Mehanika Fluida

Oskar Bera

9. Strujanje viskoznih fluida u cevi. Laminarno i turbulentno strujanje.

 1
Sadržaj predmeta i ponavljanje:

1. Uvod. Osnovni principi i pojmovi

2. Svojstva fluida
3. Fluidi u mirovanju (statika fluida)
4. Strujanje fluida (kinematika fluida)
5. Opisivanje strujanja fluida primenom koncepta kontrolne (konačne) zapremine
(integralni oblici zakona o održanju mase, energije i količine kretanja)
6. Diferencijalna analiza strujanja fluida (zakoni o održanju mase i količine kretanja,
strujna funkcija, Košijeva i Navier-Stoksova jednačina)
7. Dimenziona analiza i teorija sličnosti
8. Strujanje neviskoznih fluida, Nerotaciono strujanje, Dvodimenzionalno strujanje,
Strujna funkcija i potencijal brzina, Superpozicija

9. Strujanje viskoznih fluida u cevi. Laminarno i turbulentno strujanje.

2
 3
Strujanje viskoznih fluida u cevi
• Strujanje fluida je u industriji najčešće ograničeno zidom. Ukoliko su ta ograničenja u potpunosti ispunjena
fluidom (bez slobodne površine) govorimo o strujanju u cevi.
• Cevi koje nisu u potpunosti ispunjene fluidom i imaju slobodnu površinu struje samo usled dejstva
gravitacione sile. Ovim se bavi analiza strujanja fluida u otvorenim kanalima.
• Fluidi u cevi struje usled gradijenta pritiska koji ih „tera“ da struje određenom brzinom i određenim
režimom.
• Cevi mogu biti raznih poprečnih preseka. Ukoliko se radi o visokim pritiscima one su kružnog poprečnog
preseka, jer takav oblik može da izdrži najveću silu pre nego što se deformiše. (industrijski sistemi, strujanje
tečnosti). Ukoliko je pritisak nizak one mogu biti pravougaonog poprečnog preseka (vazduh i cevi za
ventilaciju).
• Pored geometrijskog oblika cevi, jedan od najvažnijih
pokazatelja opisa strujanja je definisanje režima u kojem fluid
struji kroz cev.
• Strujanje može biti laminarno, prelazno i turbulentno.
Rejnoldsov broj (Re) definiše režim strujanja.
• U zavisnosti od režima izvode se izrazi za pad pritiska i profil
brzina.
• Pred navedenih stavki u ovom poglavlju ćemo definisati i pojam
uvodne zone i razvijenog strujanja fluida.
 4
Lamiarno i turbulentno strujanje
• Režim u kojem fluid struji (unutar cevi) može biti laminarni, prelazni
i turbulentni.
• Kada fluid struji u slojevima, ravnomerno i uređeno, tada se radi o
laminarnom strujanju. Takvo strujanje se javlja kod sporog strujanja
fluida velike viskoznosti.

• Kada fluid struji neravnomerno, neuređeno sa izmešanim slojevima,

radi se o turbulentnom strujanju. Takvo strujanje se javlja kod
velikih brzina strujanja fluida male viskoznosti. Npr. velike brzine
strujanja vazduha.
• Kod laminarnog strujanja je jasnije određivanje parametara
strujanja. Kod turbulencije parametri strujanja se menjaju sa
vremenom i određujemo statističke vrednosti (sa kojom
verovatnoćom neki parametar ima određenu vrednost).

• Strujanje koje je između laminarnog i turbulentnog tj. naizmenično

se menja od jednog režima ka drugom, se naziva prelazni režim
strujanja.
 Rejnoldsov eksperiment i broj
• Režim u kojem fluid struji unutar cevi (laminarni, prelazni i turbulentni) zavisi od geometrije cevi,
hrapavosti površine cevi, brzine strujanja, svojstva fluida koji struji…
• Rejnolds je svojim eksperimentima ustanovi da režim strujanja uglavnom zavisi od odnosa inercionih i
viskoznih sila. Taj bezdimenzioni odnos se naziva Rejnoldsov broj:
𝑉𝑠𝑟 – Srednja brzina strujanja
𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑜𝑛𝑒 𝑠𝑖𝑙𝑒 𝑉𝑠𝑟 𝐷𝜌 𝑉𝑠𝑟 𝐷 𝐷 – Karakteristična dimenzija
𝑅𝑒 = = = 𝜌 – Gustina
𝑣𝑖𝑠𝑘𝑜𝑧𝑛𝑒 𝑠𝑖𝑙𝑒 𝜇 𝜈 𝜇, 𝜈 – Koeficijenti viskoznosti

• Rejnolds je izveo eksperiment kojim je odredio veličinu Re koja određuje režim strujanja. On je uneo boju
(neutralnog potisaka) u providnu cev i pratio kretanje, čime je odredio režim strujanja u zavisnosti od
parametara strujanja (pre svega brzine).

Boja Laminarno

Prelazno
𝑉𝑠𝑟, 𝜈 Trag boje (režim)
𝐷
Turbulentno
Rejnoldsov eksperiment
 Rejnoldsov eksperiment i broj
• Rejnoldsov broj:
𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑜𝑛𝑒 𝑠𝑖𝑙𝑒 𝑉𝑠𝑟 𝐷ℎ 𝜌 𝑉𝑠𝑟 𝐷ℎ
𝑅𝑒 = = =
𝑣𝑖𝑠𝑘𝑜𝑧𝑛𝑒 𝑠𝑖𝑙𝑒 𝜇 𝜈
4 𝐷2 𝜋/4 𝐷
𝐷ℎ = =𝐷
• Za cevi se kao karakteristična dimenzija uvodi hidrodinamički prečnik: 𝜋𝐷

4𝐴 4 × 𝑃𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑎 𝑝𝑜𝑝𝑟𝑒č𝑛𝑜𝑔 𝑝𝑟𝑒𝑠𝑒𝑘𝑎

𝐷ℎ = =
𝑂 𝑂𝑏𝑖𝑚

• Rejnolds je utvrdio sledeće kritične vrednosti: 4𝑎2

𝐷ℎ = =𝑎 𝑎
4𝑎

Vrednost Rejnoldsovog broja Režim strujanja 𝑎

𝑅𝑒 ≲ 2300 Laminarno
2300 ≲ 𝑅𝑒 ≲ 4000 Prelazno 4𝑎𝑏
𝐷ℎ = 𝑎
2𝑎 + 𝑏
𝑅𝑒 ≳ 4000 Turbulentno
𝑏
 Dužina hidrodinamičke stabilizacije (ulazna/uvodna zona)
i hidrodinamički potpuno razvijeno strujanje
• Prilikom ulaska fluida u cev potrebno je određeno vreme/dužina da se strujanje „ustali“. Na ulazu strujanje se može
smatrati uniformnim. Ubrzo nakon ulaska javlja se dejstvo zida i graničnog sloja koje postaje sve jače, a neviskozno
jezgro se smanjuje. Nakon što fluid pređe određenu dužinu lu strujanje se više ne menja – nastupa potpuno razvijeno
strujanje. Ta dužina zavisi od režima strujanja, prečnika i mnogih drugih faktora.
• Dužina hidrodinamičke stabilizacije je manja za turbulentno strujanje, a razvijeni
profil mnogo „pljosnatiji“ nego kod laminarnog strujanja. lu se određuje pomoću
empirijskih jednačina npr:
Laminarno strujanje: Turbulentno strujanje:
𝑙𝑢 𝑙𝑢 1 𝑙𝑢 1
Neviskozno jezgro = 0,05 𝑅𝑒 = 4,4 𝑅𝑒 6 = 1,359 𝑅𝑒 4
𝐷 𝐷 𝐷
Uniformno strujanje,
ulaz u cev Uticaj graničnog sloja
𝐷

𝑟
𝑥

𝑙𝑢
Dužina hidrodinamičke stabilizacije Potpuno razvijeno strujanje:
𝜕𝑢(𝑟,𝑥)
= 0 → 𝑢 = 𝑢(𝑟)
Ulazna zona 𝜕𝑥
 Strujanje u cevi. Pad pritiska.
𝜏𝑧𝑖𝑑
• Prilikom strujanja viskoznog fluida kroz horizontalnu
cev kao pokretač strujanja nameće se pad pritiska. Tj.
razlika pritiska pokreće fluid i savladava viskozne sile.
Profil pritiska (veličina i promena) i napona zavise od
režima strujanja kao i od razmatrane zone (ulaz ili
razvijeno strujanje).
• Ukoliko cev nije horizontalna, pad pritiska je posledica i
hidrostatičkog pritiska. 𝑃 𝑃1 > 𝑃2
• Promena pritiska po prečniku cevi usled gravitacije se Pad pritiska
usled ulaska
može zanemariti. u cev 𝜕𝑃
• Pad pritiska je veći u uvodnoj zoni gde je veći i napon >
𝜕𝑥
smicanja usled dejstva zida.
• Kada se dostigne popuno razvijeno strujanje. Pad
pritiska i napon postaju konstantni.
• Sa inženjerskog aspekta važno je razmotriti mogućnost
određivanja vrednosti pada pritiska i odrediti srednju 𝐷
brzinu i brzinski profil strujanja. 𝑟
𝑥
• Analitičko rešenje je moguće samo za laminarno
potpuno razvijeno strujanje.
𝑙𝑢 Ulazna zona Potpuno razvijeno strujanje
 Laminarno strujanje viskoznog fluida u cevi
• Kada se ostvari potpuno razvijeno strujanja profil brzina postaje stalan duž strujanja fluida (po x osi). Ovo važi i za
laminarno i za turbulentno strujanje.
• Kod laminarnog strujanja prenos se odvija duž strujnica molekulskom difuzijom.
• Izvođenjem profila brzina možemo dobiti i podatke o protoku, pritisku i naponima.
• Profil brzina (srednjih) za turbulentno strujanje se ne može izvesti analitički, ali za laminarno strujanje je to moguće.
• Iako je većina strujanja u inženjerskim problemima turbulentno, veoma je važno razmatranje i razumevanje laminarnog
strujanja.
• Za laminarno strujanje fluida u cevi kružnog poprečnog preseka važi Poasejev zakon (izveli smo ga, prezentacija 6,
slajdovi 31 i 32):

1 𝜕𝑃 2 32𝜇𝑙𝑉𝑠𝑟 Razlika (pad) pritiska za laminarno strujanje

𝑉𝑥 𝑟 = 𝑢(𝑟) = 𝑟 − 𝑅2 ∆𝑃 = u cevi kružnog poprečnog preseka
4𝜇 𝜕𝑥 𝐷2

𝜋𝑅4 ∆𝑃 𝜋𝐷4 ∆𝑃
𝒱ሶ = =
8𝜇 𝑙 128𝜇 𝑙

𝒱ሶ 𝑅2 ∆𝑃 𝐷2 ∆𝑃 𝑅2 ∆𝑃 𝑟 2
𝑉𝑠𝑟 = 𝑢𝑠𝑟 = = = 𝑢𝑚𝑎𝑥 = = 2𝑢𝑠𝑟 𝑢(𝑟) = 2𝑢𝑠𝑟 1−
𝜋𝑅2 8𝜇 𝑙 32𝜇 𝑙 4𝜇 𝑙 𝑅
 Laminarno strujanje viskoznog fluida u cevi
• Bilo bi korisno da se izvedena jednačina može upotrebiti u sličnom obliku i za druge slučajeve (turbulentno strujanje,
drugi poprečni preseci itd.)
• Pristupićemo pre dimenzionoj analizi. Jasno je da pritisak zavisi od brzine, dužine, prečnika i viskoznosti:
∆𝑃 = 𝑓(𝑉𝑠𝑟 , 𝑙, 𝐷, 𝜇)
• Prateći postupak naveden u prezentaciji 7 izvodimo dve bezdimenzione grupe:
𝐷∆𝑃 𝑙
=𝐹
𝜇𝑉𝑠𝑟 𝐷
• Nameće se logika da se radi o direktnoj proporcionalnosti (dupla dužina - dupla razlika pritiska), pa sledi:
𝐷∆𝑃 𝑙 𝐶𝜇𝑙𝑉𝑠𝑟
=𝐶 𝑖𝑙𝑖 ∆𝑃 =
𝜇𝑉𝑠𝑟 𝐷 𝐷2
• Vrednost konstante se određuje eksperimentalno (osim za laminarno strujanje u cevi kružnog poprečnog preseka kada
je 𝐶 = 32). Možemo obe strane jednačine podeliti sa dinamičkim pritiskom:
1 𝐶𝜇𝑙𝑉𝑠𝑟
/ ρ𝑉
𝐶𝜇𝑙𝑉𝑠𝑟 2 𝑠𝑟 ∆𝑃
2
2 2𝐶 𝑙 2𝐶 𝑙 ρ𝑉𝑠𝑟 2 𝑙 𝜌𝑉𝑠𝑟 2 𝜆 - Darsi-Vajsbahov koeficijent trenja
∆𝑃 = = 𝐷 =
𝐷2 1 1 𝑅𝑒 𝐷 ∆𝑃 = ∆𝑃 = 𝜆 (zavisi od Re i hrapavosti cevi 𝜀)
ρ𝑉 2
ρ𝑉 2 𝑅𝑒 𝐷 2 𝐷 2
2 𝑠𝑟 2 𝑠𝑟

64
• Za laminarno strujanje u cevi kružnog poprečnog preseka 𝐶 = 32 , sledi da je 𝜆 =
𝑅𝑒
 Laminarno strujanje viskoznog fluida u cevi
• Pad pritiska usled podužnog trenja: 𝑙 𝜌𝑉𝑠𝑟 2
∆𝑃𝐿 = 𝜆
𝑉𝑠𝑟 𝐷 2
𝐷
𝑙 𝑉𝑠𝑟 2
ℎ𝐿 = 𝜆
𝑙 𝐷 2𝑔
∆𝑃
1 2 ሶ 𝐿 = 𝑚𝑔ℎ
𝑊ሶ = 𝒱∆𝑃 ሶ 𝐿

• Bernulijeva jednačina:
2 2 𝛼1 , 𝛼2 – Korekcioni faktori kinetičke energije
𝑃1 𝑉1 𝑃2 𝑉2 (posledica profila brzine, neuniformnosti). Za
+ 𝛼1 + 𝑧1 + ℎ𝑝𝑢𝑚𝑝𝑒 = + 𝛼2 + 𝑧2 + ℎ𝑡𝑢𝑟𝑏𝑖𝑛𝑒 + ℎ𝐿 uniformno strujanje on je 1, za razvijeno
𝜌𝑔 2𝑔 𝜌𝑔 2𝑔
laminarno strujanje iznosi 2, a za razvijeno
turbulentno iznosi oko 1,05.

• Kod cevi koje nisu horizontalne, već nagnute za ugao 𝜃 važi, moramo uzeti u obzir i uticaj gravitacije na razliku pritiska.
Fluid mora da savlada viskozne i gravitacione sile da bi prešao put od tačke 1 do tačke 2. Za laminarno strujanje u cevi
kružnog poprečnog preseka dobijamo:
𝜋𝐷4 ∆𝑃 − 𝜌𝑔𝑙 sin 𝜃 𝐷2 ∆𝑃 − 𝜌𝑔𝑙 sin 𝜃 32𝜇𝑙𝑉𝑠𝑟
𝒱ሶ = 𝑉𝑠𝑟 = ∆𝑃 = + 𝜌𝑔𝑙 sin 𝜃
128𝜇 𝑙 32𝜇 𝑙 𝐷2
𝜃
 Turbulentno strujanje viskoznog fluida u cevi
• Većina tokova u inženjerskim problemima je turbulentno i zato je veoma važno da razmotrimo kako takvo strujanje
deluje na zid (napon smicanja), kakav je profil brzina i kako odrediti pad pritiska. Međutim, turbulentno strujanje je
veoma kompleksno i promenjivo sa vremenom.
• Pored velikih napora naučnika i inženjera, turbulentno strujanje još uvek nije u potpunosti razjašnjeno. Opis strujanja se
oslanja na empirijske i poluempirijske izraze za različite slučaje.
• Turbulentno strujanje je karakterisano velikom neuređenošću, fluktuacijama i „uvijanjem“ elemenata fluida. Takve
oblasti se nazivaju vrtlozi. Ove oblasti i fluktuacije izazivaju dodatni mehanizam prenosa energije i mase.
• Kod laminarnog strujanja prenos se odvija duž strujnica molekulskom difuzijom. Kod turbulentnog strujanja vrtlozi su
odgovorni za prenos energije i mase čime se povećava količina prenete mase, količine kretanja i energije. Stoga,
turbulencija izaziva veće vrednosti otpora i veće vrednosti koeficijenata prenosa toplote i mase.

𝑉𝑠𝑟 𝑉𝑠𝑟

Laminarno, slojevito strujanje Turbulentno, neuređeno strujanje

 Turbulentno strujanje u cevi. Parametri strujanja.
• Parametri strujanja pri turbulenciji nisu stalne veličine čak ni kada se radio o strujanju koje definišemo kao stacionarno
strujanje. Ukoliko odaberemo neku tačku i merimo trenutnu brzinu u u nekom vremenskom intervalu, primećujemo da
se ona kreće oko neke srednje brzine 𝑢. ത Odstupanje trenutne brzine od srednje vrednosti se naziva fluktuirajuća
komponenta brzine ili samo fluktuirajuća brzina 𝑢′. Fluktuirajuća brzina je mera i posledica turbulencije. Ovo isto važi i
za ostale fizičke veličine (pritisak, gustina, temperatura…)
𝑡2
1
𝑢ത = න 𝑢 𝑡 𝑑𝑡
𝑢 𝑡2 − 𝑡1 𝑡1

𝑢 = 𝑢ത + 𝑢′ tj. 𝑢′ = 𝑢 − 𝑢ത
𝑢ത
• Vidimo da 𝑢′ može biti pozitivno i negativno i jasno je da njena srednja
𝑢′ vrednost jednaka nuli. Međutim, kvadrat srednje vrednosti
fluktuirajuće brzine nije nula i mora biti pozitivan broj. Ta veličina se
koristi za prikazivanje intenziteta/jačine turbulencije It:
𝑡2
ഥ = 1
𝑢′ න 𝑢′ 𝑡 𝑑𝑡 = 0
𝑡 𝑡2 − 𝑡1 𝑡1
𝑡1 𝑡2

1 𝑡2 𝑢′ 2
(𝑢′)2 = න (𝑢′)2 𝑡 𝑑𝑡 > 0 𝐼𝑡 =
𝑡2 − 𝑡1 𝑡1 𝑢ത
 Turbulentno strujanje u cevi. Parametri strujanja.
• Razmotrićemo napon smicanja prilikom turbulentnog strujanja. Napon smicanja je veći nego kod laminarnog strujanja,
naročitu blizu zida. Razlog je što je su veće brzine fluida u centru, a pri tome je profil brzina turbulentnog strujanja fluida
ravniji i uniformniji. Pošto mora biti zadovoljen uslov da je na zidu brzina jednaka nuli, jasno je da se mora javiti veliki
gradijent brzina što dovodi do velikog tangencijalnog napona smicanja.
• Praktično je smatrati da je ukupan napon jednak zbiru laminarnog i turbulentnog napona:
𝑑𝑢ത
𝜏𝑡𝑜𝑡 = 𝜏𝑙𝑎𝑚 + 𝜏𝑡𝑢𝑟𝑏 =𝜇 − 𝜌𝑢′ 𝑣′ Rejnoldsov ili turbulentni napon
𝑑𝑦
• Turbulentni napona smicanja se može odrediti i pomoću turbulentnog koeficijenta viskoznosti (viskoznost vrtloga).
Problem se javlja prilikom određivanja odgovarajućeg koeficijenta viskoznosti.
′ ′
𝑑 𝑢ത
𝜏𝑡𝑢𝑟𝑏 = −𝜌𝑢 𝑣 = 𝜇𝑡
𝑑𝑦
𝑑𝑢ത 𝑑𝑢ത 𝑑𝑢ത 𝑑𝑢ത
𝜏𝑡𝑜𝑡 = 𝜏𝑙𝑎𝑚 + 𝜏𝑡𝑢𝑟𝑏 = 𝜇 + 𝜇𝑡 = 𝜇 + 𝜇𝑡 = 𝜌 𝜈 + 𝜈𝑡
𝑑𝑦 𝑑𝑦 𝑑𝑦 𝑑𝑦
• Da bi definisao turbulentni koeficijent viskoznosti, Prandtl je uveo pojam „put mešanja“ – lm. Put mešanja je fiktivna
dužina koju deo fluida (vrtlog) pređe pre nego što izgubi svoja početna svojstva i nestane u masi fluida. Međutim, opet
se javio problem oko određivanja vrednosti Prandtlovog puta mešanja, pošto on nije konstantan i zavisi od udaljenost
od zida. Empirijski pristup se nameće kao rešenje.
2
2
𝑑 𝑢
ത 2
𝑑 𝑢
ത
𝜇𝑡 = 𝜌𝑙𝑚 𝜏𝑡𝑢𝑟𝑏 = 𝜌𝑙𝑚
𝑑𝑦 𝑑𝑦
 Turbulentno strujanje u cevi. Profil brzina.
• Brzinski profil kod turbulentnog strujanja je profil srednje (po vremenu) brzine i mnogo je kompleksniji nego profil
laminarnog strujanja koji predstavlja parabolu.
𝑢 𝑢ത

Laminarno Turbulentno

• Izvedene su empirijske jednačina za određivanje zavisnosti brzine od udaljenosti od

zida (y). Ceo profil se deli na podoblati u zavisnosti od udaljenosti od zida i tj. od
„zaustavljajućeg“ uticaja zida. Postoje tri glavne oblasti: Zid
1. Viskozni podsloj (veoma tanak, blizu zida)
2. Prelazna oblast

3. Turbulentna oblast (slobodno strujanje daleko od zida)

• Za svaki od navedenih podslojeva se izvode jednačine promene brzine.

𝜏𝑧𝑖𝑑
• Da bismo prikazali jednačine uvešćemo fiktivnu, frikcionu brzinu: 𝑢∗ =
𝜌
Turbulentno strujanje u cevi. Profil brzina.
- Eksperimentalno određene vrednosti

𝜏𝑧𝑖𝑑
1. Viskozni podsloj: 𝑢∗ =
𝜌
Centar

Zid
𝑢+
𝑢ത 𝑦𝑢∗ bezdimenziono + cevi
= 𝑢 = 𝑦+ 3
𝑢∗ 𝜈
2
2. Prelazna oblast: 1
𝑢 + = 2,5 ln 𝑦 + + 5,0 Logaritamska funkcija
𝑦+

Zid
3. Turbulentna oblast:

1
𝑛 = 4. . 10
𝑢ത 𝑟 𝑛 𝑢ത
= 1− Stepena funkcija
𝑢𝑚𝑎𝑥 𝑅 𝑢𝑚𝑎𝑥

Centar
cevi
Laminarno
• Broj n zavisi od Re. Najčešće se uzima da je n=7, pa se ovaj profil često 𝑢ത 𝑟 2
=1−
naziva stepeni profil jedne sedmine. 𝑢𝑚𝑎𝑥 𝑅
r/R
 Turbulentno strujanje u cevi. Gubici usled trenja.
• Možemo koristiti isti izraz kao i za laminarno strujanje, jedina razlika je u određivanju koeficijenta podužnog trenja 𝜆:
𝑙 𝜌𝑉𝑠𝑟 2
∆𝑃 = 𝜆
𝐷 2
𝜀
• Koeficijent podužnog trenja za turbulentno strujanje je funkcija relativne hrapavosti cevi i Re broja: 𝜆 = F , 𝑅𝑒
𝐷
𝜀
• Postoji nekoliko relacija za oblik zavisnosti 𝜆 = F , 𝑅𝑒 , najpoznatija je Kolbrukova jednačina, koja je implicitna:
𝐷
1 𝜀 2,51
= −2 log +
𝜆 3,7𝐷 𝑅𝑒 𝜆
• Nekoliko naučnika je izvelo i eksplicitne oblike zavisnosti, ali najpoznatiji način za određivanje 𝜆 je Mudijev dijagram. Sa
dijagrama (koji je nacrtan na osnovu Kolbrukove jednačine) očitava se Darsijev koeficijent trenja za poznatu vrednost
Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.
𝐷
• Tri osnovne vrste računskih problema:
1. Izračunavanje pada pritiska (poznat je prečnik, dužina cevi i protok) 𝜀
2. Izračunavanje protoka (poznat je prečnik, dužina cevi i pad pritiska)
3. Izračunavanje potrebnog prečnika cevi (poznata je dužina cevi, pad pritiska i protok)
• Prvi problem je moguće direktno rešiti, dok su drugi treći iterativni jer se ne znaju svi podaci neophodni za očitavanje
koeficijenta trenja sa Mudijevog dijagrama.
Turbulentno strujanje u cevi. Gubici usled trenja.
 Strujanje u cevi. Lokalni/mesni gubici.
• Gubici energije/pritiska fluida tokom strujanja ne potiči samo od podužnog trenja. Ukoliko fluid nailazi na prepreke
takođe se javljaju gubici. To su lokalni ili mesni gubici npr. ulaz u cev, izlaz iz cevi, proširenje, suženje, koleno, ventil…
• Promena geometrije prilikom strujanja izaziva promenu protoka, brzine i pritiska. Primer: otvaranje i zatvaranje ventila.
• Nekada su lokalni gubici veći od gubitaka podužnog trenja, međutim ponekada se mogu zanemariti.
• Teorijska analiza strujanja kroz promene geometrije je najčešće nemoguća, pa se koeficijent gubitka i sam pad pritiska
određuje eksperimentalno. Izraz za koeficijent lokalnog/mensog otpora ili gubitka je:
2∆𝑃𝐿 2ℎ𝐿 𝑔
𝜉= ili 𝜉 =
𝜌𝑉𝑠𝑟 2 𝑉𝑠𝑟 2

• 𝜉 zavisi od geometrije (dejstvo na strujnice) i od Rejnoldsovg broja.

Uglavnom se zavisnost od Rejnoldsa zanemaruje (ne zavisi pri 𝜉𝑣𝑒𝑛𝑡𝑖𝑙𝑎
turbulentnom strujanju) tako da se 𝜉 određuje za potrebnu geometriju.
• Postoje nomogrami i tabele sa vrednostima 𝜉 za većinu konstrukcionih 𝑉𝑠𝑟
delova cevi (ulaz u cev, izlaz iz cevi, porširenje, suženje, prigušna ploča,
kolena, račvanja, ventili…)
• 𝜉 se određuje eksperimentalno merenjem pada pritiska ∆𝑃𝐿 . Od 1 ∆𝑃𝐿 , ℎ𝐿 2
dobijene vrednosti za pad pritiska mora se oduzet fiktivni pad usled
dužine dela cevi gde se nalazi određena geometrija (podužni pad kroz 𝜌𝑉𝑠𝑟 2 𝑉𝑠𝑟 2
cev kao da nema dela za koji određujemo 𝜉). ∆𝑃𝐿 = 𝜉 ℎ𝐿 = 𝜉
2 2𝑔
 Strujanje u cevi. Lokalni/mesni gubici.
Veliki rezervoar Ulaz u cev

𝑉3 Veliki rezervoar
𝑉1 = 0 𝑉2 = 𝑚𝑎𝑥
Izlaz iz cevi
𝐷

𝑟 𝑉2 = 0
Odvajanje sloja 𝑉1
𝑃1 𝜌𝑉3 2
𝜌𝑉2 2 2
2 𝜌𝑉3 2
𝜉
2
𝑃2
𝑃3

Vena contracta • Vrednost 𝜉 prilikom izlaza fluida iz cevi je za

turbulentno strujanje uvek blizu jedinici i ne
• Vrednost 𝜉 prilikom ulaska u cev zavisi od zavisi od zaobljenja cevi na izlazu. Za laminarno
zaobljenja cevi na ulazu. Razlog je odvajanje sloja strujanje važi 𝜉 = 2
usled oštrog prelaza. • Razlog za to je što celokupna kinetička energija
𝑟
• 𝜉 opada sa porastom odnosa . postaje nula a ne postoji odvajanje sloja usled
𝐷
oštrog prelaza.
• Za oštre ivice ulaza 𝜉 = 0,5
• Za zaobljene ivice bez odvajanja sloja 𝜉 = 0,05
 Strujanje u cevi. Lokalni/mesni gubici. Naglo proširenje
Naglo suženje

𝑉1 , 𝐴1 𝑉2 , 𝐴2
𝑉1 , 𝐴1 𝑉2 , 𝐴2

• Slično kao izlaz iz cevi. Vrednost 𝜉 zavisi od odnosa

• Slično kao ulaz u cev. Vrednost 𝜉 zavisi od odnosa 𝐴1
i opada od 𝜉=1 za
𝐴1
= 0 do 𝜉=0 za
𝐴1
= 1.
𝐴2 𝐴2 𝐴2 𝐴 𝐴 𝐴
i opada od 𝜉=0,5 za = 0 do 𝜉=0 za = 1. 2 2 2
𝐴 1 𝐴 1 𝐴 1 𝐴1 2
• Možemo izvesti i analitički izraz: 𝜉 = 1 − 𝐴2

Postepeno suženje ili proširenje

• Difuzorom se izbegava odvajanje graničnog sloja i pojave povratnog toka.
Difuzor
Vrednost 𝜉 zavisi od toga da li je u pitanju suženje ili proširenje. U oba
𝐴
slučaja zavisi od odnosa 𝐴2 i ugla proširenja 𝜃 (dužine difuzora).
1
𝑉1 , 𝐴1
𝜃
𝑉2 , 𝐴2 • U slučaju proširenja problem je kompleksan. 𝜉 = min, 𝜃 ≈ 8°. Ukoliko je
ugao 𝜃 > 35° vrednost 𝜉 je veća od one za naglo proširenje (𝜃 = 180°).
• Vrednosti 𝜉 su od oko 0,1 do 1,0 za proširenje, dok su za suženje i do 10
puta manje.
Strujanje u cevi. Lokalni/mesni gubici.
Kolena, račvanja, T-cevi

• Gubici usled prolaska fluida kroz koleno zavise od

ugla kolena(𝜃), zakrivljenja (𝑟) kao i od hrapavosti
𝜃 𝑟 cevi.
• Vrednosti se kreću od 0,2 do 1,5

Ventili

• Gubici usled prolaska fluida kroz ventil pre svega zavise od vrste ventila i
od „otvorenosti“ ventila.
𝜉 • Za potpuno otvoren ventil 𝜉 ≈ 0,1 − 10
• Za potpuno zatvoren ventil 𝜉 = ∞
• Za delimično otvorene ventile 𝜉 može iznositi od nekoliko desetina do
nekoliko stotina.
 Bernulijeva jednači i ukupni gubici.
• Sada možemo uvrstiti izraze za podužno trenje i mesne gubitke u Bernulijevu jednačinu:
𝑃1 𝑉1 2 𝑃2 𝑉2 2
+ 𝛼1 + 𝑧1 + ℎ𝑝𝑢𝑚𝑝𝑒 = + 𝛼2 + 𝑧2 + ℎ𝑡𝑢𝑟𝑏𝑖𝑛𝑒 + ℎ𝐿,𝑢𝑘𝑢𝑝𝑛𝑜
𝜌𝑔 2𝑔 𝜌𝑔 2𝑔

ℎ𝐿,𝑢𝑘𝑢𝑝𝑛𝑜 = ℎ𝐿,𝑡𝑟𝑒𝑛𝑗𝑒 + ℎ𝐿,𝑚𝑒𝑠𝑛𝑜

𝑙 𝑉2
ℎ𝐿,𝑡𝑟𝑒𝑛𝑗𝑒 =𝜆
𝐷 2𝑔
𝑉2
ℎ𝐿,𝑚𝑒𝑠𝑛𝑜 = ෍𝜉
2𝑔

𝑉2 𝑙
ℎ𝐿,𝑢𝑘𝑢𝑝𝑛𝑜 = 𝜆 + ෍ 𝜉 , 𝐷 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡
2𝑔 𝐷

• Vrste računskih problema smo naveli kod definisanja podužnog trenja. Na ovaj način je rešavanje problema
sa jednom cevi u potpunosti određeno i definisano.
 Sistem sa više cevi.
• U praksi su cevovodi sastavljeni od sistema više cevi povezanih paralelno i redno.

redno 𝒱ሶ 2 , ∆𝑃2 , ℎ𝐿2

𝒱ሶ1 , ∆𝑃1 , ℎ𝐿1
𝒱,ሶ 𝑃1 𝒱ሶ1 , ∆𝑃1 , ℎ𝐿1 𝒱,ሶ 𝑃2

𝒱ሶ 2 , ∆𝑃2 , ℎ𝐿2
paralelno
𝒱ሶ 3 , ∆𝑃3 , ℎ𝐿3

∆ 𝑃 = 𝑃1 − 𝑃2
ℎ𝐿
• Važi analogija sa električnim kolima (napon je pritisak, a jačina struje je protok). Uvek mora biti zadovoljen
energetski i materijalni bilans.
• Za redno važi: 𝒱ሶ = 𝒱ሶ1 = 𝒱ሶ 2 = 𝒱ሶ 3 ; ∆ 𝑃 = ∆𝑃1 + ∆𝑃2 + ∆𝑃3 ; ℎ𝐿 = ℎ𝐿1 + ℎ𝐿2 + ℎ𝐿3
• Za paralelno važi: 𝒱ሶ = 𝒱ሶ1 + 𝒱ሶ 2 + 𝒱ሶ 3 ; ∆ 𝑃 = ∆𝑃1 = ∆𝑃2 = ∆𝑃3 ; ℎ𝐿 = ℎ𝐿1 = ℎ𝐿2 = ℎ𝐿3

• U slučaju kompleksnijih problem potrebno je strujanje rešavati iterativno (proba-greška), jer su u pitanju
sistemi nelinearnih jednačina. Potrebno je pretpostaviti smer kretanja fluida u cevima.
 Merenje protoka fluida u cevi.
Pitova cev, prigušna ploča i Venturijeva cev Merači pritiska
𝐷 𝐷 Τ2
• Princip rada Pitove cevi smo već objasnili. 1 2
• Pomoću pada pritiska određuje se srednja
brzina strujanja u cevi. 𝑉, 𝒱ሶ 𝑑

𝑃2 − 𝑃1
𝑉= Prigušna ploča
𝜌

• Za prigušnu ploču i Venturijevu cev važi ista jednačina

koja se izvodi iz BJ i jednačine kontinuiteta:
Merači pritiska
Venturijeva cev 2 𝑃1 − 𝑃2 𝑑2𝜋 𝑑
𝒱ሶ = 𝐴𝐶 ; 𝐴 = ; 𝛽 = ; 𝐶 = 𝑓(𝑅𝑒, 𝛽)
1 𝜌 1 − 𝛽4 4 𝐷
𝑑
2 • Konstanta C se razlikuje za prigušnu ploču i
𝑉, 𝒱ሶ
Venturijevu cev i manja je za prigušnu ploču (veći
𝐷
gubitak energije).
• Danas postoji veliki broj različitih vrsta savremenih
merača protoka!!!