilokutivni napon
modeluje na osnovu pragmati~kog konteksta.

Komunikativna funkcija i govorna situacija.- U odnosu na izdvojene

komponente govorne situacije mo`emo komunikativne funkcije
iskaza podeliti na autoilokutivne (ilokucija je usmerena na samo
govorne lice); ilokutivne (ilokucija je usmerena na sagovornika),
uop{teno-ilokutivne funkcije (ilokucija je usmerena na govorno
lice i sagovornika) i neodre|eno-ilokutivne (ilokucija je usmerena
na neodre|enog implicitnog tre}eg ~lana govorne situacije). Npr.

(25) Ba{ sam glup! autoilokutivna funkcija

(26) Otvori prozor! ilokutivna funkcija
(27) Obe}am ti lep provod. uop{teno-ilokutivna funkcija
(28) Ostanite uz na{ kanal! neodre|eno-ilokutivna funkcija

Svaka od navedenih funkcija je zasnovana na jedinstvu faktora

govornog lica i/ili (jednog ili vi{e) sagovornika, kao i na intencijama
govornog lica.

Ako je govorna situacija tipi~na, tj. ako

Ilokucija i faktor adresata.-
ukqu~uje kao konstitutivne elemente govorno lice i sagovornika koji
razmewuju poruke u nedeqivom prostorno-vremenskom
kontinuumu, funkcija iskaza naj~e{}e je ilokutivna, tj. zasnovana

11
je na upu}ivawu poruke jednom konkretnom sagovorniku i na
postojawu zajedni~kog repertoara znawa, kao i na te`wi da se izvr{i
preraspodela tog znawa. Tipi~na govorna situacija pretpostavqa
usmerenost intencije govornog lica na sagovornika. Zato ve}ina
iskaza u svakodnevnom dijalogu ima ilokutivnu funkciju: pitawe,
molbu, zahtev, savet, pozdravqawe, ~estitawe, izviwavawe,
zahvaqivawe itd., npr.
(29) Gde ide{?
(30) Dodaj mi kwigu sa police!
(31) Izvini {to kasnim!

# Ukoliko je komunikativna situacija nepotpuna, tj. ako se

razlikuje u odnosu na tipi~nu komunikativnu situaciju time {to se u
woj faktori govornog lica i adresata podudaraju, funkcija iskaza bi}e
autoilokutivna. Intencija govornog lica u tom slu~aju mo`e da se
okarakteri{e kao nastojawe da se u odsustvu realnog sagovornika
komunicira sa samim sobom, sa svojim drugim Ja. Izri~ito
autoilokutivna funkcija tipi~na je za govorne ~inove iznena|ewa,
rezignacije, psovawa i sl.

(32) Vidi ti wu! iznena|ewe

(33) Ma, nema {anse! rezignacija
(navija~ za vreme prenosa sportske
utakmice)

Napomena. - Autoilokutivnost je, kao posledica markiranosti

komunikativne situacije zbog me|usobne prostorne udaqenosti ~lanova
komunikacije, ~esta u diskursu pisma, kada adresant upotpuwuje
komunikaciju, simuliraji}i dijalog sa adresatom, kome pi{e. Npr.
(34) Za maminu penziju mo`emo da kupimo pola kilograma mesa ili
tri kilograma krompira. A ostalo? Ne mogu daqe da vam pi{em...

# Uop{teno-ilokutivna funkcija proisti~e iz mogu}e

dvosmerne prirode intencije govornog lica, tj. takve za koju je
karakteristi~na i autoilokutivnost i ilokutivnost (istovremena
usmerenost na govorno lice i na adresata). Takva dvosmernost je
prouzrokovana ~iwenicom da govorni ~in zavisi od ispuwavawa
uslova uspe{nosti komunikacije kao zahteva da postoji zajedni~ki
napor u ostvarivawu ilokutivnog ciqa iskaza kako od strane
govornog lica, tako i od strane sagovornika. Tako u primeru Do}i }u
sutra kod tebe mo`e biti sadr`ana intencija obe}awa koja se

12
zasniva na re{enosti govornog lica da postupi u skladu sa svojim
izri~ajem i intencija uveravawa koja je usmerena na sagovornika.
Osim obe}awa uop{teno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi ponude,
poziva, saveta, preporuke, tvrdwe i sl. Npr.
Dvosmerna ilokucija:
(35)Da li ste za kafu? spremnost
zainteresovanost
(36) Budite moj gost! o~ekivawe spremnost
(37)Poskupela je kafa. odgovornost uveravawe

# Neodre|eno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi u komunikativnoj

situaciji koja je markirana u odnosu na tipi~nu govornu situaciju
tako {to su u woj eksplicitno ili implicitno zastupqena "tre}a lica" na
koja je usmerena ilokutivna snaga iskaza.
Ve}i broj adresata se ~esto sre}e u diskursu reklame, gde se
koriste iskazi ~ija se ilokucija usmerava na neodre|enog
potencijalnog kupca:
(38) Sezonsko sni`ewe cena i do 30%!
(39) Najnoviji hitovi u izdawu PGP-RTS!

Napomena. - Implicirano tre}e lice kao jedini pravi i realni adresat kome je
zapravo upu}ena poruka javqa se u otvorenim pismima, upu}enim
konkretnom korespondentu:
(40) Smatram vas li~no odgovornim za rasplet ove sudske krize!

Komunikativna funkcija i referencijalnost.- Referencijalnost (v. t. )

tako|e mo`e biti osnov za izdvajawe glavnih komunikativnih funkcija
iskaza (v. t. ), jer se razli~ite intencije govornog lica ostvaruju
pomo}u sredstava za iskazivawe referencijalnosti. To su slede}e
funkcije:
- uvo|ewe novog referenta
(41) Adam Lozani} se spusti do zrakaste Slavije .(G.Petrovi})

- identifikacija koordinata u objektivnom denotativnom

prostoru
(42) Veliki Vra~ar sada svi imenuju Zvezdarom.

- identifikacija koordinata u subjektivnom denotativnom

prostoru

13
 (43) Prusta je te{ko ~itati.

- modelirawe koordinata u denotativnom prostoru

(44) Mila se vratila s mora.

Referencijalnost kao upu}ivawe od strane govornog lica

predstavqa sastavni deo govornog ~ina. Referencijalnost kao
rezultat upu}ivawa predstavqa odnos u koji ulaze jezi~ka sredstva
u kontekstu govornog ~ina.
Npr. u pesmi Laze Kosti}a Parizu upu}ivawe je izvr{eno u samom
naslovu pesme, dok svaki prvi stih slede}e tri strofe
Ponosna glavo sviju gradova...
[arena glavo seqenske guje...
Lakoma glavo Evine zmije...
anafori~ki se nadovezuju}i na naslov, ilustruje referencijalnost kao
rezultat upu}ivawa.

# Shvatawe referencijalnosti kao subjektivnog govornog ~ina

odre|enog intencijom govornog lica uvodi u analizu komunikativne
funkcije pojam implicitne predikacije u iskazu.
Implicitna predikacija o referentu kao prikriveni na~in
preno{ewa informacije proisti~e iz mawka identifikacionih
koordinata u stvarnosti i diskursu. Implicitnu predikaciju mo`emo
suprostaviti konkretnoj referenciji: deikti~koj, nominativnoj i
denotativnoj, {to svedo~i o tome da funkcija identifikacije
zna~ajna, ali ne i jedina funkcija referencije. Ako funkcija
identifikacije obuhvata postupak identifikacije u odnosu na stvarnost
i identifikacije u odnosu na diskurs (koreferencija jezi~kih sredstava
koja upu}uju na isti referent), onda je implicitna predikacija -
identifikacija koordinata referenta u subjektivnom iskustvu
u~esnika komunikacije. Npr.
(45) Hamlet je lik iz istoimene tragedije istaknutog engleskog pesnika
V.[ekspira.
(46) Hamlet je danski princ.
(47) Hamlet je previ{e mislio.

U iskazu 1 ostvarena je identifikacija referenta u odnosu na

stvarnost, u 2. - identifikacija u odnosu na diskurs navedenog dela, a
u 3. - identifikacija u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika u

14
komunikaciji koji upore|uju pona{awe analiziranog kwi`evnog lika sa
adekvatnim primerima iz subjektivnog iskustva.

Razlika izme|u konkretne i implicitne referencije o~itava se i u

sferi realizacije: ukoliko za konkretnu referenciju postoje konkretna
sredstva realizacije (zameni~ke i sli~ne re~i, imena iz kategorije
li~nih i zajedni~kih), implicitna predikacija u potpunosti se oslawa
na sposobnost sagovornika da prepozna intenciju govornog lica
odnosno saop{tavanog o referentu (realizuje se na kognitivnom
planu).

(48) Filip je kupio sladoled.

(49) Filip se pona{a nepristojno.

# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao

wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(50) Kwiga je na stolu.

Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u

vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(51) Marija je lepa.

# Postupak uvo|ewa u iskaz novog referenta povezan je

sa komunikativnom funkcijom pru`awa informacije i
obuhvata

a)uvo|ewe u kontekst interakcije referenta koji je nepoznat

adresatu uz pru`awe svih neophodnih informacija o wemu, npr.
(52) Danas sam srela Ninu. Ona je moja prijateqica. Upoznale smo se ovog
leta na moru;

b) uvo|ewe referenta na ra~un poznate informacije o prostorno-

vremenskom fragmentu stvarnosti kojem on pripada ili isticawe
imena objekta uz informaciju da je on poznat sagovorniku;
(53) Danas sam srela Ninu. Ve} sam ti pri~ala o woj.

Denotativni prostor referenta je prostorno-vremenski fragment

stvarnosti kojem on pripada. Ukoliko se referent ponovo uvodi iz
prethodnog iskaza u diskursu, on se identifikuje na osnovu onoga

15
{to je tamo bilo navedeno ili polaze}i od zajedni~kog predznawa
u~esnika u komunikaciji. Npr.

(54) Pred kapijama Troje,

stra{ne ahajske ~ete na ravnoj poqani stoje...
(55) ^ujem li varvarski usklik ahajskih pesnika bojni? (V.Ili})

Ako su govornom licu i sagovorniku poznati referenti, kao i

odre|iva~i navedenih referenata, preraspodela znawa u
komunikativnoj situaciji podrazumeva samo razmenu podataka o
predikaciji. U takvom slu~aju znawe koje postoji kod sagovornika
aktuelizuje se pomo}u odgovaraju}ih li~no-vremenskih transforma
predikata, npr. (56)
1) Ivan je ovde ve} mesec dana.
2) Ivan bio je ovde mesec dana.
3) Ivan }e biti ovde mesec dana.

Takvi su iskazi zapravo osnovni, nemarkirani na~in uvo|ewa

novog referenta u iskaz.

U okviru komunikative funkcije pru`awa informacije izdvajaju

se asertivna, deklarativna i ekspresivna funkcija, koje se dosledno
realizuju u iskazima saop{tewa, informisawa, progla{avawa,
kr{tewa, izricawa presude, davawa komplimenata i sl.

(57) Sutra je plata.

(58)Gradska vlada je odgovorna za {trajk.
(59) Pobednik je hor "Kolibri" .
(60) Optu`eni je kriv.
(61) Va{a nova kwiga je genijalna.

U navedenim primerima neophodno je ista}i postupak identifikacije

referenta u objektivnom denotativnom prostoru (57), (59), (60) i
identifikaciju u subjektivnom denotativnom prostoru (58), (61).

# Drugi tip komunikativne funkcije u vezi sa referencijalno{}u

iskaza podrazumeva zahtevawe informacije. Ta funkcija u
potpunosti se ostvaruje u govornom ~inu pitawa. Intencija govornog
lica u tom slu~aju mo`e da se okarakteri{e kao podsticawe

16
sagovornika na verbalni ~in - od wega se tra`i da identifikuje
referenta u odnosu na objektivni denotativni prostor:
(62) Gde su dana{we novine?

ili u odnosu na subjektivni denotativni prostor:

(63) Kako ti se dopada ovaj film?

Polifunkcionalnost upitne konstrukcije uzrok je {to se ona

upotrebqava u iskazima u kojima se istovremeno ostvaruju ilokucije
pitawa i molbe (ili zahteva). Iako ima veliki ilokutivni potencijal
pitawe se razlikuje od ostalih iskaza sa direktivnom funkcijom zbog
druk~ijeg komunikativnog programa govornog lica: ukoliko u osnovi
~ina pitawa le`i komunikativna funkcija zahtevawa informacije, u
osnovi direktiva ostvarenih u upitnim konstrukcijama je intencija da
se sagovornik podstakne da ne{to u~ini. Na primer, iskaz:
(64) Koliko je sati?

predstavqa pitawe, dok iskaz:

(65) Ho}ete li se najzad smiriti?

koji u~iteqica upu}uje deci ne pretpostavqa odgovor da ili ne, ve}

podrazumeva zahtev da sagovornici sara|uju.

# U odnosu na kriterijum referencijalnosti izdvaja se i

komunikativna funkcija - zahtevawe akcionog ~ina. Zahtevawe
akcionog ~ina je zahtevawe promene denotativnog prostora
referenta. Promena denotativnog prostora referenta mo`e da zavisi:

a) od akcionog ~ina u~esnika komunikativne situacije:

- adresata
(66) Donesi mi ve~eras kwigu!

- govornog lica
(67) Kupi}u ti ovu igra~ku.

b) od akcionog ~ina lica koja ne u~estvuju u komunikaciji:

(68) Potrebna vam je potvrda iz op{tine.

17
 v) od uticaja objektivnih okolnosti:
(69) Kad bi sutra pala ki{a!

Funkcija zahtevawa akcionog ~ina objediwuje veliki broj iskaza sa

direktivnom, komisivnom, permisivnom i ekspresivnom funkcijom.

TIPOLOGIJA KOMUNIKATIVNIH FUNKCIJA ISKAZA

Tipovi komunikativnih funkcija iskaza odre|eni su ve}im

brojem kriterijuma.
U tipologiji komunikativnih funkcija iskaza tradiciono se polazi
od performativnog glagola koji izra`ava odgovaraju}i ilokutivni tip.

Tipologija ilokutivnih funkcija iskaza zasnovana samo na

klasifikaciji performativnih glagola u predikatu daje pojednostavqenu
sliku tih funkcija. Potpuniju sliku daje tipologija ilokutivnih funkcija
zasnovana na komunikativnim karakteristikama koje su relevantne
za vi{e tipova iskaza, kako eksplicitno performativnih, tako i
implicitno performativnih.
Kombinovawem osnovnih relevantnih kriterijuma (a) intencije,
(b) smera ilokutivnosti, (v) referencijalnih odnosa u iskazu,
dobijamo slede}u tipologiju komunikativnih funkcija iskaza:

1) Iskazi sa asertivnom funkcijom (tvrdwa, saop{tewe,

informisa-
we, uputstvo, najava). - Osnovna intencija u asertivnim iskazima
sastoji se u popuwavawu informativne praznine u znawu adresata,
npr.

(70) Po~etkom 1807. godine stale su da se de{avaju neobi~ne i dotle

nepoznate stvari u Travniku. (I.Andri})

Prema kriterijumu usmerenosti ilokutivnosti izdvaja se uop{teno-

ilokutivni tip (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe, uputstvo, najava),
npr.
(71) Verujem u radost pra{tawa.(D.Maksimovi}) tvrdwa
(72) Majstor }e do}i oko ~etiri. najava

18
 i neodre|eno-ilokutivni tip (saop{tewe, informisawe, ilustracija,
pore|ewe, konstatacija), npr.
(73) Ceo qudski `ivot se svodi na sutra. (M.Pavi})

Prema kriterijumu referencijalnosti u iskazu izdvaja se tip pru`awa

informacije sa modifikacijama: uvo|ewe novog referenta
(saop{tewe, informisawe), npr.
(74) Ovaj dobri ~ovek i ja na|osmo prsten! (M.Pavi})
(75) Novi francuski brzi voz prelazi 1000 km za tri i po sata.

i identifikacija referenta (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe,

ilustracija, pore|ewe, konstatacija, najava, uputstvo), npr.

(76) Od 250 poslanika u Skup{tini Srbije, wih 27 su `ene.

2) Iskazi sa direktivnom funkcijom (molba, zahtev,

naredba, ponuda,
poziv, savet, preporuka, upozorewe, zabrana, poga|awe, ucena,
pretwa). -Osnovna intencija ovih iskaza je da se adresat podstakne
(autoritativno ili neautoritativno, zainteresovano ili
nezainteresovano) na akcioni ili verbalni ~in, npr.
(77) Ne, nemoj mi pri}i! (D.Maksimovi}) molba
(78) Hajdemo u vrt! poziv
(79) Ako te jo{ jednom uhvatim! pretwa

Iako su navedeni iskazi generalno uop{teno-ilokutivni, jedan

wihov deo funkcioni{e i sa neodre|eno-ilokutivnom funkcijom
(ponuda, poziv, preporuka, upozorewe, zabrana). Npr.
(80) Dobro do{li u Narodno pozori{te! poziv
(81) Nemoj zaspati pod tim drvetom! upozorewe
(82) Zabraweno je loviti ribu. zabrana

Prema referencijalnim odnosima u iskazu direktivna funkcija

podrazumeva podsticawe na promenu denotativnog prostora
referenta.

(83) Odnesi jaknu na mesto!

19
 3) Iskazi sa interogativnom funkcijom (pitawa: totalna,
parcijalna,
alternativna, fati~ka, retori~ka). - Takvi iskazi su intencijalno
identi~ni direktivnim iskazima jer se wima adresat podsti~e na
verbalni ~in, ali se razlikuju prema tipu referencijalnih odnosa.
Interogativna funkcija podrazumeva zahtevawe informacije
(podsticawe na uvo|ewe novog referenta, ili identifikaciju
postoje}eg). Npr.

(84)Gde si bio?
(85) Ko je ona `ena u plavom?

Fati~ka i retori~ka pitawa su autoilokutivna, dok su

nemarkirana pitawa - uop{teno-ilokutivna. V. o pitawima i
ta~ke ......
Napomena. - Fati~ka pitawa su usmerena na odr`avawe kontakta sa
sagovornikom. Npr. (86) Da li se ~ujemo?

4) Iskazi sa komisivnom funkcijom (obe}awe, zakletva,

opklada). -
Takvi iskazi sadr`e intenciju govornog lica da jam~i za svoj budu}i
akcioni ili verbalni ~in koji je, po pravilu, u interesu adresata. Iskazi
sa komisivnom funkcijom su uop{teno-ilokutivni i podrazumevaju
obaveznu promenu denotativnog prostora referenta. Npr.
(87) Done}u ti poklon sa putovawa.
(88) Kladim se u ~okoladu!

5) Iskazi sa permisivnom funkcijom (dopu{tawe,

pristajawe,
odustajawe). - Wihova osnovna intencija je da se uklone ustaqena
pravila, norme, konvencije, koji u odre|enoj situaciji predstavqaju
prepreku za ostvarivawe namere adresata. I tu je u pitawu
uop{teno-ilokutivna funkcija koja podrazumeva odre|ivawe referenta
u odnosu na objektivni i subjektivni denotativni prostor. Npr.
(89) Isprati druga, ali samo do raskrsnice.
(90) Ne}u vi{e da se igram.

20
 6) Iskazi sa ekspresivnom funkcijom (apelativi,
pozdravqawe,
izviwavawe, zahvaqivawe, ~estitawe, izjavqivawe `eqa, komentar,
grdwa, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). - Osnovna intencija u
takvim iskazima je izra`avawe psiholo{kog stawa govornog lica
povodom nastale situacije.
(91) Hvala ti za ovaj ~as bola prepun. (D.Maksimovi})
(92) Izvinite na ovako nespretnoj ponudi.

U okviru podtipova iskaza sa ekspresivnom funkcijom, koji su u

na~elu uop{teno-ilokutivni, izdvaja se grupa autoilokutivnih iskaza
(komentar, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). Npr.
(93) Ba{ sam pametan! komentar
(94) Otkud sad ovo! iznena|ewe

Prema tipu referencijalnih odnosa ova se funkcija izdvaja po odre|

ivawu referenta u subjektivnom denotativnom prostoru. Npr.
(95) Va{a majka lepo izgleda.
(96) @elim da postignete jo{ vi{e.

7) Iskazi sa deklarativnom funkcijom (progla{avawe,

kr{tewe,
imenovawe, presu|ivawe, nagra|ivawe). - Intencija sadr`ana u
takvim iskazima sastoji se u nastojawu da se ozvani~i situacija,
nastala zaslugom ili krivicom adresata. ^iwenica da se o takvoj
promeni obavezno obave{tavaju tre}a lica koja nisu u~esnici
komunikativne situacije, ali koja }e ubudu}e odr`avati novo
~iweni~no stawe, svedo~i o neodre|enoj ilokutivnosti tih iskaza.
Prema vrsti referencijalnih odnosa to je tip funkcije pru`awa nove
informacije sa uvo|ewem novog referenta (kr{tewe, presu|ivawe)
kao i objektivnom i subjektivnom identifikacijom postoje}eg
referenta (progla{avawe, imenovawe, nagra|ivawe). Npr.
(97) Odlukom Okru`nog suda optu`eni je osu|en na dve godine li{avawa
slobode.
(98) Stru~ni `iri dodequje priznawe Marku Popovi}u za pesni~ko
dostignu}e na Pesni~kom nagradnom konkursu.

21
 SREDSTVA JEZI^KE REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE ISKAZA

Svaki jezi~ki sistem poseduje sredstva pomo}u kojih govorno

lice mo`e staviti do znawa sagovorniku {ta je ciq wegovog iskaza,
istovremeno omogu}avaju}i adresatu da uspe{no dekodira
komunikativnu funkciju tog iskaza u konkretnoj situaciji. Me|utim,
jezi~ka sredstva su vi{ezna~na i mogu da slu`e mnogim ciqevima.
Zbog toga se, na primer, ne mo`e re}i da je ilokutivni ciq svih
imperativnih glagolskih oblika uvek i samo direktivnost, tj.
podsticawe sagovornika na odre|eni ~in. Upor.
(99) Po~ivaj u miru! (natpis na grobu)
(100) Oporavqaj se!
(101) ^ekaj, ~ekaj! Vide}e{ ti svog Boga!

Navedeni i sli~ni primeri pokazuju zna~aj poznavawa konteksta i

govorne situacije za pravilno razumevawe komunikativne funkcije
sadr`ane u iskazu.

Eksplicitna performativna formula - mo`e se zapisati kao

Pg + Prop
Pg - performativni glagol, izra`en oblikom 1. lica jednine ili mno`ine;
Prop - propozicioni sadr`aj iskaza koji predstavqa wegovu
informacionu vrednost, ono na {ta se odnosi intencija govornog lica.
Npr.
(102) Obe}avam da }u se vratiti.
(103) Predla`em da skratimo uvod.

Adresat izra`en oblikom dativa zamenice 2. lica jednine ili

mno`ine, ili oblikom vokativa li~nog imena, naziva zanimawa,
dru{tvenog statusa i sl. (gospodine, dru`e, doktore, majstore i sl.),
kao i kombinovawem tih sredstava, pro{iruje eksplicitnu
performativnu formulu. Npr.
(104) Nare|ujem vam da se izvinite.
(105) Savetujem ti da ne pliva{.
(106) Zahvaqujem, gospodine doktore, na qubaznosti.

22
Gramati~ki oblik performativa podrazumeva iskqu~ivo govorno lice
u ulozi subjekta delovawa, zbog ~ega je re~enica u kojoj je govorno
lice izra`eno i zamenicom u tom pogledu markirana. Upor.
(107) Odbijam da u~estvujem u tome nemarkirani oblik
(108) Ja odbijam da u~estvujem u tome markirani oblik

Dakle, struktura eksplicitne performativne formule odre|ena je

valentno{}u performativnog glagola. Ukoliko su u re~enici
zastupqeni svi argumenti performativnog glagola, u pitawu je
eksplicitna performativna formula. Npr.
(109) Izviwavamo se po{tovanoj publici zbog odlagawa predstave..
(110) Otvaram diskusiju.

Kao relevantna obele`ja eksplicitne performativne formule izdvajaju

se slede}i aspekti:
1) ekviakcionalnost, t.j. ekvivalentnost govornom ~inu, a ne
saop{tewu o takvom;
(111) Tra`im pomilovawe! (D.Maksimovi})

2) autoverifikacija - odsustvo mogu}nosti verifikacije pomo}u

kriterijuma istinitost/la`nost. Takvi iskazi mogu da budu uspe{ni ili
neuspe{ni, iskreni ili neiskreni, ali ne i istiniti ili neistiniti;
(112) Uvek }u te pamtiti po dobru.

3) autoreferentnost - obele`avawe ~ina koji se vr{i prilikom

izgovarawa
iskaza;
(113) Zahtevam sva svoja prava!

4) autonominativnost - mogu}nost obele`avawa adekvatnog

govornog ~ina (npr. zahvaqujem -" zahvaqivawe");

5) stabilnost gramati~kog oblika - re~enica sa performativnim

glagolom.

Princip ekviakcionalnosti je vode}i u odnosu na druge principe.

Ekvivalentnost iskaza govornom ~inu le`i u osnovi izdvajawa

performativnog iskaza kao takvog, a time i performativne upotrebe
glagola. Tako u primerima:

23
 (114) Molim te da ne ide{ tamo!
(115) Toliko ga molim da ne ide tamo.

prvi iskaz je performativan, dok drugi to nije, iako oba iskaza sadr`e
glagol u obliku 1. lica jednine prezenta. U prvom iskazu upotreba
glagola je performativna, t.j. izgovarawem iskaza sa pomenutim
glagolom vr{imo ekvivalentni ~in, dok u drugom iskazu imamo opis
odgovaraju}eg ~ina.

# Performativnost, koja se u srpskom jeziku izra`ava oblikom

1. lica jednine ili mno`ine glagola (koji su u najve}em broju
nesvr{eni), npr.
(116) Zahvaqujem za srda~an do~ek.
(117) Preporu~ujem ti ovu kwigu.

u ciqu realizacije iste komunikativne funkcije mo`e biti tako|e

izra`ena oblikom potencijala, npr.
(118) Zahvalio bih za srda~an do~ek.
(119) Preporu~io bih ti ovu kwigu.

Upotreba potencijala performativnog glagola smawuje

ilokutivni napon iskaza, ~esto prevode}i iskaz iz jedne ilokutivnosti
u drugu. Upor.
(120) Upozoravam te na posledice. upozorewe, pretwa
(121) Upozorio bih te na posledice blago upozorewe, savet

Performativnost glagola tako|e se ~uva u transponovanom

obliku
glagola 3. lica jednine ili mno`ine, kada se govorno lice iz nekih
razloga odri~e svog prava autonominacije, npr.
(122) Moli te tvoja mama.
(123) Puno ti se zahvaquje tvoja drugarica.

Napomena. - O transponovanoj upotrebi performativnog oblika koji se

odnosi na denotativno govorno lice vidi odeqak Performativna re~enica.

# Upotreba eksplicitne performativne formule donekle je

institucionalizovana, odnosno markirana ceremonijalnim
karakterom situacije:
(124) Kr{tavam te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha...
(125) Osu|ujem vas na pet godina zatvora.

24
Implicitna performativna formula. - Direktivni i interogativni iskazi
razlikuju se od eksplicitno-performativnih odsustvom
autonominativnosti, zbog ~ega se wihov ilokutivni ciq mo`e
dekodirati na vi{e na~ina. Stoga se taj tip iskaza naziva implicitna
performativna formula, jer u svom sastavu ne sadr`i performativni
glagol, koji bi jednozna~no izrazio nameru govornog lica. Npr.
(126) Molim te da to uradi{. - ~in molbe
(127) Uradi to. - mo`e da se dekodira kao
~in molbe, zahteva, saveta i sl.

Performativnost direktivnih i interogativnih iskaza proisti~e iz

wihove ekviakcionalnosti i autoreferentnosti. Izgovarawem
direktivnog iskaza ostvarujemo govorni ~in izjavqivawa voqe.
Upravo gramati~ko zna~ewe izjavqivawa voqe, koje se ostvaruje
izricawem govornog ~ina, dopu{ta svrstavawe imperativnih oblika u
implicitne performative.
Mo`e se govoriti i o ekviakcionalnosti interogativnih
konstrukcija, koja isti~e wihovu implicitno-performativnu prirodu.
Formula implicitno-performativnog iskaza podse}a na
eksplicitnu performativnu formulu i tako|e je uslovqena tipom
valentno{sti performativnog glagola:

IPg + Prop,

gde je IPg implicitni performativni glagol u obliku 2. lica jednine ili

mno`ine imperativa, a Prop je propozicija na koju se odnosi
ilokutivni ciq. Npr.
(128) Otvori vrata.
(129) Napravite ku}icu za ptice.
(130) Pomerite se sa vrata.

Implicitna performativna formula, kao i eksplicitna, mo`e biti

pro{irena enkliti~kim zameni~kim oblikom, ukoliko to dopu{ta
valentnost imperativnog oblika glagola:
(131) Dodaj mi kwigu.
(132) Ispri~aj mi pri~u.

Performativna paradigma. - Izostavqawe jednog od elemenata

strukture performativne formule, ~ije se mesto i uloga mogu lako

25
ustanoviti na osnovu o~uvane ilokutivne mo}i iskaza koji se uklapa
u paradigmu formule-prototipa, uzrokuje pojavu nepotpunog
performativnog iskaza.
Skup nepotpunih performativnih iskaza kao varijanti strukture
prototipske performativne formule, mo`emo smatrati realizacijom
performativne paradigme odre|enog ~ina.
Na primer, prilikom naru~ivawa jela obi~no ne govorimo
kelneru: Naru~ujem kafu i sok ili Molim Vas da mi donesete kafu i
sok, ve} Donesite mi kafu i sok ili Kafu i sok.

Po{to su u strukturi performativne formule-prototipa relevantne

samo jedinice, koje u redukovanom obliku mogu da izraze wegovu
ilokutivnu mo}, performativna paradigma ima oblik modifikacija sa
razli~itim stepenom redukcije elemenata. Performativna formula-
prototip paradigme glasi PG + A + Prop. Redukovane varijante su:

PG + Prop
PG + A
Pg
Prop

Npr.
Upozorovam te na opasnost.
Upozoravam te.
Upozoravam.
Opasnost!

Leksikalizovani performativ. - Modifikovane performativne formule ili

leksi~ko-semanti~ki performativi ne ulaze u sastav performativne
paradigme, zato {to ne predstavqaju redukovani oblik
performativne formule, ve} leksi~ko-semanti~ku supstituciju
performativnog glagola:
hvala - zahvaqujem
drago mi je - odobravam
{teta - `alim i sl.

# Leksi~ko-semanti~ke performative mo`emo svrstati u ~etiri

osnovne grupe:

26
 a) performativi koji imaju ili sti~u u kontekstu status re~ci.
Npr.
(133) Hvala {to ste do{li. zahvaqivawe
(134) Je l' mo`e kafa? ponuda
(135) ^ekaj, dok te dohvatim! pretwa
(136) Slobodno zapalite. dopu{tawe
(137) Bilo bi mi drago da ne kasnite! prekor

b) preskriptivne modalne re~i i izrazi, poput:

(138) Mora{ to izbaciti! nare|ewe

(139) Trebalo bi da se obrije{. preporuka
(140) Mo`ete da se obu~ete. dopu{tawe

v) evaluativni izrazi pomo}u kojih se ostvaruju ekspresivne

komunikativne funkcije. U takvim slu~ajevima u pitawu je
izra`avawe emotivnog stava govornog lica povodom nastale
situacije: zadovoqstva (davawe komplimenta, zahvaqivawe) ili
nezadovoqstva (kritika, prebacivawe, `aqewe). Upor.

(141) Dobro {to si mi rekao. (144) Zar sam to zaslu`ila od

tebe.
(142) Hvala na ~estitkama. (145) [teta {to nisi do{ao.
(143) Lepo ste to zamislili. (146) Ovaj crte` je Bogu
plakati.

Gramati~ka sredstva. - Osim univerzalnih eksplicitnih i implicitnih

performativnih sredstava, kao i semanti~kih performativa koji
spadaju u leksi~ke pokazateqe ilokutivnosti, postoje gramati~ka
sredstva upu}ivawa na komunikativnu funkciju iskaza. Takva
sredstva zavise od sistemskih i tipolo{kih osobina jezika. Me|u wima
se u srpskom jezikuizdvajaju slede}a sredstva.

# Glagolski na~in. - Primarna funkcija glagolskog na~ina je

odre|ivawe sadr`aja predikata kao realnog (svi vidsko-vremenski
oblici indikativa) ili nerealnog (oblici potencijala i imperativa).
Ranije je ve} bilo re~eno da oblik potencijala koji se
upotrebqava umesto indikativa performativnog glagola smawuje

27
ilokutivni napon iskaza (v. performativnost). Uporedo sa
semanti~kim performativom, oblik potencijala unosi u iskaz
dopunsku komponentu u~tivosti, skromnosti i nenametqivosti. Upor.
(147) Molim da ne pu{ite.
Molio bih da ne pu{ite.

(148) Dajte mi neku ideju.

Bio bih Vam zahvalan za neku ideju.

(149) Predla`em novi natpis za bex.

Predlo`io bih novi natpis za bex.

Kao {to je bilo pomenuto, oblik potencijala, pored toga {to

smawuje ilokutivni napon, mo`e da prevede iskaz iz jedne ilokucije
u drugu:

(150) Kunem ti se da je to bio on. kletva, uveravawe -

uop{teno-ilokutivni ~in

(151 )Zakleo bih se da je to bio on. dvoumqewe, rezignacija -

autoilokutivni ~in

Prema tome, potencijal ne mo`e da podjednako uspe{no

zameni eksplicitni performativ u svim iskazima. U asertivnim,
direktivnim, interogativnim, ekspresivnim iskazima potencijal
smawuje ilokutivni napon iskaza, unosi dopunski plan u~tivosti,
najavqivawa ili nesigurnosti, ali ilokucija ostaje ista, dok u
komisivnim i permisivnim iskazima oblik potencijala mewa ilokutivni
ciq. Upor.

(152) Obave{tavam prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe

Obavestio bih prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe,
najavqivawe

(153) Savetujem ti da ne pu{i{. savet

Savetovao bih ti da ne pu{i{. nenametqiv
savet

(154) Pitam te za decu. pitawe

Pitala bih te za decu.
nenametqivo pitawe

28
 (155) ^estitam Vam na izboru.
komplimentirawe
^estitao bih Vam na izboru. u~tivo
komplimentirawe

(156) Obe}avam da }u do}i. obe}awe

Obe}ala bih da }u do}i.
odustajawe, o~ekuje se
nastavak: ..., ali ne
mogu

(157) Mo`ete da pitate. dopu{tawe

Mogli biste da pitate.
zabrana, prekoravawe

Oblik imperativa je primarno sredstvo ostvarivawa direktivnih

komunikativnih funkcija: molbe, zahteva, nare|ewa, poziva, saveta,
ponude, preporuke, poga|awa, ucene, pretwe i sl. U implicitnom
performativnom iskazu imperativni oblik mo`e da se okarakteri{e
kao deo propozicije eksplicitne performativne formule sa
semanti~ki elementarnim predikatom - glagolom ka`em.
Semanti~ki elementarni predikat (koji pripada klasi tzv.
semanti~kih primitiva, prema A. Vje`bickoj) predstavqa bazi~nu
komponentu semanti~ke strukture svakog performativnog iskaza i
zbog svoje nemarkiranosti i o~iglednosti prelazi u obaveznu
presupoziciju. Upor.
(158) Upali svetlo!
Ka`em ti: upali svetlo!

Semanti~ki elementarni predikat interogativne konstrukcije je

glagol pitam koji tako|e prelazi u presupoziciju:
(159) Koliko je sati?
Pitam te: koliko je sati?

Ukoliko se semanti~ki elementarni predikati ekspliciraju, u

pitawu je wihova eksplicitno markirana upotreba.

Imperativni oblici glagola u implicitno-performativnom iskazu

mogu da budu zameweni oblikom potencijala u interogativnoj
konstrukciji:
(160) Otvorite vrata.
Da li biste otvorili vrata?

29
 Kao i u iskazima sa drugim komunikativnim funkcijama,
potencijal smawuje napon direktivne ilokucije, ~ini je u~tivijom i
mek{om.

Kao {to je ve} bilo napomenuto, imperativ ne mora nu`no da

izra`ava neki ilokutivni ciq (vidi Sredstva jezi~ke realizacije
komunikativne funkcije iskaza).

# Glagolsko vreme. - Osnovna funkcija kategorije glagolskog

vremena je identifikacija vremenskih koordinata sadr`aja predikacije
u odnosu na momenat aktuelne govorne situacije. Podudarawe
vremenskih koordinata sadr`aja predikacije i govorne situacije (oblik
prezenta) i wihovo nepodudarawe (pro{la i budu}`a vremena)
mogu se zanemariti, ukoliko u strukturi iskaza postoji vremenska
odredba:
(161) Sutra idem u pozori{te.
(162) De{avalo se, u detiwstvu, sedim tako satima i ~itam.
(163) Sino}, kad sam se vra}ala iz {etwe, vidim - tr~i za mnom neko
ku~e.

Supstitucija oblika iz kategorije glagolskog vremena, koja je

uobi~ajena u obi~nom iskazu (istorijski prezent, dramski prezent i
sl.), u performativnom iskazu vodi promeni ilokutivne funkcije. Tako,
zamena oblika futura I prezentom u komisivnom, direktivnom i
asertivnom iskazu ja~a wegov ilokutivni napon, npr.

(164) Sutra }u ti kupiti igra~ku. obe}awe

Sutra ti kupujem igra~ku. ~vrsto obe}awe

(165) Ti }e{ ostati kod ku}e. bla`a naredba

Ti ostaje{ kod ku}e! izri~ita zapovest

(166) Sednica }e biti u petak. obave{tewe

Sednica je u petak. tvrdwa

U pojedinim slu~ajevima upotreba prezenta umesto futura

mewa ilokutivnu funkciju iskaza, npr.

(167) Gosti }e oti}i. upozorewe (direktivna

upotreba )

30
 Gosti odlaze. konstatcija (asertivna
upotreba)

(168) Tata }e brinuti o tebi. obe}awe (komisivna upotreba)

Tata brine o tebi. tvrdwa (asertivna upotreba)

(169) Sutra }e{ mo}i u {kolu. obave{tewe (asertivna

upotreba)
Sutra mo`e{ u {kolu. dopu{tawe (permisivna
upotreba)

Iz navedenih primera vidi se da upotreba prezenta umesto

futura u svim iskazima vodi ja~awu ilokutivnog napona i pomerawu
ilokucije u pravcu ~vrste namere, maweg stepena eventualnosti i
uveravawa koji spadaju u elemente semanti~ke strukture govornih
~inova tvrdwe, konstatacije, naredbe, zapovesti, obe}awa i
dopu{tawa.

Upotreba oblika perfekta uz veznik da umesto imperativnog

oblika u direktivnim iskazima tako|e ja~a ilokutivni napon iskaza.
Upor.
(170) Kreni odmah!
Da si odmah krenuo!

Istu funkciju ima i aorist u odnosu na futur I u asertivnim iskazima,

npr.
(171) Posle studija oti}i }u u inostranstvo.
(172) Posle studija odoh ja u inostranstvo.

# Lice. - Osnovna funkcija upotrebe oblika kategorije lica je

upu}ivawe na govorno lice i/ili na adresata u govornoj situaciji.
Ranije je ve} bilo re~eno da stabilni gramati~ki oblik
performativnog glagola uvek upu}uje na govorno lice kao subjekat
delovawa, ~ime se iskqu~uje upotreba li~ne zamenice ja u sastavu
eksplicitne performativne formule. Me|utim, govorno lice mo`e biti
namerno istaknuto radi pomerawa fokusa re~enice, ~ime se
upotreba sredstava za obele`avawe govornog lica eksplicitno
markira, tj. obele`ava u odnosu na neutralnu formulu PG + Prop. Npr.
(173) Kladim se u ~okoladu.
Ja se kladim u ~okoladu.

(174) Savetujem ti da razmisli{.

31
 Ja ti savetujem da razmisli{.

Eksplicirawe govornog lica koje nije obavezni argument

semanti~kog predikata, t.j. koje nije predvidqivo na osnovu
valentnosti glagolskog oblika, pored toga {to u implicitnim
performativnim iskazima sa imperativom upu}uje na govorno lice
kao potencijalni indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) u
pojedinim slu~ajevima ~ini ilokutivni napon performativa slabijim.
Npr.
(175) U~ini to.
U~ini mi to.

(176) Dovedi ga.

Dovedi mi ga.

Dativ li~ne zamenice u takvim slu~ajevima pored toga {to

upu}uje na indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) ima i
kauzalni karakter, npr. U~ini mi to - U~ini to zbog mene; Dovedi
mi ga - Dovedi ga, zato {to ja `elim da ga vidim.

Ranije je ve} bilo re~i o performativnom obliku u kojem se 1.

lice jednine ili mno`ine zamewuje 3. licem jednine ili mno`ine (vidi
odeqak Performativna re~enica). Za takav iskaz karakteristi~no je
odsustvo autonominacije govornog lica prouzrokovano wegovim
nastojawem da sebe izdvoji izvan komunikativne situacije.
Dekodirawe argumenata deikti~ke interakcije ja-ti / ja-vi / ja-Vi / mi-
ti / mi-vi / mi-Vi mogu}e je i jedino ispravno sa osloncem na
komunikativnu situaciju. Tako u primerima:
(177) Gra|ani Obrenovca su uz Vas.
(178) Voli te tvoja tetka.
mo`emo proceniti da li se radi o transponovanim performativima ili
o deskriptivnim iskazima samo ukoliko polazimo od govorne
situacije. Osnovni kriterijum za to, kao {to je bilo pomenuto, treba
da bude ekvivalentnost iskaza ~inu. Transpozicija performativnog
oblika doprinosi ja~awu ilokutivnog napona, stvarawu efekta
nenametqive prisnosti. Ona je tipi~na za tvrdwu, molbu i razli~ite
ekspresive, a posebno je ~esta u pisanom diskursu.

# Glagolski vid. Funkcionalna razlika izme|u svr{enog i

nesvr{enog glagolskog oblika prolazi du` linije razgrani~avawa
opisnog i dinami~kog plana u asertivnosti. Svr{eni glagolski oblici

32
kao nosioci dinami~nosti, a time i promene prostorno-vremenskih
koordinata, u odnosu na koje se identifikuje referent, vezani su za
asertivnost u ~ijoj osnovi le`i odre|ivawe referenta u odnosu na
denotativni prostor (vidi odeqak Utvr|ivawe referenta i
komunikativna perspektiva re~enice ), npr.

(179) Voz je kasnio. Zakasnio je ~itava 2 sata.

U primeru (179) prvi iskaz predstavqa informativno-deskriptivnu

osnovu na kojoj se ostvaruje funkcija saop{tewa.
Imperfektivnost-perfektivnost glagolskih oblika le`i i u osnovi
razgrani~avawa ilokutivne funkcije najave i drugih tipova asercije.
Ilokutivnost najave pretpostavqa ostvarivawe namere "obznaniti
proces koji je u toku", pa stoga podrazumeva upotrebu
imperfektivnog glagola. Upor.
1) Dolazi Ivan najava
2) Do}i }e Ivan saop{tewe

Iskaz (1) podrazumeva da objekat najave jo{ uvek predstavqa

predmet deikti~kih koordinata komunikativne situacije (sad - ovde),
dok se u iskazu (2) wegove koordinate ne mogu odrediti u trenutku
saop{tewa.

Pokazateqe komunikativne funkcije imamo tako|e u vidskim

imperativnim parovima (sa osloncem na druga jezi~ka sredstva u
iskazu), npr.
(180) Otvori ta vrata. molba
(181) Ne otvaraj ta vrata. zabrana

(182) Izvini mu se. naredba

(183) Za{to bih mu se izviwavao. odbijawe

Kada je u pitawu negativna ilokucija koja podrazumeva

negirawe propozicionog sadr`aja iskaza (npr. u zabrani, odbijawu,
neslagawu i sl.), ~e{}a je upotreba imperfektivnih oblika, dok
pojedini iskazi sa ilokucijom zabrane, naredbe ili zapovesti, tj. sa
jakom ilokutivno{}u nametawa voqe od strane govornog lica
adresatu, sadr`e iskqu~ivo perfektivne oblike (imperativna
konstrukcija sa veznikom da). Upor.
(184) Da si do{ao na vreme!
(185) Smesta da opere{ ruke!

33
 # Negacija. Osporavawe sadr`aja propozicije prethodnog
iskaza sagovornika u govornoj situaciji, kao i odbijawe ilokutivnosti
drugog ~lana interakcije le`i u osnovi izdvajawa odgovaraju}ih
ilokutivnih funkcija: odbijawa, negirawa i osporavawa. Osnovni
pokazateq pomenutih tipova ilokutivnosti je odri~na re~ca ne ili
negirani oblik odgovaraju}eg glagola, bilo pomo}nog, bilo
punozna~nog. Upor.
(186) Ne}u da slu{am odbijawe
(187) Slika nije lepa negirawe
(188)To nije istina! osporavawe

Negirawe i osporavawe mogu se posmatrati kao suprotnost aserciji.

Sa stanovi{ta referencijalnosti tu se radi o subjektivnom utvr|ivawu
referenta i pomerawu wegovih koordinata (vidi 6.0). Stoga taj tip
ilokutivnosti ne poseduje specifi~na performativna sredstva. Oblike
pori~em i osporavam mo`emo smatrati semanti~ki elementarnim
predikatima koji prelaze u obaveznu presupoziciju:
(189) Slika nije lepa! - Pori~em da je slika lepa (tj. Tvrdim da slika
nije lepa)
(190) To nije istina! - Osporavam da govorite istinu.

Za razliku od neslagawa i osporavawa, ilokutivnost odbijawa

mo`e se eksplicirati pomo}u performativa odbijam:
(191) Ne}u da slu{am - Odbijam da slu{am.
(192) Ne treba mi va{a pomo}. - Odbijam va{u pomo}.

Negacija je tako|e jedno od naj~e{}ih sredstava ostvarivawa

direktivne funkcije zabrane:
(193) Ne otvaraj nikom!
(194) Da te nisam videla tamo!

Ilokutivni napon navedenih iskaza mo`e biti poja~an putem

uvo|ewa
intenzifikatora negacije, odnosno posebnih leksi~kih sredstava koja
nagla{avaju negativnu ilokuciju. To su re~i i izrazi poput: nikako,
nipo{to, ni u kom slu~aju, i sl. Npr.
(195) Nipo{to nemoj otvarati !
(196) Ni u kom slu~aju da te nisam videla tamo!

34
 Negacija u okviru interogativne konstrukcije jedna je od
mogu}ih odlika direktivne funkcije ponude. Npr.
(197) Zar ne}ete sesti? - Izvolite, sedite!
(198) Za{to se ne slu`ite? - Uzmite jo{!
(199) Ne}e{ da ostane{? - Ostani!

# Prozodijska sredstva. - Pravilno dekodirawe ilokutivne

funkcije iskaza povezano je sa razlikovawem takvih prozodijskih
sredstava za obele`avawe konkretne intencije govornog lica kao {to
su intonacija, mesto logi~kog akcenta i tempo govora. Iskaz sa
istom propozicijom, u zavisnosti od pomenutih pokazateqa, mo`e da
izrazi razli~ite vrste ilokutivnosti. Upor. intonacione sheme iskaza
Neprijateq opkoqava, izgovorenog u kontekstu neposredne ratne
opasnosti, za vreme bitke.

(1) Neprijateq opkoqava. konstatacija (o

percipirawu realnog)

(2)Neprijateq opkoqava! saop{tewe

(3) Neprijateq opkoqava! upozorewe

(4) Neprijateq opkoqava? pitawe

(5) Neprijateq opkoqava. tvrdwa (na osnovu li~nog

uverewa)

U iskazu (1) logi~ki akcenat (istaknut ja~im crnim slovima)

raspore|en je na predikativni deo, iskaz se izgovara odmerenim
tempom, a intonacija opada na kraju. U pitawu je konstatacija.

U iskazu (2) logi~ki akcenat se pomera na prvi, referencijalni

element, iskaz se izgovara u br`em tempu, a intonacija opada - od
visoke na po~etku ka sredwoj. U pitawu je ilokucija saop{tewa.

Iskaz (3) - upozorewe, izdvaja se br`im tempom u odnosu na

ostale primere. Logi~ki akcenat je na nosiocu predikativnosti, ~iji
sadr`aj predstavqa su{tinu opasnosti na koju se upozorava.
Intonacija raste, a zatim opada u zavr{nom segmentu iskaza.

35
 Prilikom postavqawa pitawa - iskaz (4), intonacija se spu{ta u
drugom segmentu iskaza, a zatim raste. Logi~ki akcenat je je na
predikativnom delu.
U primeru (5) prikazana je intonaciona shema tvrdwe.
Intonacija se ponavqa u svakom od segmenata iskaza, a logi~ki
akcenat dolazi na deo koji mo`e da predstavqa predmet eventualne
dileme, dok je prvi deo aksiomati~an, tj. o~igledan po prirodi
stvari.

# Red re~i. - Uporedo sa primarnom motivisano{}u reda re~i

u re~enici drugim faktorima, prvenstveno komunikativnom
perspektivom re~enice, komunikativna funkcija tako|e uti~e na
raspore|ivawe elemenata u iskazu.
Jedan od ~estih primera za to mo`emo prona}i u konverzaciji
izme|u roditeqa i dece, kada iskazi sa istom propozicijom, ali
promewenim redom re~i, slede u nizu, jedan iza drugoga. Npr.

(200) Do|i ovamo! poziv

(201) Ovamo do|i!!! naredba

Dete mo`e tako|e da pretvori svoju molbu u zahtev, insistiraju}i na

poklonu ispred izloga, upotrebiv{i uzastopno dva iskaza za razli~ito
raspore|enim elementima propozicije:

(202) Kupi mi igra~ku! molba

(203) Igra~ku mi kupi!!! zahtev

Mo`e se re}i da pomo}u inverzije, odnosno promene reda re~i

uobi~ajenog za neutralni iskaz, dolazi do ja~awa ilokutivnog
napona. Fokusirawe elementa koji predstavqa objekat `eqe ili
izjavqivawa voqe govornog lica doprinosi ja~awu komunikativne
funkcije i slu`i kao wen dodatni pokazateq.
Napomena. - O ulozi reda re~i u asertivnim iskazima vidi odeqak
Identifikacija referenta i informativna perspektiva re~enice.

Iz navedenih primera sledi da svrstavawe jezi~kih sredstava

ostvarivawa komunikativnih funkcija u posebne kategorije
predstavqa teorijsku apstrakciju. U komunikativnoj praksi sva
navedena sredstva funkcioni{u zajedno, formiraju}i celoviti
kompleks koji se ostvaruje konvencionalnim eksplicitnim ili

36
implicitnim performativnim formulama. Tipologija svih raspolo`ivih
jezi~kih sredstava realizacije odre|ene ilokutivne funkcije
omogu}uje da se lak{e uo~e mehanizmi interakcije pomo}u kojih
govorno lice ostvaruje svoj komunikativni program.

ASERTIVNI ISKAZI

Asertivna funkcija iskaza , u ~ijoj je osnovi intencija

pru`awa informacije, t.j. popuwavawa informativne praznine u
znawu adresata o denotativnim koordinatima referenta, ali i
subjektivno vrednovawe tih ~iwenica od strane adresanta, direktno
se oslawa na postupak uvo|ewa novog referenta i odre|ivawe
wegovih koordinata. Odre|ivawe referenta obuhvata identifikaciju u
odnosu na stvarnost, npr.
(204) Marko je u dvori{tu

na diskurs (koreferentnost sredstava koja upu}uju na isti denotat),

npr.
(205) Ivan je taj mladi} s po~etka pri~e.

i u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika komunikativne

situacije u vezi sa referentom, npr.
(206) Lidija se uop{te nije promenila.

# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao

wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(207) Kwiga je na stolu.

Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u

vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(208) Marija je lepa.

Uvo|ewe pojma identifikacije referenta u odnosu na koordinate

denotativnog prostora u analizu asertivne funkcije iskaza
podrazumeva operisawe elementima situativnog okvira
lokalizacije, a to su: lokalizator, objekat lokalizacije, orijentir. Tako
u iskazu (1) Kwiga je na stolu lokalizator je sto, objekat lokalizacije
kwiga, a orijentir predlog na, a u iskazu Pera je stigao pre dva dana
temporalni lokalizator je vreme aktuelne lomunikativne situacije,

37
objekat lokalizacije je Pera, a orijentir - predlo{ko-pade`na
konstrukcija pre dva dana.
Elementi kategorije prostorno-vremenske lokalizacije formiraju
konkretni denotativni prostor referenta.

# Subjektivni denotativni prostor referenta podrazumeva

izra`avawe psiholo{kog stawa u~esnika komunikacije povodom
situacije u kojoj se nalazi ili je na{ao referent i temeqi se na ~iwenici
da ulaskom u odre|eni kontekst interakcije izme|u konkretnih
u~esnika u komunikaciji referent dobija ne samo prostorno-
vremenske karakteristike, ve} ulazi u korelaciju sa odre|enim
iskustvom ~lanova interakcije, postaju}i deo wihovog pogleda na
svet. Tako u iskazu Marija je lepa kao lokalizator funkcioni{e svest
govornog lica koja se sastoji od skupa kolektivnih i individualnih
frejmova (teorijskih i kognitivnih apstrakcija razli~itih koncepata
slike sveta), dok je objekat lokalizacije Marija, a orijentir lepa, uzet
kao kriterijum + (orijentir - "iznad") u odnosu na subjektivnu skalu
pozitivnog ili negativnog vrednovawa.
Dakle, denotativni i subjektivni denotativni prostor imaju isti
objekat lokalizacije, dok se lokalizator razlikuje: u prvom slu~aju u
pitawu je konkretni denotat, u drugom - svest govornog lica. Ukoliko
je objektivni denotativni prostor prihvatqiv za sve u~esnike
situacije, subjektivni je relevantan.

Identifikacija referenta i kategorijalna situacija

lokalizacije .-povezane su sa informativnom perspektivom re~enice.
U zavisnosti od toga koji se od referenata - objekat lokalizacije ili
lokalizator identifikuje u komunikativnoj situaciji, informativno
te`i{te }e uvek biti na onom koji jo{ nije uveden u diskurs. Tako u
primeru Kwiga je na stolu ukoliko je referent "kwiga" ve} uveden u
diskurs (recimo, putem pitawa Gde je kwiga?) , fokusiran je
lokalizator - sto: Kwiga je na stolu. Ukoliko je uveden lokalizator
(pitawem [ta je na stolu?), fokusiran je objekat lokalizacije : Kwiga je
na stolu. Ukoliko su uvedena oba referenta (pitawem Da li je kwiga
pod stolom?) fokusiran je orijentir: Kwiga je na stolu.
Povezanost informativne perspektive re~enice i asertivne
komunikativne funkcije veoma je zna~ajna. Suprostavqaqe
tematsko-rematskih odnosa i suprostavqawe poznatog novom ne
moraju se podudarati. Ukoliko je neki od referenata ili orijentir
poznat, to jo{ ne zna~i da upravo on ~ini temu saop{tewa. Tako u

38
iskazu O Bo`e, to sam ja! li~na zamenica ja ~ini remu - su{tinu
konstatacije, iako je i govornom licu i adresatu dobro poznat
navedeni referent, na primer u situaciji prepoznavawa lica na
fotografiji.
I suprotno, ukoliko je neki referent tema saop{tewa, to jo{ ne
zna~i da je on zaista poznat u~esnicima govorne situacije.
(209) Tegusigalpa nalazi se u Hondurasu.

# Implicitna predikacija, t.j. prenos saop{tewa koje se izvodi

iz presupozicija, omogu}uje govornom licu da se ne{to {to jo{ nije
poznato adresatu predstavi kao poznato. Takav je postupak tipi~an
za kwi`evne tekstove, gde omogu}ava postizawe odre|enih stilskih
zadataka, kao {to su: lakonizam i dinamizam izlagawa, prikriveno
odslikavawe ta~ke gledi{ta autora, izra`avawe kategori~kog ili
ironi~nog stava, ekspresivni naboj teksta i sl. Npr.
(210) Tog jutra stric je krenuo u lov ranije nego obi~no.

Implicitna predikacija: 1) govorno lice ima strica; 2) on je lovac; 3)

on ~esto ide u lov.

Ukoliko su poznati i referenti i i sadr`aj situacije u celini, iskaz

sa asertivnom funkcijom potvr|uje (konstatyje) ne{to kao ~iweni~no
stawe:
(211) Ivan je stigao.
(212) Supa je skuvana.

Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza.-

Razmotri}emo kako identifikacija refenta uti~e na konkretnu
ilokuciju asertivne komunikativne funkcije na slede}im primerima:
(213) Ivan tu~e Marka.
(214) Ivan tu~e Marka u dvori{tu.

U oba primera imamo konstrukciju sa dvoargumentskim glagolom

tu}i. U oba iskaza imamo referente koji su poznati u~esnicima u
komunikativnoj situaciji. Ono {to razlikuje oba iskaza je lokalizator i
orijentir (u dvori{tu) u primeru (214). U prvom slu~aju odsustvo
lokalizatora, a time i identifikacije referenata, svodi iskaz na
konstataciju, dok prisustvo identifikacije referenata dodaje iskazu
onu informativnu komponentu koja ga ~ini saop{tewem.

39
 U primeru (214) sam glagol postaje referentan zahvaquju}i
prostornoj lokalizaciji koja je unesena u iskaz. Mo`emo da tvrdimo da
je glagol postao vremenski lokalizovan (saop{tewe se daje o
ne~emu {to se de{ava neposredno pred sam ~in saop{tewa, ina~e
ono gubi smisao - ne mo`emo da saop{tavamo zastarelu
informaciju). Tako, situcija prostorne lokalizacije povla~i vremensku
lokalizaciju, formiraju}i u svesti adresata odre|eni hronotop -
prostorno-vremenski kontinuum situacije koja je sadr`aj predikacije.

# Referentnost glagola u iskazu posti`e se i vidsko-

vremenskom akuelizacijom glagolskog oblika. Tako u iskazu

(215) Marko tu~e Ivana.

imamo konstataciju, nasuprot iskazu

(216) Marko je pretukao Ivana.

gde se radi o saop{tewu o ne~emu {to se doga|a ili {to se dogodilo

pred o~ima govornog lica. Perfektivni glagolski oblik, uvode}i
vremensku lokalizaciju, povla~i i prostornu. Marko je pretukao Ivana
- sad i ovde. Prostorno-vremenske koordinate govornog lica,
adresata i referenata u momenat govorne situacije podudaraju se,
dok je iskaz

(217) Danas u {koli Marko je pretukao Ivana.

saop{tewe u kojem se referenti identifikuju u odnosu na vreme i

prostor.

Tipovi asertivne funkcije iskaza.- Asertivna funkcija iskaza

podrazumeva da se u~esnicima komunikacije daju podaci koji
oblikuju i objektivni i subjektivni denotativni prostor referenta.
Zato ilokuciju asertivnosti mo`emo definisati kao izricawe
iskaza, namewenog adresatu, i to takvog koji sadr`i ~iwenice o
situaciji, iznesene sa punom odgovorno{}u govornog lica za wihovu
istinitost, i/ili za istinitost zauzetog stava u odnosu na ono {to se
saop{tava.
Razlike izme|u navedenih tipova asertivnosti zasnivaju se na
konkretnoj ilokutivnoj funkciji zajedni~ke intencije, kao i na

40
neujedna~enom stepenu preuzimawa odgovornosti u odnosu na
izre~eno.
Tako, ilokutivna funkcija tvrdwe mo`e da se konkretizuje kroz
slede}e tipove asertivnosti:

(218) Zemqa je okrugla. tvrdwa"izneti podatke

kao
nepobitnu istinu"

(219) Sutra je sednica Katedre. saop{tewe "izneti nove

podatke"

(220) Govorno lice, delovawe i obja{wewe "u~initi ne{to

jasnijim,
sagovornik su komponente odrediti razlog,
smisao, zakonitosti
govorne situacije.

(221) Beograd je glavni grad precizirawe "u~initi ne{to

Jugoslavije. konkretnijim, suziti
denotativni prostor"

(222) Raspored ~asova: ... informisawe "izneti odre|

ene podatke"

(223) Eto, recimo, moja Dana... ilustracija "snabdeti

izre~eno
konkretnim primerima"

(224) Nada je vi{a od Dragane. pore|ewe "razmotriti,

uspostavqaju}i
sli~nosti i razlike izme|ureferenata"

(225) Sastanak je zavr{en. konstatacija "ista}i ne{to kao

~iweni~no stawe"

(226) Promu}kati pre upotrebe. uputstvo "snabdeti adresata

neophodnom ve{tinom rukovawa"

41
 (227) U prodaji je nova "Ana". najava "obznaniti proces koji je
u
toku".

Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata.-

Najve}i stepen preuzimawa odgovornosti u odnosu na ono {to
se saop{tava tipi~an je za asertivnu funkciju tvrdwe. U osnovi
tvrdwe i ostalih ilokutivnih tipova iskaza sa asertivnom funkcijom (od
saop{tewa do najave) le`i ista intencija "obavestiti adresata o
ne~em, preuzimaju}i odgovornost za izre~eno", s tom dopunom {to
tvrdwa podrazumeva implicitno ube|ivawe adresata.
Asertivne funkcije " iznositi ne{to kao nepobitnu istinu" i
"iznositi nove ~iwenice" koje isti~u zajedni~ke ilokutivne konstante
svih reprezentativa razlikuju se upravo stepenom izra`avawa
psihi~kog stawa govornog lica, u ovom slu~aju stepenom
eksplikacije verovawa u izre~eno. Nagla{eni stav govornog lica u
odnosu na izre~eno mo`emo, dakle, prihvatiti kao obele`je
ilokutivne strukture tvrdwe, za razliku od saop{tewa za koje takvo
nagla{avawe nije karakteristi~no.
Ukoliko govorno lice izra`ava svoju sigurnost u pogledu onoga
{to saop{tava, deluje mehanizam skrivenog uveravawa, jer u
suprotnom je dovoqno samo saop{tewe. Primena pravila asercije "Ja
prosto tvrdim da p i ne poku{avaju}i pri tom da vas uverim" bila bi
nedosledna. Kao dokaz za to slu`i ~iwenica da se uveravawe,
implicirano u ~inu tvrdwe, skoro obavezno eksplicira u iskazu koji
sledi iza wega putem argumentovawa. U suprotnom adresat mo`e
da postavi pitawe o zasnovanosti tvrdwe. Npr.
(228) Odgovorno tvrdim da ogromne koli~ine pija}e vode odlaze u
nepovrat zbog
lo{eg rada nadle`nih komunalnih preduze}a. Kao primer navodim
podru~je
Barajeva... Prema grubim merewima samo na ovom mestu dnevno
ote~e najmawe
100 metara kubnih vode. Za 90 dana to je oko 9.000 kubika vode.

Tvrdwa bez intencije da se adresat uveri u ono {to se

saop{tava mo`e da se defini{e kao govorni ~in preuzimawa

42
odgovornosti samo za deo onoga {to se saop{tava. Tako "Tvrdim da
je H - r i ne poku{avam da vas uverim" mo`emo da parafraziramo
kao "Smatram da je X p", dok " Smatram da je X p i nastojim da
vas ubedim da je to tako" odgovara su{tinskom pravilu tvrdwe o
preuzimawu odgovornosti i za svoj stav i za izre~eno.
Mo`emo zakqu~iti da se ~in tvrdwe mo`e izraziti pomo}u
sredstva za izra`avawe stava u odnosu na saop{tavano (prete`no
performativa smatram, dr`im, ali i modalnih konstrukcija poput po
mom mi{qewu, {to se mene ti~e i sl.), ali uz neophodno
argumentovawe, {to zna~i da izra`avawe stava i argumentovawe
kao elementi dubinske ilokutivne strukture tvrdwe mogu da
impliciraju tvrdwu na povr{inskoj strukturi, ukoliko performativ
tvrdim prelazi u presupoziciju.

Odsustvo komponente uveravawa u sastavu ilokutivne

strukture govornog ~ina nije karakteristika tvrdwe, ve} saop{tewa
koje se mo`e uporediti sa predikacijom, namewenom konkretnom
adresatu kao budu}em subjektu znawa koje se prenosi. Npr.
(229) Obave{tavamo Vas o rezultatima konkursa za finansirawe
nau~noistra`iva~kih projekata od 1996. do 2000. godine.

Utvrdiv{i razlike izme|u razmatranih tipova asertivnih iskaza

mo`emo odrediti ilokutivnu strukturu odgovaraju}ih govornih
~inova. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina tvrdwe
izdvajamo u wemu slede}e obavezne elemente:

1. Govorno lice ima dokaz o istinitosti podataka koje iznosi.

2. Govorno lice izra`ava uverenost da su podaci koje iznosi istiniti.
3. Postoji namera govornog lica da se adresat uveri u ono {to on,
tj. govorno lice, tvrdi.
4. Govorno lice preuzima obavezu za istinitost svog iskaza.

# Ako se uporedi izlo`ena ilokutivna struktura tvrdwe i pravilo

uspe{nosti tog govornog ~ina, prime}uje se razlika u pogledu
definicije pripremnog pravila (tj. pravila koje stvara neophodan okvir
za uspe{nost govorne situacije) koje glasi: "Ni govornom licu, ni
slu{aocu nije o~igledno da slu{alac zna (da ga nije potrebno
podse}ati na) odre|ene ~iwenice". Me|utim, iskazivawe podataka
koji nisu poznati adresatu, kao pripremno pravilo uspe{nosti, mo`e
da se odnosi na saop{tewe, a ne na tvrdwu. Tvrditi se mo`e ne{to

43
{to je poznato adresatu uz izra`avawe wegovog subjektivnog stava i
modelirawe stvarnosti tako da se adresatu uka`e na neke nove
aspekte poznatih ~iwenica, ali saop{tavati mo`emo samo ono {to je
nepoznato . Tako se tvrdwa i saop{tewe mogu razlikovati ne samo
prema sadr`aju propozicije iskaza (poznato - novo), ve} i prema
subjektivizaciji izre~enog. Npr.
(231) Ivan je trapav. Uvek ne{to slomi.
(232) Ivan je slomio ruku.

Verovawe u istinitost izre~enog koje je eksplicirano u

ilokutivnoj strukturi tvrdwe "Smatram da je X p, verujem da je to
tako, `elim da i ti veruje{ da je to tako", kod saop{tewa je
implicirano "Znam da je X p i nastoje}i da i ti to zna{, prenosim to
tebi".

# Razlika prema sadr`aju propozicije nije obavezni kriterijum za

razliku izme|u asertivnih funkcija. Mo`emo tvrditi i ne{to {to je za
adresata novo ili saop{tavati ne{to {to mu je poznato (posledwe je
re|e, ali je mogu}e).
U pisanom diskursu ponekad se moraju saop{tavati ~iwenice koje
su ve} poznate adresatu. Zato se asertivna funkcija saop{tewa, za
razliku od tvrdwe, ~esto ostvaruje u pisanom diskursu u obliku
institucionalizovanog obave{tewa, koje zajedno sa molbom
(zahtevom) i ponudom predstavqa osnovni obrazac poslovne
interakcije.

Ilokutivna struktura saop{tewa obuhvata slede}e elemente:

1. Govorno lice ima dokaze o istinitosti podataka koje iznosi.
2. Govorno lice namerava da prenese podatke adresatu.
3. Govorno lice prihvata obavezu da je ono {to iznosi istinito.

Jezi~ki pokazateqi tvrdwe.- Ilokutivni ~in tvrdwe eksplicitno se

realizuje pomo}u performativa tvrdim. U pravnom diskursu kao
ilokutivno ekvivalentno sredstvo funkcioni{e i performativ
izjavqujem (naj~e{}e u iskazu sa propozicijom izra`enom zavisnom
objekatskom klauzom). Takav performativ mo`e da se modalno
modifikuje. Upor.
(233) Moj brat nema nikakve veze sa gore pomenutim. To odgovorno
tvrdim.

44
 (234) Nisam upravqao motornim vozilom registarski broj BG 687-574.
Izjavqujem
to sa punom odgovorno{}u.
(235) Svedo~io sam u korist svog poslodavca. Ovom prilikom izjavio bih
suprotno.

Ilokuciju tvrdwe mo`e da ostvari i glagol smatram u iskazu sa

propozicijom koja mo`e da se predstavi pomo}u formule "X je p", koji
prati ilokutivno "optere}eno" argumentovawe. U takvim
slu~ajevima smatram ne funkcioni{e kao deskriptivni glagol koji
opisuje odgovaraju}u mentalnu aktivnost, ve} kao performativ sa
ilokutivnom snagom tvrdwe. Upor.
(236) Mi, studenti beogradskih univerziteta, smatramo Vas
najodgovornijim za
rasplet ove sudsko-politi~ke farse.

Me|utim, govorni ~in tvrdwe ~e{}e se ostvaruje implicitno

putem predstavqawa ~iweni~nog stawa kao istine u koju adresant
veruje nastoje}i da u to uveri adresata. U tu svrhu koriste se iskazi
sa intenzifikatorima poput sigurno, istina je, ~iwenica je i sl. Npr.
(237) Sigurno dobro pamti svoj prvi susret sa Anom.
(238) ^iwenice su jasne. Penzijski fondovi su prazni.
(239) Istina je. Olga vi{e nema vremena za tebe.

Stav govornog lica, potvr|en dokazima za koje on veruje da su

istiniti,
mo`e da se iznese i bez posebnog "najavqivawa" ilokucije. U tom
slu~aju mo`emo konstatovati ostvarivawe tvrdwe, koja je ~e{}a u
pore|ewu sa drugim sredstvima izra`avawa. Upor.
(240) Prevod je lektorisan tri puta. Tako da, zaista, Slavica nije kriva.
(241) MANDA NIJE KRIV...
(242) Manda je jedino kriv {to je u to vreme zaista bio u svom
automobilu na kolovozu. (Demokratija)

Iskaz Tako da, zaista, Slavica nije kriva mo`emo tuma~iti kao
redukovanu varijantu eksplicitno-performativnog prototipa iskaza sa
performativom tvrdim koji formira dvo~lanu paradigmu:
1) Pg+Prop
2) Prop

45
U primeru (241) imamo tvrdwu u funkciji makroperformativa celog
iskaza, ~ija se ilokucija dekodira pomo}u konteksta koji sadr`i
argumente u korist tvrdwe izre~ene u naslovu Manda nije kriv.

Jezi~ki pokazateqi saop{tewa.-

Eksplicitno sredstvo realizacije
"saop{tewa" - performativ obave{tavam - najzastupqeniji je u
pisanom diskursu:
(243) Obave{tamo Vas o uslovima konkursa.

Kao ilokutivni ekvivalent navedenog sredstva javqa se i

performativ u obliku informi{em ili javqam:
(244) Informi{emo Vas o novim poduhvatima na{eg Dru{tva.
(245) Javqam ti, Qubice, ba{ lepu vest. Nikola i Zoran su se o`enili.

Propozicija iskaza sa performativom javqam mo`e da se

ostvari zasebno, kao varijanta redukovanog prototipa:
Pg + A + Prop.
Prop.

Npr.
(246) Novosti. Mila se posva|ala sa Anom.

Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti .-

Saop{tewe i tvrdwa mogu da se ostvaruju indirektno, kada se
odgovaraju}i govorni ~in rekonstrui{e putem dekodirawa implicitne
predikacije molbe, predloga i ostalih ~inova . Npr.
(247) Odakle opqa~kanom Milo{u Markovi}u toliko deviza?

U navedenom eksplicitno upitnom iskazu putem dekodirawa

implicitne predikacije dobijamo slede}e saop{tewe: "Milo{a
Markovi}a su pokrali", kao i tvrdwu "Milo{ Markovi} raspolagao je
velikom sumom novca".
Eksplicirawe govornog ~ina saop{tewa nije tipi~no za usmeni
diskurs, gde se bez posebnih markera iznosi nova informacija. U
nekim slu~ajevima upotreba performativnog iskaza (celog ili
redukovanog) je neprimerena zbog sadr`aja informacije koja se
saop{tava. Npr.
(248) Nada je umrla.

46
 # Za upotrebu iskaza sa asertivnom funkcijom karakteristi~no
je prisustvo diskursnih markera, tj. sredstava koja vezuju}i
razli~ite formalne i sadr`inske elemente diskursa u celinu,
istovremeno vr{e niz uzajamno povezanih markernih,
delimitacionih, konektorskih, topikalnih, dijalo{kih i ostalih funkcija.
U saop{tewu se prete`no koriste markeri koji potvr|uju mi{qewe
govornog lica o neobave{tenosti adresata. Stoga ti markeri
topikalizuju takvu pretpostavku u obliku konstatacije ili upitnosti
(vidi tko|e poglavqe Apelativnost). Radi se o markerima poput zna{;
jesi li ~uo / ~ula; zna{ {ta je novo; je l' ti ne zna{; ka`i "dragi~ka" i
sl.:
(249) Zna{, srela sam Nikolu.
(250) Jesi li ~uo?! Nikola se vratio
(251) Zna{ {ta je novo?! Uvode ve}e tarife.
(252) Je l' ti ne zna{?! Odbili su wu.
(253) Ka`i "dragi~ka". Dobio sam posao.

Napomena. Konektorska funkcija se ostvaruje kao te`wa jezi~kih

sredstava u diskursu da pove`u pojedine delove diskursa u celinu.
Topikalizacija je funkcija izdvajawa pojedinih delova diskursa kao
informativno zna~ajnih.

U iskazima sa asertivnom funkcijom konstatacije uobi~ajeni su

konkluzivni markeri:
(254) Dakle, odbila si postavqewe.
(255) Zna~i, bio sam u pravu.

Za iskaz sa asertivnom funkcijom informisawa karaktersti~an

je
specifi~an nominacioni izraz sa implicitnom predikacijom, npr.
(256) Polazak vozova:
(257) Novi univerzitetski centr u bloku 32.
(258) Ispit.

Svaki od takvih iskaza asertivno je potpun u odgovaraju}em

situativnom kontekstu. Tako je prvi iskaz (256) informativan na panou
`elezni~ke stanice, drugi (257) na stranicama novina, a tre}i (258)
na vratima u~ionice u kojoj se odr`ava ispit.

# Asertivni iskaz u obliku naslova novinskog ~lanka deluje kao

implicitni makroperformativ, ~ija se ilokutivnost dosledno

47
razotkriva u tekstu ~lanka. Budu}i ilokutivno ekvivalentan
govornom ~inu informisawa on formalno predstavqa redukovanu
propoziciju punog performativnog iskaza. Upor.
(259) Novi univerzitetski centar u bloku 32 - Prop
(260) Informi{emo vas da se gradi
novi univerzitetski centar u bloku 32 . - PG + A + Prop

Makroperformativ se mo`e izraziti i pomo}u konstrukcija sa

infinitivom ili participom. Npr.:
(261) Zaustaviti opadawe nataliteta.
(262) Dodeqena ovogodi{wa NIN-ova nagrada.

Infinitivske re~enice su tako|e tipi~an primer realizacije

iskaza sa asertivnom funkcijom uputstva:

(263) ^uvati na suvom i hladnom mestu!

(264) Upotrebiti pre isteka roka utisnutog na poklopcu.

Istinitost informacije u asertivnosti.-

Ukoliko govorno lice nije
uvereno u istinitost onoga {to saop{tava, ru{i se semanti~ka
struktura ilokutivnosti saop{tewa. Ako je osnovna svrha saop{tewa
da se adresat upozna sa ne~im {to mu, kako to pretpostavqa
govorno lice, nije poznato, logi~no je da se u tom ciqu prenosi
istinita informacija. Ukoliko govorno lice raspola`e podacima da
informacija koju prenosi nije istinita, postavqa se pitawe o
svrsishodnosti preno{ewa takve informacije. U tom slu~aju
suo~avamo se sa paradoksalnim asertivnim iskazom koji nije
logi~an ali je mogu}. Sa stanovi{ta ilokutivnosti takvu asertivnost
mo`emo okarakterisati kao parafrazu sa komentarom (npr. tzv.
tra~). Ekspliciraju}i semanti~ku strukturu tog ilokutivnog ~ina
mo`emo izdvojiti slede}e elemente:
1. Govorno lice prenosi informacije ~iji je izvor sumwiv.
2. Nema podataka koji bi potvrdili istinitost preno{ene
informacije.
3. Govorno lice izra`ava sumwu u pouzdanost informacije koju
prenosi.
4. Govorno lice nastoji da izrazi svoj stav prema istinitosti
izre~enog.

48
 S obzirom na to da takva asertivnost nema za ciq preno{ewe
istinite informacije, mo`e se pretpostaviti da je wena svrha -
subjektivna identifikacija saop{tavanog ili primarnog izvora
informacije. Sredstva izra`avawa te vrste ilokutivnosti su leksi~ka,
povezana sa realizacijom modalne kategorije imperceptivnosti. U
pitawu su umetnute modalne re~i i konstrukcije poput navodno, kao
{to je rekao, kako je re~eno, kako se pro~ulo, tobo`e, verovali ili
ne. Ova leksi~ka sredstva razlikuju se kako u pogledu izra`avawa
primarnog izvora informacije - konkretnog, npr. kako je rekao, kako
to tvrdi, veli...; i uop{tenog, npr. - kao {to je re~eno, kako se tvrdi,
kako se pro~ulo i sl.
(265) Kao {to je rekla, plate ne}e ni biti
(266) Kako to predsednik tvrdi, i{lo se putem maweg otpora.
(267) Veli, nije bio u prilici.
(268) Kako je re~eno, u pitawu je svetska zavera..
(269) Kako se tvrdi, imamo najlep{e `ene na svetu.
(270) Kako se pro~ulo, bio je u zatvoru.

tako i stepena eventualnosti informacije koja se prenosi: ve}eg -

verovao ili ne, ili maweg - navodno, tobo`e, npr.
(271) Verovali ili ne, Pera je druga~ije planirao.
(272) Navodno, nisu imali para u banci.
(273) Upoznala ga je, tobo`e, na moru.

Posle takvog iskaza obi~no sledi komentar (pozitivan ili

negativan) onoga {to se saop{tava koji isti~e stav govornog lica
prema izvoru informacije, npr.
(274) Veli, nije bio u prilici. Kako da ne! Kako ga nije sramota da la`e!
(275) Verovao ili ne, Pera je druga~ije mislio. Poznajem ~oveka - on ne}e
prevariti.

DIREKTIVNI ISKAZI

Ilokutivni ciq direktivnog iskaza odre|ujemo kao poku{aj

podsticawa adresata na akcioni ili verbalni postupak. U zavisnosti od
prirode podsticawa (zainteresovano-nezainteresovano, kategori~ko-
nekategori~ko, autoritativno-neautoritativno, ja~e-slabije,
obavezuju}e- neobavezuju}e razlikujemo posebne tipove direktivnih

49
iskaza koji se razlikuju prema stepenu ilokutivnog napona,
ilokutivnoj usmerenosti i referencijalnosti (o direktivnim iskazima,
sagledanim sa aspekta sintaksi~ko-semanti~ke kategorije, vidi tako|
e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost).
Ja~im stepenom ilokutivnog napona odlikuju se iskazi sa
funkcijom naredbe, zahteva, upozorewa, zabrane, pretwe.
Ve}inu direktivnih iskaza mo`emo smatrati iskazima {ireg
ilokutivnog smera, tj. iskazima u kojima je ilokutivnost govornog lica
usmerena i na adresata, i na govorno lice. Wihova ilokutivna
usmerenost mogla bi se prikazati putem semanti~ke eksplikacije "Ti
uradi to, jer ja tako `elim". Npr.

(276) Donesi mi ~a{u vode.

(277) Zatvori, molim te, vrata.

U sastav direktivnih iskaza ulazi velika grupa neodre|eno-

ilokutivnih iskaza u kojima je adresat neodre|en ili potencijalan (vidi
odeqak Ilokutivnost i faktor adresata). To su iskazi u kojima se
ostvaruje intencija odre|enih tipova preporuke, poziva, reklame,
uputstva, upozorewa, zabrane i sl. Npr.

(278) Preporu~ujemo najnoviji proizvod na{e firme.

(279) Zabraweno pu{ewe.

Prema kriterijumu referencijalnosti direktivnu funkciju imaju

iskazi u kojima se zahteva promena denotativnog prostora referenta
- konkretnog - Pomeri orman u }o{ak, ili subjektivnog - Neka se Ivan
lepo pona{a! (vidi o tome u odeqku Komunikativna funkcija i faktor
referencijalnosti).

Imperativ kao jezgro implicitne performativne Pristup

formule.-
direktivnoj funkciji iskaza kao ilokutivnosti usmerenoj prvenstveno
na adresata upu}uje na imperativ kao vode}i gramati~ki oblik ~ija
se semanti~ka struktura podudara sa pragmati~kim uslovima
uspe{nosti ~ina direktiva. Imperativna konstrukcija je implicitno
sredstvo realizacije direktivne funkcije koje se lako transformi{e u
eksplicitnu performativnu formulu putem modelirawa wegovog
ilokutivnog potencijala. S obzirom na ~iwenicu da se implicitne
performativne formule lako transformi{u na osnovu ilokutivnog
potencijala imperativa i pragmati~kog konteksta u eksplicitno-

50
performativne iskaze, takvi konvencionalni iskazi sa imperativom
predstavqaju nepotpune performativne formule, redukovane do
propozicije.
Osobenost implicitno-performativnog iskaza sa direktivnom
funkcijom proisti~e iz sli~nosti intencija prilikom ostvarivawa razli-
~itih tipova direktiva sa razli~itim stepenom ilokutivnog napona.
Upor.

(280) Svakako rezervi{ite mesto u spava}im kolima.

- Molim da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
- Zahtevam da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
- Preporu~ujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
- Savetujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

O~igledno je da je prilikom dekodirawa ilokutivnog ciqa

implicitno-performativnog iskaza sa imperativom kao sredstvom
ostvarivawa direktiva od presudnog zna~aja pragmati~ki kontekst,
kako u obliku konteksta diskursa, tako i u obliku pragmati~kih
presupozicija koje se dekodiraju polaze}i od zajedni~kog repertoara
znawa u~esnika u komunikativnoj situaciji. Ukoliko iz konteksta
diskursa saznajemo da se radi o odre|enom ~inu za koji je
zainteresovan adresat, mo`emo zakqu~iti da je u pitawu ilokutivna
funkcija preporuke ili saveta sa mawim ilokutivnim naponom u
odnosu na molbu i zahtev i, suprotno, ako je za odre|eni ~in
zainteresovano govorno lice, radi se o mawe ili vi{e autoritativnoj
ilokuciji (mawe autoritativnoj ilokuciji ako je u pitawu molba i vi{e
autoritativnoj ako je u pitawu zahtev).

Adhibitivna i prohibitivna atrana direktivne funkcije .- Direktivna

funkcija obuhvata adhibitivni i prohibitivni aspekt. U prvom slu~aju
ilokucija je usmerena na podsticawe adresata da izvr{i neki ~in, dok
je u drugom slu~aju ciq podsticawa u apelu da adresat ne izvr{i
neki ~in ili u da se spre~i wegova realizacija od strane tre}ih lica ili
objektivnih faktora. Kao {to je bilo pomenuto (vidi odeqak Glagolski
vid kao sredtsvo ostvarivawa komunikativne funkcije), u
adhibitivnim iskazima nosilac ilokutivnosti je perfektivni glagol u
imperativnom obliku:

(281) Otvori prozor!

51
U prohibitivnom iskazu odri~ni oblik imperativa imperfektivnog
glagola ili defektni glagol nemoj / nemojmo / nemojte + infinitiv
imperfektivnog glagola ili konstrukcija da + prezent:

(282) Ne otvaraj taj prozor!

(283) Nemoj otvarati taj prozor!
(284) Nemoj da otvara{ taj prozor!

Prohibitivni iskaz sa odri~nim oblikom imperativa

imperfektivnog glagola odlikuje se ve}im stepenom ilokutivnog
napona u odnosu na iskaze sa glagolom nemoj / nemojmo /
nemojte. Iskaz sa defektnim glagolom nemoj i konstrukcijom da +
prezent ima mawi ilokutivni napon u odnosu na konkurentnu
konstrukciju sa glagolskom dopunom u infinitivu. Tako, u okviru
prohibitivnih direktivnih iskaza, polaze}i od kriterijuma ilokutivnog
napona, mo`e da se izdvoji gradacijski niz. Upor. gradaciju
ilokutivnog napona od maweg ka ve}em:

(285) Nemoj da izlazi{ napoqe!

(286) Nemoj izlaziti napoqe!
(287) Ne izlazi napoqe!

(288) Nemojte da prilazite `ivotiwama!

(289) Nemojte prilaziti `ivotiwama!
(290) Ne prilazite `ivotiwama!

Poja~an ilokutivni napon u primerima (287, 290) ogleda se u ~vrstoj

zabrani, dok ubla`avawe ilokutivnog napona u primerima (285, 288)
mo`e da vodi prevo|ewu prohibitivnog direktiva na nivo ilokucije
upozorewa. (vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu
Apelativnost).

Ukoliko se u adhibitivnom iskazu koristi oblik imperfektivnog

glagola, direktivna ilokucija ima jedan od slede}ih dodatnih
aspekata:
- podsticawe na nastavak zapo~ete radwe, npr.

(291) ^itaj daqe!

- nestrpqivost u is~ekivawu realizacije radwe , npr.

52
 (292) Otvaraj ve} jednom!

- iterativnost radwe koja se predla`e, npr.

(293) Peri zube redovno.

Prohibitivni iskaz sa perfektivnim glagolom slabi ilokutivni

napon i prevodi ilokutivnost u ravan upozorewa:

(294) Nemoj da padne{!

(295) Nemoj da slomi{ ovaj cvet!
(296) Ne zaboravi nov~anik!

Napomena. - Izuzetak ~ine dve zapovesti iz Svetog Pisma: Ne ubij! Ne

po`eli ku}e bli`wega..., ali Ne ~ini preqube! Ne kradi!

Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza.- Pomo}u intonacije

isti~emo ve}i ili mawi intenzitet ilokutivnog napona direktivne
funkcije. Poja~ana intonacija karakteri{e ~inove zahteva, naredbe,
zabrane i pretwe:
(297) ^itaj u sebi!
(298) Otvorite!
(299) Ne dirajte ni{ta rukama!
(300) Jo{ jednom mi do|i!

Izgovarawe iskaza (297-300) ustaqenim tonom bez ja~awa

intonacije prevodi wihovu ilokuciju na nemarkirani nivo molbe (297,
298), upozorewa (299), poziva (300).
Pomo}u intonacije realizujemo direktivnu funkciju u iskazima sa
indikativnim glagolskim oblikom 1. lica mno`ine:
(301) Idemo svi!
(302) Di`emo ruke gore!
(303) Trudimo se da dohvatimo pete!

Napomena. - Glagolski oblik indikativa 1. lica mno`ine ustaqeno je

sredstvo realizacije direktivne funkcije davawa kolektivnih uputstava :
(304) ^vrsto zate`emo mi{i}e!
(305) Kolena ne savijamo!
(306) Opu{tamo se polako!

53
Pragmati~ki kontekst direktivnog Ostvarewe direktivne
iskaza.-
funkcije iskaza zasniva se na pragmati~koj presupoziciji da je
situacija koja je tim iskazom ozna~ena hipoteti~na. U osnovi
zajedni~ki preduslov uspe{nosti za sve direktive jeste pravilo "Ni
govorniku, ni slu{aocu nije o~igledno da }e slu{alac izvr{iti odre|eni
~in". Prema tome, svaka situacija sadr`ana u propoziciji direktiva je
hipoteti~na, a odnos govornog lica i adresata prema woj mo`e da se
odredi pomo}u stepena zainteresovanosti za weno ostvarivawe. Npr.
(307) Pozajmi mi ovu disketu.
(308) Rezultate analize dostavite lekaru.
U primeru (307) hipoteti~nost situacije je o~igledna, a u wenoj
uspe{noj realizaciji je zainteresovano samo govorno lice, dok u
primeru (308) adresat je taj od koga zavisi realizacija radwe sadr`ane
u propoziciji iskaza..
Hipoteti~nost situacije na koju upu}uje propozicionalni deo
ilokutivnog iskaza predstavqa osnovno obele`je direktiva. Prilikom
parafrazirawa imperativnih iskaza u eksplicitno-performativne
formule hipoteti~ni deo wihovog sadr`aja izra`ava zavisna klauza:
(309) Pi{i!
(310) Molim te da mi pi{e{.

U propoziciji razvijenog direktiva poznat je argument budu}e

radwe, kao i wen sadr`aj, ali ostaje nepoznata mogu}nost wenog
ostvarivawa. Stepen verovatno}e da }e se ostvariti ono na {ta
upu}uje propozicija direktiva, ili stepen hipoteti~nosti ~ina zavisi od
dva ~inioca - od stepena zainteresovanosti govornog lica za budu}u
radwu, koji se ogleda u intenzivnom podsticawu na delovawe, kao i
od stepena zainteresovanosti adresata za ~in koji treba da ostvari,
{to se dekodira kroz ilokutivnu fleksibilnost poruke. Npr.
(311) Sipajte mi jo{ soka, molim vas.
(312) Izvolite, slu`ite se.

O autoritativnosti podsticawa svedo~e eksplicitni performativ

ili imperativ bez intenzifikatora u~tivosti (najve}i stepen
autoritativnosti ispoqavaju naredbe koje iskqu~uju spojivost sa
intenzifikatorima u~tivosti), dok imperativi sa intenzifikatorom
u~tivosti upu}uju na ilokutivnu fleksibilnost. Npr.
(313) U|ite!
(314) U|ite, molim vas.

54
 Ukoliko autoritativnost odslikava stepen izra`enosti intencije
(zainteresovanosti govornog lica), o~igledna je wena povezanost sa
ilokutivnim naponom.
Na osnovu takve povezanosti mo`emo da izdvojimo direktive
sa visokim stepenom zainteresovanosti govornog lica: naredba,
molba, pitawe, poziv, npr.
(315) Blagoslovite, o~e.
(316) Upoznaj me sa svojim bratom.

i direktivne iskaze sa visokim stepenom zainteresovanosti adresata:

savet, uputstvo, preporuka, upozorewe, npr.
(317) Vodite ra~una o va{oj ishrani.
(318) Vozi pa`qivo!

# Drugi zna~ajan princip pragmati~ke presupozicije direktivne

funkcije je pravilo uspe{nosti, prema kojem adresat direktivne
ilokucije mora biti sposoban da ostvari odre|enu radwu. Ukoliko se
ovaj princip ne ispo{tuje, iskaz postaje neuspe{an ili se direktivna
ilokucija preme{ta na nivo optativnosti (tj. `eqe), npr.
(319) Dohvati mi zvezdu sa neba!
(320) Lepo se provedi!
(321) Po~ivaj u miru!

# Direktivna upotreba glagola koji ozna~avaju radwe koje su

markirane kao negativne, {tetne, agresivne itd., sa stanovi{ta
moralnih normi i dru{tvenih konvencija, mogu}a je samo sa
ilokucijom podstrekivawa ili navijawa:

(322) Osveti mu se.

(323) Udari ga, ja~e!

Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih U nizu

oblika.-
slu~ajeva imperativni oblik glagola gubi svoju direktivnu
ilokutivnost. Ranije je bilo re~i o neophodnosti upotrebe
imperativnog oblika u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu
(vidi odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza). Do
neutralizacije direktivne ilokucije imperativa mo`e do}i i kada su
ispo{tovana pravila uspe{nosti odgovaraju}eg govornog ~ina,
ukoliko do|e do konvencionalizacije imperativnog oblika, odnosno do
wegovog pribli`avawa statusu partikule (re~ce) ili ustaqenog oblika
(frazeologizma).

55
 Partikularizacija imperativa u ve}ini slu~ajeva prouzrokovana
je fati~kom (kontaktnom) funkcijom iskaza ili dela iskaza u kojem se
taj oblik koristi. Radi se o iskazima kao kontaktnim signalima, poput:
zamisli, pazi, vidi, ~ekaj, slu{aj i sl. Npr.
(324) Zamisli, zaboravio sam nov~anik.
(325) Pazi, nisam tako mislio.
(326) ^ekaj, vidi{ li onu palmu?
(327) Slu{aj, da nema{ slu~ajno aspirin?

Napomena. - Fati~ka funkcija je jedna od {est osnovnih funkcija jezika

(prema
R.Jakobsonu), koja odslikava napor govornog lica da prilikom komunikacije
uspostavi i odr`i kontakt sa sagovornikom. Npr. Da, da...; Halo... i sl.

Neki od partikularizovanih imperativa postaju jezi~ka sredstva

realizacije odre|enih tipova ilokutivnosti:
(328)^ekaj da te dohvatim! pretwa
(329)Vidi, vidi, ko nas se setio! iznena|ewe
(330)Recimo, univerzum je lopta. pretpostavka

Frazeologizacija imperativa tako|e neutralizuje direktivnost,

prevode}i ilokutivnu funkciju na drugi komunikativni plan. Npr.
(331) Vidi ti wega! protest
(332)Nemoj mi re}i! iznena|ewe

Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti.- Uporedo sa

imperativom kao gramati~kim jezgrom direktivne komunikativne
funkcije u ciqu realizacije pojedinih tipova direktivne ilokucije koriste
se i druga jezi~ka sredstva. Za razliku od imperativa wihova
upotreba je markirana, tj. ograni~ena je na pojedine tipove iskaza
van kojih pomenuta sredstva gube svoju ilokutivnu snagu. Me|u
alternativnim sredstvima realizacije direktivne ilokucije
najfrekventniji su infinitiv, indikativ 1. lica mno`ine, potencijal
(prete`no od modalnih glagola), konstrukcija da + prezent, pasivni
imperativ i zameni~ki izrazi.

# Infinitiv i indikativ 1. lica mno`ine. - Upotreba infinitiva i

indikativa 1. lica mno`ine u ciqu ostvarivawa direktivne ilokucije
markirana je wihovom preskriptivnom prirodom, odnosno
funkcionisawem u okviru iskaza tipa uputstava, recepata, naredbi,
zabrana i sl.. Npr.
(333) Skuvati krompir u slanoj vodi recept

56
 (334) Isprati lice hladnom vodom
uputstvo
(335) Meso kuvamo sa glavicom crnog luka recept
(336) Di{emo duboko
uputstvo
(337) Svi ostajemo na svojim mestima!
naredba
(338) Ne diramo ni{ta!
zabrana

Izra`avawe ilokutivnosti naredbe i zabrane pomo}u

indikativnog oblika 1. lica mno`ine smawuje ilokutivni napon iskaza,
~ini ga mek{im i prihvatqivijim. To je, verovatno, jedan od razloga
{to se upravo taj oblik naj~e{}e koristi u interakciji tipa "u~iteq -
u~enici":

(339) A sada polako stajemo u red, uzimamo se za ruke i ulazimo u {kolu!

# Potencijal modalnih glagola. - Kao {to je bilo re~eno (vidi

odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza), jedan od osnovnih
pragmati~kih preduslova uspe{nosti direktivne ilokutivnosti je
pretpostavka govornog lica da je adresat sposoban da ostvari odre|
eni ~in. Takva pretpostavka mo`e da bude izra`ena pomo}u oblika
potencijala modalnog glagola, upotrebqenog sa infinitivom
perfektivnog glagola, ili konstrukcijom da + prezent. Npr.
(340) Mogao bi da kupi{ cve}e. predlog
(341) Morao bi da vi{e vremena provodi{ s detetom.
savet

Potencijal modalnog glagola mo`e da funkcioni{e i u okviru

interogativne konstrukcije (potvrdne ili odri~ne). Takva realizacija
direktivne funkcije odlikuje se oslabqenim ilokutivnim naponom i
ve}im stepenom u~tivosti u odnosu na ostale na~ine izra`avawa
istovetne ilokutivnosti. Upor.
(342) Da li biste mogli da mi pomognete? molba
(343) Mogli biste da mi pomognete. molba +
prekoravawe
(344) Pomozite mi. zahtev
(345) Ne bi htela da ostane{? poziv

57
 (346) Ostani!
poziv+naredba

# Konstrukcija da + prezent. - Konstrukciju da+prezent

mo`emo smatrati redukovanom varijantom eksplicitne
performativne formule sa modalnim glagolom. Upor.
(347) Savetujem ti da dobro razmisli{! Pg + Prop
Da dobro razmisli{! Prop

Ilokutivni napon direktivnosti u takvom iskazu odlikuje se ve}im

intenzitetom, {to doprinosi pomerawu ilokutivnosti u pravcu ve}e
autoritativnosti Upor.

(348) Mora{ da se lepo pona{a{.

Da se lepo pona{a{!

(349) Treba da se zameni sijalica.

Da se zameni sijalica!

(350) @elim da dovede{ roditeqe u {kolu.

Da dovede{ roditeqe u {kolu!

Napomena. - Konvencionalizovana formula Da si mi `iv i zdrav!

predstavqa redukovanu propoziciju eksplicitne performativne formule sa
performativom `elim. U savremenoj upotrebi ovog iskaza direktivnu
ilokuciju potiskuje ekspresivna.

Interogativna konstrukcija iskaza, kao i u svim ostalim

slu~ajevima, neutralizuje poja~ani ilokutivni napon, izjedna~uje ga
sa nemarkiranom konstrukcijom sa upitnom re~i. [ta vi{e, u
interogativnom iskazu konstrukcija da + prezent je nosilac dodatnog
ilokutivnog aspekta nesigurnosti, po ~emu je taj iskaz blizak
interogativnoj konstrukciji sa potencijalom. Upor.
(351) Da idem?
Da li bih mogla da idem?
Da li smem da idem?

Takva, samostalna upotreba konstrukcije da + prezent ~e{}a

je u usmenom diskursu. U pisanom diskursu ona se prete`no javqa u
okviru pro{irenog interogativnog iskaza (posebno u privatnoj
prepisci). Npr.
(352) Da te vodim ku}i?

58
 (353) [ta da radim? Da pitam nekog lekara za savet?

# Pasivni imperativ. - Direktivni iskaz sa pasivnom

imperativnom konstrukcijom obuhvata imperativ glagola biti u 2.
licu jednine i pasivni particip. Npr.
(354) Budi spreman za pet minuta
Spremi se za pet minuta

(355) Budi miran!

Smiri se!

(356) Budi sabran.

Saberi se.

(357) Budi zadovoqan malim.

Zadovoqi se malim.

Takva konstrukcija uporedo sa direktivno{}u realizuje intenciju

pri`eqkivawa koja je implicirana u svim direktivnim iskazima, ali
konstrukcija budi + pasivni particip posebno nagla{ava taj aspekt
ilokutivnosti. Dodatna intencija pri`eqkivawa u ovom slu~aju
omogu}ava transpoziciju direktivnog iskaza u ekspresivnu
frazeolo{ku formulu sa potisnutom direktivno{}u. Npr.
(358) Budite mi pozdravqeni! (kolokvijalno)
(359) Budi mi dobro!

# Modelirawe imperativne paradigme. - Nepotpuna

imperativna paradigma (ograni~ena oblicima 1. lica jednine i 1. ili 2.
lica mno`ine) mo`e da se modelira u punu paradigmu pomo}u
analiti~kih sredstava, ali i putem upotrebe pronominalne
konstrukcije.
U ciqu izra`avawa direktivne funkcije u odnosu na 3. lice
jednine i mno`ine upotrebqava se imperativna re~ca neka i
odgovaraju}i oblik prezenta. Npr.
(360) Neka do|e sutra kod mene.
(361) Neka u|u.
(362) Neka izlo`i to napismeno.

Sa stanovi{ta raspodele funkcija u govornoj situaciji u takvim

slu~ajevima u pitawu je posredno anga`ovawe adresata u
ostvarivawu intencije govornog lica. Ukoliko tre}e lice nije prisutno

59
u govornoj situaciji, adresat vr{i ulogu posrednika u sprovo|ewu
ilokutivnosti. Da bi zadovoqio intenciju govornog lica adresat mora
da izvr{i svoj deo posla, tj. da prenese poruku, a ukoliko je on
zainteresovan za ostvarivawe hipoteti~nog ~ina, adresat treba i da
ubedi tre}e lice u neophodnost sprovo|ewa voqe govornog lica. Ako
adresat ne izvr{i svoju funkciju posrednika, pragmati~ki kontekst
situacije pogoduje tome da direktivni ~in bude neuspe{an.
Ukoliko je tre}e lice prisutno u govornoj situaciji, ono postaje
adresat direktivne ilokutivnosti. Obra}awe adresatu u tre}em licu
izazvano je pragmati~kim faktorima polarne prirode: ili izuzetnim
po{tovawem, ili nepo{tovawem, odnosno ispoqavawem
superiornosti. Upor.
(363) Neka gospodin izabere
(364) Neka gospo|a ne vi~e!
(365) Neka svi iza|u!

Modelirawe imperativne paradigme za 1. lice jednine pomo}u

konstrukcije neka (nek) + prezentski oblik glagola tipi~no je prilikom
realizacije autoilokutivnog ~ina rezignacije:
(366) Neka crknem!
(367) Nek sam proklet!

U odre|enom pragmati~kom kontekstu takvi iskazi mogu da

ostvare komisivnu funkciju kletve.

# Iskazi sa modeliranim imperativom za 1. lica jednine

uop{teno-ilokutivnu funkciju dobijaju u ~inu izricawa pretpostavke.
Upor.
(368) Neka sam sutra u pet u Beogradu
Pretpostavi da sam sutra u pet u Beogradu.

# Modelirawe imperativne paradigme za 3. lice mogu}e je i

pomo}u konstrukcije sa zamenicama svako, niko, neko. Upotreba
iskaza sa pomenutim zamenicama podrazumeva podudarawe
adresata sa tre}im licem, ali za razliku od funkcionisawa iskaza sa
neka + prezentski oblik u 3. licu, upu}enog konkretnom adresatu -
upotreba takvog iskaza nije markirana. Zameni~ke konstrukcije sa
direktivnom funkcijom odlikuju se mawim stepenom ilokutivnog
napona u odnosu na odgovaraju}e iskaze sa imperativom 2. lica.
Upor.
(369) Svako sprema za sobom!

60
 Svi spremite za sobom!

(370) Niko ne odlazi!

Ostanite svi!

(371) Ho}e li neko da otvori!

Otvorite!

Ilokutivnost tipa molbe i zahteva.- Pore|ewe pragmati~kog

konteksta realizacije direktivnih funkcija molbe i zahteva pokazuje
da se uslovi uspe{nosti oba govorna ~ina skoro u potpunosti
podudaraju:
1. Govorno lice zna da je adresat u stawu da izvr{i odre|eni
~in.
2. Govorno lice je zainteresovano da adresat izvr{i odre|eni
~in.
3. Adresat ne zna da je govorno lice zainteresovano za odre|
eni ~in.
4. Adresat ne}e da izvr{i odre|eni ~in ukoliko nije motivisan.
5. Govorno lice izri~e iskaz kako bi istaklo svoju
zainteresovanost za odre|eni ~in.

Razlika izme|u ilokutivnosti molbe i zahteva sastoji se u na~inu

realizacije ~etvrtog i petog ~inioca pragmati~ke strukture
navedenih direktiva. Ve}a motivisanost adresata je pokazateq
zahteva, a mawa motivisanost adresata je indikator molbe. Ukoliko
je izra`avawe zainteresovanosti govornog lica za odre|eni ~in
kategori~no, u pitawu je zahtev, a ukoliko takva kategori~nost
izostaje, u pitawu je molba.
Navedena pragmati~ka eksplikacija ide u prilog pretpostavci
da su funkcije molbe i zahteva zapravo izjedna~ene imaju}i u oba
konkretna slu~aja isti pragmati~ki kontekst i razlikuju}i se
stepenom ilokutivnog napona, koji je ekspliciran u odgovaraju}em
performativnom glagolu molim ili zahtevam. U implicitno-
performativnim iskazima ilokutivni napon se izjedna~ava, zato u bilo
kojem slu~aju mo`emo govoriti o ilokutivnosti molbe sa elementima
zahteva ili funkciji zahteva uobli~enog kao molba. Upor.
(372) Redovno izvr{avajte svoje obaveze!
(373) Vratite, molim vas, moj novac!

61
 # Eksplicitna performativna formula sa glagolom molim jedno
je od najfrekventnijih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije
molbe, ali i zahteva (recimo, institucionalizovani zahtev), kako u
usmenom tako i pisanom diskursu. Takva eksplicitna performativna
formula obuhvata propoziciju izra`enu konstrukcijom da + prezent.
Npr.
(374) Molim vas da odete na sastanak.

Redukovani oblik eksplicitne performativne formule koji se

sastoji samo od performativa molim funkcioni{e u iskazu sa
direktivnom ilokucijom "ponoviti prethodni iskaz":

(375) Molim da ponovite.

(376) Molim.

U odre|enom pragmati~kom kontekstu takav redukovani iskaz

ima ilokuciju prekoravawa, pretwe, ali i autoilokutivnu funkciju ~u|
ewa. Upor.
(377) Molim? Kako se usu|ujete!
(378) Molim! Ponovi to jo{ jednom!
(379) Molim! Zar je to mogu}e!

O iskazima sa redukovanom propozicijom bilo je re~i ranije (v.

infinitiv i indikativ 1 l. mn.; konstrukcija da + prezent). U okviru
direktivne funkcije molbe mogu}e su samo redukovane propozicije u
interogativnoj konstrukciji, dok je izjavni oblik tipi~an za
autoritativnije ~inove. Upor.
(380) Da po|e{ i ti sa mnom?
Molim da po|e{ i ti sa mnom

(381) Da po|e{ i ti sa mnom!

Zahtevam da po|e{ i ti sa mnom

Performativ molim mo`e da poprimi oblik potencijala I ili futura

I molio bih / zamolio bih, moli}u, kao i da se modalno modifikuje
pomo}u uvo|ewa modalnog glagola hteti / `eleti u odgovaraju}em
obliku koji upravqa infinitivom performativa moliti / zamoliti. Takve
modifikacije doprinose slabqewu ilokutivnog napona molbe i
stvarawu utiska nenametqivosti i u~tivosti. Npr.
(382) Zamolila bih te da do|e{ u pet.
(383) Moli}u te da mi sa javi{.
(384) Hteo sam vas zamoliti za ovo.

62
 (385) Hteo bih da vas zamolim, ako je ikako mogu}e, ...

Performativ molim mo`e da funkcioni{e i kao intenzifikator

u~tivosti uz imperativ ili u iskazu bez glagola. U tom slu~aju
wegova je ilokutivnost desemantizovana {to potvr|uje ~iwenica da
kao takav funkcioni{e u okviru ostvarivawa funkcije izviwewa,
pitawa, zahteva i sl. Upor.
(386) Po{aqi mi, molim te, sliku
(387) Izvini, molim te, {to nisam do{la
(388) Koliko je sati, molim vas?
(389) Ti{ina, molim!

# Tematizacija hipoteti~nosti ~ina koji predstavqa predmet

molbe ostvaruje se upotrebom modalnih glagola hteti, mo}i, smeti u
direktivnom iskazu. Upravo ti modalni glagoli izra`avaju pragmati~ki
uslov uspe{nosti ~ina molbe: realizacija budu}eg ~ina zavisi od
toga da li adresat `eli, mo`e ili sme da ga ostvari. Zbog toga su
takve konstrukcije sa modalnim glagolima vrlo ~este. Npr.
(390) Ho}e{ li da mi ovo pridr`i{?
(391) Mo`ete li da mi dodate prtqag?
(392) Sme{ li da iza|e{ napoqe?

Oblik potencijala modalnih glagola u interogativnoj konstrukciji

umawuje ilokutivni napon iskaza, ~ini molbu nenametqivom. Npr.
(393) Da li biste mogli da pomerite ~asove?
(394) Ako biste hteli da se zamenite sa mnom?

Odri~no-upitna konstrukcija sa modalnim glagolom ja~a

ilokutivni napon, ~ini iskaz familijarnijim. Npr.
(395) Ne biste li mogli da pomerite ~asove?
(396) Ne bi li to htela da ponovi{?

# Sredstva za poja~avawe u~tivosti poput najlep{e, u~tivo

koji prate performativ molim u pismenom, ali i u usmenom diskursu
smawuju ilokutivni napon iskaza. U pismenim molbama sa wima se
izjedna~uju frazeolo{ke konstrukcije poput bi}u / bio bih zahvalan
(ako u~inite ono {to tra`im) ili imam ~ast da tra`im od vas i sl.
Iskazi sa takvim kompleksima pored toga {to podsti~u adresata da
ne{to u~ini stvaraju i izuzetno prijatnu atmosferu za interakciju, tj.
vr{e funkciju svojstvenu ekspresivima, od kojih preuzimaju

63
intenzifikatore (npr. imam ~ast), kao i najobi~nija sredstva
iskazivawa u~tivosti (npr. predikativ zahvalan). Upor..
(397) Najlep{e molim da mi po{aqete kwigu.
(398) Bio bih Vam zahvalan za nove priloge.
(399) Imam ~ast da tra`im u ime svih Va{ pristanak.

Konvencionalizovane formule poput budite qubazni +

imperativ, da li biste bili qubazni da + prezent, iako spadaju u
intenzifikatore u~tivosti, ne umawuju ilokutivni potencijal iskaza, a
ponekad ga, uz odgovaraju}u intonaciju, i poja~avaju. Ilokutivnost
takvog iskaza mo`emo tuma~iti kao qubazni zahtev. Upor.
(400) Budite qubazni, potpi{ite se ovde.
(401) Da li biste bili qubazni da se ovde potpi{ete.

# Interogativne konstrukcije kao sredstvo realizacije

indirektnog ~ina molbe frekventnije su u usmenom diskursu u
odnosu na pismeni. U takvim iskazima funkcioni{u glagolski oblici
prezenta, futura I, i potencijala uz partikulu mo`da ili performativ
molim kao intenzifikator ilokutivnosti. Npr.:
(402) Da li bi do{la sutra?
(403) Do}i }e{, zar ne?
(404) Da li bi mo`da oti{la u radwu?
(405) Ima{ li upaqa~?
Iskazi koji imaju oblik interogativne ili afirmativne konstrukcije sa
oblikom potencijala mogu se sresti i u pisanom diskursu:
(406) Da li biste mi dopustili da ja to uradim?
(407) Na{li biste vremena da svratite do mene.

Odri~no-interogativne konstrukcije imaju vrednost imperativa, a

ne odri~nog iskaza, dok odri~no-izjavni iskazi sa upitnom
intonacijom zadr`avaju svoje odri~no zna~ewe u funkciji molbe:
(408) Ne biste li to sa~uvali za mene? Sa~uvajte to za mene.
(409) Ne}ete mi zameriti? Ne zamerite
mi.

Ilokutivnost tipa predloga i preporuke. -Ukoliko

je osnovna
ilokutivnost ~inova pitawa, molbe i zahteva animirawe
sagovornika na ~in (verbalni ili akcioni) koji je u interesu govornog
lica, ilokutivna funkcija predloga i preporuke mo`e da se odredi
kao animirawe sagovornika na ~in koji je u interesu sagovornika.

64
Navedena intencija le`i tako|e u osnovi drugih direktiva, poput
saveta, poziva, ponude, uputstva, upozorewa i sl.
Predlog se ~esto izjedna~uje sa savetom i preporukom, ako
se radi o istoj intenciji koja se mo`e razlikovati samo prema
eksplicitnim performativima. Ukoliko je u pitawu upotreba
implicitne performativne formule sa imperativom, ilokutivna
diferencijacija se neutrali{e. Npr.

Predla`em
Savetujem (410) Uradi to na lak{i na~in.
Preporu~ujem

Imperativna konstrukcija kao implicitno-performativni iskaz

predstavqa kontekstualni govorni ~in koji samo u odre|enom
kontekstu prestaje da bude poliilokutivan.
Navedeni primer mo`e da se modelira i u iskazu kojim se
ostvaruje fynkcije molbe ili zahteva, ali se u tom slu~aju mewa
wegova semanti~ka struktura - nagla{ava se zainteresovanost
govornog lica za budu}i ~in: Uradi to na lak{i na~in (jer meni to iz
nekog razloga odgovara). Govorno lice mo`e da bude
zainteresovano i prilikom izricawa intencije tipa predloga, saveta,
preporuke i sl., ali je wegov interes u tom slu~aju potisnut ili
prikriven, kako sagovornik ne bi posumwao u iskrenost pobu|
ivawa.
Izme|u govornih ~inova predloga, saveta, preporuke,
ponude, poziva, instrukcije i upozorewa postoji gradacija prema
kriterijumu zainteresovanosti govornog lica i sagovornika. Kod
intencije predloga stepen zainteresovanosti govornog lica mo`e da
bude izjedna~en sa stepenom zainteresovanosti sagovornika ili
~ak ve}i od wega. Zato je predlog hipoteti~an - mo`e, ali ne mora
da se ostvari. Npr.

(411) Da se odmorimo malo.

(412) [to ti ne bi oti{ao po dete?

Uputstvo i upozorewe odlikuju se maksimalnom

zainteresovano{}u sagovornika, tj. wihova se intencija dovodi u
vezu sa budu}im ~inom koji je preduslov uspe{nog delovawa
sagovornika u celini. Npr.

(413) Po{aqite ra~une na na{u adresu.

65
 (414) Ne skre}ite pri velikoj brzini.

# Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova razmatrane

grupe mo`e se predstaviti pomo}u skupa slede}ih pravila:
1) Govorno lice predvi|a budu}u akciju
2) Govorno lice smatra da }e budu}a akcija biti u interesu
sagovornika
3) Govorno lice nije zainteresovano za budu}u akciju
sagovornika ili ne isti~e svoju zainteresovanost
4) Govorno lice `eli da stimuli{e sagovornika za budu}i ~in
5) Govorno lice preuzima obavezu u odnosu na predvi|awe
da je budu}i ~in u interesu sagovornika i spremno je da
snosi posledice ukoliko se predvi|awe ne ostvari (u slu~aju
poziva, ponude, preporuke i sl.)

Podudarawe elemenata semanti~ko-pragmati~ke strukture

analiziranih ~inova je osnovni uzrok sli~nosti wihove ilokutivnosti.
Recimo, ~in poziva mo`e da se smatra konkretni ostvarewem
~ina predloga za koji su uglavnom podjednako zainteresovana
oba u~esnika govorne situacije (izuzev institucionalizovanog
poziva u sud i sl. koji se grani~i sa zahtevom). Ilokutivna struktura
poziva obuhvata obavezu govornog lica da }e ne{to u~initi u
korist adresata. Po tom je osnovu poziv veoma blizak ponudi itd.
Razlika izme|u pojedina~nih intencija je zasnovana na ve}oj ili
mawoj autoritativnosti iskaza (predlog - najmawa, upozorewe -
najve}a) koja uslovqava ilokutivni napon iskaza, kao i na
razlikama u vezi sa faktorom adresata i referencijalnosti.

# S obzirom da pragmati~ka struktura analiziranih ~inova

predvi|a delovawe kako govornog lica, tako i adresata, ve}ina wih
su uop{teno-ilokutivni. Delovawe govornog lica se o~itava u
isticawu wegovog autoriteta kao osnovnog stimula za animirawe
adresata (savet, preporuka, instrukcija, upozorewe), ono bi moglo
da se parafrazira Na tvom mestu ja bih postupio ovako. Npr.
(415) Obuci zelenu haqinu. savet
(416) Ovo je specijalitet ku}e. preporuka
(417) O~isti greja~ od kamenca. uputstvo
(418) Tako mo`e{ da se ope~e{. upozorewe

66
Spremnost na budu}i akcioni ~in je deo delovawa govornog lica
prilikom izricawa poziva i ponude. Npr.
(419) ^ekam te u sedam. poziv
(420) Uzmi moje patike. ponuda

Prilikom izricawa predloga akcioni ~in govornog lica ne

predstavqa neophodan sastavni deo ilokucije, {to zna~i da se radi
o ilokutivnom ~inu. Npr.
(421) Poku{aj ponovo.

Kako je bilo istaknuto ranije, ~inovi poziva, preporuke,

ponude, uputstva i upozorewa mogu da budu neodre|eno-
ilokutivni, tj. wihova ilokutivnost je usmerena na neodre|enog
adresata. Funkcije poziva, prepororuke i ponude su neodre|eno-
ilokutivne u sastavu makro~ina reklame. Npr.
(422) Dobrodo{li u Narodno pozori{te!
(423) Najboqe je - BIP pivo.
(424) Najni`e cene name{taja.

S obzirom da se u ve}ini ~inova tipa predloga i preporuke

radi o isticawu autoriteta govornog lica u ciqu animirawa
sagovornika na budu}i ~in, u pitawu je modelirawe subjektivnog
denotativnog prostora referenta. Radi se o nastojawu govornog
lica da sagovornik smesti referent u iste subjektivne koordinate.
Npr. prilikom izricawa saveta Potrebna ti je mala crna haqina, govorno
lice polazi od svog li~nog iskustva da je pomenuti predmet
garderobe veoma koristan, jer mo`e da se koristi u mnogim
prilikama, dakle identifikuje referent u subjektivnom denotativnom
prostoru i modelira koordinate wegovog vrednovawa u svesti
sagovornika.
Kao i svi direktivi, analizirani govorni ~inovi tipa predloga i
preporuke spadaju u tip funkcija koje zahtevaju modelirawe
objektivnih denotativnih koordinata referenta. Od sagovornika se
o~ekuje da promeni koordinate referenta u skladu sa intencijom
govornog lica. Npr.
(425) Ponesi na ekskurziju neku dru{tvenu igru.

# Ilokutivne funkcije srpskih performativa predla`em,

savetujem

67
preporu~ujem, pozivam, nudim, upozoravam odlikuju se
konkretnom intencijom koja se ne mora dekodirati polaze}i od
konteksta govorne situacije. Ova ~iwenica ukazuje na u`i
ilokutivni potencijal razmatranih performativa u srpskom jeziku u
pore|ewu sa odgovaraju}im pojavama u drugim jezicima (upor.
rusko predlaga - performativ za predlog i ponudu, sovetu -
performativ za savet, preporuku i sl.).

Eksplicitne performativne formule kao sredstvo realizacije

navedenih funkcija koriste se u slede}im slu~ajevima:
- kada se radi o pisanom diskursu, npr.

(426) Predla`em grb grada umesto petokrake. (Demokratija)

(427) Preporu~ujem suvomesnate proizvode vlastite proizvodwe.
(428) Pozivamo te od vog srca da bude{ na{ gost u Palanci.
(429) Nudimo ~itaocima popust od 20%.
(430) Upozoravamo na opasnost od pasa-lutalica.

- kada se performativi koriste kao sredstvo informativnog

ja~awa, rematizacije ilokucije, npr.

(431) Predla`em slede}i plan.

(432) Preporu~ujem drugo vino.
(433) Pozivam te.
(434) Nudim prijateqstvo.

-kada se radi o institucionalizovanim dokumentima,

poput preporuke i poziva, npr.

(435) Svesrdno preporu~ujem ovaj ~lanak za najnoviju svesku

Zbornika.
(436) Pozivam u goste na 30 dana svog prijateqa.

Napomena: - Ne postoji eksplicitni performativni oblik za ilokutivnu

funkciju uputstva.

Ponekad upotreba eksplicitnog performativa ne ukazuje

na
intenciju koja proisti~e iz wegove osobine autonominacije
govornog ~ina, ve} na drugu ilokutivnost koju dekodiramo
polaze}i od na{eg poznavawa repertoara ustaqenih formula. Ova

68
~iwenica je uzrokovana pomenutom blisko{}u semanti~ke
strukture razmatranih funkcija. Npr.

(437) Nudim ti najboqi provod. poziv

(438) Predla`emo saradwu. ponuda

Performativ savetujem razlikuje se od ostalih performativa

razmatrane grupe po tome {to se ne spaja sa drugim
argumentom u obliku imenice. Posle wega obi~no sledi dopunska
konstrukcija. Upor.
Savetujem odmor.
(439) Savetujem da se odmorite.

Upotreba performativa u kondicionalu, kao i transformacija u

bezli~ni oblik ili oblik 3. lica jednine uz ~uvawe ekviakcionalnosti
iskaza smawuje ilokutivni napon odgovaraju}ih funkcija. Npr.
(440) Predlo`io bih slede}e ta~ke dnevnog reda.
(441) Upozorio bih na posledice.
(442) Pozivaju se advokati Beograda.
(443) Doma}in Slave poziva sve ~lanove Udru`ewa.
(444) Va{ izdava~ godine preporu~uje.

Napomena: - Upotreba kondicionala navedenih performativa mo`e da

pomeri wihovu ilokutivnost u pravcu predloga. Zapravo pad ilokutivnog
napona, ~iji je formalni pokazateq oblik kondicionala, vodi smawewu
autoritativnosti iskaza, a kao {to je bilo napomenuto, predlog se odlikuje
najmawom autoritativno{}u u odnosu na ostale funkcije analiziranog tipa.
Npr.
(445) Pozivam u goste svog prijateqa... poziv
(446) Pozvala bih u goste svog prijateqa. (ako se sla`ete)
predlog

# U usmenom diskursu performativi iz navedene grupe retko

se
leksikalizuju. U ve}ini slu~ajeva umesto wih upotrebqavaju se
implicitna sredstva - imperativi, ~iji se ilokutivni ciq dekodira u
kontekstu govorne situacije. Npr.
savet
(447) Ponesi ki{obran predlog
preporuka
uputstvo
upozorewe

69
 Imperativna konstrukcija mo`e biti poja~ana partikulama
hajde/hajdemo, daj/dajte. Npr.

(448) Hajdemo, idemo jo{ jednom. poziv

(449) Daj, zaboravi te gluposti. savet

Imperativne partikule modeliraju neophodnu ilokutivnost i u

iskazima bez glagola. Npr.

(450) Hajde u biskop. poziv

(451) Daj, dosta je bilo. predlog
(452) Nemoj da si lud. savet
(453) Nemojte tako ~esto da ve`bate. upozorewe

Osim imperativne konstrukcije za izra`avawe ilokutivnosti iz

razmatrane grupe koriste se izjavni iskazi sa glagolima u jednom
od li~no-vremenskih oblika uz upotrebu modalnih glagola mo}i,
morati, trebati, kao i partikule mo`da i sl.

(454) Sutra imamo proslavu. poziv

(455) Mo`da bi poku{ao ponovo. predlog
(456) Mo`e{ da skrati{ kosu. savet
(457) Morate da je kupite. ponuda
(458) Treba dodati malo cimeta. uputstvo
(459) Morate paziti na ishranu. upozorewe

O~igledno je da se admirativna modalnost, izra`ena

glagolima
trebati i morati, ~e{}e sre}e u iskazima sa ja~im ilokutivnim
naponom, tj. u upozorewima i uputstvima. U predlozima,
pozivima, savetima i ponudama takva se modalnost pomera u
drugi plan. Iako se mogu koristiti ista sredstva, wihova su{tina ne
shvata se bukvalno. Npr.

(460) Mora{ da je zaboravi{. (ne mora{, ali tako je boqe)

(461) Treba saslu{ati obe strane. (to je samo predlog)
(462) Mora{ svratiti kod mene. (ne mogu te naterati, ali te pozivam)
(463) Morate probati ovu tortu. (ne morate, ali je ukusna)

70
 Kao {to je bilo ranije napomenuto, za relizaciju uputstava i
upozorewa posebno su podesne infinitivne konstrukcije, {to
ukazuje na admirativni karakter wihove upotrebe. Npr.
(464) Pratiti daqa uputstva.
(465) Voziti pa`qivo!

Interogativne konstrukcije sa modalnim glagolom hteti ili bez

wega, sa negacijom ili bez we, tako|e su jedno od najfrekventnijih
sredstava za izra`avawe predloga, poziva i ponude. Re|e su kao
iskazi upozorewa, a za uputstvo nisu podesne. Npr.

(466) Da krenem prva? predlog

(467) Ho}e{ u {etwu? poziv
(468) Ne}e{ jo{ jedno par~e? ponuda
(469) Zar si zaboravio kako se to zavr{ilo? upozorewe

Ilokutivnost pretwe - veoma je sli~na komunikativnoj funkciji

upozorewa, s tom su{tinskom razlikom da govorno lice deluje
iskqu~ivo u svom interesu i, u slu~aju odbijawa sagovornika da
sara|uje, ukazuje na mere koje }e li~no preduzeti kako bi kaznio
adresata. Dakle semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova
upozorewa i pretwe razlikuju se u slede}em:
- Prilikom izricawa upozorewa govorno lice izri~e iskaz
kako bi podstakao sagovornika da deluje iskqu~ivo u
svom interesu, {to zna~i da se takva ilokucija odlikuje
velikim stepenom zainteresovanosti sagovornika. Npr.
(470) Pazi, vrelo je !

- Prilikom izricawa pretwe govorno lice podsti~e adresata

da deluje u svom li~nom (govornog lica) interesu, {to
zna~i da je komunikativnoj funkciji pretwe svojstven
visoki stepen zainteresovanosti govornog lica. Npr.
(471) Tu`i}u te zbog ove {tete!

- Upozorewe se veoma ~esto realizuje u iskazima sa

neodre|enom ilokutivno{}u (adresat je nepoznat), dok se
pretwa upu}uje iskqu~ivo poznatom sagovorniku. Npr.
(472) Opasnost na putu!
(473) Glavu }u ti razbiti!

71
 Napomena: - ovde se ne uzimaju u obzir uop{tene pretwe lica u afektu
i sl. Npr.
(474) Sve }u vas pobiti!

- Upozorewe i pretwa su uop{teno-ilokutivni ~inovi, tj.

zahtevaju zajedni~ku akciju govornog lica i sagovornika,
ali se u prvom slu~aju obaveza govornog lica sastoji u
preuzimawu odgovornosti za istinitost iskaza, dok se
prilikom izricawa pretwe govorno lice obavezuje da
preduzme sankcije protiv sagovornika. Npr:
(475) Upozoravamo na opasnost od izlivawa reka.
(476) Svima }u to da ispri~am!

- Upozorewe i pretwa se odlikuju maksimalnim

ilokutivnim naponom, ali upozorewe obi~no spada u
u~tivi oblik komunikacije, dok su pretwe naj~e{}e grube
i primitivne. Npr.
(477) Slede}i put ide{ kod direktora!
(478) Sve }u ti gume probu{iti!

# S obzirom da semanti~ko-pragmati~ka struktura pretwe

odslikava uzro~no-posledi~nu vezu izme|u ~ina i wegovih
posledica, iskaz u kojem se ostvaruje pretwa mo`e da sadr`i
izra`avawe uslova pretwe ili samih sankcija. Iskaz koji sadr`i uslov
za ostvarewe pretwe naj~e{}e je imperativnog tipa, i ~esto je
poja~an partikulom samo ili veznikom da.

(479) Ponovi to opet!

(480) Samo mu pri|i!
(481) Samo se vrati opet kasno!
(482) Ajde, udari!
(483) Da se gubi{ odavde!

Iskazi koji sadr`e uslov za realizaciju pretwe tako|e mogu biti

prohibitivni sa negacijom. Npr.

(484) Da se nisi usudio!

(485) Da se to nije ponovilo!
(486) Da nisi rekao mami!

72
Drugi tip iskaza obi~no sadr`i glagol u futuru koji slu`i za
deskripciju same pretwe. Wihov sadr`aj zavisi iskqu~ivo od
uobraziqe i leksi~kog fonda govornog lica. Npr.
(487) Razbi}u te kao zve~ku!
(488) Tu`i}u te majci!
(489) Krv }e{ mi propquvati!

Ponekad pretwa mo`e biti iskazana istim jezi~kim sredstvima, kao

i upozorewe. U tom se slu~ju prilikom dekodirawa ilokutivnosti
polazi od navedenih razlika u semanti~ko-pragmati~koj strukturi
ovih govornih ~inova. Npr.

(mo`e{ da na{kodi{ sebi) upozorewe

(490) Pazi {ta radi{!
(mo`e{ da na{kodi{ meni) pretwa

(posle }e ti ne{to na{koditi) upozorewe

(491) Posledwa opomena!
(posle }u ti ja na{koditi) pretwa

KOMISIVNI ISKAZI

Ilokucitivnost komisiva.- Komisivni iskazi ukazuju na nameru

govornog lica da saop{ti sagovorniku da }e u budu}nosti ispuniti
wegova o~ekivawa ili da }e izvr{iti ne{to u wegovu korist. Od
svih ostalih iskaza komisivni se razlikuju po tome da su izri~ito
uop{teno-ilokutivni, tj. podrazumevaju kako delovawe govornog
lica, tako i sagovornika - govorno lice }e izvr{iti pretpostavqeni
~in (ili }e se uzdr`ati od nekog ~ina), dok sagovornik prihvata
wegovo uveravawe kao validan dokaz iskrenosti sagovornika.
Po svojoj ilokutivnosti komisivni iskaz mo`e da se uporedi sa
direktivnim iskazom koji sadr`i pretwu. Razlika je u tome da u
prvom slu~aju govorno lice uverava da }e ne{to u~initi na {tetu
sagovornika, dok u drugom - u wegovom interesu. Izri~u}i
komisivni iskaz govorno lice veruje da }e sadr`aj propozicije biti u

73
interesu sagovornika ili u skladu sa wegovim ranijim zahtevima
upu}enim govornom licu.
Referencija se u takvom iskazu prete`no vr{i u vezi sa
govornim licem, tj. ono je ekstralingvisti~ki objekat u funkciji teme
saop{tewa. Komisivni iskaz pretpostavqa postojawe ranijeg
iskustva sagovornika u vezi sa sadr`ajem iskaza, a modelirawe
denotativnog prostora referenta kre}e se u pravcu wegovog
pozitivnog ocewivawa od strane adresata. Npr.
(492) Ne}u vi{e da pu{im.
(493) Od sutra sam novi ~ovek.
(494) Vrati}u ti dug od prve plate.

# U funkciji realizacije komisivnih iskaza naj~e{}e se koriste

izjavne re~enice koje sadr`e opis budu}e radwe govornog lica ili
eventualnog suzdr`avawa od nekog ~ina, formalno izra`enu
glagolom u futuru. Npr.
(495) Do}i }u sutra.
(496) Zavr{i}u posao do petka.
(497) Pokloni}u ti za ro|endan bicikl.
(498) Ne}u te prevariti.

Komisivni iskaz mo`e biti poja~an intenzifikatorom poput

priloga sigurno, uvek, nikada, kao i i frazeolo{kim izrazima ~asna
re~, majke mi i sl. Npr.
(499) Sigurno }u ti pomo}i.
(500) Ne}u nikada vi{e da pijem.
(501) Uvek }u te voleti.
(502) Done}u ti disk - ~asna re~.
(503) Sti}i }u na vreme, majke mi!

Eksplicitne performativne formule koriste se u funkciji

ostvarewa komisiva samo u slo`enim re~enicama ili samostalno,
bez propozicije - ukoliko je sadr`aj obligacije izlo`en u prethodnom
ili narednom iskazu. Npr.
(504) Brinu}u o tvojoj deci. Obe}avam.
(505) Ne}u te vi{e lagati. Kunem se.
(506) Dajem re~. Uvek }u postupati u skladu sa Bo`jim i qudskim
zakonima.

Eksplicitni performativ garantujem mo`e da se upotrebi i u

prostoj re~enici sa direktnom dopunom. Npr.
(507) Garantujem kvalitetnu i brzu uslugu.

74
 Od komisivnih iskaza treba razlikovati autoilokutivne iskaze u
kojima se adresat podudara sa samim govornim licem.
Pretpostavqeni ~in ili suzdr`avawe od takvog u
pseudokomisivnom iskazu je u skladu sa interesima samog
govornog lica ili odslikava wegovu rezignaciju, bes i druga
emotivna stawa. Npr.
(508) Od sutra po~iwem dijetu.
(509) Ne}u vi{e da budem dobar i lud.
(510) Ne}u vi{e nikom ni{ta da obe}avam.

INTEROGATIVNI ISKAZI

Ilokutivnost interogativnosti. - Prema osnovnoj ilokutivnoj

funkciji interogativnog iskaza - animirawe sagovornika na ~in
pru`awa odgovaraju}e informacije mo`emo svrstati pitawa u
direktive (o interogativnim iskazima vidi tako|e odeqak
Interogativnost u poglavqu Apelativnost). Semanti~ko-
pragmati~ku strukturu ovog iskaza mo`emo da ekspliciramo na
slede}i na~in:
- govorno lice nema informaciju koja je neophodna kako
bi se upotpunila propozicija interogativnog iskaza;
- govorno lice u odre|enom trenutku smatra da wegov
sagovornik mo`e da mu pru`i neophodnu informaciju;
- govorno lice verbalnim delovawem podsti~e
sagovornika na ~in pru`awa informacije ili na neki akcioni
~in.

Tre}a od navedenih karakteristika ukazuje na to da

interogativni
iskaz mo`e da izra`ava ilokutivnost pitawa, ali i istovremeno
molbe, predloga, ponude i sl. Radi se o dva razli~ita tipa
interogativnog iskaza, prvi je monofunkcionalan, tj. prati jedan
konkretni ciq - dobijawe odgovaraju}e informacije, popuwavawe
informativne praznine, drugi je tip polifunkcionalan. Radi se o tzv.
hibridnim pitawima koja izra`avaju ilokuciju pitawa i jo{ jednu-
direktivnu istovremeno:

75
 (511) Kako se zove ova ulica? monofunkcionalni iskaz
(pitawe)
(512) Zar }ete tolerisati ovaj ispad?polifunkcionalni (pitawe+molba)
(513) Da promenim raspored u sobi? polifunkcionalni
(pitawe+predlog)
(514) Kafu ili ~aj? polifunkcionalni (pitawe+ponuda)

Prvi od navedenih primera odlikuje se otvorenom

propozicijom pitawa - neodre|enpo{}u re~enice s obzirom na
istinitost ili la`nost pitawa, kao i stawem neinformoisanosti
govornog lica, dok jer kod ostalih (512-514) propozicija zatvorena,
{to ukazuje na prisustvo druge direktivne ilokucije.
Dakle, ilokutivni potencijal pitawa blizak je direktivima zbog
konstitutivnog pragmati~kog elementa animirawe sagovornika na
~in, {to obja{wava polifunkcionalnost interogativne forme u
realizaciji molbe, predloga, ponude itd. Me|utim, bez obzira na
sli~an ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih direktiva.
Razlike se mogu ustanoviti na nivou propozicije
(otvorena/zatvorena), kao i pragmati~kim kontekstom u koji
spada neinformisanost govornog lica, `eqa adresanta da dobije
informaciju, kao i pobu|ivawe na verbalnu interakciju. S obzirom
da je o direktivima ve} bilo re~i ranije, u daqem tekstu predmet
razmatrawa bi}e monofunkcionalni interogativni iskazi.
Interogativni iskazi su u ve}ini slu~ajeva ilokutivni, tj.
usmereni su na jednog konkretnog sagovornika.
(515) Kuda si krenuo?
(516) Gde su moje papu~e?

[to se ti~e retori~kih pitawa, ona mogu biti autoilokutivna,

ukoliko se radi o nepotpunoj govornoj situaciji bez sagovornika
(diskurs dnevnika i sl.) ili neodre|eno-ilokutivna, ako su upu}ena
{irem auditorijumu. Npr.
(517) [ta li me ~eka danas?
(518) [ta radi na{a policija?!

Retori~ka pitawa, za razliku od obi~nih, tako|e ne

podrazumevaju uvo|ewe novog referenta ili modelovawe wegovog
denotativnog prostora.
Npr.

pitawe odgovor

76
(519) Ko se smatra najve}im ruskim pesnikom? uvo|ewe novog
referenta
(520) Kako izgleda moja nova frizura? modelovawe subjektivnog denot.
prostora
(521) Gde sam ostavio svoje nao~are? modelovawe objektivnog
denot. prostora
(522) Koga da qubim i {ta da volim? -

Ako pitawe ne pretpostavqa odgovor, ono zapravo nije ni

pitawe, {to navodi na zakqu~ak da se retori~ka pitawa samo
formalno mogu svrstati u interogativne iskaze, jer im je
komunikativna funkcija da podstaknu sagovornika ili govorno lice
na razmi{qawe povodom nastale situacije. Npr.

(523) Gde je taj prvi po~etak?

(524) Kuda stremi savremeni svet?

Prema tipu verbalnog ~ina koji se zahteva od sagovornika

prilikom izricawa interogativnog iskaza razlikujemo slede}a pitawa
- totalna, parcijalna i pitawa izbora.

Totalna pitawa.- Prilikom izricawa totalnog pitawa govorno

lice zahteva od sagovornika informaciju koja se odnosi na nastalu
situaciju u celini. Takvi interogativni iskazi imaju otvorenu
propoziciju, ~iji bi modus mogao biti izra`en pomo}u
elementarnog semanti~kog predikata pitam i pretpostavqaju
potvrdni ili negativni odgovor (tj. na wih se mo`e odgovoriti sa da
ili ne + eventualna rastavna, pogodbena ili kauzalna konstrukcija
da, ali...; da, ako...; ne, zato {to...). Takva pitawa mogu biti
markirana upitnim partikulama da li, li, zar, ali i formulisana u
obliku izjavnih konstrukcija, pra}enih odre|enom upitnom
intonacijom? Npr.

(525) Da li si uradio doma}i?

(526) Jesi li bila u {koli?
(527) Zar ste na{li samo u ovoj boji?
(528) Voli{ ovu vrstu muzike?
(529) Hladno ti je?

77
 Totalni interogativni iskazi naj~e{}e se koriste radi
zadovoqavawa slede}ih intencija govornog lica:
- kontrole izvr{ewa obaveze od strane sagovornika:
(530) Da li si oprao zube?

- provere pretpostavke u vezi sa budu}om situacijom:

(531) Marko ne}e do|i?

- insistirawa na artikulisawu ose}awa od strane sagovornika:

(532) Da li me voli{?

- iznu|ivawa obe}awa:
(533) Svrati}e{ po mene?

- izra`avawa sumwe u vezi sa nastalom situacijom:

(534) Da nije suvi{e kasno?

- poku{aja da se izbegne obaveza, nametnuta od strane

sagovornika:
(535) Moram li na spavawe?

S obzirom da prilikom postavqawa totalnog pitawa govorno

lice ne raspola`e informacijom koju zahteva od sagovornika, ono
mo`e da ga formuli{e u odri~nom obliku. Npr.

(536) Nisi uradio doma}i?

(537) Ne voli{ ovu vrstu muzike?
(538) Nije ti hladno?

Govorno lice tako|e pribegava odri~nom obliku u slu~aju

kada kod wega postoji strah, sumwa ili odre|ene `eqe u vezi sa
nastalom situacijom. U tom slu~aju se pretpostavqa negacija i u
odgovoru. Npr.

(539) Da ne}e pasti taj luster? Ne boj se, ne}e.

(540) Ne}e biti prejako? Ne sumwaj, ne}e.

Totalna pitawa mogu da slu`e i za izra`avawe komunikativne

funkcije ~u|ewa, iznena|ewa, neverice govornog lica zbog
neo~ekivanosti nastale situacije ili informacije koju je ono upravo
dobilo od sagovornika. Npr.
(541) Ve} ste se vratili?

78
 (542) Ve} si gladan?
(543) Nisi znala?

Ako se takvi iskazi koriste bez glagola, uglavnom

predstavqaju citirawe ili parafrazirawe prethodnog iskaza
sagovornika. Funkcija iznena|ewa potiskuje ovde ilokuciju
interogativnosti u drugi plan, {to se interpunkcijski nagla{ava
uzvi~nikom pored upitnika. Npr.

totalno pitawe prethodni iskaz

(544) Na fakultetu?! Srela sam ga na fakultetu.

(545) U pono}?! Pozvao me je u pono}.
(546) Ceo dan?! Spremala sam taj kola~ ceo dan.

Parcijalna pitawa.- Interogativni iskazi koji sadr`e parcijalna

pitawa koriste se radi podsticawa sagovornika na pru`awe
informacije u vezi sa jednim delom iskaza, koji je markiran
upitnom re~ju, poput ko, {ta, koji, gde, kuda, odakle, za{to itd.
Takvi iskazi zapravo iniciraju uvo|ewe novog referenta u govornu
situaciju ili zahtevaju precizirawe koordinata aktuelnog referenta.
Npr.

(547) Ko je to do{ao? - Petar.

(548) Kada je ispit? - U utorak.
(549) Za{to voz kasni? - Jer ide obilaznom prugom.
(550) Kakva je to buka? - Pobedio je na{ tim.

Napomena: - izme}u totalnih i parcijalnih pitawa ne postoji su{tinska

razlika. Radi se o istoj ilokutivnosti, {to potvr|uje ~iwenica da u funkciji
totalnog pitawa mo`e da se upotrebi i iskaz sa neodre|enom zamenicom - na
granici izme|u totalnog i parcijalnog. Npr.
(551) Neko zvoni? - Da.
(552) Ne{to gori? - Ne.

Parcijalna pitawa mogu tako|e da izra`avaju dopunske

komunikativne funkcije, kao {to su:
- isticawe sumwe u vezi sa nastalom situacijom:
(553) Ko bi tako ne{to rekao?

- odbijawe ~ina koji se name}e:

79
 (554) Za{to bih to u~inio?

- insistirawe na eventualnom ~inu:

(556) Za{to ne pro~ita{ tu kwigu?

- prekoravawe sagovornika:
(557) Gde si bio dosad?

Napomena: - u parcijalna pitawa prema obliku mo`emo svrstati

iskaze sa kvaziinterogativnom funkcijom. Radi se o tzv. ponovqenim
pitawima, ~ija je funkcija zapravo fati~ka (usmerena na odr`avawe kontakta
me|u sagovornicima) ili se sastoji u izbegavawu konkretnog odgovora.
Ponavqawe pitawa tako|e mo`e da bude znak rasejanosti sagovornika ili
wegovog promi{qawa odgovora. Npr.

(558) O ~emu se tamo pri~alo? - O ~emu se pri~alo?

(559) Gde tako `uri{? - Gde `urim?
(560) Gde si ostavila kapu? - Gde sam ostavila kapu?
(561) [ta je to sre}a? - [ta je sre}a?

U pojedinim tipovima diskursa (nau~nom, didakti~kom,

publicisti~kom i sl.) pitawa dopune se ~esto koriste u funkciji
topikalizacije pru`ene informacije, tj. radi wenog isticawa kao
relevantne. Npr.

(562) Atomi vodonika se udru`uju u stabilne dvoatomske celine. Koliko

elektrona sadr`i ova celina? Dva. (Hemija za 7. razred osn. {kole)

Pitawa izbora - razlikuju se od ostalih tipova prema

popuwenosti propozicije koja sadr`i i jedan suvi{an referent.
Alternativni referent se elimini{e odgovorom adresata. Npr.

(563) Da li }e do}i Jelena ili Milica? - Milica.

(564) Ko }e da mi pomogne - ti ili tata? - Tata.
(565) Vozom ili avionom? - Vozom.

Pitawa izbora koja sadr`e samo alternativne referente (bez

glagola) ~esto se koriste kao poliilokutivni iskazi radi izra`avawa
komunikativne funkcije ponude (vidi odeqak Ilokutivnost tipa
predloga i preporuke). Npr.
(566) Limun ili mleko? (u ~aj)
(567) Leva ili desna? (ruka, prilikom poga|awa)

80
 PERMISIVNI ISKAZI

Ilokutivnost permisivnosti i koncesivnosti.- Radi se o

iskazima u
funkciji realizacije dozvole, pristanka, kao i frazama sa
komunikativnom funkcijom nepristanka, odbijawa, zabrane,
protesta i sl. Iskazi sa navedenim funkcijama uglavnom nastaju
kao reakcija na prethodni verbalni ili akcioni ~in sagovornika,
~ime sti~u status reaktivnih, stimulisanih. Sa funkcionalne ta~ke
gledi{ta mo`emo da ih razvrstamo u dva podtipa:
1) Pristanak/nepristanak, dozvola/zabrana govornog lica da
adresat ne{to u~ini;
2) Prihvatawe/neprihvatawe mi{qewa, stava sagovornika u
vezi sa ne~im.

Prvi podtip obuhvata izdiferenciranu ilokutivnu paletu izme|u

dva suprotna pola - dozvole i zabrane. Govorno lice pribli`ava se
pozitivnom polu u modeliranom subjektivnom prostoru referenta,
ukoliko izra`ava intenciju pristanka, ru{e}i pri tome pravila,
preskripcije, konvencije, norme koji su bili na snazi ranije. Takva
govorna situacija podrazumeva da govorno lice mora u`ivati odre|
eni li~ni ili institucionalizovani autoritet koji je glavni uslov
uspe{nosti adekvatnog govornog ~ina. Dopu{taju}i adresatu da
prekr{i ustaqena pravila, govorno lice na neki na~in preuzima
odgovornost za ishod budu}eg ~ina sagovornika, smatraju}i da je
pretpostavqena radwa u skladu sa wegovim interesima ili sa
interesima okoline. Time permisivni iskaz postaje uop{teno
ilokutivni. Npr.
(568) Od sutra mo`ete na posao.
(569) Po~nite sa blagim optere}ewem.
(570) Mo`ete ponovo na plivawe.

Izri~u}i zabranu ili nepristanak na budu}i ~in sagovornika,

govorno lice primewuje va`e}a pravila, norme, preskripcije ili
odre|uje nove principe daqe interakcije. Pozivaju}i se na tu| ili na
svoj autoritet govorno lice osloba|a sebe od daqe odgovornosti za

81
pona{awe adresata i spre~ava sagovornika da deluje na na~in
kojim bi bio {tetan po wega ili okolinu. Npr.
(571) Ne smete da gazite zelene povr{ine.
(572) Zabraweno je hraniti `ivotiwe.
(573) Nema vi{e kompjuterskih igrica!

Ukoliko govorno lice protestuje protiv verbalnih ili akcionih

radwi sagovornika ili se ogra|uje od wih, ono se zapravo poziva na
postoje}i normativni model i insistira na wegovoj doslednoj
primeni. Za razliku od ranije razmatranih permisivnih ~inova,
iskazi ovog tipa ne zahtevaju od govornog lica odre|eni autoritet,
ve} samo poznavawe va`e}eg preskriptivnog sistema. Npr.
(574) Protestujem protiv kr{ewa pravilnika.
(575) Ogra|ujem se od odluke nadle`nih organa.
(576) Nemojte ovde pu{iti!

Govorno lice tako|e mo`e da pristane na budu}u akciju

sagovornika,
znaju}i da pri tom kr{i ustaqena pravila. Ono se odlu~uje na
takav korak, nadaju}i se da budu}i ~in adresata ne}e nikom da
na{kodi, ili zbog rezignacije. Npr.
(577) Pa dobro, kupi.
(578) [ta da ti radim.
(579) Kad si ve} zapeo.
(580) Radi kako ho}e{.

# Permisivni iskazi drugog tipa predstavqaju direktnu

reakciju na prethodni iskaz sagovornika i ne zahtevaju kao
su{tinsko pravilo govorne situacije postojawe bilo kakve vrste
autoriteta kod govornog lica ili wegovu upu}enost u sistem
va`e}ih pravila. Radi se o subjektivnoj proceni iskaza sagovornika.
Npr.
(581) Ima{ pravo.
(582) U potpunosti se sla`em sa tobom.
(583) Gre{i{ u pogledu wegovih sposobnosti.
(584) Ma kakvi!

Iskazi ovog tipa koji izra`avaju neslagawe/neprihvatawe

~esto imaju upitni oblik i predstavqaju tip ponovqene propozicije
prethodnog iskaza sa kvaziinterogativnom funkcijom (vidi
Interogativni iskazi). Npr.

82
Iskaz-reakcija Prethodni iskaz

(585) Ja da idem po hleb?! Idi kupi hleba.

(586) Da ga zovem u pola no}i? Pozovi ga telefonom.
(587) Pe{ice, do Brankovog mosta?! Otidi pe{ice.

# Najja~im ilokutivnim naponom od svih permisivnih i

koncesivnih iskaza odlikuju se eksplicitne performativne formule
sa potvrdnim ili odri~nim oblikom performativnog glagola. Npr.
(588) Pristajem na tvoj predlog.
(589) Prihvatam va{u ponudu.
(590) Zabrawujem ti da ide{ napoqe!
(591) Ne dopu{tam takvo pona{awe u mom prisustvu!
(592) Protestujem zbog klevete!
(593) Odbijam ovo da potpi{em.

Permisivni iskazi tako|e mogu biti izra`eni izjavnom

konstrukcijom sa modalnim glagolima mo}i, morati, smeti itd. u
jednom od oblika. Npr.
(594) Mo`e{ da se vrati{.
(595) Ne sme{ da kasni{.
(596) Mora{ da slu{a{ oca.
(597) Ne mogu da vam pomognem.
(598) Ne smem da kr{im propise.

Pomo}u frazeolo{kih konstrukcija, kao i putem upotrebe

razli~itih ustaqenih formula permisivni iskaz mo`e da primi
komukativno optere}ewe neu~tivosti, neobaveznosti ili ironije.
Npr.
(599) Od voqe ti je!
(600) Kud ide tele, nek ide i u`e.
(601) Da ne}e{ pe~enih {eva?!
(602) Ma nemoj!

EKSPRESIVNI ISKAZI

Ilokutivnost pozdravqawa. - Sociokomunikativno

optere}ewe

83
pozdravqawa u govornoj situaciji je o~igledno - prilikom
pozdravqawa govorno lice zauzima ne samo odre|eni stav u
odnosu na sagovornika, ve} i signali{e o statusu koji mu odre|uje
u interakciji (intimnom ili distanciranom, simetrijskom ili
asimetrijskom itd.). Npr.
(603) Dobar dan! - distancirano neutralno
(604) Zdravo! - intimno, simetrijsko
(605) Gde si?! - familijarno simetrijsko

Jedna od osnovnih kognitivnih funkcija pozdravqawa u

govornoj situaciji je stvarawe makrostrukturne reprezentacije, tj.
scenarija, instrukcije, modela koji se talo`e u subjektivnom
iskustvu sagovornika. Aktuelizuju}i odre|eni situativni model,
pozdravqawe kao prvi signal daqe upravqa govornom situacijom,
a ponekad i odre|uje tok recepcije iskaza. Npr. pozdravqawe
poslodavca koje ukazuje na wegovo dobro raspolo`ewe otvara
perspektivu daqeg prijateqskog razgovora:
(606) - Dobar dan svima `elim!
- Dobar dan, ne{to smo dobro raspolo`eni ...

Funkcija iskaza pozdravqawa, kao aktuelizatora odre|enog

situativnog modela isti~e wegovu ilokutivnu mo}, jer odslikava
intenciju govornog lica u odnosu na daqe oblikovawe govorne
situacije.
Pozdravqawe u govornoj situaciji je signal delovawa
govornog lica sa ciqem uticaja na voqu i pona{awe sagovornika,
to je govorni ~in ~iji se sadr`aj sastoji u uspostavqawu ili
prekidawu kontakta sa adresatom, a ilokutivna funkcija odslikava
intenciju pokretawa odre|enih obrazaca pona{awa.
Pozdravqawe je ilokutivno, tj. signal o uspostavqawu ili
prekidawu kontakta upu}uje se konkretnom sagovorniku. U javnim
nastupima, otvorenim pismima, reklamama i sl. pozdravqawe je
neodre|eno-ilokutivno. Npr.
(607) Po{tovani gledaoci, dobro ve~e.
(608) Hristos voskrese! (Natpis ispod reklame)

Pozdravqawe, kao i ostali iskazi sa ekspresivnom

ilokutivno{}u
nije referencijalni ~in, t.j. ono ne nosi nikakvu informaciju u vezi
sa referentima daqih iskaza (ukoliko ih uop{te ima), ve} ukazuje

84
na emotivno stawe govornog lica u vezi sa nastalom situacijom
(ose}awe radosti, zahvalnosti, krivice i sl.). Moglo bi se re}i, da je
referent ekspresivnog iskaza (tj. objekat ekstralingvisti~ke
stvarnosti u funkciji teme saop{tewa) samo govorno lice, a
referencija se vr{i u vezi sa modelirawem subjektivnog
denotativnog prostora sagovornika u odnosu na wega. Govorno
lice, izri~u}i ekspresivni iskaz, nastoji da svrsta sebe u odre|eni
obrazac, stereotip pona{awa (recimo - dobar ~ovek, qubazan
kom{ija, vaspitano dete, dobar prijateq itd.). U takvom kontekstu
izostavqawe pozdravqawa ili otpozdravqawa ima tako|e zna~ajnu
komunikativnu funkciju - postaje signal socijalne disharmonije
(uvre|enosti, odbojnosti, nepo{tovawa ili jednostavno lo{eg
vaspitawa).

# Kao i u mnogim drugim jezicima, u srpskom jeziku se

zapa`a
zna~ajno razmimoila`ewe izme|u sredstava nominacije ~ina
pozdravqawa (opra{tawa) i wihovom realizacijom u govornoj
situaciji, {to zna~i da glagol pozdravqati, ~ija se semanti~ka
interpretacija poklapa sa analizom ilokutivnog sadr`aja
adekvatnog ~ina ne ispoqava performativni oblik kao sredstvo
wegovog ostvarewa.
Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u govornoj
situaciji upotrebqavaju se tzv. modifikovane performativne
formule ili semanti~ki performativi, koji predstavqaju
leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola ili
semanti~ki aktant izostavqenog glagola. Npr.
(609) Zdravo! - pozdravqam te
(610) Dobro jutro! - `elim dobro jutro

Napomena: - Modifikovanu formulu zdravo mo`emo smatrati

semanti~kim performativom utoliko {to je woj svojstvena ekviakcionalnost,
tj. weno izgovarawe je jednako ostvarivawu odgovaraju}eg ~ina. Ujedno
formulu zdravo mo`emo definisati i kao implicitno-performativnu. Ona
predstavqa ostatak performatoivne paradigme iskaza za izra`avawe `eqa-
budite zdravi.

Nominacija ~ina pozdravqawa potvr|uje tezu da je on

prvenstveno funkcionisao kao ~in izra`avawe `eqa koji je
vremenom podre|en ilokutivnom ciqu iskaza kojim obele`avamo
po~etak, kao i prekid kontakta sa sagovornikom.

85
 Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u pisanom
diskursu, pre svega u pismima, funkcioni{u apelativi, koji su
izdvojeni zapetom i predstavqaju poseban deo iskaza, {to
formalno potvr|uje upotreba po~etnog velikog slova u nastavku
iskaza. Npr.
(611) Po{tovana koleginice,
U skladu sa dogovorom {aqem prilog za najnoviju svesku Va{eg
~asopisa.

Apelativ sa atributom po{tovani/ceweni/veoma po{tovani +

socijalni identifikator (kolega/gospodine/predsedni~e itd.) u
sastavu iskaza putem kojeg se ostvarje pozdravqawe pokriva
ve}inu funkcionalnih stilova. U intimnom obra}awu uobi~ajeno je
pozdravqawe sa apelativom dragi + li~no ime/socijalni
identifikator i prezime/prezime). Npr.

(612) Po{tovani kolega,

(613) Po{tovana gospo|o,
(614) Ceweni prijateqi,
(615) Veoma po{tovani gospodine Vukovi}u,
(616) Ceweni potro{a~i
(617) Gospodine Predsedni~e,
(618) Draga Milice,
(619)Dragi prijatequ

Napomena: - U intimnoj komunikaciji ~esta je upotreba alternativnih

na~ina nominacije adresata - imenica i supstantivizovanih prideva. Npr.
(620) Qubavi moja,
(621) Milo moje,
(622) Drago moje lepo,

Iako su atributi po{tovani i dragi u ve}ini slu~ajeva

desemantizovani (u pitawu je konvencijalna formula u~tivosti)
svesno izostavqawe takvog sastavnog dela iskaza pozdravqawa u
pisanom diskursu mo`e da svedo~i o wegovoj semantizaciji. Npr.
(623)Gospodine \orgovi}u,
Nije mi prijatno da Vas ba{ ja podse}am ko je pisao u Va{im
novinama...
(Demokratija)

86
 Kr{ewe norme uobli~avawa iskaza pozdravqawa u pismu
(recimo, izostavqawe socijalnog identifikatora u asimetri~noj
komunikaciji) ukazuje na postojawe dubinske zavisnosti izme|u
komunikativne funkcije pozdravqawa i daqeg toka recepcije iskaza
od strane adresata. Npr.

(624) Gospodine Veli~kovi}u,

Nije slu~ajno {to Vam u zaglavqu ovog pisma ne dozvoqavamo
privilegiju
kakva je titula rektora Beogradskog univerziteta. (Demokratija)

# Komunikativna funkcija prekidawa kontakta, za razliku od

iskaza koji slu`e za uspostavqawe kontakta, mo`e da bude
realizovana pomo}u eksplicitne performativne formule. Npr.

(625) Pozdravqam Vas.

Napomena: - U pojedinim slu~ajevima zapa`a se samonominacija

govornog lica (tj. wegovo podudarawe sa subjektom delovawa) {to je
formalno izra`eno transpozicijom oblika performativnog glagola sa 1. lica na
3. lice. Npr.
(626) Pozdravqa te tvoja Ivana.

Iskazi sa funkcijom prekidawa kontakta u usmenoj

komunikaciji naj~e{}e se realizuju pomo}u semanti~kih
performativa. Npr.
(627) Do vi|ewa.
(628) Prijatno.
(629) Svako dobro.

U pisanom diskursu kao sredstvo realizacije ilokutivnosti

opra{tawa funkcioni{u modifikovane performativne formule + ime
po{iqaoca. Npr.
(630) Sa dubokim po{tovawem,
(631) Sa izrazima po{tovawa,
(632) Prijateqski,
(633) Sa kolegijalnim pozdravom,

Ilokutivnost izviwewa.- Komunikativna funkcija izviwewa

mo`e da se odredi kao izra`avawe `aqewa ili kajawa zbog nastale
situacije. Bitan uslov uspe{nosti govornog ~ina izviwewa je
iskrenost izre~enog u odnosu na intenciju govornog lica.

87
Pragmati~ki kontekst govornog ~ina izviwewa mo`e da se
predstavi pomo}u slede}e interpretacije:
- Svojim akcionim ili verbalnim delovawem govorno lice je
dovelo
do kr{ewa pravila/normi interakcije i stvarawa situacije
nepovoqne po sagovornika;
- Govorno lice ose}a `aqewe ili kajawe zbog nastale situacije;
- Govorne lice poku{ava da ispravi nastalu situaciju tako {to
priznaje krivicu i obja{wava razloge svog pona{awa.

# Osnovni oblik realizacije ~ina izviwewa je implicitno-

performativni iskaz sa imperativom glagola izviniti/oprostiti.
Semanti~ka interpretacija ovih glagola podudara se sa
elementima pragmati~kog konteksta samog ~ina. Performativni
prototip, tj. puni modelovani iskaz sa imperativom izvini/izvinite,
oprosti/oprostite sadr`i slede}e elemente
IPG+PG+A+Prop
(634)Izvinite, molim Vas, zbog ka{wewa

Performativni oblik glagola moliti (u navedenoj formuli PG)

funkcioni{e kao aktuelizator u~tivosti, jer je wegov ilokutivni
potencijal u potpunosti podre|en ciqu izviwewa. Prepoznatqiv
primarni ilokutivni potencijal ovog iskaza svedo~i o tome da se
etimolo{ki ~in izviwewa artikulisao kao molba za skidawe krivice.
Napomena: - Ukoliko se performativ molim na|e na prvom mestu u
iskazu izviwewa, wegova je ilokucija primarna i dovodi do maksimuma
ilokutivni napon ~itavog ~ina. Npr.:
(635) Molim te, oprosti

Performativna paradigma navedenog prototipa ima slede}e

varijante:
IPG+PG+A+Prop
IPG+PG+A
IPG+Prop
IPG
(636) Izvinite, molim Vas, zbog pona{awa mog sina
(637) Izvinite, molim Vas
(638) Izvinite zbog pona{awa mog sina
(639) Izvinite

O~igledno je da se primeri (636, 638) odlikuju ve}im

ilokutivnim naponom zbog prisustva kauzativa, kao preduslova

88
ostvarewa samog ~ina izviwewa. Primeri (637, 639) funkcioni{u kao
konvencionalne formule koje su ~esto desemantizovane, {to
svedo~i o wihovom niskom ilokutivnom naponu. Potvrda
desemantizacije ovih kli{ea je wihova upotreba u sastavu
interogativnog iskaza ili prilikom realizacije funkcije neslagawa.
Npr.
(640) Izvinite, koliko je sati?
(641) Izvini, ali to je ne~uveno!

Ja~im ilokutivnim naponom odlikuje se eksplicitna

performativna formula izviwavam se, koja se sre}e kako u
usmenoj komunikaciji, tako i u pisanom diskursu. Npr .
(642) Izviwavam se zbog uvredqivih re~i.
(643) Izviwavamo se zbog nenamerne gre{ke.

Kao indirektna izviwewa ~esto funkcioni{u izjavni iskazi ~iji

je ilokutivni napon minimalan. Npr.
(644) Ne zamerite
(645) Nisam namerno
(646) Nisam htela
(647) Nije moja krivica

Ilokutivnost zahvaqivawa.- Iskaz zahvaqivawa va`i kao

izraz zahvalnosti, tj.izra`ava intenciju govornog lica da oda
priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije. Putem
semanti~ke eksplikacije govornog ~ina zahvaqivawa izdvajamo u
wegovoj strukturi slede}e elemente:
1. Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena
situacija nastala (ili }e nastati) zalagawem adresata;
2. Izra`avawe ~iwenice da je sagovornik direktni ili
indirektni uzro~nik nastale situacije;
3. Postojawe kod govornog lica namere da se sagovorniku
oda priznawe zbog nastale situacije;
4. Izra`avawe priznawa sagovorniku kao uzro~niku nastale
situacije pomo}u uobi~ajene formule zahvaqivawa.

Iskaz u kojem se realizuje zahvaqivawe ima ilokutivnu

funkciju, tj.
intencija govornog lica je usmerena na konkretnog sagovornika, ali
u pojedinim diskursima (reklame, novinskog ~lanka, javnog

89
ogla{avaw i sl.) zahvaqivawe je neodre|eno-ilokutivno, usmereno
na nepoznata tre}a lica u komunikaciji. Npr.
(648) Hvala na pismu. - iz odgovora korespondentu
(649) Hvala na poverewu! - iz teksta reklame
banke

U iskazu zahvaqivawa referencija se uglavnom vr{i u vezi sa

sagovornikom ( za razliku od ostalih ekspresiva, gde se referencija
vr{i polaze}i od govornog lica). Prilikom izricawa zahvaqivawa
govorno lice modeluje subjektivni denotativni prostor koji se
odnosi na sagovornika, tj. daje wemu i ostalim u~esnicima
govorne situacije do znawa da je pona{awe adresata dobro,
prema uzorima koji postoje u wegovoj situacijskoj
makroreprezentaciji. Takav je stav izrazit u tzv. indirektnim
~inovima zahvaqivawa, realizovanim pomo}u izjavnih iskaza. Npr.
(650) Lepo od tebe.
(651) Veoma ste qubazni.
(652) Ba{ si dobro dete.

# Kao naj~e{}e sredstvo realizacije iskaza zahvaqivawa

fukcioni{e semanti~ki performativ hvala. Kao funkcionalni
ekvivalent eksplicitno-performativnog iskaza sa performativom
zahvaqujem/zahvaqujem se semanti~ki performati hvala
predstavqa implicitno sredstvo realizacije ilokutivnog ~ina
zahvaqivawa. Iskaz sa semanti~kim performativom hvala
funkcioni{e u ~etiri osnovne varijante - sa kauzativom i li~nom
zamenicom, kao i u redukovanom obliku. Npr.
(653) Hvala ti na pomo}i.
Hvala na pomo}i.
Hvala ti.
Hvala.
U usmenoj komunikaciji redukovani oblik je ~e{}i, u pisanom
diskursu -re|i, i ispred wega se obi~no nalazi iskaz u kojem se
navodi razlog zbog kojeg govorno lice izra`ava zahvalnost. Npr.
(654) Primio sam va{a dva pisma. Hvala.

Ilokutivni napon semanti~kog performativa hvala mo`e da se

poja~a pomo}u odgovaraju}ih priloga - iskreno, lepo, najlep{e,
mnogo, puno, najsrda~nije, kao i wegovim ponavqawem. Npr.
(655) Puno Vam hvala.
(656) Hvala, hvala na svemu.

90
 Eksplicitno-performativni iskazi sa glagolima zahvaqujem/
zahvaqujem se, kao i sa konstrukcijom izra`avam zahvalnost
~e{}i su iu zvani~noj, poslovnoj komunikaciji - kako usmenoj,
tako i pismenoj. Npr.
(657) Zahvaqujem na qubaznim ~estitkama.
(658) Izra`avamo Vam na{u zahvalnost zbog doprinosa vaspitawu na{e
dece.

Potencijal performativnog glagola umawuje wegov ilokutivni

napon, prevodi iskaz na nivo neobavezne, opu{tene komunikacije.
Npr.
(659) Posebno bih se zahvalila organizatorima ovog takmi~ewa.

Ilokutivnost ~estitawa. - ^estitawe kao govorni ~in spada

u grupu ekspresiva koji podrazumevaju izra`avawe psiholo{kog
stava, odre|enog uslovom iskrenosti u odnosu na nastalu situaciju,
ekspliciranog u okviru propozicijskog sadr`aja iskaza. U ciqu
precizirawa pravila realizacije ~estitawa mo`emo izdvojiti slede}e
uslove wegovog ilokutivnog delovawa:
1)Nastala situacija je prijatna za sagovornika;
2)Govorno lice zna da je nastala situacija prijatna za sagovornika;
3) Govorno lice `eli da sagovornik zna da ono prati prijatna
zbivawa u wegovom `ivotu;
4) Govorno lice izra`ava svoju intenciju pomo}u formule,
uobi~ajene u odre|enoj situaciji.

^estitawe kao ~in obuhvata dva tipa govorne situacije, koje

se
razlikuju prema slede}im aspektima:
1) ~estitawe povodom doga|aja koji se desio zaslugom
sagovornika i u wegovom je interesu (odlikovawe, unapre|
ewe i sl.);
2) ~estitawe povodom zna~ajnog doga|aja, prijatnog po
sagovornika, koji on nije direktno prouzrokovao (praznici,
ro|endan i sl.).

Kao sredstvo realizacije ~estitawa povodom praznika

91
~e{}e se koriste formule sa ilokutivnim potencijalom izra`avawa
`eqa, dok nominacija ~ina - ~estitawe praznika ukazuje na drugi
ilokutivni ciq, {to svedo~i o potiskivawu primarnog ilokutivnog
potencijala konvencionalnih sredstava. Npr.
(660) Sre}na Nova godina! ~estitawe Nove
godine
(661) Sre}an ro|endan! ~estitawe ro|endana

Izra`avawe `eqa u smislu realizacije intencije izre}i formulu

koja bi saop{tila sagovorniku na{e `eqe u vezi s wim le`i u osnovi
mnogih ekspresiva u kojima je ilokutivni potencijal takvog ~ina
potisnut zbog desemantizacije ustaqenih formula. U okviru analize
iskaza pozdravqawa, opra{tawa, izviwewa i zahvaqivawa taj
ilokutivni potencijal je istican. On se lako eksplicira putem
modelovawa semanti~kih performativa do eksplicitnih
performativnih formula. Npr.
(662) Dobar dan! @elim dobar dan
(663) Zdravo! @elim dobro zdravqe
(664) @iv bio i veliki porastao! @elim da ...
(665) Neka Vas Bog ~uva! @elim da...

# Razlike u semanti~koj eksplikaciji ~ina ~estitawa u

razli~itim
jezicima proisti~u iz razli~itog ilokutivnog potencijala
odgovaraju}ih performativa. Performativ ~estitam prete`no se
koristi za izra`avawe intencije odati priznawe sagovorniku kao
uzroku nastale situacije. Npr.
(666) ^estitamo pobedu na{im zlatnim momcima!
(667) Pobedio si na takmi~ewu? ^estitam.
(668) ^estitamo Vam godi{wicu braka!
(669) ^estitam na uspe{no zavr{enim studijama.

U pismima ~este su formule sa transponovanim licem

govornog lica (sa 1. lica na 3. lice). Npr.
(670) Doma}in Slave srda~no ~estita Slavu svim ~lanovima
Komore.

U komunikaciji izme|u distanciranih u~esnika koristi se

konstrukcija sa imperativom primiti. Npr.
(671) Primite na{e ~estitke povodom Va{eg imenovawa na
du`nost premijera.

92
 Za ~estitawe praznika koristi se eksplicitno-performativna
formula sa glagolom `elim ili samo argument takvog glagola,
izra`en imeni~kim izrazom. Npr.
(672) @elimo Vam sre}ne praznike!
(673) Sre}an odlazak u Armiju!

DEKLARATIVNI ISKAZI

Ilokutivnost deklarativnosti.- Osnovni uslov uspe{nosti

deklarativa je institucionalizovana kompetentnost govornog lica
(npr. sudije, sve{tenika, predsedavaju}eg, rediteqa itd.) da uti~e
na stvarnost prilikom izgovarawa odgovaraju}eg iskaza. Op{te
uzeto, ovo je su{tinsko pravilo uspe{nosti svakog govornog ~ina,
ali kod deklarativa ono se primewuje u svom su{tinskom obliku.
Govorno lice mewa denotativni prostor referenta prilikom samog
izgovarawa iskaza (za razliku od direktiva, gde je promena
denotativnog prostora referenta posledica izgovorenog iskaza) i
pri tom wegova kompetentnost va`i ne samo za u~esnike govorne
situacije, ve} i za dru{tvo u celini. Navedeno obele`je
deklarativnih iskaza slu`i kao osnova za wegovo svrstavawe u
neodre|eno-ilokutivne ~inove. Npr.
(674) Ovim Vas opozivam sa funkcije ambasadora.
(675) Zatvaram diskusiju.
(676) Progla{avam vas po~asnim profesorom Univerziteta u Beogradu.

Osim eksplicitnih performativnih formula u funkciji realizacije

deklarativne ilokutivnosti mogu da funkcioni{u izjavni iskazi,
izgovoreni od strane kompetentnih osoba. Npr.
(677) Pobedila je ekipa O[ Mladost.
(678) Ovim izlagawem zatvaramo na{u dana{wu raspravu.

93
 U odre|enoj govornoj situaciji pravo na uspe{an deklarativni
iskaz sti~e lice bez institucionalizovanog autoriteta. U tom slu~aju
kompetentnost govornog lica proisti~e iz wegove uloge u situaciji
(recimo, prilikom {ahovske igre, kla|ewa i sl.) Npr.
(680) [ah!
(681) Podi`em ulog.

U pojedinim slu~ajevima deklarativna ilokutivnost mo`e biti

ostvarena pomo}u upotrebe konvencionalnih neverbalnih signala,
npr. zvi`dawem sudije koji progla{ava kraj utakmice ili podizawem
dva prsta prilikom udaqavawa igra~a na dva minuta, posebnim
gestovima saobra}ajnog policajca itd.

SPISAK LITERATURE:

Monografije:

1.Diskurs srpskohrvatskog jezika i jezi~ki nivoi. Zbornik

yradova u~esnika 21. Nau~nog sastanka slavista u Vukove
dane, Beograd, 1991

2. D.Hajmz, Etnografija komunikacije, Beograd, BIGZ, XX vek 40, 1980

3. M.Ivi}, Pravci u lingvistici (8.izdanje), Slovograf, Beograd, XX vek, 2001

4. R.Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd, Nolit, 1970

5.M.Li~en, Govorni ~in direktiva i njihova jezi~ka realizacija u

nema~kom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1987

94
 6.D`.L.Ostin, Kako delovati re~ima (Predavanja na Harvardu 1955.
godine), Novi Sad, Matica Srpska, 1994

7. P.Piper, Jezik i prostor, Beograd, XX vek, 91, 1997

8.V.Polovina, Leksi~ko-semanti~ka kohezija u razgovornom jeziku,

Beograd, Filolo{ki fakultet, 1986

9.Qub. Popovi}, Red re~i u re~enici, Beograd, Dru{tvo za

srpski jezik i kwi`evnost Srbije, 1997

10. Qud. Popovi}, Epistolarni diskurs ukrajinskog i srpskog

jezika, Beograd, Filolo{ki fakultet, 2000

11. S.Savi}, Diskurs analiza, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993

12. D`. Serl, Govorni ~inovi (Ogledi iz filozofije jezika), Beograd, Nolit, 1991

13.V.Vasi}, Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Novi Sad, Filozofski

fakultet, 1993

Ostala literatura:

J. Babi}, Searlova teorija govornih akata i jeste-treba pitanje, Filozofske

studije IX, Beograd, 1977, 151-208

R.Bugarski, Jezi~ki nivo, diskurs, tekst: pojmovno-terminolo{ki

osvrt, Beograd, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 21,1,
1991, 14-19

W.L.Chafe, Lingvisti~ke razlike kao posledica razlika izme|u govorenja i

pisanja, Revija, Osijek, 5-6, 1985, 28-35

J.Mulai, Pragmati~ke i sintaksi~ko-semanti~ke karakteristike jedne govorne

situacije u dvojezi~noj sredini: razgovor izme|u prodavca i kupca, Prilozi
prou~avanju jezika, 21, 1985, 113-129

D`. L. Ostin, Performativni iskazi, Delo, 27/9, 1981, 54-66

95
P.Piper, Referencijalnost i iskaz u iskazu, Anali Filolo{kog fakulteta,
18, 1987, 263-272

P.Piper Gramati~ke kategorije i govorna situacija u

srpskohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Kwi`evnost i jezik,
1, 1990, 20-32

S.[okica, Neke osobine razgovora ostvarene preko telefona, Prilozi

prou~avawu jezika, 21, 1985, 143-152

S.[okica, Psiholingvisti~ki aspekti grafita u Novom Sadu, Prilozi

prou~avawu jezika, 22, 1986, 133-134

96