UNIVERZITET U

FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Predmet:
Tema:

Mentor: Student:

, 2019.
 SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................................3

1. NADLEŽNOSTI BUNDESTAGA I BUNDESRATA...............................................4

1.1. Bundestag..................................................................................................................4

1.2. Bundesrat..................................................................................................................5

2. IZBORNI SISTEM......................................................................................................6

3. PARTIJSKI SISTEM..................................................................................................7

ZAKLJUČAK................................................................................................................10

LITERATURA.................................................................................................................11

2
 UVOD

Savezna Republika Nemačka je savezna parlamentarna republika sastavljena od

šesnaest zemalja (Länder). Nemački politički sistem funkcioniše u okvirima
postavljenim 1949. godine u ustavnom dokumentu poznatom kao Osnovni Zakon
(Grundgesetz). Za izmenu Ustava potrebna je podrška najmanje dve trećine članova
Bundestaga i Bundesrata, a osnovna načela Ustava garantuju osnovna ljudska prava,
podelu vlasti, federalnu strukturu države i vladavinu prava.

Drugo poglavlje Ustava uređuje odnos savezne države i zemalja njenih članica.
Načelno, zakonodavna vlast zemalja je značajno ograničena u odnosu na saveznu
državu, dok je izvršna vlast u nadležnosti zemlje. Prema članu 30. Ustava, osim ako nije
drugačije predviđeno ili dozvoljeno Ustavom, sprovođenje državne vlasti i vršenja
funkcija vlasti je prerogativ zemlje. U skladu sa članom 31. Ustava, savezni zakon ima
prednost nad zakonom zemlje. Zakoni zemalja i savezni zakoni mogu, pored
hijerarhijskog odnosa nadređenosti i podređenosti, i da istovremeno paralelno uređuju
pojedine oblasti. Član 73. Ustava navodi oblasti u kojima savezna država ima isključivu
zakonodavnu vlast, a član 74. navodi oblasti u okviru kojih savezna država i zemlje
članice imaju paralelnu zakonodavnu vlast. Član 23. uređuje odnos savezne države
prema Evropskoj uniji u pogledu poštovanja subsidijarnosti. Bundestag i nemačke
zemlje, kroz Bundesrat, učestvuju u rešavanju pitanja koja se tiču EU. U pogledu pitanja
koja se odnose na EU, Savezna vlada je u obavezi da redovno informiše Bundestag i
Bundesrat.

Nemački Bundestag je federalno zakonodavno telo u Nemačkoj. U praksi,

Nemačka ima dvodomno zakonodavstvo, od kojih Bundestag ima ulogu donjeg doma.
Nemački Bundesrat (doslovno "Savezni savet") je zakonodavno telo koje na saveznom
nivou predstavlja šesnaest zemalja (Länder) Nemačke. Nemačke zemlje učestvuju u
zakonodavstvu kroz Bundesrat, odražavajući federalnu strukturu Nemačke. U njegovoj
nadležnosti su sve ustavne promene i zakoni koji prema Ustavu zahtevaju saglasnost
Bundesrata. Iako nemački Ustav ne imenuje Bundestag i Bundesrat kao dva doma
dvodomnog parlamenta (reč "Parlament " čak se i ne javlja u Ustavu), zvanično,
Bundesrat se obično naziva "saveznim ustavnim telom" zajedno sa Bundestagom,
predsednikom SR Nemačke, Vladom i Saveznim ustavnim sudom.

3
 1. NADLEŽNOSTI BUNDESTAGA I BUNDESRATA

1.1. Bundestag

Nemački Bundestag bira nemački narod i on predstavlja forum na kojem se

izlažu, raspravljaju i formulišu različita mišljenja o politici zemlje. Najvažnije funkcije
Bundestaga su zakonodavna koja se ostvaruje u zakonodavnom postupku i kontrolna
koja se ostvaruje parlamentarnom kontrolom rada Savezne vlade.

Bundestag je najvažniji organ zakonodavne vlasti u nemačkom federalizmu. U

skladu sa principom podele vlasti, Bundestag je najviši organ zakonodavne vlasti u
Nemačkoj. Savezna vlada predstavlja izvršnu vlast, i savezni sudovi i sudovi zemalja
predstavljaju pravosuđe.

Osnovne nadležnosti Bundestaga su da:1

1. donosi i menja Ustav;

2. donosi zakone;
3. odlučuje o državnom budžetu;
4. potvrđuje međunarodne ugovore;
5. bira saveznog kancelara;
6. odlučuje u izboru predsednika SR Nemačke;
7. učestvuje u postupku imenovanja članova Saveznog ustavnog
suda;
8. vrši kontrolu nad radom Savezne vlade;
9. nadzire rad i upotrebu vojske.

Ako savezni kancelar podnese predlog za glasanje o poverenju i ne dobije

podršku većine članova Bundestaga, predsednik države, na predlog saveznog kancelara,
može da raspustiti Bundestag u roku od 21 dan. Pravo raspuštanja prestaje da važi čim
Bundestag izabere drugog saveznog kancelara na osnovu većine glasova njegovih
članova. Između pokretanja postupka za glasanje o poverenju i glasanja o njemu mora
proći 48 časova (član 68. Ustava).

Savet starešina (Der Ältestenrat) Bundestaga ima poseban značaj u njegovom

radu. Savet starešina čine predsednik Bundestaga, potpredsednici i 23 člana izabrana u
skladu sa proporcionalnom zastupljenošću političkih partija u Bundestagu. Članovi
Saveta starešina moraju da imaju značajno političko iskustvo. Savet starešina je
savetodavni organ koji donosi preporuke i predloge koje Bundestag na plenarnoj sednici

1
Gabrijel A. Almond, G. Bingam Pauel jr, Rasel A. Dalton i Kore Strom, Komparativna politika danas,
Fakultet političkih nauka, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2009, str. 293.

4
ima pravo da prihvati ili odbije. Savet starešina pomaže predsedniku Bundestaga u
njegovom radu, kako bi poslovanje Bundestaga bilo efikasno koordinirano i uspešno
realizovano. Na primer, on određuje datume sednica nedeljama unapred i daje
saglasnost na dnevni red zasedanja na stalnoj osnovi. Takođe, na sednicama Saveta
starešina političke grupe usaglašavaju stavove o izboru predsednika i potpredsednika
odbora. Osim toga, Savet starešina posreduje i raspravlja u slučaju nastanka spora u
interpretaciji propisa i proceduralnih pitanja u Bundestagu. Savet starešina priprema
"procenu budžeta Bundestaga". Odbor za budžet može da odstupi od ovih procena uz
konsultacije sa Savetom starešina, što znači da mora da da Savetu starešina priliku da se
izjasni pre konačne odluke. Zbog širokog spektra dužnostima koje obavlja, Savet
starešina imenuje komisije koje mu daju stručnu podršku.

Članovi Saveta starešina su takođe sekretari poslaničkih grupa, koji se sastaju

radi prethodnih razmatranja pojedinih aspekata parlamentarnih procedura. Savet
starešina tokom svojih debata uzima u obzir sporazume postignute na tim sastancima.
Savet starešina se redovno sastaje svake nedelje kada Bundestag zaseda i njime
predsedava predsednik Bundestaga. Predstavnik Savezne vlade prisustvuje ovim
sastancima.

Predsedništvo je odgovorno za rad administracije Bundestaga, uključujući kako

administrativne tako i istraživačke aktivnosti. Sastoji se od predsednika i
potpredsednika Bundestaga.

1.2. Bundesrat

Glavna odlika nemačkog oblika federalizma, kada je u pitanju podela i izvršenje

nadležnosti, je da vlade pojedinih zemalja direktno učestvuju u odlukama koje donosi
savezna država. Ovo se postiže kroz rad Bundesrata. Bundesrat nema određeno vreme
trajanja mandata, i on takođe ne može biti raspušten. Njegov sastav varira u zavisnosti
od rezultata izbora u predstavničkim telima nemačkih zemalja.

Pored toga što funkcioniše kao protivteža Bundestagu i Saveznoj vladi,

Bundesrat ostvaruje vezu između savezne države i zemalja. Bundesrat predstavlja i
saveznu državu u celini i 16 konstitutivnih zemalja (Länder). S jedne strane, Bundesrat
je savezni ustavni organ u saveznoj državi kroz koji zemlje članice mogu direktno da
učestvuju u razvoju političkih stavova savezne države u određenim političkim
područjima i na taj način, u okvirima predviđenim u Ustavu, učestvuju u formulisanju
političkih ciljeva ukupne nacionalne države.2 S druge strane, savezna država preko
Bundesrata može da iskoristi politička i administrativna iskustva federalnih jedinica i
2
Pajvančić Marijana, Izborno pravo, drugo izmenjeno izdanje, Pravni fakultet, Novi Sad, 2008. Vasović
Vučina, Savremene demokratije, I tom, Službeni glasnik, Beograd, 2006, str. 102.

5
da, uz saglasnost Bundesrata, proširi uticaj svog delovanja na njihovim teritorijama. To
se postiže kroz predloge zakona, uredbama i opštim administrativnim nadležnostima,
kao i indirektno preko Evropske unije.

Osnovne nadležnosti Bundesrata su da:3

1. učestvuje u zakonodavnom procesu;

2. učestvuje u rešavanju državnih administrativnih pitanja;
3. učestvuje u donošenju odluka koje se odnose na EU;
4. učestvuje u postupku imenovanja članova Saveznog ustavnog
suda.

Stalno savetodavno veće (Der Ständige Beirat), koji se sastoji od šesnaest

izaslanika iz zemalja članica federacije, podržava rad Predsedništva Bundesrata. Stalno
savetodavno veće pruža savetodavnu podršku predsedniku i Predsedništvu, a
prvenstveno ima važnu ulogu u pružanju informacija i koordinaciji rada Bundesrata kao
i u ostvarivanju stalnih kontakta sa Saveznom vladom. Generalni sekretar Bundesrata
prisustvuje njegovim sednicama. Nakon sednice Savezne vlade, član Savezne vlade
redovno, svake srede u nedelji, obaveštava Stalno savetodavno veće o pitanjima o
kojima se raspravljalo i odlukama Savezne vlade.

2. IZBORNI SISTEM

Nemačka koristi kompleksni kombinovani izborni sistem u kojemu sa jedne

stane kombinuje direktni izbor bilo koga od kandidata sa najvećim brojem glasova
(uključujući i relativno najveći broj glasova ispod 50%) u jedinicama u kojima se na
kraju izabire samo po jedan kandidat, i sa druge strane proporcionalni izbor u kojemu
svaka partija dobija približno onoliko mandata u parlamentu koliko je osvojila glasova.
U praksi to znači da svaki pojedini glasač ima takozvani prvi i drugi glas. Sa prvim
glasom se izabire 299 poslanika u 299 izbornih jedinica u kojima pobeđuje onaj
kandidat koji odnese najveći broj glasova bez obzira na to koliko to glasova bilo.4

Kako ovakav sistem pogoduje velikim partijama i može dovesti do velikog

nesrazmera u postotcima glasova koje partije osvoje i broju mandata u Nemačkoj se
koristi i drugi glas. Potencijalni nesrazmer koji može da nastane korištenjem samo
prvoga glasa (Kao što je to slučaj u Ujedinjenom Kraljevstvu) može da se vidi u
sledećem modelu u kojemu se partija A i partija B takmiče za 10 mandat u 10 izbornih

3
Gabrijel A. Almond, G. Bingam Pauel jr, Rasel A. Dalton i Kore Strom, Komparativna politika danas,
Fakultet političkih nauka, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2009, str. 294.
4
Orlović Slaviša, Partije i partijski sistemi, teorijsko-analitički okvir, Fakultet političkih nauka
Univerziteta, Beograd, 2015, str. 78.

6
jedinica. Ukoliko partija A osvoji 49% glasova u svim jedinicama, a partija B 51%,
partija B će da osvoji svih 10 mandata.

U Nemačkoj se drugi glas koristi kako bi se po principu proporcionalnog

izbornog sistema ispravile nepravilnosti koje nastaju kao rezultat prvoga glasa. Glasači
sa drugim glasom glasaju za partijsku listu. Načelno sve patije mogu da se takmiče na
drugoj listi u svim saveznim državama ako za to sakupe dovoljan broj potpisa pre
izbora. Ukoliko kao rezultat prvog glasa partija osvoji manji broj mandata nego bi joj to
proporcionalno pripadalo, patija dobija nove mandate sa relevantne liste za tu saveznu
državu. Ipak, kako bi se kvalifikovale za mandate sa druge liste, partije moraju da
osvoje bar tri mandata putem prvoga glasa, ili bar 5% glasova putem drugog glasa. 5
Načelno se sa drugim glasom Bundestag puni do 598 poslanika. Ipak, kako uz
podzastupljene partije postoje i partije koje teoretski prvim glasom mogu ostvariti više
mandata nego im to proporcionalno pripada na osnovu drugog glasa, u nemački izborni
sistem uvedeni su i takozvani nadilazni mandati kojima se postiže balans dajući dodatne
mandate drugim partijama. Tako je XVIII sazviv Bundestaga imao ukupno 631
poslanika.

Partije priznatih nacionalnih manjina izuzete su od izbornog praga od 5%

glasova.

3. PARTIJSKI SISTEM

Crni, crveni ili žuti dugo su već na nemačkoj političkoj sceni. Onda su im se
pridružili zeleni i tamno-crveni i delimično promenili „paletu boja“. Reč je naravno o
političkim strankama u Nemačkoj.

Od Konrada Adenauera preko Helmuta Kola do Angele Merkel: Posleratni

kancelari najčešće su bili članovi Hrišćansko-demokratske Unije (CDU), udružene sa
njihovom bavarskom, sestrinskom partijom Hrišćansko-socijalnom Unijom. 6 Njihove
pristalice su, posebno među biračima, u posleratnom periodu najčešće bili iz redova
centralne Katoličke partije. Njihova boja je "crna", što uopšte ne bi trebalo da označava
pesimizam. Obe partije su „hrišćanske“, a zbog stranačke ideologije, svrstane su u
konzervativne.

5
Orlović Slaviša, Partije i partijski sistemi, teorijsko-analitički okvir, Fakultet političkih nauka
Univerziteta, Beograd, 2015, str. 79.
6
Lovo Filip, Velike savremene demokratije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci,
Novi Sad, 1999, str. 377.

7
 One su tradicionalno okrenute hrišćanskim idealima. Kao narodne partije,
osvrću se uglavnom na što širu saglasnost stanovništva. Kao koalicioni partneri,
ujedinjene stranke su preuzele ime Slobodno-demokratska partija.

Po potrebi sklapaju i takozvanu, veliku koaliciju sa Socijaldemokratskom

partijom Nemačke (SPD).

Socijaldemokrate su uvek imale značajnu ulogu na političkoj sceni Nemačke.

Njihove ideje zastupali su kancelari poput Vilija Branta, Helmuta Šmita i Gerharda
Šredera. Crvena boja na njihovoj zastavi upućuje na radnički pokret iz druge polovine
19.veka.

Socijaldemokratska partija Nemačke postoji pod tim imenom još iz doba

Vajmarske republike. Kao i ostalim strankama, nacisti su zabranili delovanje i SDP-u, a
mnogi njeni članovi završili su u koncentracionim logorima. Posle rata, ideološke
nesuglasice zatekle su pripadnike partije.

Socijaldemokratska partija odlučila je 1959.godine Godersberškim programom

da zastupa drugačiju ideologiju od socialističke radničke partije. Postali su
Socijaldemokratska partija - koja zastupa interese većeg broja građana. SDP je tako
prerasla u narodnu partiju.

Do sredine osamdesetih socijaldemokrate su mogle da biraju koalicionog

partnera samo između Slobodnodemokratske partije, kao što je to bilo tokom šezdesetih,
odnosno velike koalicije Ujedinjenih partija.

Onda, kao poručeni, na političku scenu stupaju novi koalicioni partneri - zeleni.
Oni su nastali tokom mirovnih pokreta sedamdesetih, a na njihovo organizovanje uticali
su i ženski pokret i inicijativa građana. Zalažu se za zaštitu životne okoline i
ravnopravnost polova. Polako se formiraju različite koalicije SDP-a sa zelenima na
lokalnom i pokrajinskom nivou. Napokon, pod vođstvom Gerharda Šredera, koalicija
crvenih i zelenih ušla je i u Bundestag (donji dom saveznog parlamenta). 7 Ipak, na
lokalnom i pokrajinskom nivou postoje i koalicije zelenih i crnih.

Stranka slobodnih demokrata, tradicionalno žute boje, dugo nije imala značaj
"jedinog tasa" na vagi u pregovorima o postizbornim koalicijama, bitnog za partije
Unija i socijaldemokrate. Ali to se na poslednjim izborima promenilo. Liberali su sa
demohrišćanima formirali vladajuću koaliciju.

Njihova ideologija je u načelima nemačkog tradicionalnog liberalizma.

Slobodne demokrate podržavaju ideju državne nadkontrole. Oni zastupaju interese
manjih i srednjih preduzetnika, te je stranci pripao nadimak „Partija boljestojećih“.
7
Lovo Filip, Velike savremene demokratije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci,
Novi Sad, 1999, str. 378.

8
 U Berlinu već nekoliko godina postoji crveno-crvena koalicija između
socijaldemokrata i levičara. Partija levice u Nemačkoj iz godine u godinu sve je jača, te
preuzima sve veći broj birača iz redova pristalica Socijaldemokatske partije. Kod
socijaldemokrata postoji veliki unutarpartijski raskol o tome kako bi trebalo da se
njihova partija ophodi prema levičarima.

Većina etabliranih partija oprezna je u vezi sa levicom. To ima veze sa njenim

nastankom: levičari vuku korene iz Istočne Nemačke, odnosno iz ranije Socijalne
jedinstvene partije Nemačke (Istočne Nemačke), čiji su članovi nakon ujedinjenja dve
države osnovali Partiju za demokratski socijalizam.

Njima i dalje pripisuju ideološku bliskost nekadašnjem režimu istočno-nemačke

Državne bezbednosti – Štazi. Njena zapadnjačka grana je noviji ogranak Socijal-
demokratske partije: Alternativna socijalna pravda. Partija za demokratski socijalizam i
Alternativna socijalna pravda su se, u međuvremenu, ujedinile. One sada zagovaraju
borbu protiv nepravde i zastupaju interese „običnog čoveka“. Oni, takođe, pokušavaju
da rašire i ideju o radikalnom pacifizmu.

Stalnu pažnju javnosti privlači ekstremna desnica. Najuticajnija među njima je

Nacional-demokratska partija Nemačke, koja je još od šezdesetih godina bila
zastupljena u parlamentu, jer je redovno prelazila cenzus od 5 odsto.

Stranka je trenutno zastupljena u Pokrajinskoj skupštini Saksonije, a njeni

članovi dežurni su skandal-majstori. Postupak o zabrani delovanja te partije zaustavljen
je zbog grešaka u postupku, a trenutno se ne vodi nikakva nova diskusija o takvoj
zabrani.

9
 ZAKLJUČAK

Izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema koji

se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni sistem".

Svaki birač ima dva glasa. Takozvanim "prvim glasom" građanin bira kandidata
u svom izbornom okrugu i to po relativnom većinskom sistemu - izabran bude onaj ko
dobije najviše glasova. Ovo su "direktni mandati". "Drugim glasom" svaki glasač
odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" da uđe u
Bundestag.

Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste

potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova
na pojedinačne stranke Ukoliko ipak neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih
glasova" i time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima
nikakva nadoknada glasova za druge stranke.

Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući
svim strankama da u parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje
dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se
opredele za određene političare.

U Nemačkoj postoji petoprocentni prag za ulazak u savezni i pokrajinske

parlamente. Od 1983. i ulaska stranke Zelenih u savezni parlament, u Bundestagu je
zastupljeno šest stranaka.

To su stranke konzervativnog bloka koji čine Hrišćansko-demokratska unija

(CDU) i manja, sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koja, sa skoro istovetnim
političkim programom, deluje samo u saveznoj pokrajini Bavarskoj.

Pored njih u Bundestagu su još i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD)

koja trenutno u Berlinu vlada sa konzervativcima u tzv. velikoj koaliciji, te tri sada
opozicione stranke: Zeleni, Slobodna demokratska partija (FDP, Liberali) i Levica,
nastala spajanjem istočnonemačkih reformisanih komunista, Partije demokratskog
socijalizama (PDS) i zapadnonemačke Izborne alternative Rad i socijalna pravda
(WASG).

10
 LITERATURA

1. Gabrijel A. Almond, G. Bingam Pauel jr, Rasel A. Dalton i Kore Strom,

Komparativna politika danas, Fakultet političkih nauka, Univerzitet Crne Gore,
Podgorica, 2009.
2. Lovo Filip, Velike savremene demokratije, Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1999.
3. Orlović Slaviša, Partije i partijski sistemi, teorijsko-analitički okvir, Fakultet
političkih nauka Univerziteta, Beograd, 2015
4. Pajvančić Marijana, Izborno pravo, drugo izmenjeno izdanje, Pravni fakultet,
Novi Sad, 2008. Vasović Vučina, Savremene demokratije, I tom, Službeni glasnik,
Beograd, 2006.
5. Der Deutsche Bundestag. http://www.bundestag.de
6. Der Bundesrat.
http://www.bundesrat.de/cln_179/DE/Home/homepage__node.html?__nnn=true

11