Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan” Beograd

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Anatomija
TEMA: Tractus corticospinalis

MENTOR: STUDENT:
Prof. Dr Sanja Milenković Marina Veselinović
Br. Indeksa 1-III

Novembar, 2020 god.

 SADRŽAJ

1. UVOD......................................................................................................................................1
2. GRAĐA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA.................................................................2
3. PUTEVI NERVNOG SISTEMA.............................................................................................2
4. MOTORNI PUTEVI................................................................................................................3
5. SENZITIVNI PUTEVI.............................................................................................................4
6. SENZORIJELNI PUTEVI.......................................................................................................4
7. PIRAMIDALNI PUTEVI (Tractus corticospinalis)................................................................4
8. PUT..........................................................................................................................................4
9. FUNKCIJA I POREMEĆAJI...................................................................................................6
10. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................7
11. LITERATURA.....................................................................................................................8
 1. UVOD

Dva osnovna dela centralnog nervnog sistema su mozak i kičmena moždina. Mozak i kičmena
moždina, između kojih granicu oznacavaju korenovi prvog kičmenog živca ili lukovi atlasa,
predstavljaju centralni deo somaticnog i vegetativnog nervnog sistema. Centralni deo
vegetativnog sistema nalazi se duboko, uz centralnu supljinu kičmene moždine i moždanog
stabla. Površnije od njega nalazi se centralni deo somatičnog ili animalnog nervnog sistema, čiji
se filogenetski mlađi delovi postavljaju uvek površnije i kranijalnije od njegovih filogenetskih
starijih delova.

1
 2. GRAĐA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Nervni sistem sastoji se uglavnom iz nervnog tkiva.Tela neurona njihovi protoplazmatični
produžeci svojim udruživanjem obrazuju sivu masu centralnog nervnog sistema (substantia
grisea), koja se uočava na presecima mozga i kičmene moždine. Siva masa može biti u vidu
kompaktnih slojeva i stubova ili u vidu jedara (nuclei), koja su okruzena belom masom. Ako je
ona pomešana sa belom masom, naziva se retikularna supstancija (formatio reticularis). Izvan
centralnog nervnog sistema tela nervnih celija obrazuju nervne čvorove, ganglione, koji su
prikljuceni pojedinim živcima. U centralnom nervnom sistemu neuroni sive mase grupišu se i
obrazuju mozdane centre, koji regulisu funkicije određenih organa. U centralnom nervnom
sistemu neuroni sive mase grupišu se i obrazuju moždane centre,koje regulišu funkcije određenih
organa. U funkcionalnom pogledumoždani centrise dele na više i niže. Najniži centri,koji su
filogenetski najstariji, nalaze se u sivoj masi kičmene moždine. Najviši centri nalaze se u kori
filogenetskih najmlađih delova maloga mozga (neocerebellum) i velikog mozga (neocerebrum).
Viši centri kontrolisu i regulisu rad nižih centara. Belu masu (substinatia) nervnog sistema grade
neuriti neurona, koji su obavijeni beličastim, mijelinskim omotačima. Neuriti ili nervna vlakna se
idružuju i u centralnom nervnom sistemu obrazuju moždane puteve (truncus s.fasciculus), koji
sprovode nadražaje od jednog centra ka drugome. Kada napuste centralni nervni sistem, oni
dobijaju jos jedan omotač,sastavljen od neurologije,grupisu se i obrazuju snopove živaca.

3. PUTEVI NERVNOG SISTEMA

Dugi ili projekcioni putevi, dele se na ushodne ili senzitivne I na nishodne ili motorne.
Ushodni putevi koji sprovode posebn senzibilitet, iz rezeptora culnih organa, nazivaju se culni ili
senzorijelni.

2
 4. MOTORNI PUTEVI
Motorni ili nishodni putevi sprovode impulse do motornih jedra mozdanih I kicmenih živaca.
Oni se dele u dve osnovne grupe, kortikalne I supkortikalne, prema tome da li polaze iz motornih
zona kore velikog mozga ili pak iz supkortikalnih montornih centara. Supkortikalni motorni
putevi pripadaju ekstrapiramidalnom motornom sistemu. Kortikalni motorni putevi, koji bez
prekidanja dospevaju do motornih jedara moždanih I kičmenih živaca, nazivaju se direkni.
Indirektni kortikalni putevi dospevaju do motornih jedara mozdanih I kičmenih živaca preko
malog mozga, crvenog jedara I ekstrapiramidalnih puteva.

Direktni motorni putevi

Dva direktna motorna puta, tractus corticospinalis s.pyramidalis I tractus corticonuclearis

s.corticobulbaris, povezuju piramidalnu zonu kore velikog mozga, odnosno gyrus precentralis s
motornim jedrima moždanih I kičmenih živaca. Oni sprovodeimpulse za voljne pokrete čovečjeg
tela.

Indirektni motorni putevi

Indirektni putevi sastoje se iz nekoliko neurona, koji povezju koru velikog mozga I koru
filogenetski najmlađeg dela malog mozga međusobno I s ekstrapiramidalnim motornim
sistemom. Oni polaze iz ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga I kao trr.corticopontini
dospevaju do jedara ponsa (nuclei pontis), odakle se nastavljaju drugim neuronima do malog
mozga prolazeći kroz njegov srednji krak. Iz kore malog mozga drugi neuroni odlaze najpre do
zupčastog jedra, a zatim do retikularne supstancije, do crvenog jedra I do talamusa. Preko
crvenog jedra I retikularne supstancije indirektni motorni putevi dospevaju do prednjih rogova
kičmene moždine , odnosno do motornih centara kičmenih živaca. Preko talamusa I njegovih
krakova indirektni putevi dospevaju ponovo do ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga.
Zahvaljujući ovoj dvosmernoj vezi, ekstrapitamidalne zone kore velikog mozga dobijaju od
malog mozga impulse za automatsku regulaciju složenih voljnih pokreta. Bez ove veze složeni
pokreti čoveka bili bi neprecizni I grubi.

3
 5. SENZITIVNI PUTEVI
Senzitivni ili ushodni putevi dele se na svesne I nesvesne, prema tome da li dospevaju do kore
velikog mozga ili se završavaju u supkortikalnim senzitivnim centrima. Putevi za svesni
senzibilitet imaju tri neurona, periferni, centralni, kortikalni.

6. SENZORIJELNI PUTEVI
U senzorijelne puteve spadaju: optički, mirisni, akustički I gustativni put. Pored perifernog,
centralnog I kortikalnog neurona, oni imaju I refleksni neuron, preko koga se odigravaju
odbrambeni refleksi u vezi sa senzorijelnim utiscima. Njima pripada I vestibularni put.

7. PIRAMIDALNI PUTEVI (Tractus corticospinalis)

Nervna vlakna piramidalnog puta napuštaju koru velikog mozga i prolaze kroz zadnji krak
unutrašnje kapsule (lat. Capsula interna) između repatog jedra (lat. Nucleus caudatus) i
putamena, i naniže u moždano stablo, gradeći piramide produžene moždine. U kaudalnom
(donjem) delu produžene moždine se najveći broj vlakana piramidnog puta, oko 80% ukršta
(prelazi na suprotnu stranu). Ovo mesto zove se piramidalna raskrsnica lat. decussatio
pyramidalis i predstavlja granicu između kičmene i produžene moždine. Vlakna se dalje protežu
bočnim (lateralnim) delom kičmene moždine kao lateralni piramidni put. Ovaj put se završava
uglavnom na interneuronima (umetnuti neuroni) središnjeg (intermedijalnog) dela sive mase
kičmene moždine. Neka vlakna se završavaju direktno na motornim neuronima u prednjim
rogovima, a neka na senzornim neuronima zadnjih rogova kičmene moždine.

Manji deo vlakana, oko 20% se ne ukršta u produženoj moždini, već nastavlja da se pruža sa iste
strane (ipsilateralno) u vidu prednjeg (ventralnog) kortikospinalnog puta. Međutim i ta vlakna se
kasnije ukrštaju u kičmenoj moždini, najvećim delom u vratnom delu.

8. PUT
Nervna vlakna piramidalnog puta napuštaju koru velikog mozga i prolaze kroz zadnji krak
unutrašnje kapsule (lat. Capsula interna) između repatog jedra (lat. Nucleus caudatus) i

4
putamena, i naniže u moždano stablo, gradeći piramide produžene moždine. U kaudalnom
(donjem) delu produžene moždine se najveći broj vlakana piramidnog puta, oko 80% ukršta
(prelazi na suprotnu stranu). Ovo mesto zove se piramidalna raskrsnica lat. decussatio
pyramidalis i predstavlja granicu između kičmene i produžene moždine. Vlakna se dalje protežu
bočnim (lateralnim) delom kičmene moždine kao lateralni piramidni put. Ovaj put se završava
uglavnom na interneuronima (umetnuti neuroni) središnjeg (intermedijalnog) dela sive mase
kičmene moždine. Neka vlakna se završavaju direktno na motornim neuronima u prednjim
rogovima, a neka na senzornim neuronima zadnjih rogova kičmene moždine.

vaj put iz kože prenosi osećaje grubog dodira. Sastoji se iz tri neurona. Neuroni Prvog reda
nalaze se u ganglionu zadnjeg korena svih spinalnih živaca. To su zapravo pseudounipolarni
neuroni čiji periferni produžeci polaze iz receptora za bol, temperaturu, grub dodir i pritisak. Ovi
receptori se nalaze u koži trupa i ekstremiteta. Put se dalje nastavlja do kičmene moždine gde se
nalaze neuroni drugog reda. Prethodno ova vlakna prolaze kroz sloj II sive mase kičmene
moždine.

Neuroni Drugog reda nalaze se u nc. proprius-u. Odatle se pružaju aksoni koji preko prednje bele
komisure prelaze na suprotnu stranu kičmene moždine i penju se naviše ka moždanom stablu
(video predavanje). Prednji spinotalamički put pruža se kroz spoljašnje segmente ponsa i
produžene moždine. U srednjem mozgu gradi vrh senzitivnog trougla. Aksoni drugog neurona
završavaju se u nc. ventralis posterolateralis thalami (VPL).

Neuroni Trećeg reda pružaju svoja vlakna iz VPL, prolaze kroz zadnji krak unutrašnje moždane
kapsule i završavaju se u postcentralnoj vijuzi velikog mozga (video predavanje) (glavna
senzitivna kora – area 1, 3, 2) i zadnjem delu paracentralnog režnjića.

5
Manji deo vlakana, oko 20% se ne ukršta u produženoj moždini, već nastavlja da se pruža sa iste
strane (ipsilateralno) u vidu prednjeg (ventralnog) kortikospinalnog puta. Međutim i ta vlakna se
kasnije ukrštaju u kičmenoj moždini, najvećim delom u vratnom delu.

9. FUNKCIJA I POREMEĆAJI
Glavna funkcija je ostvarivanje voljne kontrole motorike, kao i ostvarivanje nekih finih pokreta.
Mišići ruke, glave, jezika (mišiće govora) dobijaju najveći broj svih motornih vlakana, što
ukazuje na bitnost ovih mišića i finoću pokreta koji izvode.

Oštećenje piramidalnog puta ili motorne kore velikog mozga npr, usled šloga, mehaničke
povrede... dovodi do paralize suprotne strane tela (zbog ukrštanja vlakana). I u drugim bolestima
npr. amiotrofna lateroskleroza... može doći do oštećenja prvog motornog neurona (piramidalnog
puta).

6
 10.ZAKLJUČAK

Imajući u vidu da je mozak izuzetno komplikovan sistem, za razumevanje osnovnih

karakteristika razvoja mozga bi moglo učiniti znatno lakse memorisanje lokacija najvažnijih
moždanih struktura. Zato smo ukratko rekli najvažnije činjenice vezane za razvoj nervnog
sistema.

7
11.LITERATURA

1. Tomislav M. Jovanović, Medicinska fiziologija

2. M. S. Bošković, Anatomija čoveka
3. Prof. dr Jovan Dimitrijević & dr Christos Alexopoulos, Klinička anatomija čoveka sa
cistologijom, histologijom i embriologijom
4. Drenka Secreov-Zečević & Ivanka Hizar, Anatomija centralnog nervnog sistema
5. www.scribd.com