Roman ima narativni okvir, koji je alegorijski oblikovaan.

Nije integrirajući već je tu da bi se postigla

verodostojnost.
Roman “U registraturi” ne može se svrstati u jedan tip romana, on je kompleksna tvorevina, i u njemu
prepoznajemo i odjeke realizma, i romantizma, i nagoveštaj moderne.

Roman U registraturi je pripovest o školovanju Ivice Kičmanovića. Ivica Kičmanović je tipičan predstavnik
lika kaputaša, momka sa sela, koji odlazi u grad kako bi se popeo na društvenoj lestvici. To ga čini
realističnim junakom kakav je Balzakov Rastinjak. Ipak, ono što je ključno za roman, nije školovanje, već
ono što se dešava u psihi junaka prelaskom iz sela u grad. Važan je psiho-socijalni razvoj junaka, iskustvo
koje će Ivica steći u gradu, i koje će prouzrokovati promene u njemu.
U poglavlju Siromašni muški študent, scena kupovine odela Ivici Kičmanoviću, podseća na obred
inicijacije. Kupovinom odela , Ivica Krčmanović prelazi iz dečačkog perioda u novu ulogu muškarca. Ivica
Krčmanović u tom momentu govori da se od pete do glave prometnuo u gospodina, ali da se samo još
glava nije pogospodila. Glava se ni neće pogospoditi , to je Ivica Kičmanović anticipirao. Odelo ne čini
čoveka, tako ni Ivica neće postati gospodin ubukavši to odelo, kao što Žorž nosi prstenje koje uvek
pokazuje kako bi odao utisak dobrodržećeg čoveka, gospodina, a vonja. Ivan Krčmanović neće uspeti da
se popne na društvenoj lestvici, neće postati gospodin. U gradu, Ivica se ne oseća kao svoj na svome,
stežu mu obruč oko glave razgovori raskalašnih slugu i služkinja. Kada se vrati u selo, za praznike rado
ostaje kući, raduje se majčinim hlepčićima, braći i sestricama, brđanskom zelenilu, razgovara sa svakom
travkom, jer sve ga to podseća na uspomene iz detinjstva za kojim prati. Motiv izgubljena detinjstva i
neostvarljive seoske idile,karakteristicni su za stil nizeg romantizma. Selo je prikazano s puno
sentimentalnih poređenja, ali postoji i kritika društva, data kroz opise tuča. Tuče podsećaju na karneval.
Kada se vrati u selo, Ivicu više neće posmatrati kao nekog ko je svoj među svojima. Ivičine ruke su
mekane, dakako gospodske, seljački su dlanovi tvrdi, puni žuljeva, mladi s kojima se Ivica igrao u
detinjstvu, sada ga gledaju krišom, i krišom se dive njegovom odelu. Tako Ivica Kičmanović ostaje ni
tamo ni ovamo, na pola, poluintelektualac, polugospodin. U grad u koji je otišao nije postao gospodin,
već je polu-gospodin, a nije celokupna ličnost ni u selu u kom se vraća, jer su mi dlanovi gospodski, a ne
žuljeviti.
Tragedija Ivice Kičmanovića motivisana je njegovim seljačkim poreklom. Ivica Kičmanović ne može da
postane gospodin, jer , kako kaže kanonik, kraj se s krajem slaže, ali voda i vatra, gospoda i seljaci nikad
te nikad, ili kako kaže Jožica Kičmanović ,“ Prnjavor ostaje prnjavor.” Ferhonjina majka ima poteškoća
prilikom prišivanja majstorske dugmadi na Laurinu odeću , na kojoj su pre bila zlatna i srebrna dugmad
koje je Ivica otrgnuo. Tim detaljem pisiac ističe da su gospoda i seljaci dve nepomirljive krajnosti. Jožica,
pri odlasku u gradsku kafanu, ima utisak da je u crkvi, za oltarom.
Opreka između sela i grada jedna je od najvažnijih odlika realističkih romana, i važna je kada govorimo o
građenju karaktera Ivice Kičmanovića. U opisu opreke između sela i grada, pisac koristi biblijske
reminiscencije. Galama u Rajhercerovoj krčmi galama je poput galame između graditelja Babilona. Bitka
između Filistejaca i Judejaca , jedinih neprijatelja iz Biblije, dečija je igra za sukob u Rajtercerovoj krčmi.
Najvažnije je poređene piščevo grada sa Sodomom i Gomorom. Ivica kada beži iz grada, kao da beži iz
Sodome i gomore. Ančica, na gradskim ulicama zatiče pravu sliku Sodome i Gomore. Na ulicama su besni
psi za koje ne znaš kad će skočiti na tebe, mačke bez repova, mačke bez jednog ili oba oka, mačke koje
šepaju, na rasčupanu siročad, koja se tuče i viče, a čiji zajdnički otac provodi vreme u krčmama, u zlom
vinu i kartama.
Krucijalni momenat u romanu je ljubavno iskustvo koje Ivica Kičmanović ostvaruje u gradu, s Laurom.
Roman U registraturi ima sličnosti sa obrazovnim romanom , u kom se prati duhovni razvoj junaka, od
detinjstva dok se ne desi iskustvo koje će načiniti promenu u svesti junaka. Iskustvo ne mora da bude
pozitivno, lose iskustvo dovodi do toga da se junak preispita i da uvidi svoje greške. Laura je emotivni
učitelj Ivicin. Seksualno iskustvo s Laurom dovešće do emotivnog sloma junaka. Ivica se još uvek oseća
kao dečarac, a seksualnim iskustvom s Laurom dečački dani su presečeni. Jožica ga doživljava kao
istrzanje od majčinih grudi. Ivica doživljava trauma jer je Laura suprotno od njegove majke koja je
patrijarhalna. Ivica neće moći da spoji urbano i ruralno, i to će dovesti do otuđenja od samoga sebe. Taj
je dođaj ispraćen tehničkim obrtom, pripovedanje prelazi iz ličnog u objektivno, a to je nagovoštaj
modernističkog . Pripovedač preskače osam godina. Daje nam sliku večeri pre odlaska Ivice Kičmanovića
pre odlaska u grad, i odmah zatim opisuje noć sa Laurom. Kada je veče pre odlaska Ivice Krčmanović u
grad u pitanju, važno je ono što Ivičina majka priča. Ona oseća da će se bliskost između nje i sina narušiti
kad ode Ivica u grad, govori da joj trgaju Ivicu od grudi, i anticipira da će se nešto veliko desiti sa Ivicom.
Nakon seksualnog čina, Ivica će se sećati majke, i osećaće stid, jer njegova je majka patrijarhalna, a Laura
je femme fatale, za nju se vezuje grešnost, i zato se Ivica stidi. Važno je u toj sceni to što se Ivica seća
majke , što ne sme da pogleda svoj odraz u ogledalu. Prelazak pripovedanja s prvog na treće lice je jako
važno, jer kad kreće pripovedanje u trećem licu to pokazuje da je Ivica distanciran od “ja” od sebe , oda
je otuđen.
U registraturi je delo koje je suštinski psihološki motivisano, to je ono što je gotovo modernističko u
njemu. Kraj romana je modernistički jer je svest Ivice Kičmanovića iskrivljena usled psihičke bolesti. Na
kraju je to kulminacija svega, i takav je ishod bio predvidiv još od pojave Laure. Zbog Laure na papiru, u
registrima, Ivica Kičmanović će dići ruku na sebe. U takvom stanju svesti Ivica Kičmanović će spaliti ured.
Ivica Kičmanović ne može da pomiri selo i grad, on shvata selo i grad kao stvari koje jedna drugu
isključuju, i pored tog raskola, on ne uspeva da pronađe način da živi u Babilonskom svetu.
Pored bolesti, groteska je ono što je modernističko u romanu. Ljudi ispred kuće babe , koji traže lek,
neobično tankih nogu.
Roman U registraturi govori o jednom vremenu, o vremenu posle revolucije. Likovi u romanu su odraz
vremena koje je dvolično. Svi likovi su dvopolni. Žorž nema bradu, kao da je žensko, jedva se raspoznaje
ko je od Tomice i Emice muško a ko žensko, Žorž želi da bude dobrostojeći pokazujući prstenje, ali on
vonja, Šajkovski ne uspeva ništa značajno da uradi, Miha je polugospodin, Laura je lepa, a onda na
trenutke se preobrazi u nešto strašno. Svi likovi u romanu ne uspevaju da se do kraja formiraju.
Jezik
Likovi