Treći deo serijala: Elitna Skupina

Prevod: Lea
Obrada: Lena i Gidra
 PROLOG
Pre dve godine...
„Samo kažem, pirsing je sada popularan kao nekada depilacija prepona.
Devojke imaju više nakita dole nego ovih dana reperi na njihovim zubima,“ kaže
Ezekiel, smejući mi se. „Šta je sa tobom, Maya? Da li ti imaš pirsing dole?“
Prevrnem očima, smeštajući se na moj udobni kauč u salonu, streljajući
pogledom preko ulice gde naši roditelji imaju njihov sastanak. Kroz prozore od
poda do plafona, vidim ih kako se motaju, moj tata se smeje dok protresa ruku
Ezekielinog oca.
Kendrin otac je sledeći, uzimajući svoj red da se pozdravi sa mojim tatom.
Moju pažnju nisu privukla prijateljska pozdravljanja. To je napetost u njihovim
telima. Mogu da kažem da nešto nije u redu.
„Maya?“ Šapne Ezekeil.
„Trebao bi prihvatiti njenu šutnju kao priznanje krivice,“ kaže Carlisle, zlobno
se smeškajući preko mene dok vraćam pažnju nazad na grupu.
Ingrid prasne u smeh dok im pokazujem užasavajući izraz lica. „Kako znate?“
Ozbiljno upitam.
Ezekeil i Carlisle mi upućuju iznenađene, probadajuće poglede, dok mi se ne
prolomi osmeh i namignem im. „Ne, nemam nakit na mojoj vagini,“ konačno im
kažem, prevrćući očima. „Jedva imam vremena za depilaciju jer sam umorna od
guranja prstiju tamo dole.“
„Nemoj gurati prste, guraj kurčine?“ Kendra ispali, cerekajući se.
„Tačno,“ bezizražajno odgovorim.
Dok svi pucaju u smeh, vratim moju pažnju nazad na prozor.
Samo nas ulica razdvaja. Moji roditelji su na trećem spratu i sa druge strane
ulice, ali odavde mogu jasno da ih vidim kroz prozor.
Svi u ovoj zgradi mogu. Nije da im smeta, s obzirom da niko ne zna ko su oni.
Ali i dalje mi se ne sviđa da ih gledam tako izložene.
Nešto ne valja.
Ili ja samo u poslednje vreme živim u neprestanom stanju paranoje.
Već neko vreme nešto nije u redu.
„Gde je tvoj dečko?“ Pita Kendra dok pijucka njen koktel.
„Thomas je večeras na Manhattanu sa nekim starim prijateljima sa koledža.
Nisam se trudila da mu kažem gde može da me nađe, jer je prilično dosadan
kada je pijan,“ odgovaram sa osmehom kako bih prikrila moju nervozu.
Ja iskreno nemam pojma gde je on, ali radije to ne bih rekla na glas. Naša veza
je... Većinu dana nezdrava. Otrovna za druge.
„Šta je sa Lathanom,“ Ingrid me pita, njen osmeh je nestao. „Gde je on?“
 Upravo kada ugledam moju mamu kako seda pored tate, još jednom
pogledam u moje prijatelje.
„Moj brat je odsutan. Kao i uvek. Postao je šupak otkako je moj otac zvanično
proglasio mene za sledeću u redu za Familiju. Tako da mu nisam rekla gde ćemo
biti večeras.“
„On to zna ceo svoj život,“ Ezekeil izjavi snishodljivo. „Tvoj otac nije želeo da
se Familija podeli, a Lathan je toliko navučen na droge da bi bio vođa.“
„Svesna sam. Ali čuti to zvanično ga je raspametilo. Više droge nego obično.
Više devojaka neko obično. Više svega, a manje prisustva. Nisam ga videla
nedeljama.“
„Znači sve je odjebao,“ Carlisle pretpostavlja.
„Ne tatu. Danas je razgovarao sa njim, ali mu je samo rekao za sastanak kojem
je morao prisustvovati, a Lathan mu je očigledno prekinuo vezu tokom
razgovora. Otac je pokušavao da ga nagovori da ide na odvikavanje, i tražio mu
da svrati kada se vrati sa sastanka. Nije dobro završilo.“
Ingrid je izdahnula, nameravajući da kaže nešto, kada se zgrada u kojoj smo
bili iznenada jako zatresla. Pod ispod nas je drhtao, dok buka – jednako stalna,
koja probija uši, nedefinisani zvuk – pokušava da nas zagluši.
Stakla pucaju, a Ezekeil me baca na zemlju, njegovo teško telo pada preko
mog. Sve je zamućeno od pokreta, ništa nema smisla.
Vrisak zvuči kao daleki eho, i ja uspevam da provirim kada zgrada prestane da
se pomera. Moje oči lete ka većim delom razbijenim prozorima, i moje srce
iskače iz grudi.
Ne znam kad sam ustala.
Ne znam kada sam počela da vrištim.
Ne znam kada sam počela da se otimam iz Ezekielinovog stiska, ili kada me
počeo zadržavati, sprečavajući me od pada u smrt u nameri da spasim moje
roditelje.
Kao da je sve na trenutak postalo crno, i odjednom sam bila na razbijenim
prozorima, zureći u neverici u sobu iz koje moji roditelji nisu mogli pobeći.
Ezekeil me i dalje drži dok ja vrištim, pokušavajući dopreti do zgrade u
plamenu preko puta dok vatra kulja iz sobe izbacujući vazduh.
Druga eksplozija se aktivira, i ja sam bačena nazad, vrelina i vibracija je toliko
jaka da izbija vazduh iz mojih pluća.
Trepnem, pitajući se kada sam dospela nazad na pod, teturajući se dok
ustajem. Ezekeil je pored mene bez svesti, a Ingrid se polako podiže sa poda, sa
posekotinom na glavi.
Zvonjava je neprestana u mojim ušima, od čega pozadinski zvukovi nestaju.
Vidim Carlisleove usne kako se pomeraju dok mi prilazi, tresući moja ramena,
ali sve što mogu je da zurim pored njih preko ulice u uništeni gornji sprat
zgrade.
Zgrade gde su bili naši roditelji.
Kada prva suza padne iz mojih očiju, Carlisle me jače protrese, blokirajući moj
pogled dok pomera njegovo telo kako bi u potpunosti bio ispred mene.
„Ne ovde. Ne sada,“ čujem ga kako govori, iako i dalje zvuči kao da je na
drugom kraju tunela dok mi govori. „Ne plači. Ne ovde. Ne smemo dozvoliti da
nas iko vidi oslabljene.“
Ingrid frcaju suze iz očiju dok pomaže Kendri da ustane, dok se Ezekiel polako
diže na njegove noge.
Ispijena, susrećem opet Carlieslov pogled, prekaljujući se, pretvarajući se u
hladnu kakvi moramo biti, iako se moje srce slama iza oklopa od leda.
„Philip Jenkins,“ šapnem, znajući tačno ko je odgovoran za ovo.
Ingrid prilazi korak bliže, vilica joj je napeta dok susreće moj pogled i dodaje.
„Će umreti.“
 PRVO POGLAVLJE

MAYA
Pre šest meseci...
Pre sat vremena, bila sam u mom apartmanu spremajući se za bančenje
gledajući filmove uz picu, pivo i kokice nakon što sam se upravo smestila u
Halo.
Sada? Sada sam devojka koja je uplašena i skriva se na zadnjem sedištu
ogromnog SUV- a, i ja sam devojka koja nečujno preklinje nepoznatog tipa da
mi dozvoli da ostanem sakrivena dok zuri u mene njegovim ledenim očima,
napregnute vilice i neodlučnošću u njegovom stavu.
Cela stvar je otišla dalje nego što sam očekivala.
Pretpostavljam da je to očigledno, s obzirom na moju trenutnu nepriliku.
Ožiljci iscrtavaju facu ovog tipa, a on izgleda užasavajuće sa onim sjajem u tim
ledenim očima toliko svetlim da bi se nazvale plavim. Skoro su svetlo sive,
jezive ali takođe i intrigantne.
Ali iz nekog razloga, osećam se sigurno u njegovom prisustvu. Jer sam izgubila
razum, najverovatnije, i očajna sam da se osetim da sam opet sigurna.
Tako sam najebala ako me ne pusti da ostanem skrivena.
Njegovi mišići se zatežu kada konačno zatvori vrata, ne govoreći nikome ništa
dok me skriva od pogleda. On ostaje blizu, dopustivši mi da ga vidim kroz bočno
staklo, čak iako ostajem blizu poda koliko je moguće.
Nemam pojma gde idemo. Nemam pojma ko je on. Ali upravo sada, taj
tetovirani loš momak sa ožiljcima je moja omiljena verzija tamnog anđela, jer bi
vrlo lako mogla spasiti moj život.
 DRUGO POGLAVLJE

AXLE
Ona zuri u mene tim očima koje vrište za pomoć dok joj usna drhti.
Jebena noć. Zašto se devojka krije na zadnjem sedištu našeg vozila?
Onda gadan osećaj zateže moju srž kada shvatim zašto se ona najverovatnije
skriva. Bes juri kroz moje vene dok zatvaram vrata za njom, skrivajući je sa
vidika, kada začujem brzo približavanje koraka naših potencijalnih klijenata.
Nisam trebao otvoriti vrata, ali sam čuo buku. Sve što želim sada je da
smestim metak u Lathana zbog onog što bi mogao da joj uradi.
„Jeste li vi seronje videli devojku da je pobegla ovuda?“ Upitao je Lathan,
brišući malo kokaina sa njegovog nosa.
Narkomani. Mi ne poslujemo sa narkomanima.
„Ne,“ lažem, rasejano primećujući kako me Snake preseca pogledom.
„Jebiga!“ Lathan urla, udarajući šakom o vreću za udaranje u njegovoj
ogromnoj garaži koja se nalazi u sred nedođije. „Nađite je!“ Viče na tri momka
koja udaraju jedan u drugog u njihovoj žurbi da isprate naredbe.
„Kao gledanje marioneta,“ Snake mrmlja pored mene.
„Kao gledanje narkomana,“ ja mrmljam. „Misliš da ih je neko proverio.“
„Herrin je ovo namestio,“ kaže sležući ramenima.
Gledamo kako Lathan ima napad besa, udarajući sranja, redom lupajući u
stvari i konačno bacajući stvari oko sebe.
„Moramo da krenemo,“ dovikujem Lathanu, koji me čak i ne konstatuje.
„Sada jebeno posluješ sa njima,“ kaže Snake tiho dok Lathan prevrće stol.
„Nikada.“
„Definitivno ne,“ složim se, ali zbog potpuno drugog razloga.
„Pronađite je!“ Lathan opet zaurla.
„Znaš da je ona na zadnjem sedištu, zar ne?“ Pita Snake.
„Da.“
„Samo proveravam.“
On odlazi da zauzme mesto suvozača, dok ja sedam na vozačevo mesto. Ovo
je bilo gubljenje dva jebena sata mog života koje nikada neću povratiti. Herrin
će jebeno čuti za ovo.
Čim izađemo iz garaže i dođemo do pola ulice, Snake se obraća slepom
putniku.
„Devojko, duguješ mu novac ili nešto tako?“
Teško disanje dolazi sa zadnjeg sedišta, i jedan deo napetosti popušta na
mojim ramenima. Nisam čak ni pomislio da ne bi mogla biti narkomanka – iako
ne izgleda kao jedna od njih. Moj mozak uvek momentalno pomisli na najgoru
stvar koja bi ženu ostavila u strahu.
„Ne,“ ona vrlo tiho kaže s poda.
To opet podiže napetost.
„Počni da pričaš ako želiš da nastaviš vožnju,“ Snake nastavlja.
Ona ispusti teži izdah dok mi šuštavi zvuk iza mene daje do znanja da se
podiže. Moje oči ostaju na putu umesto da pogledam u nju dok se namešta na
zadnjem sedištu.
„Lathan je psiho,“ ona gunđa.
„Bivša ili nešto tako?“ Snake zabada nos.
„Sestra,“ ona priznaje, dozvoljavajući da sva napetost napusti moje telo tom
rečju. Bar se nadam da on nije prešao tu jebenu liniju.
„Zašto se kriješ od njega?“ Ja pitam, čuvši kako joj se disanje trznulo na zvuk
mog glasa.
„Zato što je psiho,“ ona opet kaže, od čega mi se usne trznu. „Lathan je probio
njegov fond i sada želi moj. Duga priča, poslao je njegove razbojnike da me
dovedu večeras na njegovo mesto, a razgovor se završio sa pištoljem uperenim
u moju glavu.“
U njenom glasu ima više mučnine nego iznenađenja, zato se pitam da li je
izjava o pištolju uperenim u njenu glavu eufemizam.
„Skoro sam sigurna da je planirao da me večeras ubije,“ ona nastavlja. Njen
ton je ravan, skoro kao da nije iznenađena.
Čini se da su porodice svugde sjebane.
„Pa šta ste vi momci radili tamo? Kupovali? Prodavali? Radite za njega?“ Ona
nas pita.
Snake i ja obadvojica podrugljivo frknemo dok odmahujemo glavama.
„Mi nismo ni narkomani ni dileri,“ kažem joj, slušajući kako joj disanje opet
podrhtava na zvuk mog glasa.
Šta je njoj? Ljudi se isprepadaju zbog ožiljaka, ali ne od mog prokletog glasa.
Iznerviran, stegnem jako volan. Shvatio sam sve strahove u njenim očima kada
sam mislio da je njeno drhtanje na podu bilo zbog straha od Lathana. Sada se
pomalo pitam da li je to bio samo pogled na mene koji je naterao da se trese od
straha. Ne bi bio jebeni prvi put da se to desilo.
„Pa šta ste radili tamo?“ Ona pita.
„Naša posla. Ne tvoja,“ rekoh joj kratko, ignorišući ovaj put zvuk koji pravi.
„Zaboga. Izvini. Samo započinjem razgovor.“
„Potrebne su ti bolje veštine za razgovor,“ Snake ispljune dok izlazimo iz grada
i krećemo prema Halou.
„Gde te vozimo?“ Pitam je.
Jebeno. Zašto svaki put proizvede zvuk kad progovorim?
 „Gde god da vi idete, tamo želim i ja. Ne mogu nazad kod mene. Lathanovi
likovi su lako upali, i ja im ne verujem da neće samo ponoviti nastup. Ne
verujem da će mi se posrećiti da dva puta pobegnem.“
Nebo zagrmi i munje se razbiju u daljini, podsećajući me zašto smo od početka
uzeli SUV- a. Ne bi imala sreće da smo uzeli motore.
„Ne možeš sa nama kući, dušice,“ Snake razvlači.
„Da. Da, mogu,“ ona brzo kaže.
Ona ne proizvodi zvukove kada on priča. Samo ja. Izgleda da je čudovište
strašnije nego lepotan sa malo mastila.
Ja držim usta zatvorena ostatak puta do Haloa, ali Snake nastavlja da se
raspravlja sa njom čim stignemo do grada.
„Ne, ne možeš,“ on kaže, teško uzdišući. „Naše mesto nije za lepe, slatke
devojke sa braćom narkomanima. Obećavam.“
„Nisam toliko glupa da mislim da ste vi momci legitimni ili bilo šta, zbog čega i
želim da ostanem sa vama. Vi bi me verovatno mogli zaštititi. Mogu vam platiti.
Imam mnogo novca, otuda razlog što me Lathan želi mrtvu. Nije da može dirati
moj novac ako umrem.“
„Onda te on ne želi mrtvu. On pokušava da te uplaši da bi mu predala sve,“
ukazuje Snake.
„Bez obzira, ne mogu ići kući. Ne mogu ni u hotel da se prijavim. On ima ljude
posvuda. I ne mogu napustiti Halou.“
„Zašto ne možeš napustiti Halou?“ Snake gunđa, postavljajući pitanje koje ja
ne mogu, s obzirom da joj se ne sviđa boja mog glasa.
Osećam njene oči na sebi, i to me čini napetijim nego što već jesam. Nisam
siguran zašto mi se ovako uvlači pod kožu. Verovatno zbog straha u njenim
očima... Način na koji izgleda kao da bi prodala dušu za samo još jedan udisaj.
I ja sam tako nekada zadržavao dah.
„Zato što,“ ona konačno kaže. „Jednostavno ne mogu.“
„Pa, mi te jednostavno ne možemo pustiti u naš klub.“
„Oh, znači vi ste moto klub,“ ona kaže iznenađena, terajući me da bacim
pogled na Snakea.
On opsuje za sebe pre nego se zagleda kroz prozor i zategne usne, prebacujući
teret na mene za pronalazak mesta gde da je izbacimo.
„Gde te ostavljamo?“ Pitam je, ovaj put čujem nežni uzdah kako prelazi preko
njenih usana.
„Gde god da idete, pratim. Nisam još spremna da umrem.“
Prevrćući očima, skrenem na ulicu prema skladištu i Snake me preseče
pogledom.
„Ne možemo je povesti tamo,“ on sikće.
 „Ne možemo je ostaviti na ulici. Pustićemo da se Drex pozabavi sa ovim, s
obzirom da je Herrin taj koji je namestio ovaj sastanak i nije uradio svoj domaći
zadatak.“
„Ozbiljno želiš da pustiš Drexa blizu nje? Pored Rusha, on je najgora osoba da
razgovara sa ženom.“
Moje oči polete u retrovizor i vidim tamni par očiju koje zure pravo u mene.
Jebiga. Njena donja usna je povučena između zuba, i ona zuri kao da ne može
skrenuti pogled. Pretpostavljam da nikada nije videla facu poput moje.
Iznerviran, vraćam pogled nazad na ulicu, iako još uvek osećam vrelinu njenog
teškog pogleda na sebi.
„Drex je najbolji da je se otarasi,“ kažem snishodljivo.
 TREĆE POGLAVLJE

MAYA
Nisam sigurna ko je Drex, ali ja ne želim da znam. Moje telo još uvek drhti,
ruke mi se tresu, i u ušima čujem srce kako lupa. Mrzim strah. Smrdi i tera me
da se osećam kao da sam neko ko nisam.
Bilo je naivno pomisliti da mi neće trebati neposredna zaštita, kad sam znala
rizike od dolaska na ovo mesto. Lathan je, međutim, malo bolji nego sam ga
procenila, i saznaće o mom dolasku u Halo pre nego čak i prespavam jednu noć
u mom novom krevetu.
Sada ovo...
Da li je glupo pitati usputne momke sa ožiljcima, tetovažama i pištoljima da
me povedu sa njima kući? Da. To je neverovatno glupo. Ali je daleko gluplje
otići bilo gde, gde bi me moj brat mogao pronaći. A on će me tražiti. Ako ću
umreti, želim bar da umrem u rukama stranca, radije nego u mojoj
poremećenoj krvi i mesu.
Bila sam sretna kada su se povukli, jer je to odvratilo Lathana dovoljno dugo
od mene da pobegnem iz zaključane sobe u koju me je ubacio. Moje veštine
posle svega, ipak nisu loše.
Onda, vrhunac moje sreće, uspela sam da se iskradem u garažu dok su pričali
sa strane. Uspela sam da kliznem na zadnje sedište SUV- a, neopažena.
Lathan je bio toliko nadrogiran da nisam iznenađena što me nije video kako
sam zbrisala od tamo gde su bili. Mislila sam da me je lik poput manekena
primetio, ali se nikada nije ponašao kao da jeste. Dok nije ušao u vozilo.
„Mogu li da znam vaša imena?“ Pitam dva tiha momka napred dok
usporavamo ispred ogromnog skladišta tačno u sred grada. Ovo je njihov klub?
Nema diskrecije ili privatnosti.
Zavučeno je između mnogo zgrada – ništa što bih očekivala.
„Snake i Axle,“ kaže lepotan, ne govoreći mi koji je koji dok izlaze napolje.
Poskočim i sledim, trčkarajući odmah iza onog sa ožiljcima čiji glas zvuči kao
seks za moje uši. Nikada nisam želela da jebem nečiji glas više nego njegov. Da,
ja sam luda devojka, ali prokletstvo. Dubok je i grub, skoro kao da pokušava da
zavede sa uobičajenim rečima i uspeva bez napora.
„Ja sam Maya,“ kažem im, iako se ne čine ni najmanje zainteresovani.
„Maya Black,“ kažem ispod daha dok sam uzdisala.
Vrata se otvaraju za njih i tip sa bradom i ćelavom glavom gleda u mene sa
iznenađenjem.
 „Pokupili ste lutalicu?“ On pita.
„Drexov problem. Lathan je narkoman,“ lepotan mu govori.
Još uvek nisam sigurna koji je Axle, a koji je Snake.
„Prokletstvo. Rekao sam mu da treba proveriti te momke,“ zaurla ćelavac.
„Herrin je dogovorio. Nije Drex,“ lepotan dodaje pre nego odlazi dalje u
skladište. „Ali napravićemo Drexu dogovor sa lutalicom.“
Nastavljam da pratim kao da je moje pravo da im jednostavno uletim u
skladište, i pomeram se bliže tipu sa seksi glasom dok mi dah zapinje u plućima.
Ljudi su posvuda, i izgleda kao da ulazimo u sred žurke.
Glasna muzika trese u sredini sobe dok devojke plešu za frajere, penjući se i
silazeći iz njihovih krila. Prilično sam sigurna da se neko jebe uza zid. Neću da se
približim da bih se uverila.
Bila sam u središtu mnogih skandaloznih žurki, ali je ovde drugačija ekipa. Svi
su grubi i... Neki su prljavi...
Po mojoj prirodi, mogu da se uljuljkam u ove žurke. Međutim, ovo nije moja
prirodna sredina. Ja sam više za pidžama žurke.
Osećajući se neverovatno nelagodno i kao da sam nova devojka u školi,
naslonim se na Gospodina Seksi Glas, koji se trzne od mene kao da sam ga
upravo pljusnula.
Kada podignem pogled, on zuri u mene, držeći najmanje stopu rastojanja
između nas.
U iskušenju sam da se omirišem i saznam da li smrdim ili tako nešto.
Mnogo bolje vidim njegove ožiljke na svetlu. Jedan odvratan ožiljak proteže se
preko dužine njegovog lica na jednoj strani i uvija se ispod donje usne. Duboko
je, i moralo je biti bolno. Neki manji su takođe na njegovom licu, kvareći ono
što bi bilo savršenstvo bez mane.
Preseca njegov pogled od mene i odlazi, ostavljajući me samu dok se nekoliko
zvižduka prolama i pogledi lete na moju stranu. Ja sam malo bliže lepotanu, koji
dobija piće.
„Jesi li ti Axle ili Snake?“ Pitam ga glasno da bih nadjačala muziku.
On se kreće ka meni sa hladnoćom koja nije pre bila tamo.
„Nisam zainteresovan, ako na to ciljaš.“ Njegove oči padnu niže, kao da me
procenjuje i pronalazi da sam nezadovoljavajuća pre nego opet susretne moj
pogled. „Moja bi te devojka rastrgala ako čak i pokušaš. Ona ima lepe kandže.“
Moje obrve se od iznenađenja podižu. Sigurno ne odajem vibracije
flertovanja, uzimajući u obzir da nije moj tip. Nikada nisam bila ljubitelj
zaslepljujuće predivnih frajera.
„Samo započinjem razgovor,“ promrmljam, ponavljajući ono što sam rekla
ranije.
 On vraća svoju pažnju na žurku, ignorišući me, ponašajući se kao da je moj
razgovor veština kojem treba usavršavanje. Moje oči lete po sobi, tražeći onoga
koji nas je napustio. Prilično je haotično da bi se reklo da li je negde blizu, ali
plavuša koja nam prilazi zaokuplja moju pažnju kada nabaci ogroman osmeh.
Ona kao kroz maglu izgleda poznato, ali ja nemam pojma zašto.
„Zdravo,“ ona vedro kaže, poskakujući do tipa sa moje strane.
Njegove ruke padaju oko njenih ramena, i on je ljubi u vrh glave.
„Zdravo,“ uzvratim patetično.
Ona nastavlja da se smeje dok gleda okolo, a ja trapavo stojim u mestu.
„Došla si sa Snakeom?“ Ona pita, pogledavajući između nas.
Bar sada znam ko je Snake.
„Morala sam pobeći, a Axle i Snake su imali vozilo,“ objasnim, prisećajući se
šta je Snake rekao o njenim kandžama.
Bacam pogled dole i vidim njene savršeno izmanikirane nokte, i pitam se da li
je u stvari ikada bila u tuči.
Njene oči zasvetle, a njen slatki osmeh raste. Nema šanse da je ova devojka
borac.
„Ja sam Sarah. Snakeova devojka. Stvarno ne bi ovde trebala biti tako
obučena. Momci su ovde... Malo grubi.“
Pogledam u moju oskudnu pidžamicu i slegnem ramenima.
„Mogu sama da se izborim sa –“
„Kaže devojka koja se sakrila na našem zadnjem sedištu od svog brata i molila
za našu zaštitu,“ prekida Snake.
„Lepo se ponašaj,“ Sarah sikće, nežno ga udarajući laktom u rebra.
Snake samo zgrabi pivo sa bara iza nas i počinje piti dok povlači Sarah bliže
sebi. On ne zna ništa o meni, tako da razumem da su okolnosti pogrešne i nije
kao da mogu da objasnim istinu situacije.
„Zašto ti treba zaštita?“ Ona ozbiljno pita.
Teško mi je da je čujem, ali ipak uspevam.
„Duga priča.“
Ona baca pogled na njenog momka upravo kada ga neko doziva. Primećujem
da je sada mnogo više očiju na nama, gledajući mene neskrivenom znatiželjom.
Pretpostavljam da štrčim, uzimajući u obzir malu majičicu i jako kratak, tanki
šorc od pidžame. Nemam nimalo šminke, moja kosa je jedva počešljana, i
nosim moje najružnije patike kao šlag na sve, s obzirom da su mi Lathanovi
razbojnici jedva dali toliko vremena da uopšte obujem nešto.
Nije baš moj najbolji prvi utisak.
„U velikim si govnima, zar ne?“ Pita Sarah, gubeći sjajni pogled u njenim
očima koje se menjaju u malo hladnije.
 „Da. Pomalo. Ne mogu sada otići kući, tako da pokušavam da ubedim Axla da
mi dozvoli da ostanem. Nisam znala... Ovo je malo više nego što sam
očekivala.“
Pokazujem oko sebe na divlju žurku, primećujući sve pištolje koje mogu videti.
Pištolji me ne čine nervoznom, ali kada su zakačeni za pijane zveri, u tom
trenutku nervoza je jeziva.
Shara odmahuje svojom glavom.
„Moraš da se držiš mene, ali ne možeš da ostaneš ovde. Ima par momaka
ovde koji neće čekati tvoj pristanak.“
To mi nije čak ni palo na pamet. Moj stomak se trza kada pomislim koliko je
glupo bilo da mi to ne padne na pamet. Moj otac je uvek držao svoje ljude pod
kontrolom, tako da iako sam odrasla u sličnom – malo finijem – okruženju, nije
bilo nesigurno kao ovo.
Tamo momci nose Armani, ali ipak nose iste Glockove kakve ovi momci imaju
na njihovim kaubojskim kukovima.
„Šta se dešava sa tobom?“ Ona pita. „Možda mogu da pomognem.“
Nisam sigurna kako ona može pomoći. „Moj brat me želi mrtvu.“
Ona klima kao da to nije potpuno šokantno. „Sranje je kada te ljudi žele
mrtvog. Zašto?“
Bilo bi previše rizično reći joj sve detalje, pa se držim priče koju sam rekla Axlu
i Snakeu.
„Imam novac i on ga želi. Moji roditelji su ga izbacili iz testamenta pre njihove
smrti jer je bio duboko u drogama. Sve su ostavili meni, a sve što je on imao je
njegov fond kojeg verovatno više nema.“
Ona počinje da govori, kada moje oči iznenada slete na figuru koja se vraća, i
moj stomak poskoči. Tamni anđeo je ispravan opis. Samo bi želela da mu se
vilica ne trzne svaki put kada me pogleda.
Sharine oči prate moje, i mi gledamo kako priča sa tipom koji čita sa ekrana
njegovog telefona kao da se oko njih ne odvija žurka. Tip podiže pogled,
zbunjen, onda me obojica preseku pogledom.
Sranje.
Sada imam dva tipa koja zure u mene kao da ne mogu podneti da me vide. Ali
moje opcije su ograničene i pomalo sam očajna da ostanem ovde. Uprkos
hladnom buljenju, Axle me nije odveo od Lathana, i on me nije doveo ovde.
Axle je možda kao stena izvana, ali on očigledno ima srce negde unutar
masivnih, čvrstih, jako zbunjujućih grudi.
Tačno?
 ČETVRTO POGLAVLJE

AXLE
Ona zuri pravo u mene dok joj mi prilazimo, i Drex me opet psuje kao da je
moja greška što on mora da se bavi sa ovim.
„Šta se dešava?“ Pita Sarah.
Stvarno bi voleo da večeras nije ovde.
„Ne možeš ostati ovde,“ Drex govori Mayi, ignorišući Sharino pitanje i skačući
pravo na temu.
Poslednja stvar koja nam treba da se neko drugi umeša u središte
nadolazećeg rata sa Paklenom Braćom koji nam diše za vratom.
„Ja ne mogu napustiti Halo i otići kući,“ odlučno mu kaže.
„Nije moj jebeni problem,“ kaže joj Drex kao da se dosađuje. „Odjebi iz mog
kluba pre nego pustim momke da opipaju novu robu.“
„Ozbiljno, mogla bih umreti –“
„Ozbiljno, boli me kurac,“ Drex prekida, hladan kao led dok joj prilazi korak
bliže.
Trebao sam je jednostavno sam izbaciti, ali ona je uporna i dosadna, a ja
mrzim da se bavim sa ženama. Pronalazim odlučnost u njenim očima pomalo
zabavnu. Ona se ne povlači. Čak suzi svoje oči izazivajući.
„Želim da pričam o poslu,“ ona nastavlja.
Drex podrugljivo frkće, i ja se zacerekam.
„Mi ne prodajemo mafine. Kapiraš? Pre ćeš umreti ovde nego od bratove
ruke. Sada idi.“
Moja zabavljenost nestaje kada me pogleda kao da je razočarana. Nameravao
sam je pustiti u moju sobu za noć. Ne radimo, tako da je ne koristim. Ne bi ništa
štetilo ako bi ostala tamo gore.
Onda se setim kakav je Benny sadistički seronja, i ako zaratimo, ono sa čime bi
se mogla suočiti je gore od smrti. Ona je previše slatka za krvoproliće.
„Imam novac. Mogu da platim svoju zaštitu.“
Drexove oči veselo zasvetle kada se nasmeje. „Nama ne treba novac.
Verovatno ga imamo više od tebe. Idi. Sada. Pre nego izgubim strpljenje. Veruj
mi, ne želiš to da vidiš."
„Ja ću je odvesti kući,“ kaže Sarah, stajući između njih skoro zaštitnički.
Drex se smeje sam sebi dok odlazi, i ja ostavljam Sarah iza sa Mayom. Niko se
neće zajebavati sa Sarah. Ona je Snakeova devojka i on će ubiti svakoga ko
pokuša. Osim toga, ona je deo naše posade.
 „Znači tip je bio narkoman?“ Drex me pita, već zaboravljajući na devojku.
„Da. Nema dogovora.“
„Pop ga je trebao bolje proveriti.“
„Herrinovi standardi nisu visoki kao tvoji. Ti bi od sada trebao preuzeti
proveru,“ ja izjavim. Opet.
Drex frkne, gledajući preko gde je Sarah provodila Mayu preko vrata. Ja
pogledam u stranu kada te tamne oči opet susretnu moje.
„Ne dovodi više lutalice. Koliko do sada znamo, mogla je pokušati da ubaci
sebe u ekipu.“
Drex je paranoičan, ali ga zbog toga ne prozivam. Devojka je uplašena mačkica
koja ima uvrnutog brata i ništa više.
„Mislio sam ako moraš da se baviš Herrinovim sranjima, mogao bi odmah
početi da ih čistiš,“ govorim mu, puštajući ugao mojih usana da se poviju u
zloban osmeh.
S obzirom da on o svom ocu ne govori ništa loše, nisam iznenađen kada me
jednostavno otkači i odlazi. Ja odlučim da se napijem i zaboravim na devojku
koja drhti na zvuk mog glasa.
Isto tako pokušavam da zaboravim činjenicu da me je dodirnula. Prošlo je
jebeno dugo otkako me devojka dodirnula na bilo koji način.
 PETO POGLAVLJE

MAYA
„Gde idemo?“ Pitam Sarah kada skrene niz još jednu ulicu.
„Zavisi,“ ona kaže dok prati očima ulicu ispred.
„Od čega?“
„Od tebe hoćeš li reći istinu. Lagala si o tome zašto te tvoj brat želi mrtvu.
Veruj mi, prepoznam laž kada je čujem.“
Neugodno se pomerajući, posmatram njen profil. Kako ona zna?
„On stvarno želi moj novac,“ kažem joj, jer je to istina. „I to je sve ostavljeno
meni nakon što su mi roditelji umrli.“
„Zašto bi te još želeo?“ Ona pita, očigledno tu tražeći istinu.
U ovom trenutku stvarno nema šta da se izgubi, iako sam zabrinuta da klub
pomaže mom bratu. Nikada mi ne bi rekli zašto su bili tamo.
Ali, uzimajući u obzir moje ograničene mogućnosti i hrpu sranja u kojima sam
već sa Lathanom, govorim joj jako dugu, izobličenu priču dok ona vozi u
krugovima. Kada sam konačno završila, očekujem da zaustavi i pokaže mi da
izađem iz auta pre nego spali gume u suprotnom pravcu.
Ljudi koji žele da žive drže se podalje od mene i mojih opasnih ludila.
„Izgledaš kao devojka iz sestrinstva,“ ona izjavi nasumično, izvijajući obrve na
mene pre nego vrati pogled na cestu.
„Ti izgledaš kao striptizeta,“ ja opalim, sležući ramenima.
Ona se smeje ispod daha. „Moj izgled je samo gluma. Tvoja gluma je čista
genijalnost. Ti si u stvari pomalo luckasta.“
Klimnem glavom slažući se. „Neki me zovu ludom. Ali sada shvataš zašto mi je
potrebna zaštita.“
Ona seče točkovima niz ulicu koju još uvek nismo okružili, i odmahne glavom.
„Tebi ne treba zaštita, ti treba da naučih kako da se sakriješ na svetlu dana, i
trebaju ti potrošne siledžije. Drexovi momci nisu potrošni. Da jedan Smrtonosni
Diler umre zbog tvog sranja, oni će doći po tebe.“
Progutam knedlu pomalo nervozno. Ja sam luda – ali nisam samoubica. Ne
znam mnogo o bajkerskim klubovima.
„Nisam želela za Drexove momke pretpostaviti da su potrošni. Bila sam u
potrazi za formiranjem tima. Moraju biti obučeniji nego samo siledžije.“
„Okrenuću par ljudi za tebe. Moraš promeniti ime ako želiš da prolaziš kroz
ovo.“
„Već sam formirala identitet – muški identitet – onaj koji će biti obavezan, ili
će bar moj tim tako misliti.“
 Njen osmeh se samo širi. „Javiću ti kada budem imala malo siledžija za tvoj
projekat.“
Okrenem se da se dogovorimo malo detaljnije. „Imam kriterijum koji treba da
bude ispunjen pre nego ih angažujem. I zašto bi mi ti pomogla?“ Pitam je,
sumnjičavo.
Ona skreće u stambeni kompleks. „Od sada, ovo je tvoj dom. Imaš pristup
svojim računima koje ne može pratiti tvoj brat?“
„Odmah sam to sredila. Ali će me on opet pronaći ako ostanem u gradu, a
nemam zaštitu. To je ono što sam htela da tražim od kluba. Samo zaštitu.“
Njen osmeh ne talasa. Ako ništa, još je veći. „Oh, to neće biti problem. Ja sam
stručnjak u skrivanju tačno ispred nečijeg nosa. Naučiću te. Nije teško. Zaštita
nije potrebna dok ne počne da se zagrijava. Onda ćemo početi sa finansiranjem
tog zadatka. Sigurnije je da se osloniš na sebe dok god možeš.“
Dok parkira njeno auto i izlazi, pratim je i dalje sumnjičava. „Opet, zašto bi mi
pomogla?“
Ona ubada dugme u liftu, i ja bacim pogled po praznoj garaži.
„Nema kamera ovde ni u liftu garaže. Dve kamere su na tvom spratu, ali tvoj
novi stan je u slepoj tački od obe zbog uglova,“ ona kaže, još uvek ne
odgovarajući na moje pitanje.
Kada se vrata otvore, ona ulazi, i ja je sledim još jednom.
„Imaš sredstva da zameniš svoju garderobu. Učini to umesto da se vratiš u
svoj apartman po stvari. Sačuvaj izgled devojke iz sestrinstva,“ ona dodaje.
Isfrustrirano prođem rukom kroz kosu.
„Zašto mi pomažeš?“ Pitam je opet, znajući koliko je opasno verovati bilo
kome, ali sam dovoljno očajna da iskoristim šansu. Kada bi mi mogla reći zašto
bih trebala.
Ako se vratim u New York nakon neuspeha, sav pakao će se slomiti. To je
najgora opcija.
Ona se okreće ka meni baš kada lift krene da vozi gore.
„Zato što imaš mnogo novca, mnogo kontakata u svetu koji bi meni mogli biti
eventualno korisni, i uvek je pametno da ti duguje uslugu nekome poput tebe.
Pomognem ti, onda ti pomogneš meni. Shvataš?“
Sa tim mogu da živim.
„Primljeno k znanju. Koliko ti novca treba?“
Njen osmeh se opet raširi. „Trenutno ništa. Javiću ti kada mi bude trebao
novac za moje usluge. Do tada, budi zahvalna da sam prišla Snakeu večeras.
Zato što ti spašavam život.“
Kada se vrata otvore, teško izdahnem.
„Zahvalna sam, sve dok nisi luda i samo drmaš moj lanac.“
 Ona se opet smeje, i koristi svoje ključeve da gurne vrata od apartmana. Moj
dah zastane kada uđemo u ogroman apartman koji više izgleda kao bunker
teorije zavere.
Pištolji iznad pištolja u redu na zidovima, zajedno sa drugim različitim stvarima
– uglavnom eksplozivnim. Slike su zakačene na zidove, a beleške su posvuda
zalepljene.
Pomera se do sredine sobe, prekrštajući ruke dok ja upijam haos.
„Oh, dušice, ja sam verovatno luđa od tebe. Ali ja volim moje usluge, i
spašavanje tvog života mi zarađuje jednu veliku. Spasiću ti život. Samo se
postaraj da tvoja reč bude valjana.“
Tek kada počnem čitati beleške shvatim najvažniji detalj ko me je upravo
doveo na sigurno. Takođe shvatam zašto mi je izgledala poznato, mada sam sve
do sada videla samo njene zamućene slike.
Stvari su upravo postale mnogo interesantnije.
Otegnem vilicom, još uvek pokušavajući da dam smisao svemu što vidim.
„Jeste,“ tiho kažem.
Jebeno je mali svet dok polako otkrivam ko je tačno Sarah.
Ona uopšte nije Sarah.
„Dobro,“ ona izjavi, podižući telefon. „Jer tvoj život zavisi od toga.“
 ŠESTO POGLAVLJE

AXLE
Sadašnjost
„Sve su uzeli,“ Drex kaže smireno, iako mogu da osetim neizbežnu eksploziju
kako puca blizu površine.
Sedim pozadi, pokušavajući da ne popizdim. Nikada nisam mislio da bi ovoliko
želeo Herrina mrtvog. On je bio naš Predsjednik. Sada nije ništa sem kučke –
mrtav čovek koji hoda.
„Svaki jebeni peni,“ Rush reži. „Kako? Prebacili smo sav novac na pet različitih
bezbednih računa. Svi su bili novi!“
„Pop nije stigao do vrha laganjem i uzimanjem stvari. I nije stigao tamo bez
puno prijatelja. Neko unutar kluba nas je prodao, i na neki način smo
hakovani,“ tiho kaže Drex.
Iznenada, on ustaje, i eksplozija koju sam čekao dešava se kada lupi šakom o
zid iznova i iznova. Naslanjajući se, krećem u glavi da prolazim kroz naše
članove, pokušavajući shvatiti ko bi mogao biti najodaniji Herrinu.
U suštini, sada nije ni važno, jer smo pukli. Što znači da smo najebali.
„Herrin je pametan. Najbolji način da nas slomi je da bankrotiramo,“ Jude
polako izgovara, zvučeći smoren celom stvari. Nije mu bilo dobro otkako je
istina isplivala o Sarah ili AJ ili kako god da joj je ime.
Puno sranja se dogodilo za šest meseci. Naš klub se podelio. Drex i Herrin su
na ivici rata. Snakeovo korišćenje njegovog pravog imena nakon Sarah – čije
pravo ime je AJ – je ispalo potpuno drugačije nego što je bilo ko od nas
očekivao...
Bila je usrana polovina godine.
„Imamo narudžbu za trideset instalacija koje bi nas trebale izvući, ali nekako
moramo kupiti materijal,“ Drex uzdiše.
„Avans bi trebao pokriti montaže,“ ja kažem, pokušavajući nas iskopati iz ove
rupe.
Zaradili smo više novca nego bi ikada mogli potrošiti da bi bankrotirali.
„Treba nam najmanje šezdeset hiljada za montaže. Sa federalcima koji okolo
njuškaju, teško je čak i zadržati posao, još manje tražiti avans. Jedini način da
zadržimo posao je da ne tražimo plaćanje pre isporuke,“ objašnjava Drex,
iznerviran.
„Federalci trenutno ne njuškaju okolo. Povukli su se da traže AJ,“ kažem. Da,
čak i ja čujem koliko glupo i očajno to zvuči.
 „Nije važno. Pop je još uvek povezan sa našim imenom dok mi ne dokažemo
da smo završili sa njim,“ Drex promrmlja.
„Pa koliko imamo da sakupimo između nas?“ Pita Rush, vadeći svežanj novca.
„Ja imam deset hiljada.“
Nije kao da svaki od nas ima bankovni račun. To je previše lako za federalce da
stave etiketu. Velika većina naših sredstava je ostala na inostranom računu
kluba, a mi lično plaćamo u kešu ili ulažemo u stvari. Većina nas samo troši
sranje, sigurni da će uvek biti još kada nam zatreba.
Oprani novac odlazi na druge račune koje smo skoro otvorili.
Svih pet računa su jebeno ispražnjeni.
„Ja imam možda petnaestak hiljada,“ ja izjavljujem, izdišući.
„Ja imam gore najmanje dvadeset hiljada,“ kaže Drex, mršteći se. „Ostatak
mog keša je izgoreo u prokletom požaru koji su podmetnuli na mojoj kući Ben i
njegovi sledbenici.“
„Pet hiljada od mene,“ Snake – mislim Jude kaže, bacajući njegov svežanj.
„Upravo sam potrošio jebenu tonu na moj motor.“
Sledge baca njegov deo, kao i Dash, i Drex počinje da broji.
„Trebalo bi biti dovoljno za montaže, ali nam treba još novca da u
međuvremenu platimo račune,“ kaže Drex naslanjajući se.
„Rekao bih da uzmemo sve poslove koji nalete, ali sumnjam da bi iko rizikovao
da mu roba bude u našim rukama sa podeljenim klubom, dok federalci
posmatraju Herrina, a sranje ide dođavola,“ kaže Rush, zategnutih usana.
„Uspećemo, dokazati da se možemo nositi sa sranjem bez obzira na sve, i
izboriti sa tim kako možemo. Imamo taj sastanak popodne sa još potencijalnih
klijenata koje je Rush proverio,“ dodajem.
Rush prolazi rukom kroz njegovu kosu, gledajući preko u mene.
„Momci su se vratili sa malo informacija o njima, ali sam ja pričao sa tri izvora
kojima klub veruje. Sve govori da su legitimni. Ipak idem sa vama da se uverim
da nisam nešto propustio. Poslednja stvar koja nam sada treba je da se
mešamo sa narkomanima,“ on mi govori.
„I ja idem. Biće dobro da ja budem tamo,“ Drex nastavlja.
„To je veliki posao koji bi nas stvarno sada mogao iščupati iz ove jame.“
„Znači idemo sva četvorica?“ Jude pita, prekrštajući ruke preko grudi.
Drex polako klima glavom. „Da. Moramo se još malo potruditi i raditi malo
više nego obično dok ne budemo mogli povratiti sredstva. I moramo ovo za
sada držati od ostalih u tajnosti koliko god je moguće. Pola od njih je nestalno,
a po ovome, očigledno imamo krticu. Verovatno više od jedne.“
„Neki zakupci se bore da sada odaberu stranu,“ ubacuje se Dash. „Osim toga, i
ja idem sa vama da se sastanete sa klijentima.“
Samo nas je šestorica za stolom. Dash, Drex, Sledge, Jude, Rush i ja.
 Ovaj stol prima mnogo više.
„Većina će stati na stranu Herrina jer je on predsjednik,“ kaže Sledge osornim
tonom.
„Ali će mladi klinci verovatno baciti njihove prsluke radi šanse da dođu ovamo
i stanu uz Drexa.“
Drex ustaje, odgurujući njegovu stolicu, i naslanja se rukama na sto.
„Još uvek imamo lovu koja dolazi od naših poslova. Sve do sada ću isplatiti.
Reći ću Lizi da svako veče donosi lovu iz striptiz kluba. Salon je takođe na moje
ime. Reći ću Collen da donosi torbe od tamo ovde. Neko treba da ih prati tokom
dana i ide drugim putevima. U stvari, višestruka pratnja. Možete verovati samo
momcima koje poznajete.“
Njegov telefon zuji, i on ga vadi napolje, gledajući u njega dok se ja okrećem
Sledgeu.
„Poznaješ Herrina bolje od svih nas. Kada će napasti? I da li bi mi prvi trebali?“
On odmahuje glavom. „Ako ti prvi udariš, ostali zakupci će stati na njegovu
stranu. Ako on prvi udari, ti ćeš pridobiti više ljubavi, iako će privrženi i dalje biti
podeljeni. Herrin je nepredvidiv, tako da nema govora kada će udariti. Ali
možeš biti siguran da hoće.“
„Znači mi prvi udarimo, izbegavaju nas. Budemo prvi udareni, i možda
dobijemo par momaka,“ Rush je na suv način izjavio. „Imamo jebeno sjajno
bratstvo.“
Sledge jedva da se napregne kada pogleda u svog usvojenog sina. „Ovo što se
ovde dešava je sjebana situacija za koju niko nije bio spreman. Ne postoji knjiga
pravila kako se ponašati sa tim.“
„Eve dolazi,“ kaže Drex pre nego spakuje u džep njegov telefon, i Rush zatvara
usta, gutajući sve što je nameravao da kaže.
To je još jedna promena. Drex sada ima staru damu. Zbog nje je konačno
shvatio da njegov otac nije legenda ili lider kakav je mislio da jeste.
Naše oči seku ka vratima kada Eve uđe unutra, i izvija obrvu kada nas ugleda.
„Imam li nešto na licu?“ Ona pita, onda dodiruje svoje lice kao da traži neku
nevidljivu stvar.
Kada pogledam u stranu, Drex joj se smeje, i na to prevrnem očima.
Nije omekšao, ako to mislite.
„Kakva je odluka?“ Ona pita i svi se uskomešaju od nelagodnosti.
Mi znamo da Eve nije doušnik, ali pružati joj informacije je i dalje previše
zabrinjavajuće. Pa, za sve sem za Drexa.
„Odluka je da nameravamo da okupimo potencijalne klijente o kojima sam ti
pričao. Ostani ovde i na spratu dok se ne vratim. I, zaključaj vrata,“ smireno joj
govori.
 Preleti pogledom oko stola, i oči joj susretnu njegove. „Budi oprezan. Herrin
te juri. Mogao bi ti smestiti.“
Sledge se prvi nasmeje, i ja se zacerekam ispod daha. Smešno je videti nekoga
kako brine o Drexu.
On je povuče na sebe, njegov osmeh postaje podrugljiv dok ga ona pušta da je
maltretira.
„Znamo kako da ih procenimo,“ Rush joj kiselo govori, ali mu ona čak ni ne
pridaje pažnju. On je nepredvidiv dok je Eve zabrinuta. Više hladna nego vruća.
Ona mrzi Herrina više od bilo koga od nas, tako da joj je on zahvalan što bar
kotrlja ovu loptu.
Kada se Drex i Eve počnu ljubiti, mi svi ustajemo i odlazimo, jer nikad ne znate
kada će stvari sa njima eskalirati, a Drex se ne boji egzibicija.
Niko od nas ništa ne govori dok svi odlazimo u naše privremene sobe u okviru
skladišta da se spremimo za vožnju kako bi se videli sa potencijalnim klijentima.
Padam na moj krevet, prekrivajući oči rukama dok pokušavam da uhvatim par
sekundi sna. Čini se da ga imam sve manje i manje kako postajem stariji.
 SEDMO POGLAVLJE

MAYA
„Sutra je treća pošiljka,“ kažem Sarah dok ona zuri u oštricu noža kao da je
očaravajuća.
U poslednje vreme dosta odlazi i dolazi, i ja nemam pojma šta se dešava.
„Moj tim bi me trebao obavestiti kada se završi,“ ja nastavljam, očekujući od
nje bar da bude znatiželjna.
Ona zabada nož u stol i gleda u njen telefon kada zazuji od poruke. Znam
različite melodije njenog telefona i šta oni znače – toliko o tome koliko je bila
prisutna.
„Ignorišeš me,“ odlučujem da kažem dok se vozim, na rolerima u krugovima,
pokušavajući da smirim živce. Očistila sam veliku sobu da oslobodim sebi
prostora da vozim u vremenima poput ovog.
Ona podigne pogled sa njenog telefona i zlobno mi se nasmeši.
„Koliko usluga mi duguješ?“ Ona pita.
„Sigurna sam da imaš negde tačnu tabelu,“ kažem joj, pošto je ona prilično
nepopustljiva da mi kaže kada joj dugujem još jednu uslugu, iako ona još uvek
nije iskoristila ni jednu od dogovorenih usluga.
„Postaćeš banka,“ ona kaže dok ustaje.
Zanesem se da ukočim, podižući glavu. „U redu. Koliko ti treba?“
Njen osmeh samo postaje veći. „Ne meni, ljubavi. Ja koristim usluge za neke
moje stare prijatelje. Sećaš se Axla, zar ne?“
Moj stomak malo poskoči samo na pomen njegovog imena. Nije da bi trebao.
Nije hteo čak ni da pogleda u mene kao da nisam ništa više od neprijatnosti.
Devojkama je potrebno samopoštovanje.
„Jedva,“ slažem, mlateći rukom.
Ona prevrne očima pre neko uzme nekoliko pištolja, i počinje da ih zavlači u
futrole na njenom telu. Cela je obučena u crno. Opet. Uključujući kožne helanke
– čine je opakom. I korset. Totalno seksi.
Ja? Nisam tako seksi.
Ja sam na rolerima sa umotanom kosom u dve punđe i mojim ružičastim
čarapama koje dosežu do butina, dok nosim moju ružičastu Bubble Gum majicu
i mali beli šorc za vežbanje.
Ne možemo biti različitije.
„Mislila sam da oni imaju više novca od mene,“ ja konačno kažem dok ona
zuri u mene sa očekivanjem.
 To su prilično reči Drexa Caina – da, sada znam njegovo ime – rekao mi je te
reči.
Pištolji koje je kačila sve vreme su me činili opreznom. Shvatila sam da je
Sarah nekako uvrnuta – čak i više nego ja.
„Oni imaju mnogo novca. Ali se sranje desilo. Klub se podelio na pola nakon
što su se Drex i Herrin suočili. Ukratko, ceo pakao je pukao i Drex je konačno
video svog oca kao usranu malu lasicu kakva doista jeste. Sada je Herrin ukrao
njihov novac. Treba im lova dok opet ne stanu na noge. Imam tipa koji bi možda
mogao da ukrade njihov novac, ali bi to moglo potrajati.“
Okrećem se u malim krugovima na mojim rolerima pre nego se odgurnem i
približim joj se. Ona gleda u moje čarape sekundu pre nego pogleda u mene.
„Rekla sam da je izgled devojke iz sestrinstva dobar. Ne Betty Bubble Gum.“
„Ovo je moj opušteni fazon. Večeras je napeto za mene. U svakom slučaju,
daću ti koliko god ti treba, i možeš im odneti.“
Njen izraz lica postaje bled, bez emocija.
„Ja ne mogu. Ti ćeš biti ona koja će ih odneti njima, i ubedićeš ih da ih uzmu.“
Moje usne se puće. „Imaš momka unutra, i u slučaju da si zaboravila, oni su
me izbacili od tamo. Ako im treba novac, onda im neće trebati ubeđivanje.“
Ona počinje da postavlja nekoliko futrola za municiju koje drže šanžere i ja
podižem glavu. To je novo. Ona obično to ne radi kada odlazi.
Moja zanesenost je prekinuta kada ona opet progovara.
„Ponudićeš im posao koji ne mogu da odbiju. Ne zajam. Ja ne mogu to da im
ponudim. Jude me ostavio –“
„Mislila sam da se on zove Snake,“ prekidam.
Njena kamena faca puca, i ja vidim bol u njenim očima. „Njegovo ime je Jude.
Snake je samo nadimak. Jedino je meni bilo dozvoljeno da ga zovem Jude, i
zvala sam ga tako samo kada smo bili sami. Sada on tu posebnu stvar ne ceni
dozvoljavajući da ga svako zove Jude. To je samo jedan od načina na koji mi
daje do znanja da je stvarno gotovo.“
Njeno lice opet očvrsne, i ona besno ugura još nekoliko futrola na njenu
podlakticu. Ona savija kao da proverava njihovu savitljivost ili težinu, i onda
podiže nekoliko noževa i počinje da ih uvlači u futrole na pojasu.
„Zašto ste prekinuli?“
Njene ruke prestaju da se pomeraju, i njeno lice ostaje skriveno njenom
plavom kosom dok teško uzdiše.
„Jer sam učinila neoprostivu stvar.“
„Varala si?“ Pretpostavim.
Lice joj ostaje skriveno dok odmahuje glavom, završavajući njeno opasno
opremanje.
„Ne. Gore. Slagala sam.“
 Namrštim se na to. „Svi lažu.“
Mrko me gleda. „Veruj mi kada kažem da nema ništa gore što sam mogla
učiniti što se tiče Judea. Njegova prošlost je stvarno sjebana, a laganje je u srži
toga.“
„O čemu si lagala?“ Pitam, ne mogu da se zaustavim.
Ona škilji u mene. „Rekla sam mu da sam Sarah, i on se zaljubio u nju. Onda je
saznao da sam ja AJ, kćerka Phillipa Jenkisa, a on nije voleo AJ. To je tako
jednostavno. Odatle razlog što sam volela da me zovu Sarah osim ako nisam
ubijala ljude.“
„Nije tako jednostavno. Ti si i dalje ista osoba, samo pod drugim imenom.“
Ona se uspravi, i njene oči padnu na moje rolere.
„Možeš pucati ravno, zar ne?“ Iznenada upita, opet podižući pogled.
Očigledno smo završili priču o njenom bivšem i njenom izgubljenom
identitetu.
„Da... Zašto?“ Polako upitam, naprežući se malo.
„Naplaćujem drugu uslugu. Vreme je ograničeno da skupim grupu siledžija i
proverim ih da bi se uverila da me neće izdati pre nego ovo uradim, zato mi
treba tvoja pomoć. Samo nanišani i pucaj. Ja ću obaviti teži posao,“ ona
nastavlja.
Sranje. Sranje. Sranje.
„Želiš da –“
„Počni da se trudiš za usluge koje duguješ,“ ona završava i ja kližem prema
stolici na kojoj su moje cipele. „I ostavi rolere obuvene. Brže ćeš se kretati sa
njima.“
Usta mi padaju otvorena dok se šepuri prema vratima u njenim borbenim
čizmama, i ja vozim napolje u hodnik iza nje.
„Šta to radiš?“ Ja sikćem dok kližem u lift sa njom.
Ubada dugme pre nego kvrcne vratom u stranu. „Ne brini. Ja imam teži deo,“
uverava me. „Trebaš mi da odvučeš pažnju lutalicama – što bi moglo, a i ne
mora da bude neophodno. Devojka na rolerima ne izgleda previše preteće, a ti
možeš lako da ih zavaraš.“
„Prokletstvo, Sarah. Reci mi šta radimo! Zašto ja pucam u nekoga?“
„Zato što mi duguješ,“ ona jednostavno kaže, njen pogled udara u mene. „I
tvoj život zavisi od toga što mi pomažeš da spasim muškarca kojeg volim da ne
upadne u smrtnu zamku.“
Ona se smeje kao da joj to nije poslednja rečenica.
„Usput ću objasniti detalje tvoje sledeće usluge,“ ona dodaje.
 Kada sam se jutros probudila, imala sam jednu stvar na umu. Odlazak u
skladište u sred Nedođije, Texasa nije jedina stvar.
Čekati napolju, slušajući zvukove brzih rafala unutar skladišta također nije bilo
u planu za danas.
Nošenje rolera na manje nego savršenom betonu je bilo na današnjem
jebenom rasporedu!
Pop. Pop. Pop.
Zvuk rafala se nastavlja, i ja hvatam moj pištolj u ruku. Možda čak malo i
drhtim dok gledam zadnji izlaz koji mi je Sarah rekla da držim na oku, moleći se
da niko ne izađe napolje, jer... Smrt i sve to.
Smrt mi u sažetku ne smeta. Mogu presuditi nekome smrću... Ali stvarno
izazvati smrt sa pravim pištoljem? Mogu to odraditi, a nisam sigurna da želim to
uraditi na rolerima.
Krijem se iza ogromnog, smrdljivog kontejnera, jer takav je dan.
Počinjem da želim da sam barem jednu osobu ubila u životu jer ne znam kako
da se izborim sa ovim, ali nisam. Za razliku od Sarah, koja je jebeni poremećeni
ubica. Prokletstvo, ja imam timove sa razlogom!
Potreban mi je alkohol da se nosim sa ovim danom.
Nekoliko vrisaka se čuje iz skladišta, i pištolj zveči u mojoj ruci. To je mnogo
rafala. A ona je jedna jedina. Šta se dešava kada ta armija momaka izađe ovamo
i odluči da sam ja sledeća u redu da umrem?
Ništa. Ne ostavljam je. Bez brige.
Volela bih da sam samo odabrala drugačiju garderobu da umrem u njoj. Ne
mogu se čak setiti kakve gaćice imam na sebi, sem što moraju biti bele. Moja
majica baš i nije najbolja da se objasni svetu da sam nekada bila predivna. A
roleri? Ko želi da umre na rolerima?
Pucnji odjednom prestaju, i moje srce udara u mojim grudima dok čekam na
bilo kakav znak koji će mi reći da je Sarah živa.
Nešto zazuji na mojoj desnoj sisi, i ja malo zacičim i poskočim, skoro mi je
guzica u rolerima, pre nego shvatim – zbog nedostatka džepova na ovoj
smešnoj garderobi – da sam stavila telefon u moj grudnjak.
Nekako ga vadim, gledajući poruku od Sarah.
SARAH: Uđi unutra. Treba mi pomoć.
Duboko uzdahnem, gutajući klupko nervoza u mom grlu, spremajući se da
budem šupčina, i kližem kao đavo leđima okrenutim ka vratima. Neplanirani
urlik pobunjenika vrišti iz mog grla kao da sam Tarzanova koleginica, dok
ulazim, klizajući ispod poluzatvorenih vrata.
 Ali kliznem u stranu i zastanem kada mi oči skoro ispadnu iz glave, gledajući
scenu oko sebe u neverici. Sarah stoji ispred mene, podbočena, a njene obrve
su podignute u tihom podrugivanju.
„Trebaš mi da skupiš sve njihove telefone. Ja ću biti ispred čekajući da se
momci pojave. I uzmi i njihov novac. Donesi mi ga kada završiš, devojko iz
džungle.“
Drhtavi pištolj se spusti sa moje strane dok se polako opuštam.
Vidim mrtve ljude. Ne, to nije vic o Šestom čulu. Ovde je mnogo mrtvih ljudi.
Dobro je da nisam gadljiva.
Skidajući pogled sa posmrtnih ostataka, vraćam pogled nazad na nju i vidim da
mi nudi razdražen izraz lica. „Sada, Maya.“
Ona se okreće i odlazi, i ja spuštam pištolj dok krećem da obilazim leševe
pretresajući džepove kao potpuni kreten.
Osećam se kao da sam na dnu i pokušavam da izgradim svoj put umesto što
sam rođena na vrhu.
Sarah pritišće dugme na daljinskom dok šepa prema napred, i muzika glasno
raspali, prestravljujući me dok podižem telefon. Vozim kao karikatura,
neskladno mlatim rukama u vazduhu, očajno pokušavajući da održim
ravnotežu, ali sramotni vrisak mi beži kada se prospem po podu.
Pa, na telo koje sprečava moj pad.
„Izvini,“ kažem mrtvom tipu čije prazne oči zure u mene. Zahvalno ga
pljesnem po grudima dok se vraćam nazad u čučeću poziciju. „Danas. Nije. Moj.
Dan,“ gunđam, onda se mrštim dok gledam u mrtvog tipa.
„Pretpostavljam da je tvoj dan gori od mog, ha?“
Skoro da i ne čujem od muzike kada telefon mrtvog tipa počinje da zvoni u
njegovom džepu. Uzimam ga, gledajući u ime na ekranu. Rush? Nemam pojma
ko je Rush.
Nije ni važno. Mrtvi tip trenutno ne može da se javi, jer je on... Mrtav. Sigurna
sam da vam to ne trebam objašnjavati.
Umesto da se javim na telefon, bavim se pokoljem, radeći svoj posao prema
instrukcijama. Ako Sarah ovako želi da joj vratim usluge koje joj dugujem, život
je sranje.
Nalupala sam prilično usluga u poslednje vreme.
 OSMO POGLAVLJE

AXLE
Vozimo se prema skladištu, naši motori tutnje dok prilazimo situaciji. Nikog
nema napolju kao da očekuju da smo najavljeni. Vrata su zatvorena, čak i dok
muzika tutnji iznutra. Bacim pogled okolo, dok mi sumnjičavost raste.
„Rush, siguran si da su ovi momci ok?“ Drex pita, već pomišljajući na istu stvar
kao i ja.
Rush vozi njegov motor pored mene, očima pretražujući sve oko nas. „Pitao
sam tri naša izvora. Svi su garantovali da su momci legitimni. Ali se meni ovo ne
sviđa. Neko bi trebao biti napolju.“
„Pozovi Judea i reci njemu i Dashu da se provozaju iza,“ kaže Drex Rushu, koji
klima glavom.
Dok ih Rush poziva i prenosi poruku, ja pogledam preko u Drexa. „Svi naši
izvori trebaju opet da se provere. Dosta njih je bila usko vezana za Herrina,
znaš?“
On polako klima glavom, ne skidajući pogled sa prednjeg dela skladišta.
„Nisam stvarno mislio da je to bitno, jer sam dvostruko smrtonosniji od Popa.
Ali da. Sada mi se definitivno mota po glavi.“
„Ja ću prvi ući. Ovo je moje sranje. Ako neko treba da rizikuje, to sam ja,“ Rush
nam govori. „Moj tip ne odgovara na svoj telefon.“
„Mi ulazimo spremni na bilo šta. Ostavite motore ovde,“ Drex naređuje.
Ja prvi silazim sa svog motora, hodajući prema skladištu dok natežem pištolj.
Rush mi se pridružuje sa strane, repetiranim pištoljem. Osećajući se izloženo na
praznom parkingu, pogledam oko sebe, tražeći bilo kakav pokret.
Muzika postaje sve glasnija dok se približavamo, i ja shvatam šta svira. Let the
Bodies Hit the Floor trešti kada Rush otvori vrata, pažljivo vireći unutra.
Drex psuje, i nas dvojica ga pratimo, pištolji su repetirani ispred nas, ali moje
oči se šire kada ugledam masakr. Petorica su mrtva pred našim nogama, rupe
od metaka i krvave fleke na njihovim grudima. I svaki od njih ima i rupu na čelu
kao stil overe.
Izgleda kao da su pokušavali da pobegnu i svi završili na gomili pored hodnika i
vrata.
„Šta koji –“
Drexove reči prestaju na kratko kada ja podignem pogled, vidim još jedan
prizor nogu koje vire iza ugla, i mi prilazimo, primećujući isti stil ubijanja. Tada
se moj pogled okreće, i ugledam plavušu koja sedi na krovu SUV-a, lupkajući
glavom dok pesma svira.
 Njen pogled se sudara sa našim, i polagani osmeh joj se širi preko lica.
Sarah. Ili AJ. Ili kako god.
Život je postao zbunjujući sa svim jebenim promenama imena u zadnje vreme.
Ona podiže daljinski upravljač, i muzika momentalno utihne.
Skladište je ogromno, tako da ja nemam pojma koliko još tela ćemo pronaći ili
zašto se Sarah odlučila za veliko ubijanje.
„Šta dođavola?“ Rush ispljune.
Sarah klizi niz vetrobransko staklo do haube SUV- a pre nego jurne sa njega.
Rush izvlači svoj pištolj, ciljajući je, a ona lenjo pomera njen prst na okidač
pištolja koji drži pored noge.
Jednom rukom se drži za njenu stranu dok hramlje prema nama, krv curi kroz
njene prste. „Postoji samo jedan tip kome ću dozvoliti da drži uperen pištolj u
mene duže od par sekundi, a da ga ne ubijem zato što me raspizdio.“ Poravna
svoj luđački pogled sa Rushovim. „Ti nisi taj tip.“
Polako, Rush spušta njegov pištolj.
„Šta dođavola, AJ?“ Pita Drex dok ogorčen stiska koren nosa.
„Nema na čemu,“ odgovara sa hladnim osmehom. „Tvoj tata ti je namestio.
Dokazi su snimljeni. Ozvučila sam mesto pre par dana kada sam saznala da ćete
se sastati ovde. Ali sam samo saznala da je ovo plan da dođemo na vreme i
spasimo vaše živote.“
Moje usne se stisnu dok ona zuri u Drexa, čekajući na neku zahvalnost.
On izdahne, stavlja ruke na kukove dok gleda oko sebe. „Mogla si me samo
nazvati i pustiti da budem glavni.“
„Ili bi mi mogao zahvaliti što sam ovo rešila i svi ste prošli nepovređeni.
Poslaću poruku svim ostalim da se ne zajebavate okolo, i neće želeti da prihvate
Herrinove ponude u budućnosti.“
Moje očni padnu na njen bok. Ne krvari obilno, ali je definitivno pogođena.
„Koliko je loše?“ Pitam je kada Ruysh klekne, pretražujući jednog lika na podu.
„Preživeću. Samo gadna ogrebotina. Imala sam gore. Vi momci trebate bolje
proveriti vaše klijente.“ Rush se zagleda u nju, u nameri da opravda ovaj nered,
kada doda: „Ali imam klijenta za vas kojem možete verovati.“
Nagne se na gredu kao da joj je potreban oslonac.
„Hajde da te odvedemo kod lekara,“ kaže Drex, praveći korak ka njoj, ali ona
mu odmahne rukom.
„Moram malo da odem iz grada. Dugujete mi nekoliko usluga.“ Ona se mršti
dok se saginje i podiže ranac sa poda. „Podržaće te je u njenoj poslovnoj
ponudi, i dozvolićete joj da bude sa vama dok se ne vratim.“
„Koga?“ Pita Drex dok Rush nabija mrtvog tipa u nogu.
„Imam naklonost od čudne devojke, tako da će tvoj glavni prioritet biti da je
održiš na životu. Ali kao što sam rekla, i ti ćeš imati neku korist,“ ona nastavlja,
ne dajući nikakvog smisla, pre nego skrene pogled na Rusha. „On nije mrtav.“
„Primetio sam,“ on govori, škiljeći ka njoj. „Hvala što si ostavila jednog da ga
upotrebimo protiv Herrina.“
Ona slegne ramenima, ali pre nego može više išta da kaže, Dash nam prilazi,
nakrivljene glave od zbunjenosti. „Druže, tamo ima najmanje desetak mrtvih
tipova, i tamo je luda devojka u –“
Njegove reči zamru kada mu oči pronađu Sarah naslonjenu na stub. Ona mu
se zlobno nasmeši dok nabacuje njen ranac na rame sa njenom slobodnom
rukom, i onda istom vadi nešto iz džepića sa strane.
Dobacuje Drexu nešto malo i on hvata.
„Dokaz koji ti je potreban da dokažeš da je ovo bila nameštaljka,“ Sarah tiho
kaže, pokazujući glavom na nepomičnog tipa uz Rushove noge.
„Šta ćeš sa svim ovim telima?“ Rush pita, a Sarah se zacereka.
„Ne znam za vas momci, ali u mojoj kući, kada neko obavi težak posao
ubijanja, neko drugi počisti. Zabavite se sa tim,“ ona zacvrkuće.
„Da li je ona onaj mali psihotični, tamni anđeo čuvar ili tako nešto?“ Pita Dash
dok se pomera par koraka nazad.
„Stvarno ne volim da mi je pištolj uperen u glavu!“ Ispljune ženski glas,
povlačeći sve naše poglede kada poznato lice izađe na videlo pored SUV- a.
Jude je iza nje, uperenog pištolja u njen potiljak, dok devojka vozi – jebene
rolere – ka nama. Odmah je prepoznajem, iako zbunjeno mrštim obrve.
Jako kratki, beli spandeks šorc je pripijen uz njeno telo. Svetle ružičaste čarape
dosežu do njenih butina, zajedno sa svetlo ružičastom majicom koja govori
nešto o Bubble Gum. Njena kosa je u dve punđe na njenoj glavi kao da je
Princeza jebena Leia ili tako nešto.
I beli roleri.
Sa pertlama u duginim bojama.
I ona je u skladištu sa izmasakriranim telima koja leže okolo, ali ona i ne
obraća pažnju. Njene ruke su napunjene telefonima koje ona kači oko struka.
To je jedna najsmešnija stvar koju sam ikada video u svom životu.
„Pronašao sam ovo... Šta god da je trebala da bude, pretražujući džepove onih
tamo tipova –“
Judeove reči zamru kao i Dashove kada njegov pogled sleti na Sarah.
Sarah se napne, stisne usne kada pogleda u stranu.
„Pobrinite se za nju,“ ona tiho kaže Drexu, i odlazi da uzme keš iz Mayinog
pojasa pre nego joj namigne.
Sarah lagano kreće prema vratima, ne osvrćući se na nas dok izlazi iz zgrade
bez ijedne reči.
„Šta se jebeno događa?“ Insistira Jude, njegove oči prate put koji Sarah koristi
za povlačenje.
 Moj pogled se smešta na devojku u rolerima, koja, uprkos pištolju uperenom
u njen potiljak, ne izgleda nimalo zabrinuta zbog umiranja. Izgleda kao da joj je
dosadno.
Dok se njen pogled ne zaustavi na meni. Onda joj lagani osmeh izvije usne.
Ona je definitivno jebeno luda. Trebao sam to da znam kada sam je prvi put
sreo.
Nakašljem se i pogledam u Drexa.
„Mi bi trebali da se bavimo ovim?“ Pitam, pokazujući na... Celu nju.
„Dugujemo joj,“ on mi govori sležući ramenima.
„Misliš mi dugujemo Sarah? Za jebeno šta?“ Jude reži.
„Spašavanje naših života,“ Rush razvlači. „Opet.“
Judeovo telo postaje napeto, i Drex uključuje uređaj za snimanje. Moje oči
polete na Judea dok on zuri u spravu dok još uvek drži pištolj iza Maye.
To me počinje nervirati, zato prilazim i guram njegovu ruku u stranu.
Na trenutak me posmatra, ali Maya brzo otkliže do mene, sakrivajući se iza
mene kao da sam njen prokleti heroj kada se ja pomerim tamo gde je stajao
Drex.
Jebeno. Hej!
Ovo nije ono što mi treba.
 DEVETO POGLAVLJE

MAYA
Očigledno sam se zalepila za Axlea, iako mi upućuje upozoravajuće poglede.
Mislim, ne on nije najslađi u ekipi. On ima najzlobniji izgled.
Sami ožiljci su zloslutna priča teškog borca i preživelog.
Ali otkako je odgurnuo pištolj sa mog potiljka, čini se da me ne želi mrtvu ali
dalje od ekipe. A onda je tu cela ta seksi stvar koja ide uz njega. Očigledno to
malo zamućuje moju procenu.
Dok oni slušaju snimljeni dokaz u vezi plana da ih nasamare – što ja do ovog
trenutka nikada pre nisam čula – dajem sebi vremena da proučim Axle. Takođe
stavljam i sve proklete telefone u torbu leša sa hladnim očima ispred mene.
Ali moja pažnja uglavnom ostaje na tipu o koji me zainteresovao otkako sam
ga ugledala.
Ima tamnu kosu koja je stvorena da bude razbarušena – i seksi. I visok je.
Stvarno visok. Čak i u mojim rolerima koje mi nadodaju visinu, moje čelo jedva
doseže do njegove brade. Njegova jednodnevna brada je haotična i uokviruje
vilicu, samo presečena ožiljcima koji ne daju dlačicama da rastu, i verovatno
zbog toga nema veću bradu.
Jedan ožiljak preseca preko njegovih usana dijagonalno, a još jedan šiljasto
strči. Jasno je da nijedan nema odgovarajuće šavove, jer bi zacelili mnogo bolje
i manje bi se videli da jesu.
Želim da posegnem i prstom pređem preko ožiljaka na njegovim usnama,
znatiželjna kakav je osećaj.
Ali on je kao vuk. Izgledaju lepo, ali će ti odgristi ruku čak iako mislite da su
pitomi. A Sarah me je obavestila da je Axle totalno medved kada se dodirne.
Kada se snimak završi, onaj sa hladnim pogledom me posmatra. Pa, ne mene.
I on je visok, tako da je njegov visoki pogled preko moje glave i on gleda u Axle
ili Drexa.
Judeova vilica se trza kao da je besan zbog nečega.
„Da smo znali u šta smo ulazili, mogli smo se izvući,“ kaže besno Jude.
„Ali mi ne bi znali, jer su naši izvori pomogli Herrinu da nam namesti,“ onaj sa
hladnim očima reži. „Što znači da bi imali najmanje jednog ili dvojicu od nas
ubijene hvatajući nas neoprezne da već nisu bili mrtvi.“
Drex me na trenutak pogleda, i ja se pomerim malo bliže Axlu, oprezna da se
ne očešem o njega jer mi je Sarah dala savet „ne dodiruj“.
Što je totalna sramota.
 „Ona ne može samo ubiti gomilu tipova na našoj teritoriji, čak iako kaže da ih
je ubila zbog nas,“ Jude ispuca. „Ona ima rat na grbači. Kako znamo da nas ne
uvlači u njega sa sranjem poput ovog?“
Pokazuje oko sebe na pokolj.
Tip, za jednog modela, sigurno zvuči jezivo kada popizdi. A i sada izgleda
polulud. Sve zato što je Sarah lagala? Malo previše ako mene pitate.
Onda opet, nosim pertle u duginim bojama na mojim rolerima u sred iskusnih
ubica. Pa šta ja znam?
„Sarah je spasila naše živote,“ Drex ponavlja, njegove oči su i dalje na meni.
„Mi joj dugujemo. Zato hajde da čujemo devojku.“
Pored Drexa koji me proučava kao naučni eksperiment, postaje mi neugodno.
Zapravo, svi pogledi su se okrenuli ka meni.
To uopšte nije zastrašujuće.
Kao da mi je postavljeno pitanje ali se ja ne sećam da sam ga čula.
Prva stvar koja mi pada na pamet je ono što ispljunem. „Sarah je kao mačka,“
kažem im.
„Mačka?“ Onaj sa hladnim očima pita, njegov glas je lišen bilo kakvih emocija
da bi mi rekao da li se zabavlja ili je zbunjen. Ili me samo želi mrtvu.
Žilava gomila.
„Mačka,“ ponovim. „Nestane na nekoliko dana, ali se uvek vraća. Ne reaguje
dobro kada je sterana u ćošak. Kao što je istakao maneken pre šest meseci,
stvarno ima oštre kandže – metaforički rečeno. I poklanja ti mrtve glodare kao
pokazatelj naklonosti.“
Samo da budem jasna, pokazujem na nekoliko leševa.
Da stvari budu gore, dodajem: „I uvek je uredna.“
Niko ništa ne govori dok ja nervozno stojim u mojim rolerima – totalno
šupačko dostignuće. „Mačka,“ tiho ponavljam bez ikakvog razloga dok čupkam
nevidljivi končić sa poruba moje majice.
Prestajem sa pričom odmah. Obećavam.
„Maneken? Pre šest meseci?“ Pita Drex, od čega vratim pogled na njega.
Pokažem palcem u pravcu Judea. „Maneken.“
Jude gleda u mene kao da bi mi mogao preseći vrat. Zbog toga se privučem još
bliže Axleu, toliko blizu da osećam elektricitet kako se formira između nas.
Drexov pogled odleti na Axlea, čije ruke su prekrštene preko grudi, onda dole
u mene.
„Ona je devojka koju smo Jude i ja doveli pre šest meseci nakon što smo
saznali da je potencijalni klijent bio narkoman.“ Axleove seksi vibracije u glasu
teraju moje telo da čini stvarno neumesne stvari u najgorim trenucima.
 „To je ona?“ Jude pita, mršteći se. Onda ima ravan pogled. „AJ je to veče
odvela kući. Rekla je da je devojka bila tiha sve vreme do kuće. Samo još jedna
laž.“
„Ona preferira Sarah, osim ako nije u ubilačkom režimu,“ izjavim, zarađujući
nekoliko pogleda da ušutim. U redu. Opet šutim.
„Znači ona je uzela kao lutalicu?“ Hladne Oči pitaju.
Ja zamalo progovorim, ali se onda setim da im se ne sviđa kada ja pričam, i
opet zatvorim usta. Ja im totalno ne govorim ko sam.
„Znači ona ide sa nama?“ Drugi tip pita. Tip koji me pronašao pozadi pre nego
mi je Jude uperio pištolj u glavu. Skoro sam zaboravila na njega, s obzirom da je
bio tih do sada.
Drex protrlja bradu na njegovoj vilici pre nego upita: „Koji je bio AJ posao –“
„Sarah,“ ja prekidam kao na autopilotu, a onda se savijem kada suzi očima.
Nemoj velikog, opakog bajkera ljutiti, Maya. Nije pametno.
„O kakvom poslu je ona pričala?“ On nastavlja.
„Mislim da bi o tome mogli negde drugo da popričamo?“ Pokazujem na tela u
našoj blizini. „Ja nisam mozak ove operacije, ali rekla bih da je samo pitanje
vremena pre nego ti momci ulete i prijave koliko vas su uspeli da ubiju. Kada se
to ne dogodi, mnogo više ljudi sa velikim pištoljima će doći i početi bušiti rupe u
nama. A naš predivni ubica je upravo otišao.“
Drex prostreli pogledom bezimenog kada se bezimeni nasmeje i pokuša da
priguši zvuk. On slegne ramenima. „Ona ima pravo.“
Tip na podu pored mojih nogu zastenje, prestravljujući me jer... Zombiji.
Zombiji su potpuno stvarni i vlada to krije, znate.
Skoro sam pala s nogu, ali dve snažne ruke se spuštaju na moje, ispravljajući
me. To je poput udara žive vatre kroz moje telo od jednostavnog kontakta, i ja
pokušam da se izborim sa čudnom reakcijom.
Axle me pusti kada je siguran da neću opaliti facom o pod, i odmakne se,
njegove ruke se stežu u pesnice i nekoliko puta opuštaju dok mu vilica krcka.
Očigledno ga dodirivanje ljudi takođe raspizdi. Ali njegov dodir i dalje traje iako
su njegove ruke sada daleko od mene.
Drex prevrne očima i pogleda u Bezimenog. Da li bi bio kraj sveta ako bi se
predstavili?
„Zgrabi živog i baci ga na zadnje sedište SUV-a,“ kaže Hladnim Očima, i
Bezimeni odlazi da mu pomogne.
„Mogu li znati kako se zovete? Prilično sam sigurna da Bezimeni i Hladne Oči
neće moći još dugo,“ kažem momcima dok hvataju tipa na podu.
Pogledaću kasnije da li neko ima ugrize od zombija. To je jedan kvar koji neću
shvatiti.
Bezimeni mi se zlobno smeška. „Ko je Hladne Oči?“
 Ja pokažem na drugog tipa, i Hladne Oči zuri u mene, samo dokazujući moju
tvrdnju, dok se Bezimeni tiho smeje.
„Penji se na motor pre nego se predomislim da te povedem sa nama,“ kaže
Drex, ne pomažući mi oko stvari sa imenima. Kreće da ode pre nego se okrene i
dodaje: „Ali ne na moj motor.“
Na brzinu baci pogled po skladištu.
„Zapalite ga,“ zajedljivo kaže Judeu.
„U redu sam i u SUV- u,“ kažem dok kližem iza Axlea, koji stavlja prst na okidač
njegovog pištolja kao da čeka da neko skoči na njega.
Ne živciraj velikog, opakog, seksi bajkera.
„Motor,“ kaže opet Drex, ton njegovog glasa je uzbuđen.
Onda u redu. Očigledno im ne govorim da nisam ljubitelj motora, jer... Pa,
moto klub i sve to. Ne bih volela da uvredim momke koji su sretni na okidaču.
Nastavljam pratiti Axla preko tihog parkinga. Čim krene da se penje na njegov
motor, ja počinjem da odvezujem rolere, znajući da će penjanje biti preteško na
bilo koji drugi način.
Očigledno je da žurim, jer bi me lako mogli ostaviti ovde da me raznese ko god
da dolazi.
Hladne Oči izlazi iz skladišta, prilazeći nam, kada konačno skinem rolere i
Axleov motor zabruji. Pogledam u njega, sa rolerima u rukama, i on mrmlja
nešto što mi se ne čini kao uzbuđenje pre nego mi pokaže da se popnem.
Ščepa moje rolere iz mojih ruku, i ja se penjem, pazeći da ga ne dodirnem. Ali
kako ću...
„Mogu li staviti ruke oko tebe da ne padnem?“ Pitam ga.
Preseče me pogledom preko ramena, ali se okreće nazad bez da mi nešto
kaže. Kad krene da vozi, moje ruke ga ščepaju oko njegovog struka, moji su
refleksi lako doneli odluku.
Njegovi mišići poskoče i zategnu se pod mojim rukama od kontakta, i ja šire
raširim noge, pritiskajući moj prednji deo o njegova leđa i zatvorim oči kada on
iznenada poleti.
Moje ruke su stegnute oko čvrstog struka za koji se držim, ali konačno
provirim preko njegovog ramena, videvši da idemo drugim putem nego smo
Sarah i ja išle. Pretpostavljam da je zbog toga da izbegne moguće probleme koji
bi mogli uključiti upadanje u drugu grupu momaka koji ih možda žele mrtve.
Dolazak u Halo je potrajao, ali ja polako počinjem da se opuštam, ruke mi
postaju opuštene u stisku na Axleu dok on usporava. U iskušenju sam da
pređem rukama po celom njegovom telu dok je on zauzet vožnjom. Ali
očigledno je da ne želim da umrem.
 Sarah mi je mnogo pričala o njemu i o ovom novom poslu kojeg im dajem na
mom putu ovamo. Upoznala me je sa njenim planom koji uključuje i moju
sigurnost i stavljanje njihove finansijske sigurnosti pod kontrolu.
Sve za tipa koji to ne ceni – Judea.
Njeno jedino upozorenje je da ako se pojebem sa njenim tipom, prerezaće mi
grlo. Nije da mi je potrebno to upozorenje. Nisam zainteresovana, i čak i da
jesam, nisam idiot.
Onda mi je sve rekla u vezi Axlea. Pa, sve što sam trebala da znam, u svakom
slučaju.
Axleovo telo ostaje napeto. Nisam sigurna da li je to zbog toga što ga
dodirujem ili je visoko oprezan, ali je krut sve vreme na putu ka ogromnoj
zgradi koju nazivaju domom. Svi parkiraju u velikoj garaži ili hangaru – nisam
sigurna za taj tehnički termin.
Prostor je ogroman i ima tone već parkiranih motora. Nakon što Axle parkira,
posegne za mojim rukama i brzo ih oslobađa, brzo ih puštajući i odlažući moje
rolere na zemlju. Ne trudi se da se okrene dok odlazi prema Drexu.
„Naći ćemo ti ubrzo sobu. Sve su trenutno zauzete, trebamo premestiti neke
stvari ovde,“ Drex mi govori, ali sam ja zauzeta jureći Axlea kroz vrata nakon što
pokupim moje rolere.
Za razliku od prvog puta kada sam ovde bila, nema divlje žurke sa ljudima koji
se jebu po ćoškovima. Nekoliko tipova sa bradama zure u mene kao da sam
neka zver sa četiri glave dok žurim kroz prostor u čarapicama i rolerima u
rukama.
„Ko je zečica?“ Neko upita, ali ja ne čujem odgovor, jer sada pratim Axlea uz
stepenice.
Okrenem se na vreme da vidim Drexa kako seda sa momcima, lice mu je
ozbiljno dok nešto govori, ali ja vraćam pažnju na Axlea dok ulazi u sobu.
Utrpavam se sa njim, i on zakorači nazad, podignutih obrva, dok ja zatvaram
vrata za sobom.
„Želim da ostanem ovde sa tobom. Neću sama u sobu,“ kažem u žurbi, moje
srce teško lupa.
Poslednji put kada sam bila ovde, bila sam naivna u vezi njihovih barbarskih
odnosa sa ženama.
Sada nisam.
Njegov izraz lica od zbunjenog prelazi u uzbuđeni u sekundi. „Napolje. I ne.
Jebeno ne, ne možeš ostati ovde.“
„Ostajem ovde, i stvarno ću ti se dopasti. Mogu da uradim totalno
neverovatne stvari sa kukovima kad sam gore, i –“
 Nešto glasno se čuje odozdo, kao pucanj, i ja pokušavam da ne reagujem.
Sada sam tako daleko iz mojih dubina. Bilo bi lakše u mom gradu, na mom
terenu, ali... Ne toliko kada nisi porodica sa lošim momcima.
Prokletstvo Sarah. U šta si me uvalila?
Axleove oči se suze na mene.
„Neću te jebati. Da li se ozbiljno kurvaš za sobu?“ Upita u neverici.
Osećajući se malo hrabrija, zakoračim ka njemu, vrat mi je ispružen tako da ga
mogu pogledati u oči. Njegov izraz lica se skoro pretvara u besan ali shvatam da
je samo namešten.
„Ja se ne kurvam za sobu. Ti si jedini ovde kojeg bi mogla dodirnuti, i želim da
budem ovde sa tobom. I moglo bi biti zabavno –“
Jecaj pobegne sa mojih usana kada me iznenada gurne uza zid i udari šakama
sa obe strane moje glave dok se saginje da mi se unese u facu, zarobljavajući
me. Držim dah, telo me pecka u tihom upozorenju da ostanem mirna dok se te
čvrste oči zaključavaju na mojima.
„Ti misliš da je ovo jebena igra?“ On pita tihim ali smrtonosnim tonom.
„Povlaštenim devojkama je postalo dosadno i žele da budu nevaljale neko
vreme, ali ovo nije pravi put.“
Ja ne govorim, jer sigurno kao pakao ne planiram u ovom trenutku da mu
kažem ko sam.
„Misliš da možeš da zajebavaš tipa sa ožiljcima jer je on najlakši, najočajniji?
Misliš da je to tvoja ulaznica? Umotati se u svoju smešnu garderobu i rolere kao
da je vreme za zabavu? Ovo nije jebena igra. A ti se zajebavaš sa pogrešnim
tipom,“ on zareži. „Zajebavaš se sa pogrešnim klubom.“
Ta tanka linija koja me je suzdržavala iznenada se krza i puca sa tim rečima.
Ruke mi padaju sa strane dok sužavam oči na njega.
„Znam da nije igra, šupčino,“ ispljunem.
Njegov pogled se ne menja, a njegovo telo ne prestaje da drži moje.
„Samo zato što nemam ožiljke po celom telu ne znači da i ja nisam preživela
pakao. I da znaš, nisam te istakla kao slabu kariku zbog tvojih ožiljaka. Mislim da
ti ožiljci znače da si bio borac – najjača karika. Iskreno, kapiram te. Ili bar jesam“
On se povlači nazad i prekršta ruke preko grudi, i dalje me proučavajući.
Ispravim svoja ramena, plitki dah mi postaje malo jači.
„Znam da ovo nije igra, i žao mi je što se ja ne izležavam okolo gnezdeći se kao
svi vi. Iako mi je samo dvadesetčetiri, kladim se u sve da sam proživela duže
nego bilo ko od vas, osim možda Drexa kao izuzetka.
Sarah mi je rekla da nećeš dozvoliti da me iko dodirne sem ako ja to ne budem
želela.
 I s obzirom da si ti jedini koji želim da me dodirne, činilo se savršeno
razumnim da budem sa tobom i u međuvremenu se malo zabavim. Ali jebi se i
ti i tvoji kurčeviti pravci.“
 DESETO POGLAVLJE

AXLE
Slušajući je kako me riba umesto da se naježi znači da je imala posla sa
momcima poput nas. Njen brat je narkoman i diluje drogu, pa sam možda brzo
zaključio, ali je jasno da je privilegovana. Ima poverenički fond, za boga miloga.
Borim se da poverujem da je mene izdvojila kao onog kojeg je želela. Ja sam
obično poslednji korišten tip momka, s obzirom da nisam baš atraktivan, lep tip
momka. Postoji smisao, ali nisam to shvatio dok nije rekla da joj je Sarah
obećala da neću dozvoliti da je bilo ko dodirne.
Ona se okreće i izlazi, lupajući vratima za sobom, i ja pokušavam da shvatim
šta smo propustili. Proverio sam Lathana i nju nakon sranja koje se desilo pre
šest meseci, ali sam samo našao privilegovano, dosadno, privatno školsko
sranje. Ništa je ne vezuje za ovaj svet osim povereničkog fonda koji je klinca
pretvorio u dilera drogom.
Vrata se opet otvaraju, i ja pokušavam da se ne nasmejem kada zgrabi rolere
sa poda. Upire prstom u mene. „I da se zna, treba da budeš zajeban da nosiš
ovakvu garderobu ispred tipa poput tebe, a da ne osetiš potrebu da to
objasniš.“
Okreće se i opet izlazi, još jednom lupajući vratima.
Ne mogu a da ne budem zainteresovan. I pomalo zabavljen.
Sarah nešto zna.
Pozovem je, ali ne odgovara. Također razmišljam i o dolasku Eve tokom našeg
sastanka, brinući se da bi Herrin mogao biti onaj koji nam je smestio. Eve uvek
zna pojedinosti plana, i učinila bi sve da Drex bude siguran.
Bez sumnje je nazvala Sarh i rekla joj za ove sastanke pre nekoliko dana da
Drex ne bi njene sumnje uzeo u obzir.
Svi smo postali kurčeviti. Mi smo smrtonosni, ali su naša imena bila
krivotvorena pod Herrinovim pravilima. To čini ljude uplašenijim Herrinom
nego nas. Moramo to da upamtimo i postanemo mudriji, da ne postanemo
jebeno lake mete.
Izlazim na odmorište, gledajući dole u skladište sa mog metalnog balkona.
Moje oči momentalno slete na Mayu dok sedi na stolici i počinje da navlači
nazad njene rolere.
Svaki par očiju tamo dole – najmanje dvadeset i nešto – gleda u nju. Malo se
nakostrešim ali pokušam da otresem to.
 Podignem pogled, gledajući Drexa koji također stoji na balkonu i posmatra, i ja
krećem ka njemu.
„Gde je Eve?“ Pitam ga, popevši se pored njega.
Ne propuštam činjenicu da su mu oči na Mayi.
„Tušira se. Upravo sam joj sve ispričao,“ on kaže, njegova pažnja se ne
pomera.
Zašto mi to smeta?
„Rekla je Sarah za sastanak,“ ukazujem.
„Toliko sam već shvatio,“ tiho kaže. „Bila je zabrinuta za mene, i znala je da će
je Sarah shvatiti mnogo ozbiljnije nego ja. Neću opet napraviti tu grešku. Eve
ima dobru intuiciju u većini slučajeva. A ja sam postao nesmotren. Ne mogu
verovati da ću ovo da kažem, ali moramo biti mnogo oprezniji ubuduće.
Precenio sam naš faktor straha.“
Pokazao sam na Mayu. „Zašto gledaš u nju kao da želiš parče?“ Pitam, moj ton
nije smoren kao što sam hteo. Pitanje izlazi kao optužba, a ne znatiželja.
Usne mu se trznu kada se okrene ka meni. „Veruj mi kada kažem da imam
nula interesa za dobijanje parčeta osim devojke ispod mog tuša sa mojim
imenom na njenoj ruci. Ne gledam u Roler devojku kao da želim parče.
Pokušavam da je prokljuvim i shvatim koja je njena uloga.“
On vraća pogled na nju, i ja ga pratim, gledajući je kako vozi rolere po betonu
do šanka i kreće nešto da traži. Popizdela je. Mogu to da kažem po njenoj jako
izražajnoj faci.
To je lep pogled na nju.
Moje oči odbijaju da se pomere sa njene guze kada se sagne, uzimajući čašu iz
ormara. Prošlo je dugo otkako je moj kurac poskočio od pogleda na devojku.
Prošlo je dugo za mnoge stvari.
„Prihvatio sam ovaj sastanak kao značajan. Verovao sam izvorima koje smo
godinama imali,“ Drex nastavlja. „Ne uzimam više površinu kao ceo paket.
Tvoja devojka je stajala u sred masakra i uopšte nije bila pogođena time.“
„Ona nije moja devojka,“ kažem grubo, hvatajući se za ogradu ispred mene
kada ona jezikom lizne malo likera sa njenog prsta.
Također zaustavim nekoliko pretnji kada vidim da su drugi primetili. Ona se ne
čini svesna bilo čega sem zadatka u ruci dok naliva još jedno piće i baca ga
natrag.
Drex me ignoriše.
„Eve je povratila kada je prvi put videla tipa da umire ispred nje. Tvoja devojka
je preturala po džepovima što pretpostavljam da je Sarahin zadatak. Uprkos
predstavljanjima, bila je oko ovih stvari neko vreme.“
 Malo se napnem, razmišljajući kako je toliko aludirala. Praktično je to rekla, u
stvari. Samo se čini apdsurdno pomisliti da je devojka u rolerima i ružičastoj
Bubble Gum majici sve samo ne dobra.
„Jude je držao pištolj na njenom potiljku, a ona nije bila ni najmanje
uplašena,“ on nastavlja. „To znači da joj najverovatnije nije prvi put da joj je
pištolj na glavi, i ona zna da samo ako je pištolj uperen na tebe, ne znači da ćeš
dobiti metak.“
„Njen brat je stavio na metu pre šest meseci,“ podsetim ga.
„Njen brat je Lathan, a Lathan je narkoman,“ on kaže, više za sebe nego meni.
„Diler. I bogati dečak koji je postao zao. Možda svet ne zna ko je on u stvari.
Niko od njih. I postoji razlog zašto oni to drže u tajnosti. Narkoman mora
stvarno biti isprepadan tajnom ako je ne podeli kada je previše nadrogiran da
razmišlja.“
Gledam dok Maya sipa četvrtu, prazneći je sa lakoćom, i onda okrene vratom
dok joj se oči sklapaju. Kao da polako umanjuje svu njenu napetost.
„Sarah je očigledno voli,“ kažem tiho. „Rekla je Mayi o nama – detalje. Obično
to ne radi.“
Ili nije radila. Sarah je za nas ovih dana misterija.
„Sarah voli njene skitnice,“ mrmlja. „Pokupila je Eve bez razmišljanja. Spasila
joj je život. Zadužila me zbog nje. Eve je odana Sarah. Skoro je odana njoj koliko
i meni. I sada Sarah želi Mayu zaštićenu.“
On opet pokaže na Mayu dok se ona kreće uz muziku. Ona izgleda ne shvata
da je sada još više očiju upereno u nju. Dash je iznenada za šankom, i njene oči
se otvaraju kao da joj je upravo nešto rekao.
Kada se ona nasmeje, želim da nabijem šakom prijatelja u jebenu facu.
Ovo verovatno nije dobar znak. Uopšte.
„Sarah je još uvek bolna tema za Judea. Ipak, ja joj verujem. Ali ako Maya ima
priču, mora da je kaže. Mi nemamo vremena za iznenađenja,“ čvrsto mu
kažem.
On klima glavom i vraća pogled na mene. „Hajde da saznamo ko je zapravo
Maya.“
Ja odlazim, ali se on okreće i vraća u njegovu sobu. Kada ga upitno pogledam,
on se nasmeje. „Eve je do sada izašla ispod tuša. Biću dole za minut... Ili
trideset.“
Prevrnem očima i silazim niz stepenice, slušajući glasni, ženski cerek koji izlazi
iz Eve pre nego se vrata zatvore.
Maya je vozila ispred šanka, korak je delio od Dasha dok nešto govori. Okrene
se i nagne preko šanka da uzme tekilu, i Dash se nagne nazad da pogleda njenu
jedva prekrivenu guzicu u tom jebeno kratkom šorcu koji bi mogao isto tako da
bude i donji veš.
 Njegov pogled uhvati moj, i on mi namigne dok hodam ka njemu. Njegov
osmeh nestaje kada nakrivi glavu, proučavajući me. Moje pesnice se stežu i
opuštaju sa mojih strana tela dok pokušavam da obuzdam svoju narav.
„Drex želi sastanak,“ kažem mu, pomalo škiljeći.
Maya se ukoči ispred mene kada zastane sa njenim ispijanjem. Ne okreće se
dok završava svoj zadatak i baca još jedno.
„U redu,“ Dash zareži izvijajući obrvu. „O čemu?“
Pokažem na Mayu i on se nasmeje. „Pokušao sam da je nagovorim da ostane
u mojoj sobi neko vreme. Drex ne može osloboditi ni jednu sobu, čak i da želi.“
Moji mišići se svi odjednom napnu, a vilica krcka. Nije joj puno trebalo da ode
kod nekog drugog.
Njegov izraz lica se menja, otrežnjen, i njegove oči postaju prodorne.
„Ali me je odbila,“ kaže polako. „Ona razmišlja da ostane u hangaru sa
motorima, jer misli da ih bolje pazimo nego devojke. Nikada bolje izrečen
zaključak,“ on nastavlja ustajući.
Maya ništa ne govori dok uzima još jedno jebeno piće. Svetog mu sranja.
Koliko ih je popila? I kako još uvek stoji na nogama? U rolerima, jebem mu.
Moja ruka se uvija oko flaše, zaustavljajući je od sipanja. Ona zuri u moju ruku
mršteći se, ali odbija da se okrene.
„Namesti sobu i okupi ostale,“ kažem Dashu bez da skinem pogled sa Maye.
On odlazi bez reči, i ja stajem bliže iza nje, osećajući njeno drhtanje.
Pretpostavljam da je to od straha, ali sa njom, teško je biti siguran. Ne mogu
čak ni da se setim kada me je devojka poslednji put želela – stvarno želela
mene. Ako je ikada. Ne mogu da se setim kada sam poslednji put bio jedina
opcija koja je ostala.
Također se pitam i da li su Mayini razlozi samo ti što ću je čuvati.
Jebi me. Ovo nije problem koji mi sada treba.
 JEDANAESTO POGLAVLJE

MAYA
Axle se primiče bliže iza mene, ne puštajući moju novu najbolju prijateljicu –
tekilu. Nije toliko jaka koliko bih ja želela, ali to je ono što se desi kada provedeš
godine cugajući sa ocem i njegovim prijateljima.
„Imaš neke tajne koje želiš da podeliš,“ on kaže uz moje uho, pritiskajući se još
bliže uz mene. „I ne moraš da se jebeš sa nekim zbog sigurnosti. Niko te neće
tako dodirnuti. Ali bi mogla umreti ako nas uvučeš u sranje bez našeg znanja.
Kapiraš?“
Progutam klupko u mom grlu, ustaljena vatra od alkohola prebrzo gubi svoju
oštricu. Okrenem se, što proizvede udarac mog čela o njegovu bradu pre nego
podignem pogled.
On se ne izmiče, tako da i ja ostajem čvrsto na zemlji.
„Možeš da mi pretiš čim želiš, ali kada ti kažem ko sam, znaćeš koliko bi bio
glup da me u stvari ubiješ.“
On se čak i približi, i ja zadrhtim uz njega kada osetim vrelinu njegovog tela
koje toliko dodiruje moje. Njegova ruka se uvrće oko mog boka, privlačeći me
još bliže dok moje grudi nisu zgnječene o njegovo čvrsto telo.
On zuri dole, dok ja gledam gore u njega.
„Mislila sam da ne voliš da se dodiruješ,“ ispljunem.
Usne mu se trzaju. „Sarah ti je stvarno dosta ispričala, zar ne?“
„Više nego što misliš. Uključila je i činjenicu da si nasilan kada te neko
dodiruje. Ali mi nije rekla kako si zaradio svoje ožiljke ili da li zbog toga ne voliš
da te dodiruju.“
Držim ruke sa strane, oprezna da ga ne dodirnem dok ga puštam da vodi ovaj
kontakt. Nisam toliko glupa da pomislim da moj mali arsenal dobrote može da
se takmiči sa muškarcem ispred mene. Muškarcem visokim skoro 190.
On nije velik i širok, ali je čvrst i jak. Tačno je visok i mršav – na najbolji mogući
način. Ali to jednako znači da je snažan i brz umesto da je velik i spor, ili brz a
slab.
Proklete, svetlo plave oči mi govore da je spreman da povuče bilo kakve
pretnje koje je ikada izrekao, i u kojima je uživao.
Najsmrtonosnija kombinacija koja postoji je – ja pritisnuta o njega.
„Ona ne zna gde sam zaradio ožiljke. Samo Drex zna, a Drex ne priča.“
„A stvar sa dodirivanjem je povezana sa njima? Zašto me dodiruješ ako to
toliko mrziš?“
Nasmeje se dok nastavlja da zuri u mene.
 „Ne mrzim da me dodiruju. Samo mrzim da me dodiruju kada to ne želim.“
On me pusti i povuče se toliko brzo da skoro padnem napred. Nisam čak ni
shvatala koliko sam bila oslonjena na njega dok nismo prestali da budemo tako
blizu.
Ispustim dah koji je bio na nekoliko trenutaka zarobljen i on nakrivi glavu na
Dasha – koji više nije Bezimeni – koji nas doziva.
Pogledam i vidim kako Drex nestaje u sobi sa Dashom pored njega. Devojka je
naslonjena na Drexa, i upućuje mi sramežljiv, nesiguran pogled kada je uhvatim
da zuri.
„Idi,“ Axle kaže, pokazujući glavom.
Odgurnem se od bara, i vozim pored mnogo znatiželjnih očiju koje su me
gledale otkako sam sišla dole. Nastavljam da se pretvaram da ih ne
primećujem.
Pokažeš strah, i grabežljivci napadaju mnogo brže.
Lekcija broj jedan u preživljavanju u divljini.
Kada uđem u sobu, primetim da je Hladne Oči – također poznat kao Rush –
već unutra. Pored njega je stariji ćelavi tip. Drex je na kraju, a devojka je u
njegovom krilu.
Ona me proučava, taj plašljivi osmeh je i dalje na njenim usnama, gotovo kao
da je zabrinuta za mene. Koliko god da ne želim da im kažem ko sam, Sarah mi
je rekla da to dolazi. Raspizdilo me što je toliko tražila od mene, ali je ona toliko
učinila za mene da joj dugujem. I s obzirom da ja znam ko je ona i šta
najverovatnije sada radi, odlučila sam da joj dam ovo.
Jer ono što ona radi je da traži Phillipa Jenkinsa – tipa kojeg želim mrtvog više
nego bilo koga drugog. Zato me je Sarah i uzela.
Mi vodimo isti rat.
Rat protiv njenog oca.
Vrata se zatvore kada uđe Axle i nasloni se na njih. Jude sedi blizu Drexa,
prelazeći prstom preko njegovih usana dok me proučava smrtonosnim
pogledom.
Ja sam na drugom kraju stola i nema nikog pored mene, zato koristim vreme
posmatrajući ih jednog po jednog.
„Treba da pričaš,“ kaže Drex. „Reci nam ko si ti i zašto si tražila našu zaštitu
pre šest meseci.“
Nema veze, odlučila sam da je Sarah mnogo tražila. Previše je rizično reći im
istinu.
„Lathan je lud,“ kažem sležući ramenima. „On će doći po mene.“
„Imaš dovoljno novca da platiš legalnu zaštitu ako ne radiš ništa tajanstveno
da bi te legalni momci mogli povući,“ Jude ispljune. „Reci nam istinu.“
Očigledno su postali pametniji u zadnjih šest meseci.
 „Lathan je lud, ali je i dalje moj brat. Legalni momci će ga okrenuti ka policiji, a
Lathan poseduje mnoge od njih, tako da će doći po mene duplo ojačan. Legalni
momci nisu spremni za kriminalce.“
Ha. Skoro sam sebe ubedila sa tom pričom. Ja sam neverovatan lažov.
Drex okrene pogled prema Axleu, a devojka u Drexovom krilu se trzne pre
nego skrene pogled. Pre nego moj mozak stigne poslati zvona upozorenja, Axle
me grabi iz stolice, i izbija mi vazduh kada me baci na stol. Moja leđa ravno
udaraju, i on me grabi za zglobove, zakucavajući moje ruke iznad glave dok zuri
dole u mene.
On zakorači između mojih nogu dok mi srce jako lupa u grudima, i oči ostaju
zaključane na njegovima.
„Istina Maya. Nema laži,“ on tiho kaže.
U stvari, nisam baš tako dobar lažljivac.
Nije me još povredio, ali je pretnja jasna. On će me povrediti ako bude morao.
Njegovo ranije upozorenje u vezi mene da sam nedodirljiva na neki način nije
se proširilo do života i smrti.
Ne treba niko da me tera. Dovoljno sam mudra da znam kada je igra završena.
I definitivno je gotova. Ne pokušavam da vidim da li blefira.
„Blackbird,“ kažem dugo izdišući.
Svi unutra nekoliko trenutaka šute. Axle izgleda zbunjen dok oslobađa moje
ruke i povlači se. Brzo sedam, leđima okrenuta ostalima dok se nameštam na
ivicu stola. Jedina osoba koju mogu da vidim je Axle, tako da zurim direktno u
njega.
„Moja porodica je Blackbird.“
Axleova vilica krcka, i zauzima mesto u mojoj slobodnoj stolici. Kliznem sa
stola ispred njega, i uzimam stolicu pored njegove, oprezno zureći u njega,
pitajući se da li će me baciti nazad tamo gore.
Kada ne načini ni jedan pokret, pogledam po ostalima oko stola, koji me sada
intenzivno proučavaju. Osim devojke. Ona izgleda neverovatno neupućena.
„Šta je Blackbird?“ Devojka konačno pita.
„Jedan od najvećih kamataških legendi celog New Yorka,“ Drex odgovara,
posmatrajući me kao da sam komad psećeg izmeta na njegovoj cipeli.
„Recimo da verujemo u ovo,“ kaže Jude ogorčeno dok se naginje. „Šta si
učinila svojoj porodici? Jer već znamo šta je AJ uradila svojoj.“
„Nisam ništa učinila mojoj porodici. Još uvek sam u dobrim odnosima sa
njima,“ objašnjavam.
Svi razmene poglede u neverici.
„Došla sam u Halo jer Phillip Jenkins namešta kupovinu i prebacivanje
devojaka preko granice za njegov lanac prostitucije. A ja mu pravim pakao od
života kradući njegove devojke i šaljući ih u sigurne kuće sve dok se ne mogu
vratiti u njihove porodice.“
Mrtva tišina pada na sobu. Moje oči se prebacuju na Axlea i vidim kako se
opustio u njegovoj stolici, ali njegove oči plamte kroz mene.
Vratim pogled na Judea dok se gorko smeje. „Naravno. Ima smisla zašto te AJ
poslala ovamo. Želi da nas uvuče u njenu porodičnu dramu nudeći nam još
jednu devojku koja želi Phillipa mrtvog.“
„Zapravo,“ kažem, podižući ruku. „Sarah mi je dala izričite naredne da uopšte
ne uvlačim vas u ovaj nered. Pre šest meseci, moj brat je mislio da sam došla da
ga lociram, ubedim da se vrati kući, i pokušam da sperem njegovo ime – što nije
slučaj. Phillip nije svestan plana kojeg imam spremnog. Lathan misli da sam
trenutno u New Yorku. Sarah je pomogla u tome. Ako Phillip sazna o planovima
koje imam i o mom boravku u Halou, moraću da odem i ponesem problem sa
sobom. Jer ako se zbog mene desi problem ovom klubu, Sarah će postati AJ i
mog najgoreg neprijatelja. Mnogo pretnji o povredama tela je išlo uz taj govor.“
Moje oči ostaju fiksirane na Judeu, ali on sklanja pogled, vilica mu se zateže.
„Ti si poznavala Sarah?“ Pita Drex, odvlačeći moju pažnju. „Pre šest meseci? Ili
mi treba da poverujemo da se sve slučajno desilo?“
„Znala sam za AJ,“ kažem, prebacujući pogled na njega. „Ali je nikada nisam
upoznala. Svi smo znali da je ona Phillipova ćerka duh i omiljeni ubica. Dok je on
nije izdao i ona izdala njega zauzvrat. Pre toga, ako bi je video i znao ko je ona
bila, to je bilo zato jer si bio njena sledeća meta.“
Nagnem se napred, kuckajući mojim prstima po stolu, znajući da ovo krši sva
pravila da im sve kažem.
„Zamislite moje iznenađenje kad sam je pronašla na najgroznijem mestu u
noći kada sam zamalo umrla. Sam đavo je postao moj saveznik. Ja sam njena
jedina veza sa Četiri Porodice.“
Drex me proučava kao da traži laž, i njegova ruka se zateže na devojci u
njegovom krilu. Nisam potpuno sigurna ko je ona, ali pretpostavljam da je Eve.
Sarah nije imala vremena da mi mnogo ispriča na putu do skladišta, ali sam je
ranije čula da pominje Drexovu devojku.
Samo ne znam da li je to njegova jedina devojka ili nije.
„Četiri Porodice,“ Drex ponovi, zatim opsuje.
„Šta?“ Devojka upita, zbunjena.
„Četiri Porodice su nekada bile Pet Porodica,“ ja nastavljam. „Postoje Porodice
koje vode podzemna posla. Trgovce oružjem. Gospodare droge. Kockarske
krugove. Nazovi kako god. Oni poseduju glavne luke. Pustiš ih na platnu listu
tako da mogu uvoziti i izvoziti po volji. Jedina stvar koju ne dozvoljavaju je
prostitucija.“
 „Što je ono što radi Jenkins,“ Axle kaže pored mene, njegov glas se smešta
preko mene poput umirujuće sile.
Klimam glavom bez da ga pogledam.
„Phillip je želeo to da dovede u naš grad. Moji roditelji su se borili protiv toga,
jer su i oni imali kćerke. Većina Porodica je imala. Verovali ili ne, nismo svi
čudovišta. Uglavnom smo normalni ljudi sa iskrivljenim moralima. Želiš da
kockaš ali nemaš novca da platiš? Onda je to tvoja vlastita greška, i tvoji delovi
tela budu slomljeni ili nestanu. Želiš ušmrkati svoj put u rani grob? Neko mora
zaraditi novac od udarca, i tvoj je izbor da li ćeš biti glup. Ali trgovina seksom?
Nije naša šoljica čaja.“
„Pričaš kao da si i dalje deo Porodica,“ kaže Axle pored mene, i usne mi se
trzaju kada se okrenem ka njemu.
„Jesam. To je razlog zašto sam ti rekla da možeš da mi pretiš čim hoćeš, ali da
me ubiješ bi bila grozna ideja.“
Na njegovom licu nema nikakvog izražaja, ali su mu oči intenzivne kao da me
uvlači u njih. Vraćam pažnju na ostale.
„Ovo je loše. Ne možemo se mešati u ovo kada imamo dovoljno vlastitih
problema,“ Dash govori Drexu, prolazeći rukom kroz njegovu kosu.
„Herrin je u ovom trenutku naš najveći problem,“ Rush dodaje.
„Kao što sam rekla, ja ne želim da vas uvlačim u ovo. Vi ste tražili odgovore,
dobijate ih. Ništa od ovoga nema veze sa vama. Samo mi treba mesto da se
pritajim i sprovedem ovaj eksperiment. A vi momci navodno možete prikriti
sve. Potrebno mi je da sakrijete odeljke za devojke u vozilima po mom izboru.
Uštedelo bi mi mnogo vremena da ih prebacim preko Meksičke granice i do
luka gde imamo naše ljude. S obzirom da je to na Meksičkoj teritoriji, potrebno
mi je da to bude dodatno sigurno i diskretno.“
Devojka klizne iz Drexovog krila, pomerajući se iza njega dok se naginje preko
stola, sklapajući prste.
„Zašto automobili?“ On pita.
„Zato što vama treba novac, a meni treba bolje rešenje da sakrijem te
devojke,“ kažem sa osmehom.
„Ali nema šanse da budemo uvučeni u ovaj rat?“ On pita, skeptičan.
„Nije drugačije od toga što vi prodajete dilerima droge koji su u ratu sa drugim
dilerima.“ Slegnem jednim ramenom. „Niko neće znati da sam ovde. I ako
Phillip sazna za moj plan, ja ću otići. Jednostavno je.“
On još uvek ne izgleda ubeđen kao što ih je uopšte briga.
„AJ nas ne bi rizikovala, ipak šalje sranje u naš klub,“ kaže Jude i prevrne
očima. „Previše je rizično. Ne možemo voditi bitke van naših vlastitih.“
Ovaj put, naslonim se u svojoj stolici, hladnog osmeha na usnama. Drex i dalje
zuri u mene.
 „Postoji razlog zašto je ona želela da znamo, zar ne?“ Drex, jedini koji opaža,
kaže. „Zašto želiš da umru?“
„Zato što je pre dve i po godine, dok smo još uvek bili Pet Porodica, Phillip
naručio napad na glave četiri Porodice koje su se sastale u tajnosti. On je bio
peta, ali nije mogao da bude tamo zbog zatvora, i njegov opunomoćenik se
nikada nije pojavio. Istu noć, postavljena je bomba. Sve četiri glave su ubijene.“
Zvučni uzdasi napuštaju gotovo sve za stolom, kao da sklapaju kockice u vezi
onoga o čemu pričam.
„Phillip je očekivao da će moći preuzeti luke i voditi posao trgovine seksom
bez uplitanja, ali Četiri Porodice imaju decu – poput mene – koji su od rođenja
oblikovani da preuzmu poslove. Odrastanje gde se sve može završiti smrtnom
kaznom kao posledica vas čini drugačijim od prosečne osobe. Ja sam
najrazumnija od svih njih, ako vam to nešto govori.“
Svi razmenjuju poglede, a ja se smeškam.
„Phillip je živ samo zato što je povezan sa Meksičkim kartelom. Oni ga štite u
zatvoru. Sada ga štite ovde u Halou. Krijući ga dok koristi ovo kao bazu za
operacije,“ nastavljam.
Svi razmene još jedan pogled, i ja znam šta su shvatili. Jude ima nameru da
izleti iz ove sobe ako ga dobro kapiram.
„Znači ona nije došla ovde da se sakrije od njenog oca. To je bila još jedna laž.
Ona je došla da ga pronađe i ubijem“ tiho kaže Jude.
On ustaje toliko brzo da se stolica prevrne, i izjuri iz sobe baš kao što sam i
pretpostavila. Presečem Drexa pogledom, s obzirom da on vodi ovaj klub.
„Četiri Porodice finansiraju moj plan da se rešim Phillipa,“ kažem mu,
nastavljajući kao da Jude nije upravo zalupio vratima na putu da se udalji od
ovog razgovora. „Njegovi momci su došli ovamo čak i pre nego se Phillip uspeo
izvući iz zatvora. Imamo krticu koja nas izveštava o isporukama. Ako pogodim
dovoljno lokacija i otmem dovoljno devojaka, novac koji on dobija od Kartela će
eventualno postati skuplji i sa manje zarade. Izbaciće ga i oduzeti mu zaštitu
ako ih njegovi problemi budu koštali previše. To je spora igra, ali je efektna,
glave Porodice će biti strpljive.“
Drex gleda u Axlea i vode tihi razgovor. Axle se naginje, njegova ruka se trlja o
moju. Ja se ne povlačim, a on se ne pomera.
„Zato je Sarah želela da znamo. Zato te je želela ovde,“ Axle kaže grubo.
Polako klimam glavom, pod pretpostavkom da je sklopio kockice.
„Kao što sam rekla, nove glave Porodica su pomalo luckaste. Ja sam Sarhina
jedna veza sa njima, njena veza da unapred zna šta će se desiti. Jer ako moj
polagani plan propadne, psiho klinci će razneti Halo na komadiće da ubiju
Phillipa, i rat sa meksičkim Kartelom će biti neizbežan.“
 „I neće biti važno hoćemo li mi biti uvučeni u sranje,“ Drex nastavlja napete
vilice. „Jer ćemo mi biti samo usputna kolateralna šteta.“
„Zbog čega me ona želi ovde. Za vas će biti odobrene posebne koncesije za
pomoć u našim naporima – život i sve to. Porodice će me proveriti pre nego
donesu bilo kakvu odluku, jer se nadaju da će moj plan uspeti. Oni su ludi, ali
čak i oni žele da izbegnu rat sa Meksičkim Kartelom.“
Mogu da osetim Axleov pogled na sebi, ali se ne okrećem i ne rizikujem da
budem uhvaćena u njegove jezive oči od kojih otupim. Drex psuje pre nego
prođe rukom kroz njegovu kosu.
„Sarah nam u stvari pomaže što te šalje ovamo,“ Axle konačno kaže.
Bolje se zagledam u njega i klimam glavom. „Da. Jer ako ja kažem kreni,
preživećete pakao koji će se obrušiti na ovo mesto. Porodice nisu bile ovoliko
zatrovane još od osamdesetih. Poslednji put kada su mladi te generacije
preuzeli vodstvo.“
„Šta je sa tvojim bratom?“ Pita Axle. „Koja je njegova uloga u svemu ovom?“
Pitala sam se kakav posao su oni imali sa mojim bratom te noći. Sada znam.
Planirao je da upotrebi njihove posebne sposobnosti na isti način kao i ja. Oni
samo nisu znali da je to bilo zbog devojaka, a ne droge.
„Moj brat će biti onaj za kojeg će Phillip misliti da prenosi informacije
Porodicama,“ objasnim, očiju zaključanih na njegovim svetlim.
„Zašto?“ On pita, ali onda vidim trenutak kada on shvata bez da mu ja kažem.
„Jer je moj brat izdajnik koji je podmetnuo bombu umesto Phillipa, i sada radi
za njega.“
Nešto sumnjičavo nalik sažaljenju preseče njegove oči, ali ja samo skrenem
pogled. Sećam se da nisam želela da poverujem da je moj brat sposoban za to.
Onda je držao pištolj na mojoj glavi i zahtevao da zna šta Porodice govore o
njemu. Dobiješ više odgovora od nekoga kada slušaš njihova pitanja.
I sva pitanja koja mi je postavio su mi dala odgovore.
Moj brat je bio izdajnik. Jeste izdajnik.
Ja sam se, naravno, pravila glupa i ponašala kao da samo želim da ga odvedem
kući, pomognem mu da se skine sa droge i tih stvari, i operem njegovo ime od
svih ružnih priča koje su izgovorene da je bio deo nečeg tako groznog.
„Moj otac je ranije shvatio da Lathan nikada ne može biti glava Porodice,“ ja
nastavljam, ovaj put tiše dok gledam dole u moje ruke. „On deluje pre nego
razmisli. Zato sam ja izabrana umesto njega. I Lathan to nikada nije preboleo.“
Ustajem, jer sam završila sa pričom, iako sam sigurna da se upravo pripremaju
i čekaju da ja odem kako bi mogli analizirati olujno sranje u koje su ušli iz
neznanja.
Vozim prema vratima pre nego se okrenem.
 „Svi smo drugačije uslovljeni da se bavimo sa onim sa čime ćemo se jednog
dana suočiti. Za dete Porodice nije sve sunce i duga. Takođe nije ni užasno. Moji
roditelji su me voleli, i ja to nikada nisam preispitivala.“
Zastanem trenutak, primećujući znatiželjne izraze lica na njima.
„Odrasla sam sa svim klincima Četiri Porodice. Ali mi smo bili Pet porodica pre
nego se Jenkins okrenuo protiv nas. I nikada nisam srela zloglasnu AJ. Nikada je
nije doveo. Nikada je nije oblikovao da preuzme. Njeno uslovljavanje, ako su
tračevi istina, bilo je najgore moguće. Neverovatno je da ima dovoljno srca da
je briga za vas ili bilo koga. Ali sam se uverila. Stalo joj je. Jedina osoba kojoj je
ikada verovala pre ovog kluba je izdala. Moji roditelji mene nikada ne bi izdali.
Ne mogu zamisliti kako to izgleda. Zato je malo popustite, jer bi ona mogla biti
jedina osoba na svetu kojoj je toliko stalo do vas da sve rizikuje kako bi vas
spasila.“
Sa skinutim teretom sa grudi, povučem vrata i vozim pored gomile pravih
bajkera. Malo se trznu od mojih rolera, jer sam ja ludača koja ima muda da
ovuda leti poput leptira.
Ponovo krećem za tekilom, ugledavši Judea koji već sedi za šankom ispijajući
piće za pićem.
„Treba mi garderoba iz mog stana. Dobro bi mi došla i obuća,“ kažem mu. On
pogleda u zatvorena vrata, onda usmeri svoje čvrste oči brutalnim pogledom u
mene.
„Kada budem odlučio da budem pičkica, doneću ti ih.“
Nasmejem se, i on promrmlja nešto u vezi toga da sam psiho pre nego
pogleda u stranu.
„Ozbiljno, mogla bih upotrebiti lift, a njih nema često.“
On me opet preseče pogledom, i prevrne očima pre nego se odgurne od
šanka. Krene nešto da kaže, ali teška ruka me hvata za kuk, povlačeći me nazad.
Kada moje telo odreaguje malim trncima koji se raspale kroz mene, tačno
znam o čijoj ruci je reč.
„Ne pravi problem od ovoga,“ kaže Axle.
Otvorim usta da progovorim, ali je Jude očigledno onaj sa kojim on razgovara,
jer odgovara pre nego ja stignem.
„Sklanjaj mi je ispred očiju. Mislim da ovaj klub ima dovoljno prijatelja AJ.“
„Sarah,“ brzo se umešam, posmatrajući Judea kako se mršti.
„Njeno ime nikada nije bilo Sarah. Nikada neće biti Sarah. Ona je Alexius
Jenkins. AJ. Ne Sarah. Sarah je bila samo laž. Ona je bila laž.“ Iz njegovih reči
kaplje otrov dok hvata flašu viskija sa šanka i odlazi.
Axle me okreće, njegov pogled me preseca kao da ima nameru da mi sažvaće
guzicu.
 „Prestani ga podbadati. Trenutno nije sav svoj, a ima gadnu naviku da bude
nepredvidiv kada popizdi,“ upozorava me.
„Ponaša se kao beba,“ kažem i slegnem ramenima.
Axle me na trenutak proučava pre nego zauzme mesto u stolici, tokom čega
me pusti. Pokušavam da ne budem razočarana što me više ne dodiruje.
On pokazuje na sve momke koji se šunjaju po ogromnom, otvorenom
prostoru. Kreveti i televizori su namešteni, zajedno sa ogromnim trpezarijskim
stolom. Namešteno je kao dom van doma.
„Niko ovde nije došao zato što je imao savršen život sa normalnim
problemima. Završiš na ovakvom mestu jer nemaš gde drugo da se uklopiš.
Nigde drugo gde bi mogao ubiti svoje demone. Nigde drugo gde ljude zabole
ako te tip isprebija na mrtvo ako ga raspizdiš. Svi mi imamo okidače, uključujući
Judea. Sarah je povukla taj okidač za njega.“
Moje oči se opet spoje sa njegovima.
„A šta je sa tobom?“ Pitam, kriveći glavu. „Koji su tvoji okidači? Ako te ja
raspizdim, hoćeš li me prebiti na mrtvo?“
Usne mu se trznu, ali je to kratka reakcija. U sebi postavim zadatak da
nateram Axlea da se nasmeje. Mislim da on to ne zna.
„Da je to bio slučaj, već bi bila mrtva.“
Nasmejem se, i mogu da kažem da daje sve od sebe da ne dozvoli da ga moj
osmeh zarazi kada skrene pogled i zgrabi bocu tekile, sipajući dve čašice. Pustim
da klizne to što mi nije odgovorio na okidače.
„Ti znaš moju najveću tajnu, a ja čak ne znam ni tvoje prezime.“
On zastane, čašica skoro dodiruje njegove usne kada pogleda preko ruba u
mene. Brzo iskapi čašicu, i guta pre nego je praznu spusti.
„Axle nije ime sa kojim sam rođen. Ime koje su mi dali je spaljeno sa ostatkom
moje prošlosti. Samo sam Axle.“
Zagrizem usnu, oči mi lete preko njegovog lica, upijajući ožiljke i lepotu. Da
nema ožiljaka kao manu, bio bi tako razorno prelep da mi ne bi bilo dobro.
Ožiljci ga čine neodoljivim.
„To je sve što ću dobiti?“ Pitam, gledajući ga opet u oči.
Muzika počinje glasno da svira, i ja pogledam preko u grupu devojaka –
verovatno striptizeta, po resicama – kako ulaze šepureći se. Muškarci zvižde
kada im devojke priđu, već dobijajući večernju dozu plesa u krilu.
Čudno, pitam se da li će i Axle doći na red. Onda shvatim da bi mogla iseći
kurvu ako se to dogodi.
Verovatno nije dobra ideja za mene da se motam okolo predugo. Ja sam
previše luda da bih bila društvena.
 Moje oči se okrenu opet na Axlea, iščekujući da mi odgovori. On je ispred
mene poput nečitke knjige, sve stranice su prazne, a naslovnica ukazuje na
priču u kojoj želim da se udavim.
„Za večeras je to sve što ćeš dobiti,“ on kaže, sklanjajući pogled.
Moje usne se izviju u osmeh dok vozim malo bliže, i ruke mu polete umirujući
me kada se zateturam. Stvarno želim izuti ove rolere, ali ne volim hodati okolo
u mojim čarapama po ovom prljavom podu.
„Ali ćeš mi možda sutra reći više?“ Pitam.
Njegov pogled udara na moje usne, i u stvarno uzbudljivom trenutku, ja
mislim da će me poljubiti. Ali on jednostavno prebaci svoj pogled nazad na moj.
„Ti si zbunjujuća devojka.“
Od toga se još više smejem. „Jesi li me upravo nazvao normalnom?“
Jedna strana usne mu se trzne u nevoljan osmeh, i mali trijumf pobede
nabubri u meni.
„Bićeš u mojoj sobi,“ on kaže dok sipa još jednu čašicu, gledajući u mene dok
je u jednom potezu ispija.
Ja izvijem obrvu. „Sada kada znaš da sam glava Porodice, želiš da budem u
tvojoj sobi.“
Nešto opasno blizu zabavljenosti zaiskri u njegovim očima, ali je on otera, baš
kao i sve dobre stvari. Život poput ovog ne nudi mnogo dobrih stvari. Treba
pronaći zadovoljstvo u malim trenucima.
„Ne shvatam kako vodiš posao u New Yorku odavde iz Haloa. To čini rupu u
tvojoj priči,“ on kaže, sa dozom sumnje u njegovom glasu.
Ovaj put, ja sam ona koja se zabavlja. Ali ne želim da se oseti glupim. Jer nije.
On samo ne razume na koji način funkcioniše organizacija, za razliku od kluba
gde sve sami odrađuju.
„Ja nikada neću voditi operaciju dan za dan. Smitty se bavi sa tim –“
„Smitty?“ On pita, podižući obrve.
„Desna ruka mog oca, i čovek koji je više puta spasio moj život nego mogu
izbrojati. On je stvarno bogat čovek zbog moje porodice, a njegove ćerke su
moje kumice. Njegov sin je kao usvojeni brat kojeg sam uvek želela, i on je deo
posla, iako je nisko na lestvici u odnosu na Smittya. Smitty vodi operaciju. Ja se
samo bavim obavezama glave Porodice. Ja ne idem okolo po ceo dan i lomim
kolena, ili vodim evidenciju ko nam šta duguje. Ja odlučujem o stvarima kao na
primer kako pronaći, uništiti i ubiti Phillipa Jenkinsa bez započinjanja rata.“
On se naginje nazad, posmatrajući moju garderobu kao da me na neki način
čini manje pretećom. Ja se samo jače nasmejem. Konačno, promrmlja nešto
ispod daha.
On ustaje, i ja vozim iza njega dok on kreće ka stepeništu.
 „Axle! Upoznaćeš nas sa svojom malom prijateljicom ili šta? Ovde je ceo dan, i
niko mi nije rekao njeno ime,“ neki veliki tip povikuje, njegova brada mu
dodiruje grudi dok je gladi.
Nisam ljubitelj tog opuštenog izgleda koji ima.
„Njeno ime je Zabranjena,“ kaže Axle uz zlobni cerek, i momci prodrmaju
obrvama na mene.
„Nema tintu, moj druže. Nema tintu.“
„Drex je jedini dovoljno sujetan da stavi svoje ime na telo devojke,“ kaže Axle,
streljajući pogledom Drexa, koji ga jednostavno kulira dok seda i povlači svoju
devojku u krilo.
Zar ona nikada ne sedi u stolici kada je on u blizini?
Axle zastaje na stepeništu, i ja postajem malo znatiželjna kako se popeti gore
u rolerima. On ih gleda kao da razmišlja o istoj stvari.
„Sutra ćemo otići do tebe da spakuješ stvari.“
„U čemu da spavam noćas? Jesi li ok sa tim da spavam gola?“ Ja se smejem, i
nekoliko zvižduka prati tu potpuno nepristojnu primedbu koju sam očigledno
izgovorila previše glasno.
Axle preko mene pogleda u nekoga, onda prevrne očima pre nego se sagne.
Bez upozorenja, ja sam iznenada preko njegovog ramena, moj dah izbija iz
mene kada mi ruke slete na njegova leđa.
Mjaukanja i zvižduci eruptiraju sa nekoliko uzvika ohrabrenja. Axle me isuviše
lako nosi uz stepenice dok moja glava mlatara sa svakim korakom. Čak i ne
gledam dole ispod nakon što sam videla prvog tipa koji imitira pokrete
nabijanja.
Axleova ruka je stisnuta oko mojih kolena, držeći me sigurnom u mestu dok
on otvara vrata i ulazi. Kada gurne vrata da se zatvore, ja ih zaključam, s
obzirom da su mi oči u ravni sa kvakom.
On se opet sagne, i ja osetim svu krv kako brzo jurne iz moje glave kada me
opet postavi na noge.
„Malo upozorenja sledeći put, pećinski čoveče,“ mrmljam.
„Skini svoje rolere, ali spavaj u odeći. Samo toliko mogu podneti za jednu
noć,“ on mi govori bez okretanja.
To nije odgovor koji sam želela.
Soba izgleda kao hotelska sa betonskim podovima. Kupatilo je pozadi, a veliki,
neuredan krevet sa crnim plahtama i crnim prekrivačem zauzima veći deo sobe.
Mala komoda je smeštena sa strane, dajući mi do znanja da moja odeća neće
imati baš puno mesta. Nema ormara.
„Imaš li ti kuću?“ Pitam ga dok sedam na krevet da bih započela sa skidanjem
rolera. „Ili stan?“
„Da,“ je njegova jedina reč kao odgovor, pre nego doda: „Kuću.“
 „Misliš li da ću je nekada videti?“ Pitam, u pokušaju da započnem razgovor
dok uspevam skinuti jedan roler.
On izvija obrvu dok gleda preko mene.
„Vraćaš se u New York kada završiš ovo sa Jenkinsom?“ Usput me pita.
Mršteći se, završavam skidanje drugog rolera i penjem se na krevet, ne
propuštajući da primetim kako njegove oči padaju na moju guzu. Moja majica
još uvek ima krv po sebi od mrtvog tipa na kojeg sam pala, pa je povlačim,
uprkos njegovom prigovoru od ranije.
Gleda me suženih očiju kada je bacim na pod, i ja mu namignem. „Ne nosim
ničiju krv u krevet. I na kraju ću se vratiti.“ Pokušavam da ne odreagujem na
malu bol koju osećam u grudima. „Iako tamo za mene nije niko ostao. To je
razlog zašto sam ja ovde umesto nekog drugog.“
Njegov pogled pada tamo gde ja počinjem da otkopčavam grudnjak, i napet je
kada se okrene i cimne da otvori fioku. Bez da me opet pogleda, baca majicu na
krevet i ja se nasmejem kada je podignem, navlačeći je dok odbacujem moj
grudnjak.
Onda se izvučem iz šorca koji nosim, i svučem moje smešne dugačke čarape.
Sve vreme, okrenut je leđima kao da nešto kucka u svoj telefon.
„Poslali su te bez ikakve zaštite? Zvuči kao da misle da si potrošna,“ on mi
govori.
„Ja jesam potrošna,“ kažem u dahu. „Kao što sam rekla, ja ne moram da
vodim posao. Moje ime će preći na Smittya ako je potrebno, iako je on
prestravljen zbog toga. Glava Porodice je uvek meta, i za razliku od mene,
njegovo ime nije toliko tajanstveno. Ali ako nije glava, nije meta. Niko ne ubija
čoveka koji je desna ruka zbog straha od nepoznate glave koja najavljuje
pakao.“
Pomerim se ispod pokrivača, pitajući se da li će se ikada okrenuti da me
pogleda. U celom haosu, umalo zaboravim da mi je neko trebao poslati večeras
poruku i obavestiti me u vezi poslednje isporuke devojaka i da li smo uspeli
upetljati se.
Moj telefon je na podu. Jadna stvar je ceo dan provela u mom grudnjaku.
Odlučila sam zadržati se na temi sa Axleom nakon što sam ga podigla i videla
poruku koja mi govori da sam uspela.
„Ali da sam se pojavila sa pratnjom, Phillip bi me brzo provalio. Naš plan bi
otišao dođavola, i rat bi već počeo. Phillip nije fizički predugo u Halou, ali su
njegovi momci pozicionirani ovde odmah nakon bombe. Trebalo nam je neko
vreme da se ubacimo u njih i primaknemo se nagradi. Kada smo imali nekog
čvrstog na mestu, ja sam došla da krenem još agresivnije sa planom.“
On završava sa kucanjem nečega u njegov telefon, i okreće se, naslanjajući se
nazad da me pogleda.
 „I ti mrziš Sarah?“ Pitam ga znatiželjno.
On odmahuje glavom. „Ona nije trebala da slaže Judea, ali ja nemam problem
sa njom. Ja sam onaj kojeg zove kada hoće da se raspita za klub. Ali joj nikada
ne dajem detaljne informacije – samo širok pogled na stvari.“
Sklapa ruke preko grudi dok se naslanja na komodu.
„Da li ostali momci to znaju?“
Polako odmahuje glavom. „Želela si tajnu, pokaži mi šta ćeš uraditi sa njom.“
Odmakne se od komode, i uzdahnem kada povuče svoju majicu preko glave.
Čvrste linije mišića me pozdrave. Nekoliko uglavnom suptilnih ožiljaka se
proteže preko njegovih grudi i trbušnjaka, ali kada se okrene leđima ka meni,
ožiljci prestaju da budu suptilni i vrište patnjom.
Veliki, besni, crveni i beli ožiljci ključaju preko njegovih leđa u dugačkim
udarima.
Bio je nemilosrdno bičevan.
Bio je na više mesta isečen.
Bio je brutalno mučen.
Nisam dobra u određivanju datuma ožiljaka, ali mogu da kažem da su stari i
nikada nisu adekvatno tretirani kada su bili sveže rane. Jedna njegova ruka je
kao tetovirana rukavica i ide preko njegovog ramena i puni površinu na
njegovim leđima koja upotpunjava rukav.
Gledam kako gura traperice na pod, i grizem moju usnu da ne zacvilim kad se
još jednom probude oni ženski osećaji u meni. Ali onda ugledam tamo još gore
ožiljke.
Ožiljci na njegovoj nozi izgledaju kao gomila opekotina... Kao da je bio
uhvaćen vatrom – ili zapaljen. Opekotine sežu do njegove butine sa leve strane,
ali na desnoj se zaustavljaju na kolenu.
Nasilni ožiljci oštećuju meso, a nikakve dlačice ne mogu rasti preko različitih
crvenih i svetlih mrlja slabo zaceljenog tkiva.
On pogleda preko ramena i zatekne me kako zurim, i ja podignem pogled,
zaključavajući oči sa njegovima. Njegove usne se trzaju.
„Nisi više toliko očajna da me jebeš, zar ne?“ Polako izgovara, ali tvrdi pogled
u njegovim očima govori da je sve samo ne zabavljen.
„U stvari, nekako te želim još više.“
Njegov izraz lica postaje prazan i ništa ne odaje. Svetle plave oči me
proučavaju trenutak duže pre nego moje oči padnu na njegove bokserice i moje
usne se izviju u jako željan osmeh.
On je totalno napaljen, ako njegova erekcija išta govori. Glavić njegovog kurca
se zabada iznad bokserica dovoljno da zbog toga stegnem butine.
Kada poližem moje usne, on se nakašlje i cimne prekrivače. Krevet se ulegne
kada pritisne koleno o njega i popne se.
 Baš kad sam mu se približila, dve ruke me uhvate za ramena, i snažno sam
odgurnuta. Trepnem, i ugledam Axlea koji zuri u mene.
„Šta?“ Pitam, čudeći se zašto je i dalje na krevetu umesto da se popeo na
mene dok mi drži ramena. „Treba ti izgravirana pozivnica ili tako nešto?
’Mayina gladna, talentovana vagina poziva tvoj kurac da prenoći kod nje.’ Kako
ti to zvuči?“
Ne mogu biti suptilnija nego što jesam.
Njegove obrve se podižu, i naznaka smeha se poigrava na uglovima njegovih
usana dok odmahuje glavom. „Ostani na svojoj strani kreveta.“
On me pušta, i ja besnim od razočarenja kada mi okrene leđa i isključi lampu
pored kreveta, potapajući nas u tamu.
Sigurna sam da nema šanse da zaspim, ali to traje otprilike pet sekundi pre
nego sklopim oči i izgubim se u najboljem spavanju koje sam imala godinama.
 DVANAESTO POGLAVLJE

AXLE
Želite li da znate definiciju pakla?
Buditi se pored uglavnom gole devojke pored sebe sedan punih dana i odbijati
da je pojebeš, jer ne znaš koja je njena priča.
Maya voli da spava samo u mojoj prokletoj majici, iako smo već pokupili njenu
garderobu. U stvari, njena odeća je uglavnom zauzela moju sobu. Kupio sam
nekoliko prokletih privremenih ormara da bi se spremila njena masa stvari.
Okupirala je moje kupatilo, moju sobu, moj krevet, i moj jebeni mozak, i bilo
je potrebno manje od nedelju dana da postigne sve navedeno.
Prekrivač je povučen do pola njenog struka, i krivina njene bledoružičaste,
glatke guze je vrlo vidljiva, obzirom da očigledno odobrava moje mučenje
njenim telom. Gola ispod moje majice.
Bilo bi lakše gurnuti je na kolena i osloboditi sebe bede.
Jako jebeno lako. Previše jebeno lako. Sumnjivo lako.
U sebi je psujući, zbacim prekrivače sa sebe i namestim se u boksericama dok
ustajem i navlačim farmerice. Proveo sam dodatnih pola sata sinoć ispod tuša
da se izborim sa neprestanom napaljenošću u kojoj se nalazim.
Ali hajde da se suočimo sa tim, jebati je bi bila greška epskih proporcija, ni
jedna devojka ne prelazi očima po mom telu kao da je najbolja stvar koju je
ikada videla. U stvari, ni jedna devojka me nije pogledala kada skinem
garderobu.
Shvatam da ljudi misle da devojke vole ožiljke, ali ne poput ovih. Znam to kao
činjenicu.
Obično je tu neposredno oklevanje, onda suptilno mrštenje – ako su pristojne
u vezi toga. Ili postoji molba da se ugasi svetlo ako odluče da nastave da bi
postale dobre male klupske kurve.
Nikada mi ne govore da me žele opet kada vide celokupne izobličene oznake –
preciznije opisivanje nego jednostavno ih nazvati – ožiljci.
Nikada ne provedu sedam dana iskušavajući me na svaki mogući način.
Pa šta ona želi? Koja je njena priča?
Bacim pogled i vidim kako se Maya meškolji na krevetu. Kao da uvek zna kad
izađem iz kreveta jer je sledeće što uradi da se probudi u roku od nekoliko
minuta. Odatle razlog što žurim da se obučem.
Pokušavam da napravim prostora između nas, ali bez trenutno raspoloživih
dodatnih soba, ona mora ostati sa nekim. I iz ko zna kog razloga, ja ne mogu da
svarim ideju da se ona popne u nečiji drugi krevet i da pokuša da uđe u njihovu
glavu koristeći svoje telo kao privlačno skretanje pažnje.
Iznerviran i isfrustriran, otvaram vrata malo jače nego je potrebno čim sam
potpuno obučen, i trčim niz stepenice videvši Drakea na njegovim štakama.
Njegov gips je sada skraćen ispod grudi, i oporavlja se otkako ga je saobraćajna
nesreća skoro ubila.
Drex gleda u skicu nečega, izgledajući izgubljen u mislima. Drake mi namigne
kada me ugleda.
„Kažu mi da imaš devojku u rolerima u svom krevetu ovih dana,“ reče on, i ja
bacim smoreni pogled u Eve, razmišljajući da li je ona ta koja je rekla sve
Drakeu.
Njihovo čudno prijateljstvo ne prija uvek Drexu, ali to je bratska stvar sa Evom
i Drakeom. Svako drugi to može da primeti. Što znači da smo zaglavili sa
Drakeom više nego ikada pre.
Eve sklanja pogled, pretvarajući se da je zid fascinantan i ja preusmeravam
moju pažnju na Drakea.
„Priča li se nešto u tvojoj radnji o neuspelom pokušaju napada na nas?“ Pitam
skrećući temu.
Drake se ruga. „Pošto ste me pomerili u zgradu preko puta vas, nisam mnogo
čuo. Postalo je jasno da sam odabrao stranu, a čini se da ćete me vi kreteni
povući za sobom.“
Zareži dok hramlje prema kauču i seda, spuštajući štake pored sebe pre
nastavka.
„Sećam se dobrih starih dana Drexovog pijančenja. Sve o čemu sam trebao da
brinem je bilo tetoviranje.“
Drex se zagleda u Drakea, koji mu se smeje, i ja sedam na stolicu pored Eve
dok ona podiže ruku na nju.
„Neki momci koji dolaze u radnju čekaju da vide šta će Drex da uradi. Ipak, oni
nisu članovi kluba. Oni su samo lokalna njuškala Haloa koji znaju šta se dešava,“
Eve mi govori mršteći se.
„Što znači da mi skrećemo puno pažnje na nas,“ kažem isfrustrirano izdišući.
„Herrin to želi,“ Rush govori dok ulazi sa torbom prebačenom preko njegovog
ramena.
„Ideš negde?“ Pitam ga.
„Nazad na posao koji sam napustio kada sam se vratio ovamo da pomognem
da se naplati posao. Očigledno sam to sjebao, pa je bolje da krenem da radim
nešto u čemu sam dobar.“
Krećem da postavljam pitanja, kada Drex doda: „Svaki od nas je mogao
zajebati sa tim, ne samo ti.“ On pogleda preko Rusha, koji je napet. Nisam
shvatao da ovo još uvek muči mladu krv.
 „Niko od nas nije mislio da će naši izvori biti toliko glupi da izaberu Herrina.
Kad smo kod toga, ko se bavi njima?“ Ja pitam, prebacujući pogled sa Rusha na
Drexa.
„Jude je tražio način da smiri strasti, zato šalje poruku. Zbog čega ga i nema
dva dana,“ Drex nam govori, iako opet proučava papir koji drži u rukama.
Nisam se puno muvao okolo, pošto sam namerno izbegavao Mayu sve dok ne
moram da se srušim u krevet, pa ne iznenađuje da sam van toka. Ali moram
prestati misliti na nju i vratiti se u igru.
„Kakav je posao?“ Eve pita Rusha.
Danas smo samo mi. Svi ostali momci su vani na njihovim dnevnim poslovima
ili pretresaju ljude iz drugih zakupa da vide na koju stranu će se prikloniti. Maya
je pokrenula ideju sa njenom pričom o nadmoći. Umesto započinjanja rata sa
ubijanjem Herrina, mi ćemo sjebati njegov svet do trenutka kada nikoga neće
biti briga ako umre.
Ja sam se bavio nekim problemima u tom pogledu, tako da nisam baš bio
beskoristan. Uglavnom je to ubacivanje semena sumnje, okretanje Herrina u
najgoru moguću stvar: pacova.
„Rush pazi na moju sestru,“ kaže Drex.
Nastaje takva tišina da se može čuti kako udišemo. Drex gleda oko sebe,
sležući ramenima, a Rush se okreće i izlazi. Drex nikada ne priča o svojoj sestri.
Nikada.
„Misliš da će je Herrin potražiti? Kako bi je mogao naći nakon svega?“
„Ne sumnjam da on zna gde se ona nalazi sve ovo vreme, i da je koristi kao
token da je iskoristi protiv mene. Najbolje je pomišljati na najgore i biti
spreman na to upravo sada,“ Drex nastavlja. „Većina klubova misli da je ona
mrtva, kao i većina autsajdera. Vi mislite da ako ljudi veruju da sam ubio
rođenu sestru, bili bi manje spremni da krenu na mene. Zanimljivo je da to nije
slučaj, što me navodi da verujem da Pop nešto smera.“
Njegova pažnja se vraća na taj prokleti papir koji gleda otkako sam sišao dole.
Čujemo brujanje motora dok Rush odlazi, i ja bacam pogled na stolicu gde Eve
i dalje sedi na naslonu. Kao odgovor samo slegne ramenom.
„U šta ti gledaš?“ Konačno pitam Drexa.
„Moj dizajn i ime za pola kluba, s obzirom da više ne možeš koristiti
Smrtonosni Dileri,“ odgovara Drake, ne dajući Drexu priliku.
Drex prevrne očima kad podignem obrvu.
„Preradio je kosca tako da ne moramo da vršimo puno prepravki sa
tetovažama, za sve nas koji imamo tetovaže,“ Drex mi govori, pružajući mi
papir.
Kada ugledam ime, zadržavam uzdisanje. Toliko je očigledno da je skoro
smešno.
 „Ako su oni Smrtonosni Diler i ti želiš da im se suprotstaviš, onda je jedino
ispravno ako sebe nazivaš Smrtonosni Lovci,“ Drake kaže, smejući se preko
mene kada podignem papir.
„Stvarno mi se sviđa,“ kaže Eve, gledajući u papir. „I ime je zgodno. Šalje
svima poruku. Bez straha i to.“
Dash polako klima glavom, kao da uzima svoje reči u razmatranje.
„Ona je u pravu,“ on konačno kaže duboko izdišući. „Ja bi definitivno poslao
poruku, i to bi prouzrokovalo dosta oklevanja za sve koji su spremni da nas
prevare. Pogotovo ako to udružiš sa masakrom koji je AJ ostavila iza našeg
imena.“
Jebeni Smrtonosni Lovci. Čini se da nespretnjakovići imaju novo ime.
„Trebalo bi biti dovoljno jednostavno da se popravi na tetovažama.“
„Jednostavno?“ Drex sumnjičavo pita Drakea.
„Jednostavno za mene, jer sam ja neverovatan,“ Drake brza dok ustaje,
podvlačeći opet njegove štake ispod njega. „Ajmo, ljubimice. Imamo posla.
Naše zakazivanje samo što nije dobilo udarac,“ on dodaje, namigujući preko
Eve dok ona ludi.
Ona skače sa naslona stolice na kojoj sedim, i na vrhovima prstiju odlazi do
Drexa utiskujući poljubac na njegove usne.
I ja ustajem, i Dash mi prilazi. Sledge nam se pridružuje, dolazeći niotkuda,
pažnje usmerene samo na mene.
„Moje veze u New Yorku još nisu ništa pronašle. Ali oni kažu da su glave
Porodica misterija za svakoga ko nema dovoljno moći. Možda jednostavno
trebamo verovati Sarah u vezi ovoga,“ on mi govori.
„Sarah je bila van priče dovoljno dugo da propusti ovu razmenu moći. Pre tri
godine je napustila New York. Sva ta navodna priča o izdaji i novim glavama bi
mogla biti izmišljotina od devojke o kojoj ne znamo ništa,“ kažem tiho, gledajući
preko u Drexa koji iznosi Eve, dok su joj noge obmotane oko njegovog struka.
Koliko god da verujem Sarah da nas neće potpuno izjebati, ne verujem da je
Maya nije prevarila. Lako je videti zašto je uverljiva.
„To zvuči ludo, ali skoro zvuči previše ludo da bi bilo izmišljeno,“ kaže Sledge
dok gleda prema mojim zatvorenim vratima. „Dok ne znamo zasigurno, budi na
oprezu.“
„A ako je istina, možda će ti trebati veća zaštita,“ Dash razvlači, proučavajući
me. Sedam dana me tako gleda. „Mafijaške devojke su najluđa sorta od svih.
Pogledaj Sarah.“
On se smejulji, ali se ja samo okrenem i krenem nazad u sobu da uzmem svoje
pištolje.
„Uzmi avans od nje,“ on uzvikuje. „Trebaće nam novi delovi.“
 Ne odgovaram mu dok hvatam po dve stepenice odjednom. Kada uđem u
sobu, Maya se okrene i moja usta se osuše.
Zašto je ona u jebenom peškiru?
Stenjući, upijam njenu tamnu, vlažnu kosu koja visi i ona izvije obrvu na mene
kada je odmerim od glave do pete.
„Konačno ćeš prihvatiti moju ponudu?“ Ona pita suvo.
Nakrivim glavu, zatvarajući vrata iza sebe. Zamalo ih zaključam. Zamalo.
Jebena devojka.
„Ne dok ne ukapiram tvoju priču,“ iskreno odgovaram.
Ona prevrće očima dok odlazi da otvori improvizovani plakar. „Imam bezbroj
priča. Sve bi ti se dopale. Postoji jedna priča u kojoj sam prilično dobra,“ ona
nastavlja.
Sa ovim se borim, sedam jebenih dana.
Sada je samo popodne. Sačekaće pre nego se opet srušim u krevet pored nje, i
danas će biti teže izbeći je, jer sam siguran da će Drex sazvati sastanak – žurku
da predstavi novo ime.
Ne mogu je danas ostaviti samu sa ostalima. Posebno otkako je još naših
ugovoraca bacilo svoje prsluke i pridružilo nam se nakon Herrinovog neuspelog
pokušaja udara na nas.
„Voliš svoje igrice, zar ne?“ Pitam dosadnim tonom, odlazeći do plakara
izvlačeći moje pištolje koje pakujem u njihove futrole.
„Nema igrica. Samo sam ukapirala da je život suviše kratak da bi bio suptilan.
Isto tako, obično uskočim sa obe noge kada nešto želim. To se zove život.
Trebao bi nekada da pokušaš,“ ona se našali.
Pusti da padne peškir, i ja se naslonim nazad o moj plakar, posmatrajući je
kako navlači njen čipkasti donji veš. Različite preplanule linije se motaju jedna
preko druge, dokazujući da je pravi ten.
Objašnjavam sebi da samo gledam kako bi joj dokazao da imam kontrolu nad
sobom.
Opet, objašnjavam ovo sebi sedam dana.
Njene živahne grudi me samo izazivaju da ih dodirnem. Bradavice su šiljaste i
spremne kao da nude poziv.
Ali mogu da gledam bez da je bacim na krevet kao što to želim. Gledam je cele
nedelje. Obično moram da odem ostatak dana, ali sam je opet posmatrao celu
nedelju.
„Ja uživam u životu, ali naučiš da sumnjaš u nekoga kada –“
„Kada žele da imaju seks sa tobom?“ Ona prekida, okrećući mi leđa. „To je
tužno. Mora da je teško povaliti ako uvek sediš okolo pitajući se šta svaka
devojka želi od tebe.“
 Vilica mi škrguće kada se nagne, pokazujući mi njenu guzu kroz oskudno parče
čipke, dok navlači šorc.
„Šta ti hoćeš, Maya?“
„Već sam ti rekla šta želim od kluba i tebe. Od kluba, želim automobile i mesto
da se prikrijem dok rukovodim mojom operacijom. Od tebe, želim orgazme. To
je tako jednostavno,“ ona odgovara bez da se okrene. „Ali na ovaj način, uzet
ću samo automobile. Počinjem da te gledam kao prevelik posao. Zaista volim
da me jure umesto da ja uvek jurim.“
Okrene se kada navuče majicu. Prokleta majica ima ružičasti mafin na sebi.
Ružičasti jebeni mafin.
Kako je mogu ozbiljno shvatiti?
Kako da poverujem da ona stvarno rukovodi zloglasnom kamataškom
porodicom?
„Ipak si došla ovamo potpuno sama, i čini se da nisi imala pojma šta si radila,“
kažem joj umesto da komentarišem drugi deo.
Ona prevrće očima dok četka njenu vlažnu kosu, sedeći na ivici mog kreveta.
„Neću opet prolaziti kroz ovo, Axle. Znaš zašto sam došla sama, i da, ja sam
početnik u tome kako na diskretan način skinuti glavu bivšeg člana Porodice u
gradu gde nikoga ne poznajem. Trebaće mi nekoliko meseci dok sve ne
posložim, pritajim se i steknem nekoliko novih prijatelja koji bi me mogli
povezati sa pravim ljudima. Ali me je Lathan zaskočio kada me je pronašao
mnogo pre nego sam zamišljala. To je povećalo moju potrebu za zaštitom,
odakle razlog što sam preklinjala tu noć.“
Gleda u mene dok odlaže njenu četku dole i podiže peškir nazad, stežući ga
oko njenih dugih, tamnih pramenova.
„Ili započni sa postavljanjem nekih novih pitanja ili bar nabavi neki svežiji
materijal da preformulišeš stara,“ ona nastavlja.
Ja proverim svoj telefon. Opet. Sarah nije odgovorila ni na jedno od mojih
poziva ili poruka da mi objasni ovu situaciju.
Spuštajući moj beskorisni telefon sa strane, naslonim se nazad, odmeravajući
devojku ispred sebe.
„Nešto je čudno u vezi tebe,“ konačno joj kažem.
„Vozila sam rolere u sred klanice. Totalno shvatam taj tvoj rezervisani stav,“
ona kaže kao da se zabavlja.
Njen telefon zazvoni na krevetu, i ona spusti pogled, čitajući šta god da piše
na ekranu. Očekujem da traži privatnost, ali ona samo preusmeri njenu pažnju
na mene.
„Poslednja šansa, Axle. Želiš li me ili ne? To bi bio poslednji put da pitam, jer
sam gotova sa jurnjavom. Iako si zgodan, ne gubim vreme sa tipovima koji nisu
zainteresovani. Znaš, devojke trebaju da imaju malo samopoštovanja.“
 Frknem podrugljivo, prevrćući očima.
Ona izvije obrvu. „Radim Kegelove vežbe. Moja mačkica je nindža,“ ona
ozbiljno kaže, čekajući da ja odgovorim.
Ja... Dođavola, sve što mogu je da trepnem. Pola tog vremena se pitam da li
ona uopšte zna šta govori. Ona kao da ide na faktor šoka i osvaja vreme sa
mnom, jer nikada nisam upoznao nikoga nalik njoj.
„Videćemo se večeras. Biće žurka,“ kažem skrećući sa teme, trudeći se da ne
razmišljam o njenoj nindža pičkici koju nudi.
Ona skreće pogled kao da je razočarana, i kreće da nanosi losion. Izdišem dok
napuštam prokletu sobu.
Drex se vratio dole i razgovara sa Sledgeom o večerašnjoj nadolazećoj žurci za
koju znam da se sprema. Maya ostaje gore dok ja iznuren dolazim do Drexa da
vidim šta mu trebam.
Napuštajući skladište, krećem ka striptiz klubu sa Dashom, i on započinje priču
sa momcima o večerašnjim proslavama. Liza – Sledgeova stara dama – gura
pivo ispred mene kada me ugleda za barom.
„Izgledaš kao da ti treba piće,“ ona mi govori iskreno.
Moj telefon počinje da zvoni pre nego mogu da odgovorim i ja momentalno
krećem ka izlazu kada vidim ko zove.
„Bilo je prokleto vreme da me pozoveš,“ ja režim u telefon.
„Teško je biti diskretan kada urlaš u moj telefon kao navijač. Morala sam ga
isključiti, jer verovao ili ne, nisi moj najveći prioritet,“ Sarah ispuca.
Moja slobodna ruka se stegne u pesnicu dok stajem u stranu zgrade, jedva
čujem stalne udare muzike iznutra.
„Zvao sam i slao poruke jer –“
„Znam. Preslušala sam i pročitala sve nebrojene poruke. Samo nisam imala
vremena da odgovorim. Osim toga, Drex je izgledao opušten u vezi Maye.
Nisam sigurna zašto ti želiš da sve pocepaš na komadiće kada je ona
najverovatnije jedina stvar koja će spasiti ceo klub. I jedini razlog zašto ona to
rado radi je jer ima nešto za vas i duguje mi veliku uslugu.“
Moje obrve lete gore.
„Sarah, kunem se –“
„Znam glave Porodica prokleto dugo, iako oni mene nikada nisu upoznali.
Znala sam njihovu decu. Znala sam kada su preuzeli Porodice. Moj otac je bio
naivan i arogantan, misleći da ih može uništiti ako ubije glave. Umesto toga,
probudio je otresitu gomilu brilijantnih psihića koji ga žele mrtvog jer je ubio
njihove roditelje.“
Ona teško izdahne kao da je iscrpljena.
„Poenta je da je Maya legitimna. Lathan je ozbiljna pretnja ako sazna da je
ona još uvek u Halou. I njen plan bi mogao otići dođavola ako ona ne uspe da se
pritaji. Sačuvajte je i ona će uzvratiti uslugu. I budite fini. Ona ovo nije tražila.
Ona radi ono što mora, i budite zahvalni što daje sve da spreči rat.“
Prolazeći rukom kroz kosu, gledam kako par likova ulazi u klub, skrećući
pogled na mene. Moj zadatak je da znam da su svi povezani sa nama, pa nije
iznenađenje što ih prepoznajem .
Klimajući glavom oni ulaze unutra, i ja vraćam svoju pažnju na razgovor.
„Nešto smrdi u vezi nje.“
Sarah se smeje. Jako.
Meni nije zabavno.
„Naravno,“ kada njen osmeh ufitilji. „Ona ima dvadeset četiri i trenutno vodi
zloglasnu krimi organizaciju iz senke. Ljudi dobijaju postraumatski sindrom kad
vide da neko umre. Ljudi poput Maye i mene odrastu gledajući ljude koje
poznaju i strance kako umiru svo vreme. To je za nas način života. Ne možeš
izaći iz porodice poput njene da nisi malo u autu. Bila bi zabrinuta da si pomislio
da je savršeno normalna.“
Ponekad volim da je gnjavim. Ovo je jedan od tih trenutaka.
Kada nastavim da šutim, ona urla.
„Ona je legitimna, Axle. Znaš da ne bih rizikovala Judea. I znam da Maya
govori istinu. Ja još uvek imam prijatelje u krugovima Četiri Porodice. Jako
pozicionirane prijatelje. Pronalazak nje je kao pronalazak Svetog Grala. Računaj
na blagoslov, jer ponekad ti život šalje nešto dobro da nadoknadi sva sranja sa
kojima si se borio.“
„Axle, šta dođavola?“ Dashov glas me tera da pogledam prema ulazu gde stoji
podignutih ruku.
„Vraćam se za sekundu,“ kažem mu kad me otkači i vrati se nazad. Onda se
obratim Sarahi. „Hoćeš li mi ikada reći šta je krenulo po zlu između tebe i tvog
oca?“ Pitam je.
„Hoćeš li ti meni ikada reći gde si zaradio te tvoje ožiljke?“ Ona ispljune.
Moja vilica škljoca, i moje ćutanje ona koristi kao odgovor.
„Nisam ni mislila. Pobrini se za Mayu. Vratiću se uskoro sa poklonom, onda ću
vam je opet uzeti.“
Sa tim ona prekida vezu, i ja spremam telefon u džep dok naslanjam glavu na
zgradu. Šta se dogodilo sa danima kada smo samo satima vozili otvorenim
autoputevima i pravili neke jebene automobile? Danima kada smo razbijali
malo guzica i možda bušili po neku rupu u ljudima?
Nedostaju mi ti prokleti dani.
Jebena mafijaška sranja i devojke na rolerima nisu bile deo tih dana.
 TRINAESTO POGLAVLJE

MAYA
Kasno je kada provirim glavom kroz vrata, slušajući kako trešti muzika.
Žu - rka. Heeeejj.
Mogla bi da iskoristim noć da cugam i glumim budalu. Samo nisam tako
sigurna da je to bezbedno ovde.
Dole je tona frajera, i takođe... Masa žena, iako su malobrojne u odnosu na
drkadžije.
Zatvaram vrata iza sebe i silazim niz stepenice. Još jedan veliki uspeh će se
desiti sutra uveče, a do tada, moram da se skoncentrišem. Ako ovaj krene kako
treba, biće peti u nizu. To će jako drmnuti Lathana i Phillipa.
Ne dovoljno jako, ali će se definitivno početi svađati. Moj brat će biti pod
sumnjom, ako već nije. Phillip je paranoični kreten.
Silazeći niz stepenice, opazim Eve koja priča sa drugom devojkom.
S obzirom da ne znam nikoga drugog, krećem ka njima. Eve je kao jagnje
među vukovima na ovom mestu, ali ne izgleda uplašena. Još uvek ne znam
njenu priču.
Prilazim im sa strane i Eve mi se smeje.
„Izašla si iz sobe!“ Kaže radosno.
Devojka sa kojom je, okreće mi lice, sumnjičavo me odmeri i odlazi.
„Nešto sam rekla?“ Retorički pitam.
Eve se lagano nasmeje. „To je Collen. Nadmena je u pogledu novih devojaka.
Liza – Sledgeova stara dama – biće duplo gora.“ Pogleda okolo pre nego snizi
glas. „Svi u društvu misle da si samo devojka koju je Axle pokupio. Niko ne zna
pravu stvar, što sam sigurna da ti je Axle već rekao.“
On mi je rekao da moja tajna mora ostati tajna, ali ne i da svi misle da sam
njegova. Malo me uzbuđuje što verovatno mrzi tu priču.
Malo se zacerekam dok moje oči pretražuju gomilu tela, i konačno ga ugledam
kako sedi na stolici, pijući pivo dok razgovara sa tipom pored sebe koji dobija
ples u krilu.
Axleove oči čak i ne odlutaju na polugolu devojku. Hmmm. Nikada nisam uzela
u obzir mogućnost da je možda peder. To bi mnogo objasnilo. I zaista je jebeno
sranje.
Ali on postane tvrd kada me ugleda...
„Da li ga zbog toga devojke zaobilaze?“ Pitam, gledajući kako još jedna
devojka zaobilazi oko njegove stolice da bi se pomerila do tipa pozadi. „Jer
misle da je on sa mnom?“
 Eve podrugljivo frkne i ja vratim moju pažnju na nju.
Ona pokaže palcem u pravcu Drexa koji gura devojku od sebe, oči mu se
sužavaju kao da je prešla liniju. Čim devojka ode, on prevrne očima i nastavlja
sa očigledno prekinutim razgovorom sa bradonjom kojeg zovu Sledge.
„Ne. Devojke nije briga ko je zauzet. Ja učim da se borim. Na kraju ću uspeti
da im isprašim guzice i postavim moj uslov i sve to. Ali do tada, moram biti tiha i
pokušati da ih ne ubijem slomljenom flašom piva ili nečim drugim.“
Ja bi se nasmejala, ali sam zbunjena kada ugledam još jednu devojku koja
zaobilazi Axlea u potrazi za Dashom.
„Pa zašto ni jedna od njih ne pokušava da pleše na Axleu?“ Nije da ja to želim.
Moje borilačke sposobnosti su zarđale ali i dalje mogu povrediti devojku ako je
potrebno.
Pogledam u Eve kada ne odgovori, usne joj deluju zabrinuto dok sleže
ramenima.
„Ovde devojke imaju mnogo opcija. I osim ako ih Axle direktno ne zatraži, one
se trude da mu ne privuku nikakvu pažnju. Nisam ga videla da traži nekoga
otkako sam došla ovde pre nekoliko meseci, ali... U svakom slučaju. On nije...
Oni ne...“
Ona uzdahne i ja polako sastavljam kockice. „Zbog prokletih ožiljaka?“
Ona stisne usne. „Devojke koje su bile sa njim kažu da su jako loši ispod
garderobe. One mnogo pričaju o momcima, nisam ja tražila ove informacije. U
svakom slučaju, njegove noge su izgleda najgore. I u slučaju da nisi primetila,
one nisu ovde da bi zagledale ispod površine. Ovo je za njih dobar provod. Da
ne pominjem, Axle nije baš pristupačan, u slučaju da nisi primetila.“
Dobro. Neću morati da se borim za njegovu pažnju ako sam ja jedina koja ga
želi. Sranje je što one vole savršene, lepe momke. Jer ni jedan od ovih momaka
nije savršen, lep momak.
„Gde ćeš?“ Eve me doziva, ali ja već idem ka sobi da se presvučem.
Čim sam unutra zaključana, skidam majicu sa mafinom i pronalazim najseksi
haljinu koju posedujem. Jedva prekriva moju guzu, što i jeste cilj. Treba da
izgledam kao striptizeta.
Ali samo jedan tip dobija ples u krilu.
Crna haljina se visoko zaustavlja na mojim butinama, a visoke potpetice mi
dodaju nekoliko centimetara visine. Oslobodim kosu da pada iz mog konjskog
repa, zadovoljna što nije stigla da dobije to dosadno nagužvano ispupčenje.
Kada sam sigurna da izgledam skandalozno, okrenem se i izađem, zatvarajući
vrata iza sebe, i šepureći se krenem niz stepenice.
Jedan tip mi blokira put do Axlea, i ja zaškiljim kada me pohotno pogleda.
„Pet minuta da se pomeriš pre nego poželim da nisi muškarac,“ kažem mu
slatko.
 Taj njegov lenji osmeh se razvuče u tanku liniju.
„Molim?“ On zareži.
Sledge se iznenada pojavljuje na mojoj strani. Trebao bi da se zove Duh.
„Axleova stara dama,“ Sledge objašnjava tipu, koji znatno razrogači oči.
Ja ga pratim sa tim, i prođem oko njega kao da je to istina. Axle jedva pogleda
u mene kada mu priđem i stanem pored njega. Sail počinje da svira kao da zna
da mi je potrebna dobra muzika da uradim ovo.
Axle sklanja pogled, onda opet vrati oči na mene, iznenađen, dok krivi glavu i
prelazi očima preko mog tela naslanjajući se. Njegov pogled se polako penje da
se opet poveže sa mojim, i on izvije obrvu kao da me pita šta čekam.
Njegove oči zaintrigirano zaiskre kada stanem između njegovih nogu, a on se
opusti u stolici dok mu se usne uvijaju. Nekoliko pogleda se okrene u mom
pravcu, ali jedini par očiju za koje sam zabrinuta su one svetle koje su upravo
sada na meni.
Krećem da pomeram svoje telo u ritmu muzike, moje oči su i dalje zaključane
na njegovima dok pijucka njegovo pivo, gledajući me na način kako me gleda
dok se oblačim. Način na koji me konstantno gleda je stvar koja me drži da ga
ovoliko jurim.
To je ono što guši njegovu sumnju u seksualnu nameru prema meni.
Približim se i trljam moje noge o unutrašnjost njegovih. Uzima još jedan
dugački gutljaj piva, suženih i intenzivnih očiju dok ja nastavljam da se
pomeram uz muziku.
Pogled mu se utapa tamo gde moja haljina ima dubok izrez preko sredine,
izlažući strane mojih dojki do mog pupka gde se prorez završava.
Pošto me ne odguruje, nagnem se napred, hvatajući se za stolicu sa obe
strane njegove glave. Naše usne su toliko blizu da mogu osetiti njegov dah, i on
spusti svoje pivo na stol pored sebe.
Ruke mu polete gore, hvatajući me za kukove, i dodir prostruji kroz celo moje
telo poput tečne vatre u mojim venama. On me podiže i povlači na sebe dok
nisam zajahala njegovo krilo.
Ne znam da li neko gleda, i nije me briga dok se trljam o njega, pronalazeći
neverovatno trenje o njegovu jako tvrdu erekciju. Moja haljina se povuče na
gore, pružajući mu pogled na čipkani crni veš koji me je video da jutros oblačim.
Njegov pogled pada tamo, gde su naša tela spojena dok ja nastavljam da vrtim
kukovima. Njegove ruke klize do moje guze, i ja zagrizem donju usnu dok je on
steže kroz haljinu i privlači me još bliže.
Prebacim moju kosu preko jednog ramena, zadržavajući ulogu striptizete, i
klizim mojim rukama niz njegova ramena. Njegov stisak se steže na meni dok se
naginje. Njegov dah šapuće preko gole kože mog vrata dok doseže moje uho.
„Mislio sam da si završila sa jurenjem,“ on kaže njegovim seksi glasom.
 Zadrhtim uz njega, moj stisak se pojačava na njegovim ramenima kada
nakrivim glavu u stranu, potpuno mu izlažući vrat. Kada se njegove usne spoje
sa mojom osetljivom kožom, čini se kao plamen koji počinje da me oblizuje dok
me toplota ispira iznutra.
Ja zastenjem dok se jače trljam, i on mi sisa vrat, a onda lagano licka jezikom.
Seksi pesma, zajedno sa njegovim neverovatnim seksi usnama, tera me do ivice
dok se jače pritiskam o njega u suštini ga jebući preko garderobe.
Njegove ruke stežu moju guzu, kontrolišući moje pokrete u njegovom krilu, i
moje ruke klize u meke pramenove njegove tamne kose. Jedna njegova ruka
polako klizi na gore, usput ostavljajući toplinu preko mene.
Hvata punu šaku moje kose, i dah mi pobegne kada upotrebi njegov stisak da
mi povuče glavu unazad. Ali me iznenađenje udara sa talasom požude kada se
njegove usne obruše na moje u posesivnom, zahtevnom poljupcu koji krade
ostatke mog vazduha i razuma.
Moji prsti se zatežu na njegovoj kosi, i ja se prilično izlažem i topim o njega
dok njegov jezik klizi između mojih usana i slama me na najbolji mogući način.
Kao kroz maglu sam svesna muzike koja i dalje svira, iako je sada druga
pesma. Čini se kao da smo samo nas dvoje dok ga jače ljubim, puštajući njegovu
kosu dok prelazim mojim rukama niz njegove grudi, hvatajući se za materijal
njegove košulje da bih ostala smirena.
Njegove ruke se šunjaju ispod moje haljine, pomerajući se do moje guze
prekrivene čipkom dok se trlja o mene, dopuštajući mi da osetim svaki tvrdi
centimetar ispod mene. Kada zastenjem u njegova usta, i on ispusti svoje
stenjanje – surovi, grleni zvuk koji me još više napali.
Verovatno svi vide moju guzu, ali sam ja prestala biti sramežljiva odavno.
Skromnost je rezervisana za normalne devojke koje trebaju da odrastu i brinu
o takvim luksuzima.
Za devojke koje odrastaju kao ja, nije zabrinjavajuće, jer se nikad ne zna kad
im je poslednji dan života.
Njegova ruka koja je u mojoj kosi grubo povlači moju glavu dok prekida
poljubac, i ja podignem oči kako bih videla da nas nekoliko ljudi posmatra. Ali
moji kapci se opet sklapaju kada osetim Axlea kako ljubi donji deo moje brade i
polako prelazi niz moje grlo.
Njegova druga ruka klizi sredinom mojih leđa dok se ja naslanjam na nju,
dozvoljavajući mu da se njegovi poljupci nižu do mojih grudi. Kao kroz maglu
sam svesna da neko govori kada se Axleove usne prestanu spuštati i iznenada
napuste moje telo.
Moje oči se otvore i pronalaze ga kako mi se smeška, i ja se nagnem napred,
spremna za još kada on opet povuče moju kosu, zaustavljajući me.
 Pogledam oko sebe primećujući nekoliko tipova koji su seli blizu nas, jedan od
njih je Drex, koji posmatra nekoga – verovatno Eve – preko sobe.
„Moram na trenutak da popričam o poslu,“ Axle mi kaže dok vraćam pogled
na njega.
Smenjena sam?
Da, shvatam da sam došla ovamo da se ponašam kao striptizeta, ali nisam od
njega očekivala da me odbaci zbog sledeće dobre stvari. To je degradirajuće
koliko i neprijatno, pogotovo kada mi se par nepoznatih frajera podsmehne.
„U redu,“ kažem smireno, povlačeći moju haljinu dole i nespretno se izvlačeći
iz njegovog krila.
Uhvati me za ruku baš kada imam nameru da odem, ali je ja otresem i
nastavim napred.
Gotovo.
Ja ne igram igrice. Niko nema vremena za to. U jednom trenutku možeš da
razgovaraš sa svojom ćerkom o prednostima i manama slanine, a u sledećem
da te raznese bomba koju je postavio tvoj sin.
Da. Poslednji razgovor koji sam imala sa svojim roditeljima je o slanini.
Tada sam shvatila da je život previše jebeno kratak.
Nekoliko frajera mi se sklanja s puta dok besno koračam ka stražnjim vratima.
Došla sam ovamo zbog posla – a ne zbog tipa. Tip se samo činio finim za imati, s
obzirom da ja retko nađem nekoga ko je dovoljno čvrst da se izbori sa životom
poput mog.
Pičkice to ne rade za mene. Lepi momci sigurno kao pakao to ne rade za
mene.
Napaljuju me borci.
Iznenada je ispred mene telo, i moje oči upijaju ogromne široke grudi u crnoj
majici sa belim kosačem na njoj.
Zabacim glavu nazad da ga pogledam.
„Stao si mi na put,“ ispljunem.
„Želim ples,“ on kaže, pomalo se ljuljajući dok drži podignutu dvadeseticu.
„Nisam striptizeta,“ izjavim, gurajući se ramenom o njega dok se seronja
odbija pomeriti.
Ruka se spusti oko moje nadlaktice, i ja opsujem kada me vrati nazad, moja
leđa udaraju u to telo zveri. Bradata budala se saginje i njegova dugačka, čvrsta
brada golica moje golo rame.
„Rekao sam da želim ples. Zato pleši za mene, devojko.“
Oh, jebeno ću plesati za tebe. Onda ću te naterati da pevaš sopran.
Taman kada se okrenem, spremna da mu nabijem kolenom jaja, tip je
iznenada oduvan. Ja se sapletem, i oči mi se rašire trenutak pre nego se šaka
sudari sa frajerovim obrazom.
 Kunem se da sam čula neku lomljavu, ali je muzika preglasna da bih bila
sigurna. Veliki Bradonja se ruši na pod, povlačeći za sobom i mali sto.
Axle stoji iznad njega, njegova šaka se još uvek steže dok zuri kao da želi da se
uveri da će Veliki Bradonja ostati dole. Sve što Veliki Bradonja čini je da stenje
na zemlji, iskrivljen od udarca dok krv šiklja iz njegove rascepljene usne.
Muzika prestaje, i svi zure u tišini. „U slučaju da si propustio napomenu,“ kaže
Drex sa cerekom na licu dok prelazi preko Velikog Bradonje, pružajući mu ruku
da ga podigne, „Maya je Axleova gošća. Ruke k sebi.“
Svi gledaju od mene u Axlea, koji još uvek napet posmatra Velikog Bradonju
dok Drex pomaže tikvanu da stane na noge.
„Izvini, brate,“ Veliki Bradonja mrmlja Axleu. „Neće se ponoviti.“
Axle ne govori ni reč niti gleda u mene, pre nego ode, odlazeći nazad tamo
gde sam ga i ostavila.
Kunem se da je najisfrustriraniji tip na svetu, jer -
Nema veze. Upravo sam shvatila da je cela ova stvar bila zbog toga da nastave
sa trikom koji su započeli. Za ostatak kluba, ja bi trebala da sam Axleova
devojka, jer niko ne želi da rizikuje da im da do znanja da znaju ko sam.
A ja sam odigrala deo plešući mu u krilu.
A on je odigrao deo udarajući tipa za mene.
Seronja. I skoro sam pala u nesvest bez jebenog razloga.
Okrećući se, odlazim dok muzika opet počinje. Eve me zaustavlja pre nego
stignem do vrata, blokirajući ih svojim telom.
„Jesi li dobro? Je li te taj tip –“
„Zgrabio me za ruku. Nema štete, nema prekršaja. Ali možeš da kažeš tvom
momku i njegovoj veseloj grupi drkadžija da ja mogu sama da se pazim. Ne
treba mi zaštita. Krijem se šest meseci bez problema. I baš sada, moram da
idem.“
Okrenem se i krenem uz stepenice, ne dajući joj ni trenutak za raspravu, i brzo
se presvlačim iz glupe haljine i neudobnih štikli. Čim sam obučena u normalnu
garderobu sa telefonom u džepu, izlazim napolje.
Opazim kako dole Eve razgovara sa Drexom, i njegove oči polete ka meni.
Mogu da kažem da pokušava, da ima nameru, da krene i zaustavi me, ali ja
trčim niz stepenice i izletim kroz vrata pre nego me može uhvatiti.
Zapazim radnju za tetoviranje tačno preko puta mene. Ulice sa obe strane su
predugačke za mene da bih pobegla pre nego mi Drex bude za petama.
Ne poznajem Drakea dovoljno dobro da se nadam da me neće odati, ali
rizikujem upadajući unutra.
Drake se malo trzne, nacrt mu je u rukama, i on podiže obrve kada zalupim
vratima i naslonim se na njih. Duboko izdahnem kada lagani osmeh izvije
njegove usne.
 Njegova donja usna ima dva pirsinga koja mu nekako dobro stoje. I svaki
centimetar njegove kože koji vidim od vrata do njegovih ruku je prepun mastila.
Njegova crna kosa je stilizovana u bodlje na vrhu glave, i skoro sam sigurna da
je zločin protiv čovečnosti što tip ima tako tamne i dugačke trepavice.
„Sakri se iza,“ on mi govori.
Već mi se stvarno sviđa Drake.
Ustremim se pozadi i zatvorim vrata, baš kada začujem kako prednja zazvone
dok se otvaraju.
„Da li je Maya ušla unutra?“ Čujem Drexa da pita.
„Maya?“ Drake pita, zvučeći iskreno zbunjen.
„Axleova devojka.“
Znači ni Drake ne zna ko sam u stvari.
„Zašto bi devojka na rolerima bila ovde? Ja sam na dve sekunde od zatvaranja
i pridruživanja vašoj žurci.“
Moje disanje odzvanja dok se osmeh navlači na moje usne. Prošlo je dugo
otkako sam se od nekoga skrivala. Moj osmeh pada kada se setim poslednjeg
puta kada sam morala da se sakrijem – skrivala sam se da sačuvam život od
mog brata.
„Prokletstvo. Reci Axleu da dovuče guzicu ovamo. Mislim da je Byson uplašio.
Rekao sam Axleu da je trebao reći momcima ko je ona,“ Drex nekom odbrusi –
sumnjam da je Drakeu.
Prevrnem očima iz milion razloga. Pod jedan: Byson? Ozbiljno? Kakvo je to
seljačko, šupačko ime?
„On je na putu ovamo,“ poznati glas – Dash? – kaže.
„Ako je vidite, zovite nas,“ kaže Drex, verovatno Drakeu.
„Da, da, Kapetane,“ izjavljuje Drake, proizvodeći režanje koje zvuči poput
gusara.
Od toga se opet nasmejem.
Čim čujem da se vrata zatvore, ispustim izdah olakšanja. Nakon nekoliko
trenutaka tišine, začujem: „Možeš sada da izađeš. Život je dosadan, zato izađi
da me zabaviš sa kakvom god dramom da skrivaš u magacinu.“
Okrenem kvaku i izađem, pronalazeći Drakea koji sedi u njegovoj stolici,
radeći na skici. Njegov pogled jedva da se podiže i susreće moj, i on vraća svoju
pažnju na šta god da crta.
„Seronja ovde ima u izobilju. Samo mi treba malo svežeg vazduha,“ lažem,
sedajući preko puta njega.
On frkće i odmahuje glavom. „Moraš bolje od toga. Drex ne dolazi tek tako da
traži neku devojku sem Eve. Ima više o tebi nego što si samo Axleova devojka.“
 „Ja nisam Axleova devojka. On je u stvari seronja kojeg najviše izbegavam.“
Ispružim noge napred, provirujući u nešto umetničkog rada i slika tetovaža koje
je okačio po celoj prostoriji.
Nikada pre nisam želela tetovažu, ali kako je on stvarno uradio sav ovaj posao,
možda bih mogla promeniti mišljenje. On je ozbiljno talentovan umetnik.
„Ako nisi njegova devojka, zašto spavaš u njegovom krevetu?“
Proučavam jako staru tratinčicu koja ima naziv „Pičkica“ na sebi. To je tako
uvrnuto. I na neki način slučajno. Ali ja na neki način to želim.
„Ne znam jesi li nekako raspoložen da ti ispričam tu priču. I da budem iskrena,
stvarno treba da voliš dramu da čak i želiš priču.“
Čujem kako olovka prestaje da skicira površinu papira, i pogledam ga da vidim
da me analizira.
„Ako imaš problema sa tim da povežeš svoje ime, odmah mi kaži. Već sam
napola smrskan od polsednjeg puta kad je klub doveo devojku.“
Zacerekam se da bi mi bilo lakše. „Eve? Devojka iz predgrađa?“
Namesti se u svom sedištu kao da je oprezan.
„Kakve god da je imala nevolje, kunem se da dolazim sa mnogo više. Siguran si
da želiš da ispljunem svoje tajne?“
On okleva, onda zareži dok se vraća na svoje škrabotine. „Kad bolje razmislim,
sediš tu i izgledaš lepo. Tajne samo dovedu do toga da ljude upucaju ili prevare
ili ubiju. Ja ću preživeti.“
„Verovatno bi trebala da krenem.“
„Oni će biti napolju. Sačekaj da izađeš. Oni će pomeriti svoje pretraživanje
negde drugo ako si im važna,“ on govori.
„Zašto mi dozvoljavaš da se ovde krijem,“ odlučim da upitam.
Nasmeje se kada podigne pogled i namigne mi. „Zato što volim da raspizdim
Drexa. To mi je omiljeno.“
 ČETRNAESTO POGLAVLJE

AXLE
Ubiću tog glupog seronju.
„Jeste li je pronašli?“ Pitam Drexa preko telefona dok se vraćam ulicom do
skladišta.
„Ne. Kao da je nestala u jebeno tankom vazduhu. Ne javlja se na telefon?
Video sam da odlazi sa njim.“
„Da se javlja na telefon, ne bih pitao jeste li je pronašli,“ opalim.
Bayson je mrtav čovek koji hoda ako se išta dogodi Mayi jer je uplašio. Nikada
nisam očekivao da se tako lako prestravi nakon što sam je video u tom skladištu
punom leševa. I sigurno ne ako je Glava Porodice.
Što opet dovodi u pitanje sve što je rekla.
„Prokletstvo,“ Drex sikće. „Moram se pozabaviti sa nečim. Naći ćemo se u
klubu kad budem mogao. Dash još uvek proverava sve okolne prodavnice i
restorane koji su još uvek otvoreni. Nije mogla toliko prokleto daleko otići.“
Prekinem mu vezu, pokušavajući da ne razbijem telefon. Baš kada sam blizu
skladišta, čujem ženski smeh – smeh koji prokleto dobro poznajem da bih
pogrešio.
Pogledam preko u radnju za tetovaže koja ima spuštene roletne, ali svetla su
još uključena, a dve siluete su unutra.
Očigledno je da ću večeras morati razbiti i Drakeovu guzicu.
Krenem da otvaram vrata kada začujem razgovor koji se odvija.
„Roleri?“
„To je... Duga priča,“ ona kaže još se lagano osmehujući. „I ona koju verovatno
neću nikada preživeti.“
„Ako se ti i Axle ne prašite, zašto si u njegovom krevetu? Samo pokriće?“ Pita
Drake.
To me natera da nakrivim glavu od zbunjenosti. Ona jebeno govori Drakeu
ova sranja?
„Očigledno je samo pokriće. Zbog čega se osećam kao totalna glupača nakon
večerašnje – stvarno sramne situacije koju sam već objasnila. Odatle razlog
zašto sam završila sa klubom. Bila sam ovde samo kao usluga Sarah i zato što
sam htela opet da vidim velikog i nadmenog.“
Velikog i -
„Velikog i nadmenog?“ Drake postavlja pitanje koje je moj um hteo da
formira.
 „Axlea. Kreten koji me naterao da se večeras osetim kao izgubljeni dah.
Pretpostavljam da je moja vlastita greška što sam se bacila na njega i obukla
poput devojke koja je to tražila. Ali... Ne znam. Jednostavno sam završila.
Nemam vremena za njegovo drkanje mozga.“
Ah. Znači u ovome je drama.
To nema veze sa Bysonom i sve to sa tim prokletim plesom u krilu koji sam
morao prekinuti pre nego sam je pojebao pred svima. Svrha žurke je bila
sprovesti posao. Ne dati predstavu svakom članu unutra.
Prevrćući očima, krećem da otvorim vrata, kada začujem Drakea koji
odgovara.
„Ako ti treba dobar seks, onda sam ja slobodan. I pustiću te da mi plešeš u
krilu koliko god želiš. Nema toliko važnog posla da to prekine.“
Mrtav. Jebeno je mrtav.
 PETNAESTO POGLAVLJE

MAYA
Moje oči brzo krstare Drakeom. Zgodan. Seksi. Duhovit. I jako opušten.
On nije lepotan, ali izgleda više kao ljubavnik nego borac. A borci me napaljuju
više nego ljubavnici.
Ha. Možda je to moj problem.
Očajan ukus za frajere.
Pre nego mogu da odbijem njegovu nasumičnu ponudu, vrata se širom
otvaraju, i Drake se trzne u svojoj stolici kada ja vrisnem i skočim na noge.
Reagujem instiktivno kada potrčim ka zadnjoj sobi, ali me jake ruke hvataju oko
struka, podižući me s poda kada Axle okonča moje vreme skrivanja i nabije me
o njegovo telo. Ja se okrenem, suočavajući se sa njim dok upijam njegov besni
izraz lica.
Moje ruke stežu crni materijal njegove košulje dok ga gledam, ali je njegova
pažnja skoncentrisana na Drakea.
Nadam se da nisam Drakea upravo uvalila u nevolju.
Okrenem se i pogledam preko ramena da vidim zabavan osmeh na Drakeovim
usnama, što me opušta, s obzirom da on ne deluje zabrinuto. Drake je pola
masivnog tela Axlea koji obara jednim udarcem. To bi ga moglo slomiti.
Iako on nije mnogo mršaviji od Axlea, nije kao što izgleda. To može bez
potrebe da se vidi u svetu u kojem sam ja odrasla. Kao što sam rekla, više
ljubavnik nego borac, taj je.
„Ne bi povredio tipa na štakama, zar ne?“ Pita Drake, pokazujući na štake
pored njega.
Axle pokazuje prstom na njega. „Ne zajebavaj se sa ovim. Ona nije Eve. Ona
nije neka devojka umešana u neka loša sranja. Šta god da ti je rekla, moraš to
da zaboraviš. Brzo. Jer će te njene tajne ubiti ako te ljudi povežu sa njom.“
Očigledno Axle misli da ja jednostavno blebećem svakome koga sretnem.
Drakeov osmeh bledi pre nego spadne, i ja mu namignem. „Kladim se da ti je
sada drago što ti nisam otkrila moje tajne, ha?“
On me gleda kao da mi je izrasla druga glava. „Jebeni pakao, ženo. Bolje bi ti
bilo da me ne ubiju,“ on konačno kaže duboko izdišući.
„Nee. Postaraću se da živiš ako dođe vreme za opstanak,“ uveravam ga, što ga
natera da izvije obrve od zbunjenosti.
 Čini se kao da se Axle malo opustio sada kada zna da nisam inficirana
govornom dijarejom, ali ta ruka ostaje fiksirana oko mog struka. Njegov pogled
se spušta niz moje lice dok mu se oči sužavaju.
„Šta si dođavola mislila?“ On ispljune.
Otvorim moja usta da ga nazovem sa nekoliko manje milosrdnih imena, kada
Drake upada u reč.
„Mislila je da si zavodnička pičkica,“ kaže Drake suvo.
Pogledam preko ramena i vidim da on opet crta, bez ikakvog izraza na licu.
Prevrćući očima opet pogledam u Axlea, i vidim da upitno izvija obrvu na
mene.
„Ja mislim da si ti kreten koji ne poštuje i koji voli da me natera da se osećam
kao idiot kada si raspoložen. Takođe mislim da uživaš da se igraš sa mnom, iako
ne znam koja je druga svrha nego da budeš šupak. To je ono o čemu sam
razmišljala, jer mi ovo sada ne treba.“
Axle lagano pogleda u Drakea dok mali cerek prati to trabunjanje.
Axle očigledno nije onaj koji se cereka.
„Ona je žestoka. Sviđa mi se to. Većina devojaka se samo stisne i trese u tvom
prisustvu. Nisam siguran zašto je tvoj kurac u misiji da izbegne lepu pičkicu.“
Drake nikada ne bi trebao pisati poeziju.
Umesto da bilo šta kaže, Axle me pusti i jednakom brzinom se sagne i ja sam u
vazduhu. Vrisak od iznenađenja žubori iz mene kada shvatim da sam
presavijena preko ramena varvarina i on se okreće i izlazi, oprezan da ne udari
mojom glavom u nešto dok se pomera kroz vrata.
„Lep razgovor. Svrati kad god,“ kaže Drake dok visim sa Axleova ramena
hvatajući se za leđa.
Oduvam pramen kose sa mog lica i pogledam Drakea dok mi se drski šupak
smeje.
Axle ostavlja vrata otvorena, i hoda brzo preko uske ulice da uđe u klub, gde
je žurka i dalje razjarena. Čim uđemo unutra, eruptiraju zvižduci i urlikanje.
Očekujem da me spusti dole, ali on umesto toga trči uz stepenice, dok ja
bespomoćno udaram o njegovo rame. Ne spušta me dole dok nismo u njegovoj
sobi, i umesto da me nežno spusti na moje noge, kopile me baca na krevet.
Groktaj izleti iz mene kada udarim, i držim oči u stanju besa dok ostajem tako.
Da li se on sada ozbiljno zabavlja?
Oh, povlačim reč, nikada nisam imala interes da budem brutalna sila moje
porodične operacije, ali upravo sada bi totalno oduvala nekoliko kolena.
„Večerašnja zabava je bila da momci budu srećni, da ih zabavimo kako bi
izabrali našu stranu. Sada je za nas jako krhko vreme, jer ako mnogo izgubimo,
bavićemo se Herrinom i armijom sami,“ on iznenada kaže, kriveći glavu u stranu
dok me proučava.
 Napućim usne kada se zbunjenost nastani, gurajući bes u stranu na trenutak.
Zurim u njega, čekajući da objasni.
„Švorc smo. Herrin je sve uzeo. Trebaće neko vreme da shvatimo ko od
momaka igra dvostruke agente i koji od njih su nam stvarno odani.“
On se pomeri prema komodi, naslanjajući se na nju dok ja sedam i podvlačim
kolena ispod mojih grudi.
„Naši izvori su kompromitovani, čineći proces provere mnogo težim zbog
straha od propadanja posla. Sada je sve u neredu. Odlučili smo se za ime, i kada
dobijemo prsluke, to će malo promeniti igru. Sledeće je da kada zavladaš
zajednicom i zavetuješ se bratstvu, posledice igranja na obe strane se iznenada
udvostruče. To je onda kao dupla izdaja.“
„Ti objašnjavaš zašto je večeras važno veče. A ne i zašto si me tretirao kao
komad psećeg izmeta koji se zalepio za tvoju cipelu.“
Kopile se smeje. Ovo ga zasmejava?
Oh, ali to je prokleto dobar osmeh. Onaj koji menja celu njegovu facu.
„Zato,“ on kaže dok sklanja osmeh. „Što si se pojavila pre nedelju dana. Da
sam bio previše dobar prema tebi, ljudi bi pretpostavili da sam prolupao ili sam
slab. I kao što sam rekao, ovo je krhko vreme za nas. Slabosti nisu dozvoljene.“
„Ja ne vidim da Drex tretira Eve kao pseće govno, a on je Predsednik, zar ne?“
On se pomeri ka krevetu, i ja se povučem nazad. Kada me zgrabi za zglob, ja se
ne opirem. Kada me trzne dole na krevet, ne borim se. I kada raširi moje noge
tako da može leći preko mene, dozvolim mu.
Rasporedi njegovu težinu na laktove sa obe strane moje glave dok zuri dole u
mene. Mekani materijal njegove košulje golica unutarnji deo mojih bedara,
čineći me svesnom koliko je ovo intimno.
Nisam sigurna zašto mi je disanje tako drhtavo. Nije kao da mi je ovo prvi put
u ovakvoj pozi sa tipom.
Pogled mu pada na moje usne, i počinje palcem da prati liniju moji usta.
Teram moje telo da ostane mirno i da ne podlegnem.
„Eve je zaslužila njeno mesto i poštovanje kluba. To je duga priča, ali bilo je
potrebno vreme. Ti si nova devojka. Što se ostalih tiče, ti si samo zgodna
devojka koju sam ja doveo kao svoju. Oni ne smeju znati ko si ti stvarno da
znaju zašto si dobila momentalno poštovanje. I kao što sam rekao, sve ostalo bi
se smatralo kao slabost.“
Prestaje da iscrtava moje usne i ruka mu pada sa strane kada vrati pogled na
moje oči.
„Teško bi poverovali u tvoju priču u svakom slučaju. Čak i da im dovoljno
verujemo da im kažemo,“ on dodaje.
Odgurnem se od njegove grudi, i on se otkotrlja sa mene, izvijajući još jednom
njegovu jebenu obrvu dok ustaje.
 Ja cimnem prekrivače, izvučem se iz mog šorca i dohvatim jastuk kako bih ga
stavila na sred kreveta. „Ne brini, Axle. Ne trebaš mi ni ti ni niko drugi da
poveruje u moju priču, i ja više ne želim da se zabavljam dok sam ovde.“
Njegovo lice je prazno, ne odaje ništa, i ja ga pustim da gleda – kao i obično –
dok se skidam i navlačim jednu od njegovih majica koju sam već prisvojila. Po
prvi put od prve noći, ostavljam gaćice na sebi.
Nije kao da će to nešto sprečiti, ali je više od svega iskaz.
„Upravo sam objasnio –“
Presečem ga pogledom. „Upravo si objasnio zašto si me tretirao kao komarca
kojeg treba spljeskati. Shvatila sam. Ali se i dalje ponašaš kao da ja moram da
nastavim sa pravdanjem mojih namera. A ja nemam vremena za to. Ja sam ta
koja bi trebala biti zabrinuta za namere kluba. Slepo verujem Sarah da je ovo
dobra ideja... Najbolji zaklon da se prikrijem dok radim iz senke –“
„Još te nisam video da radiš,“ on prekida suženih očiju.
Uzimam svoj telefon i bacam mu ga. On ga hvata jednom rukom, ali ne skida
pogled sa mene.
„Slobodno pročitaj sve poruku. Većinom su šifrovane, ali sam sigurna da
pametni kriminalac poput tebe zna čitati između redova. Sada idi. Moram da
spavam. Bila je usrana noć, a ja moram da razgovaram sa Drexom da odem
odavde odmah sutra ujutro.“
Odvažan je kao da je popizdeo. „Nema ni reči od bilo koga o devojkama –“
Sedam uspravno i ovaj put ga ispravljam. „Neće biti govora o kontejnerima
robinja koje su ukrali prvobitni lopovi,“ ravno izjavim. „Vi momci ste puni zvona
i pištaljki – mišića i vatrometa. Ali moja vrsta funkcioniše na nivou koji inspiriše
prikrivenost i potpunu tišinu. Mi posedujemo senatore. Mi posedujemo
guvernere. Mi posedujemo više nego što vi možete znati, što nam obezbeđuje
određenu dozu blagosti. Čak i rat bi uglavnom mogao proći kao neopažen od
strane bilo koga ko nije na nišanu. Zato sam ja bila šokirana što me Lathan tako
brzo pronašao. Zato sam morala potražiti zaštitu. Zato nisam mogla dovesti
nikoga od mojih ljudi da krenemo s poslom. Porodice imaju pukotinu. Jako
snažnu. Onu koja je rekla Lathanu da sam ovde.“
„Smitty,“ on odmah kaže.
„Nije Smitty,“ ja gunđam.
„Kako možeš biti sigurna?“ On opali nazad.
Pogledam u stranu. „I vi imate krtice, zar ne?“ Pitam retorično, jer je on
upravo to izjavio. On se ne trudi da odgovori na to. „Da li je Drex?“
Usne mu postanu tanka linija i vidim da sam ga momentalno raspizdila.
„Tako ja znam. Smitty je bio moj otac kao Drex tvoj. Smitty odbija da preuzme
posao, iako sam mu to nebrojeno puta nudila. Zato što on želi da ja ispunim
očeve želje i nastavim kao glava Porodice, čak iako on i dalje vodi posao ali ne
preuzima titulu – titula je sve. Zato ja znam da Smitty nije krtica. Previše je
opasno da on bude glava, u svakom slučaju, i njegova je krivica ako sam ja
mrtva. Osim toga, on zna da sam ja i dalje ovde, i Lathan ima ljude koji čiste
New York tražeći me jer misli da sam otrčala kući.“
Okrenem se, trzajući prekrivače preko mojih ramena dok zurim u zid.
„Sve što smo planirali trebalo je da se promeni, i da nije bilo zbog Sarah, bila
bih sjebana i ceo plan bi otišao dođavola. Rat bi počeo. Zato sam se prilagodila.
Privikla. Nešto što radiš kada životi zavise od tvojih postupaka,“ nastavim.
Izfrustrirano izdahnem pre nastavka.
„Nije da vi momci to razumete. Vi ste svi brutalno snažni i bez finesa. Ne
možeš dobiti rat sa vojnicima. Dobijaš rat sa odgovarajućim ofanzivnim planom.
U suprotnom, samo ispaštaš sa mnogo žrtava bez kraja na vidiku kada
krvoproliće prestane.“
Čujem ga kako se kreće kroz sobu, i sklopim oči. „Ne prelazi ovaj jastuk. Ostaje
između nas.“
„Povređeni su ti osećaji i sada se izoluješ od mene. U tome je stvar? Ovaj
nastup besa će te ubiti ako pokušaš da odeš odavde i sakriješ se bez pomoći,“
on kaže sa dozom uznemirenosti.
Držim oči zatvorene.
„To nije nalet besa. I tvoja nesposobnost da veruješ će te ubiti mnogo brže od
poverenja. Rekla sam ti sve. Ti meni nisi ništa.“
„Rekao sam ti o slaboj situaciji kluba, i –“
„Nisi mi rekao ništa što već nisam znala od Sarah. Ti si to bolje objasnio, ali
nisi podelio ništa novo. Jer si nesposoban za to. Samo to nisam shvatala do
večeras.“
Jer sam ja budala koja misli da su svi poput mene – spremni da žive dok je
vazduh još uvek u njihovim plućima.
Osećam kako drhti od besa jer koristim isti odbojni stav sa kakvim me je pre
opisao. Onda pukne. „Upravo sam objasnio zašto nisam smeo da izgledam slab.
Ti dozvoljavaš svojim jebenim osećanjima –“
Savijam se u sedeći položaj, oči mi se otvaraju. „Slab? Ti misliš da izgledaš kao
slabić? Shvatam Axle, stvarno. Taj argument je gotov. Mi smo na delu gde ti i
dalje preispituješ svaki moj potez, a ja ne mogu priuštiti vreme da se bavim sa
tako nečim.“
„Ne možeš priuštiti vreme,“ on polako kaže, još uvek istim tonom. „Pala si u
naše krugove sa tom smešnom pričom, ali sve što kažeš govori koliko si
neorganizovana, dok tvrdiš da rukovodiš organizovanom kriminalnom
organizacijom.“
Duboko uzdišući, uhvatim se za dušek sa obe šake kako ne bih nabola
arogantnog idiota.
 „Nisam mogla oplakati roditelje onu noć kada sam saznala da su mrtvi. Niko
od nas nije mogao. Svi smo odmah morali uleteti u naše uloge i pretvarati se
kao da smo hladni i bezobzirni da vide koliko je gubitak to ostavilo na nas. Svi
smo imali ulogu da sprečimo haos pre nego je počeo. Nismo mogli dopustiti da
Phillip pobedi tako što ćemo pokleknuti pred svojom boli i gubitku naše moći.
Ne pričaj mi o tome da izgledaš slab. Ja to dobro kapiram.“
Moj glas počinje da puca, ali pročistim grlo i nastavim.
„Nisam bila spremna. Još uvek nisam spremna. Niko od nas nije. Ali moramo
se pretvarati da jesmo, u suprotnom, neko drugi će uleteti, i ko zna šta će se
tada dogoditi. Ako je Phillip na vlasti, to će izgledati kao rane godine mafije, i
veruj mi kada ti kažem da će to samo njemu ići u prilog. On ima više kontrole
nad Amerikom nego Karteli u Meksiku.“
Znate šta? Muka mi je od toga da branim sebe i pokazujem svu svoju slabost
čoveku koji meni ništa ne govori.
„Odlazi. Umorna sam. Ovaj dan je sjeban, i ja sam spremna za sutra.“
Bacim se opet na krevet i opet sklopim svoje oči dok navlačim prekrivače
preko svojih ramena još jednom. Moje telo se napne kada čujem da se kreće ka
meni. Tup udarac me iskušava da otvorim svoje oči, ali sam previše tvrdoglava
da popustim.
Pratim povlačenje njegovih koraka koji se kreću ka vratima, i slušam klik koji
me uverava da je upravo otišao.
Moje oči se otvaraju kako bi pogledala na stolić pored sebe, i ugledam svoj
telefon. Nije mogao pročitati poruke, i nisam sigurna da li to znači da me
konačno sluša, ili to jednostavno znači da ne želi da mi veruje.
Umesto da to analiziram, sklapam oči i pretvaram se da spavam, čak iako
znam da neću zaspati dok on nije pored mene. Od eksplozije, nisam spavala,
samo bih se onesvestila.
Ostaću budna dok moje telo ne bude zahtevalo da spavam, i onesvestiću se
od iscrpljenosti. To je jedini način na koji mogu delovati.
Onda sam došla ovde, i san se... Desio. Noćne more i dalje dolaze, ali nisu tako
strašne. Nisu tako bolne. Lažna sigurnost može imati efekat kada imate momka
poput Axlea tako blizu.
Izgleda da ću saznati.
 ŠESNAESTO POGLAVLJE

AXLE
Budim se sa početnim osećajem praznog kreveta pored sebe i udarcem u
prokleti jastuk koji je stavila između umesto nje. Osećaj panike me udari kada
vidim da je njena strana kreveta prazna, i moje oči se trzaju prema satu dok
skačem i krećem da zabadam noge u moje farmerice.
Jebeno je dva popodne, pa nije iznenađenje što nije u krevetu.
Može biti jebeno bilo gde do sada. Prokletstvo!
Čak se i ne trudim sa majicom dok otvaram moja vrata... Samo da bih se
iznenada zaustavio kada začujem Rock ’N’ Roll Train kako zuji kroz zvučnike dok
Maya vozi unazad, praveći ogroman krug oko Dasha, Drexa i Eve dok Drex
pokušava da razgovara sa njom.
On mora da nadglasa muziku dok se Maya vrti u brzim, malim krugovima
uzdignutih ruku iznad glave.
„Ne možeš sada da odeš. Nije sigurno.“ Drex govori dok ona prekida njen krug
i počinje opet da vozi, ovaj put okrenuta licem postižući punu brzinu.
„Imam posla, a sve sa čim ste vi momci zabrinuti je moja priča. Nismo čak ni
razgovarali o automobilima koji trebaju da mi se naprave, a moj čovek mi sinoć
nije uopšte poslao poruku. Što znači da je nešto sa poslednjim poslom krenulo
po zlu.“
Njena majica ima vampirske zube na sebi sa natpisom, „Ugrizi me.“ Prilično
sam siguran da kaplje krv iz tih zuba. Na sebi ima opet dugačke čarape, samo
ovaj put su krvavo crvene.
Šorc joj je crne boje i jedva joj pokriva guzu. Jebi me, stvarno volim - mrzim
spandeks.
„Ali i dalje ne možeš da odeš. Mi ćemo otići proveriti –“
„Ne!“ Maya uzvikuje, naglo se zaustavljajući blizu Drexa.
Krećem brzo niz stepenice, psujući metalne stepenice na mojim golim
tabanima.
„Ne bih vam trebala dopustiti da budete umešani. Ovo je moj šou. Ne vaš. Sve
što mi treba od vas su jebeni automobili. Oni su ovde. Odradite svoje genijalne
stvari i sa tim je vaš posao završen,“ ona nastavlja.
Colleen ide prema njima dok se ja približavam, ali me niko ne primećuje.
„Vi momci treba da se smirite. Sva ova muzika budi ljude, i mogli bi vas čuti
kako galamite o ovome.“
„Ona zna?“ Pita Maya, sklapajući ruke preko grudi dok zuri u Drexa.
 Drex prođe rukom kroz kosu.
„Ne. Ne zna. Ali si ti izgleda ona koja je zaboravila da se mnogo ljudi mota
ovuda.“
Spusti ruke sa strane i namršti se. „Tačno.“
Maya opet počinje da vozi unazad, i ja ispružim ruke hvatajući je za kukove
pre nego me celog pregazi. Ona se trza, i ja učvrstim svoj stisak tako da ne bi
pala i slomila njen jebeni vrat.
Kada pogleda u mene preko njenog ramena, iznenađenje se okrene u
razočarenje dok prevrće očima i opet gleda u Drexa.
Colleen pogleda u mom pravcu, šireći svoje oči dok Maya nastavlja da govori.
„U svakom slučaju, moram da idem da proverim stvari,“ ona kaže tiše. „I
moraš da shvatiš da ja nisam zatvorenik.“
Maya se stisne uz mene kada Drex ustane i ja obmotam ruku oko njenog
struka. Drexove oči polete ka mojima. „Pobrini se za sve što joj treba.“
Maya nešto gunđa dok opet počinje da vozi, odgurujući se od mene. Drex mi
prilazi sa strane dok je gledam kako se opet spušta i okreće vrlo brzo.
„Drži je sretnom. Molim te. Ako ode i nastrada, to bi se moglo jako loše
obrušiti na nas. Imamo dovoljno sranja da brinemo o njima,“ Drex mi govori.
„Da, Axle. Zašto dođavola nije sretna?“ Dash podbada.
Otkačim ga i krenem ka Mayi, ali Colleen vrisne terajući me da pogledam u nju
preko ramena. Njene oči su uperene u moja leđa, jer sam i dalje bez majice, i
ona je bleda dok joj je pogled zaglavljen tamo.
Maya vozi do mene stajući ispred mojih ožiljaka. „Problem, Crvena?“
Maya opali, zureći u nju kao da je moj zaštitnik. „Jer ako imaš problem,
možemo to raspraviti kao dve ludače kada god želiš.“
Colleen skloni pogled dok joj obrazi gore i ja prevrnem očima kada momci
zaustave osmeh. Maya nije ničiji jebeni zaštitnik, ponajmanje moj, ali ona i dalje
zuri u Colleen kao da želi da je ošamari ili tako nešto.
Vrisak napusti njene usne kada je iznenada dohvatim oko struka, prebacujući
je preko ramena, a onda se ispravim u punoj visini.
„Jel’ me zajebavaš? Ne možeš samo da me nosaš kad god ti padne na pamet,“
Maya kuka.
„Moram se istuširati i obući ako idemo da pronađemo tvoju ekipu,“
odgovaram pre nego krenem ka stepenicama.
Maya samo zareži, njene ruke se drže za moje farmerice dok njena kosa golica
moja leđa.
Čim se zateturam u moju sobu i spustim je dole, Maya se okreće, udarajući u
moje grudi dok joj lice bukti od krvi koja joj se slila u glavu. Pokušavam da se ne
nasmejem dok se bori da skloni svu kosu sa lica.
„Ne možeš ovo stalno da radiš. To je ponižavajuće. I sramotno. I –“
 Ućutkam je kada je povučem na sebe i poljubim je, osećajući kako mi se telo
uvrće čim ona zastenje i otopi se uz mene. Ne može isfolirati njenu reakciju.
A Maya me sigurno kao pakao želi.
Što me ostavlja prokleto zbunjenog u vezi zapetljane zagonetke i šta da radim
sa njom.
 SEDAMNAESTO POGLAVLJE

MAYA
Axle me ljubi. Nikog nema oko nas. A on me ljubi kao da će učiniti mnogo više
nego me samo poljubiti.
Za šta je potrebna samo sekunda.
Moje ruke klize uz njegove gole grudi do njegovih ramena, i jedna njegova
ruka klizi dole do moje guze obložene spandeksom, stežući je grubo dok me
potpuno povlači na njega. Nastavljam da stenjem kao da je on komad
čokoladne torte koja klizi u moja usta, ponašajući se kao glupa devica koja ljubi
frajera po prvi put.
Ali ne mogu da odolim. Ljubiti Axlea je kao isprobavanje adrenalinske navale,
ili osećaj pada sa vrha zgrade. To je uzbudljivo koliko i zastrašujuće, jer je on tip
frajera koji bi mogao imati devojku sa jako malo truda.
Kada krene da podiže moju majicu... To je trenutak kada konačno uđe u ovo
što se dešava, ja se odmaknem. Moji roleri to čine lakšim, jer ja na neki način
poletim unazad, dajući nam odmah razdaljinu od tri stope između naših tela u
trenutku kada me pusti.
On podigne obrvu kao da ne može da veruje da sam ja ona koja prva prekida
stvar.
„Držati me sretnom znači jebati me, zar ne?“ Pitam mrko ga gledajući. „Drex ti
je upravo rekao, nespornim uslovima, da me jebeš da ostanem nasmejana.“
Njegove se usne trznu.
„Ti misliš da bih te jebao samo zato što mi je Drex to tražio?“
„Mislim da su ti momci dole za koje bi uradio bilo šta. Dakle da, mislim da bi
me jebao iz obaveze.“
On nakrivi glavu u stranu dok mu se usne stanjuju.
„Znači ja sam seronja zato što sam sumnjičav u vezi tvojih namera jer si se
pojavila niotkuda. Ali je ok za tebe da budeš sumnjičava o mojim motivima kada
ja konačno odlučim da prestanem razmišljati.“
Malo se nakostrešim. Kada to tako kažeš...
Ne. Ne. Nisam idiot.
„Postavio si pravilo da me ne dodiruješ. Onda ti Drex kaže da me učiniš
srećnom, i onda me dovučeš ovamo poput pećinskog čoveka da me glupo
poljubiš.“
Obrve mu se podignu, i kunem se da mi se gaćice zapale kada se mali,
savršeno grešni osmeh izvije na jednoj strani njegovih usana.
 „Želeo sam mnogo više nego da te glupo poljubim, ali osećaj se slobodno da
pronađeš razloge da to prekineš. Ili se osećaj slobodnom da priznaš da si samo
igrala igru za koju nisi mislila da ćeš ikada pobediti, i sada ne znaš šta bi sa
mnom. Šta god ti je potrebno.“
On prolazi pored mene, ne osvrćući se i nestaje u kupatilu.
Psujući padam na krevet, skidajući rolere dok osluškujem tuš.
„Najkomplikovaniji frajer u istoriji komplikovanih frajera,“ gunđam.
Postoji jedan način da proverim njegovu temperaturu u ovoj situaciji i saznam
da li je iznenada iskren prema meni.
Brzo skidam moju odeću i odlazim u kupatilo, ugledavši njegovu golu siluetu
kroz mutno staklo vrata od tuša. Poližem moje usne, pitajući se zašto sam
mislila da je dobra ideja da pomislim da ću ja voditi ovu stvar.
Axle će me imati za nekoliko trenutaka ako nastavim sa ovim. On će imati svu
moć. Jer je jasno da je meni više stalo nego njemu.
Ali iz nekog razloga, nije zapravo važno.
Pomerim se ka vratima tuša, i primetim kada shvati da sam ovde.
Iako ne vidim njegovo lice ili oči, osećam njegov pogled na sebi dok otvaram
vrata.
Ulazim unutra i pogledam gore u taj intenzivni, vreli pogled i potpuno se
suočim sa njim dok zatvaram vrata iza sebe.
Sveti seksi muškarac. Golotinja mu lepo stoji. Videla sam ga u boksericama.
Videla sam ga većinom golog. Ali potpuno golog? To je prelepo.
Moje oči padnu dole, i vidim neobičan ožiljak na njegovoj masivnoj zveri od
erekcije. Definitivno je dovoljno krut da dokaže da me želi.
Želim da dodirnem ožiljak koji je u blizini korena njegovog kurca, ali sam sada
uplašena što sam nasamo sa njim. Šta ako dodirnem nešto što on ne želi da se
dodirne?
„Zašto ne voliš da se dodiruješ?“ Pitam ga, oprezno škiljeći u njega.
Voda prska po njegovim leđima. Njegova tamna kosa izgleda čak i tamnija
skroz mokra, i on prolazi rukom kroz nju, slepljujući je na gore što mi se čini još
više seksi.
„Rekao sam ti da samo ne volim da me dodiruju kada to ne želim,“ on mi tiše
kaže.
„Želiš li sada da budeš dodirivan? Jer mislim da ne bih preživela udarac od
tebe, da budemo iskreni.“
Njegove ruke su mirne dok proučava moje lice. „Ne bih te udario. Samo bih te
odgurnuo sa sebe ako ne želim da me dodiruješ. Ali to nije bio jebeni problem
otkada si se pojavila.“
 On me hvata za moj zglob i ja zašištim kada me trzne na sebe. Moja druga
ruka udari o njegove mokre, čvrste grudi i posmatra me kao da čeka na moju
reakciju.
„Kada sam se prvo pridružio kao mogući kandidat, još uvek sam bio panker
tinejdžer – naivan i napaljen. Žena je bila na meni celu noć na mojoj prvoj žurci.
To je bio prvi put da se žena ponašala kao da joj ožiljci nisu smetali. Ponašala se
kao da se nije usrala od straha.“
Moja ruka klizi gore uz njegove grudi i on oslobađa moj drugi zglob koristeći
njegovu drugu ruku da mi natenane uhvati kosu tako da sam prisiljena zuriti u
njegove svetle oči.
„Jebala me. Oduzela mi nevinost kao profesionalac. Onda ukrala skoro
dvadeset hiljada keša iz kluba nakon što sam je glupo zamolio da provede noć
sa mnom. Herrin je ščepao za kosu sledeće jutro, i svi momci iz njegovog kruga
su se izmenjali na njoj. Shvataš? Znali su šta sledi, tako da nikada nije izašla na
vrata.“
Smučilo mi se. On sigurno zna kako pokvariti atmosferu.
„То je bio on i njegovih pet najbližih ljudi, svi su je planirali kažnjavati
nedeljama. Kada je Herrin rekao da je moj red, uzeo sam pištolj i pucao joj
među oči. Shvatio sam to kao sažaljenje. Oni su smatrali da sam hladnokrvno
kopile. Herrin je od tada bio oprezan sa mnom.“
Glasno progutam knedlu dok on zuri dole u mene sa nečitljivim pogledom.
„Te noći sam dobio moje posekotine, i od tada nisam tako bio glup. I zato da,
imam problem sa poverenjem prema devojkama koje tvrde da me žele.
Devojke koje izgledaju poput tebe i bacaju se na mene.“
Moje ruke klize na gore, dodirujući ožiljak preko njegove usne. On se i dalje
opire, ali ja nastavljam da ga dodirujem. Rekao je da bi me jednostavno
odgurnuo da ne želi da ga dodirujem.
„Gledala sam tri momka sa kojima sam se zabavljala kako umiru jer su bili
isuviše naivni za ovaj život,“ iznenada mu kažem, gutajući knedlu uprkos klupku
u mom grlu. „Tri muškarca koji nisu bili borci. Oni su bili samo momci uvaljeni
preko glava, i to sve zbog mog identiteta koji je uglavnom bio tajna. Zamisli da
je više ljudi znalo ko sam.“
Moj prst još jednom prelazi preko njegove usne dok ja nastavljam.
„Tvoji ožiljci mi ne smetaju, jer oni znače da si prošao kroz pakao i izašao na
drugu stranu živ. Tvoji ožiljci pričaju priču. Tvoji ožiljci te čine seksi jer to znači
da možeš da se izboriš sa mnom bez da budeš ubijem u operaciji. Volim tvoje
ožiljke, jer oni znače da si dovoljno jak da izdržiš najgore u životu. A moj život je
otrovan. Opasan. Konstantno zmijsko leglo. Čak iako si samo privremeno u
njemu.“
 Izdahnem, osećajući slabljenje njegovog stiska u mojoj kosi, i njegovu ruku na
mojoj guzi kako me miluje uz leđa.
„Ja možda nemam spoljne ožiljke da to dokažem, ali i ja sam svuda
oskrnavljena, Axle. Moji su samo skriveni od očiju, jer je život bio težak za mene
na drugačiji način. Ljudi stalno umiru oko mene. Izgubila sam roditelje za manje
od sekunde i izdao me moj rođeni brat. Tako da, tvoja lojalnost je seksi. Tvoji
ožiljci su seksi. Ti si ono što me pokreće, jer imam osećaj da me možeš
preživeti.“
Njegove usne nasrću na moje, hvatajući me u iznenađenju, i moji prsti se bore
da se upletu u njegovu kosu dok me gura o zid u tuš kabini. Stenjem u njegova
usta, a njegov jezik to koristi za pristup. Za muškarca koji igra oštro, sigurno kao
pakao zna kako da ljubi.
Stvar u vezi Axlea je da je on konstantna prisutnost koja se čini da me
okružuje što je bliži. Dok me ljubi i pritišće o zid, osećam kao da sagorevam
iznutra.
To me obuzima.
Ta tvrda erekcija se trlja o moj stomak, zbog čega se samo suzdržim da ne
zacvilim. Ova igra mačke i miša je otišla predaleko.
Njegov stisak na mojoj kosi postaje stidljivo bolan, jer Axle sve čini malo
grubim. Samo ta činjenica me čini spremnom da se popnem na njega.
Njegovo telo je kao zid suvih mišića koji su me zarobili uz njega, kao da je
zabrinut da ću promeniti mišljenje i pokušati pobeći. Nastavlja glupavo da me
ljubi, i ja posegnem između nas, konačno hvatajući glatku, zategnutu kožu dela
njegovog tela koje sam tako dugo želela.
Jedna njegova ruka putuje dole i iznenađujući zvuk se oslobađa iz mojih usta u
njegove kada me uhvati za moju butinu i povuče je na svoj bok. Moja druga
noga napušta zemlju, i ja se borim da je obmotam oko njegovog struka zbog
stabilnosti.
Obe njegove ruke idu na moje butine, pridržavajući moju težinu
neverovatnom lakoćom. Nisam sigurna kako on to uspeva, ali iznenada prodire
unutra bez ikakvog upozorenja.
Moje usne se razdvajaju od njegovih kada se povuče nazad i uroni jače,
zakopavajući se ovaj put ceo u mene. Čini se još bolje nego što sam mislila da će
biti, jer se njegova veličina trlja o moje unutarnje zidove, dodirujući svaki nervni
završetak.
Ponovo osvaja moja usta sa njegovima i ja ga ljubim jače, gladnije dok
nastavlja da vozi unutra i van mene. Jedna njegova ruka se pomera iza mojih
leđa, a druga udara o zid pored moje glave dok prodire još jače.
 Moji zglobovi su ukršteni iza njegovih leđa, forsirajući njegove prodore da
postanu plići, ali on opet pronalazi način na koji svoju karlicu trlja o mene na
savršen način.
Sve se dešava tako brzo da ne osećam šunjanje uz mene dok se snažan
orgazam ne probija preko mog tela, ostavljajući iza sebe talas peckanja dok mi
se telo trese i ja vrisnem.
On upija moje zvukove i dalje brzo ulazeći i izlazeći iz mene, dok se ja ne
borim da zadržim moje mlitave noge uvezane oko njegovog struka.
Odjednom me spusti, gurajući me dole dok mi noge ne udare o pod, dok
istovremeno prekida poljubac. Lepršava sam, poluošamućena i polupijana na
fenomenalnom orgazmu, kada me okrene, od čega mi ruke polete gore
udarajući o zid tuš kabine.
Zbunjenost zbog njegovog poteza je privremena kada me zgrabi za kukove,
podigne i nabije se otpozadi. Ja zastenjem od senzacije, i on me spusti dole na
vrhove mojih prstiju, još uvek me držeći za jedan od mojih bokova kako bi me
usidrio na sebe. Drugom rukom me hvata za kosu i grubo savija moju glavu u
stranu kako bi njegove usne mogle da siđu dole na moje, opet mi kradući sve
zvukove.
Njegov ritam se ubrzava i sa žestinom u tom ritmu, borim se da se održim
odgurnuta od zida. Imam osećaj kao da sam na neki način oslobodila zver, ali se
ne žalim.
Axle je sav u oštrim ivicama i grubo definisan. Previše je oštar da bi bio mekan
dečko, što ga čini svim što sam oduvek trebala i želela. Nema ničeg nežnog u
vezi njega, tako da sam iznenađena kada se nabije jednim poslednjim
prodorom, režući dok svršava, a poljubac mu postaje skoro obožavajući.
Njegovo telo se trese o moje dok bolni stisak na mojoj kosi i mom boku ne
popušta u isto vreme. Opušteno me nastavlja ljubiti čak i kada se izvuče iz
mene.
Nejasno registrujem mlaz tuša koji i dalje udara o njegova leđa prskajući me.
Polako se okrenem ka njemu, naše usne se ne razdvajaju i uvijam ruke oko
njegovog vrata.
Kada osetim da su mi usne otečene i izranjavane, on konačno prekida
poljubac i ja pomalo zadrhtim kada se nežan mlaz jako hladne vode sastavi sa
mojom nogom dok se on okreće da potpuno isključi tuš i izađe.
Dok on uzima par peškira iz rafa, iskoristim priliku da se divim njegovim
izbrazdanim leđima punim tajanstvene boli iz njegove prošlosti, i pokušam da
svarim ono što se upravo dogodilo između nas, i dalje osećajući neporecivu
hemiju koja se ljulja kroz mene. Nikada nije bio ovakav osećaj – povezan,
intenzivan, nadmoćan... Prožimajući.
 To je reč koju najviše koristim da opišem enigmu muškarca ispred mene –
prožimajući.
Ožiljci od opekotina na njegovim nogama su najupadljiviji podsetnici na ono
kroz šta je verovatno prošao. Svi ožiljci se nisu mogli dogoditi u isto vreme, što
ukazuje na ponovljeni model mučenja. Što me navodi da poverujem da su te
opekotine bile namerne.
Neko je bio bolestan i uvrnut.
I u jednom trenutku, Axle nije bio dovoljno jak da se izbori.
Moje moći zaključivanja me navode da zaključim da se to najverovatnije
dogodilo kad je bio ranjivo dete. To je jedino objašnjenje kako je neko mogao
biti sposoban da savlada muškarca poput Axlea – tada još nije bio muškarac.
Volela bih da vidim tog kučkinog sina da dođe po njega danas. I volela bih da
gledam kako ga Axle polako ubija. Ostala bih u sobi i uverila se da je ostao
hidriran dok umire danima.
Axle se okreće i dobacuje mi peškir, i ja se trznem iz misli dok mu se mrštim.
„Obuci se. Idemo istražiti problem sa tvojom ekipom,“ kaže ravno, kao da se
ono što se upravo dogodilo između nas nije uopšte desilo.
Nisam očekivala maženje ili tako nešto, ali... Ovo je hladnije nego sam
zamišljala što totalno hladi moje zujanje nakon seksa koje i dalje pucketa kroz
mene.
„Da, gospodine,“ kažem ispod daha, oči mi padaju dole na moje telo dok
počinjem da se brišem.
Na mene iznenada pada senka, i prst mi se podvlači ispod brade, podižući
moju glavu. Hladne, svetle oči zure u moje kao da pokušava da me shvati.
Opet.
„Želela si to, zato se ne ponašaj sada kao da si besna. Znam da si dobila
svoje,“ kaže mi suženih očiju.
Ozbiljno?
„Ponekad želim da te ošamarim,“ kažem mu, trzajući svojom glavom od
njegovog dodira dok se guram ramenom da prođem pored njega, umotavajući
se u moj peškir. Kada sam mu okrenuta leđima, uzviknem preko ramena: „I ja
nisam besna zbog dobrog seksa. Besna sam zbog šupka koji mi je dobacio peškir
i koji se ponaša da nije ništa osetio. Jer je to iritantno kao pakao.“
Sa tim, izađem iz kupatila i krenem besno da navlačim moju garderobu.
Međutim, poruka svira na mom telefonu i ja duboko izdahnem kada je
pročitam. Jebeš ovaj dan.
 OSAMNAESTO POGLAVLJE

AXLE
Nemam jebenog pojma šta da radim sa njom.
Ona je popizdela zbog čega? Jebi me ako znam. Nije zbog seksa – toliko znam.
U svakom slučaju, sad znam.
Seks je uvek bio hladan i odvojen, sredstvo za prekidanje stvari sa mojom
rukom i dobijanje nečeg mekanog oko mog kurca. Nikada nešto više.
Klupske kurve su za mene bile status quo, i obično bi morale biti stvarno
pijane da me uzmu. I to nakon što im je rečeno da to urade. Nikada previše
dobrovoljaca, s obzirom na ožiljke. I činjenica da me smatraju previše grubim –
što Mayi izgleda nije smetalo. Tu je i mala činjenica da sam ubio onu devojku.
Nekako se uvek izostavlja da je ona bila lopov i da bi je cepali nedeljama pre
nego bi je neko drugi ubio. Po Herrinovoj naredbi. Upravo sam ubrzao proces i
prekinuo mnogo njene patnje. Jebeni svetac.
Maya? Maya je ovo želela. Jebiga, želela je ovo otkada me ugledala. Nikakvi
skriveni motivi do sada nisu otkriveni, i nije bilo nikakve jebene glume u načinu
na koji je reagovala na mene.
Nema šanse da je glumila način na koji me je ljubila.
Nema šanse da je glumila kako navlaži samo od mog dodira.
Odatle razlog što nemam pojma šta da jebeno radim sa njom.
Uznemiren, izađem iz kupatila kada sam konačno suv, i ostavim peškir iza
sebe. Ali kada uđem u sobu, vidim Mayu kako zuri dole u njen telefon, još uvek
čvrsto umotana u njen peškir sa tajanstvenim ispraznim izrazom lica.
„Šta je?“ Pitam je.
Malo se trzne na zvuk mog glasa i spusti njen telefon.
„Moja ekipa je ubijena sinoć,“ kaže bez emocija. „Što znači da je Lathan
prokljuvio igru. Ili je Phillip. Oni možda ne znaju da sam ja ovde, ali su svesni da
ih neko definitivno drži na nišanu, i sada su spremniji. Ili nas je naša krtica
prodala. Neću znati dok ne stupim u kontakt sa Ingrid.“
„Ingrid?“ To je ime koje nisam čuo.
„Glava Porodice koja ima ubačenog čoveka,“ ona mi govori. „Poslala sam joj
poruku. Samo čekam da mi odgovori.“
Ona spušta telefon na krevet i kreće sa presvlačenjem. U trenutku kada joj
padne peškir, moje oči putuju preko njene besprekorne kože, upijajući je kao da
je se ne mogu zasititi.
Borio sam se protiv nje koliko sam mogao. Ali dođavola, ja sam samo čovek. A
ona je izuzetno seksi. Bilo je neizbežno da ću je na kraju uzeti. Ono na šta nisam
bio spreman je koliko će biti drugačije od svega što sam imao pre. Jebeno me je
želela. Otkačila je kada sam je dodirivao. I uzvikivala je moje ime kada je svršila
na mom kurcu.
To me još uvek jebe u glavi.
Nisam navikao na ovo.
Jebena devojka.
Ona se okreće ka meni dok navlači majicu bez grudnjaka i brzo uskače u
providni crni veš.
„Dogodilo se kada si bio dete, zar ne?“ Ona pita, povlačeći moje oči sa njenog
veša dok joj brzo hvatam pogled.
Ukočim se, već mi se ne sviđa ovaj razgovor. Ova priča nije za potezanje.
„Zašto postavljaš toliko pitanja?“
„Zato što mi se sviđaš i želim da te upoznam. To je prilično uobičajeno za ljude
da rade kada imaju sjajan seks. To je bolje nego baciti im peškir i pretvarati se
kao da nisu osetili ništa,“ ona ospe.
Moje obrve lete gore a njene oči svetle izazovom.
„Dogodilo se kada sam bio dete,“ potvrdim, pitajući se zašto joj uopšte ovo
govorim.
„Shvatila sam da te je ta osoba uhvatila u najranjivijim godinama,“ ona kaže
sležući ramenima, kao da nije velika stvar. „Nema šanse da bi te neko mogao
sada povrediti.“
Opet nemam pojma šta da radim sa njom.
Prekrstim ruke preko grudi, i njene oči lete preko mog tela kao da me upija,
gladno.
Kada joj oči opet susretnu moje, ona pita: „Koje je bilo tvoje pravo ime?“
Nešto u meni se hladi i ja se okrenem, uzimajući par bokserica da ih navučem.
Planirao sam da se vratim u nju, s obzirom da nigde sada ne idemo, ali je
potreba sada razbijena pitanjima koje mrzim.
„Nemam pravo ime,“ odgovaram, posežući za majicom i nju besno navlačim.
„Svi imaju pravo ime,“ ona kaže kao da je zbunjena.
Čim sam navukao farmerice, navlačim moje čizme, čvrsto ih vežući leđima
okrenutim ka njoj.
„Moram da obavestim Drexa o tvojoj situaciji.“
„Drex nema nikakve veze sa mojom situacijom. Vaša ekipa treba da se drži
dalje od ovoga. Kažem ti iz ljubaznosti.“
Ponekad pomislim da želim da je udavim skoro koliko i da je jebem.
„Drex mora da zna šta se dešava u našem gradu, tako da iz ljubaznosti, želim
da ga obavestim,“ ispljunem.
„U redu,“ kaže lakomisleno. „Ali vaši ljudi se neće uključiti.“
Diši, Axle. Samo jebeno diši kroz nervozu.
 Odlučim da ne razgovaram sa njom jer je tako najbolje.
„Odakle je došlo ime Axle?“ Ona nasumično upita kada se tišina razvuče.
Ona će nastaviti da pritiska pitanjima, ali joj se neće svideti ništa što čuje.
Onda, ako budem video ikakvo sažaljenje u njenim očima, to će uništiti šta god
da joj se čini da oseća za mene.
Nisam siguran da li to želim uništiti ili ne. Jebena sažaljenja su najgora.
Prokleta devojka se zajebava sa mojom glavom.
Dok ustajem, ona nastavlja da zuri u mene iz ugla sobe, dok na sebi još uvek
ima te proklete gaćice i majicu koja joj doseže do struka.
„Medicinska sestra mi je dala to ime. To je bilo prvo što joj je palo na pamet,
jer su njen muž i sin pravili automobil. Taj dan su premazivali neku osovinu
kada je ona došla na posao,“ kažem joj, posmatrajući kako joj se obrva skuplja
od zbunjenosti.
Krećem ka vratima, ali čim uhvatim kvaku, ta previše radoznala devojka pita
još jedno jebeno pitanje.
„Koja medicinska sestra?“
„Ona koja je primila poziv u noći kada sam doveden zbog opekotina na mojim
nogama,“ ja ne pominjem da je to bio prvi put da sam bio van te kuće otkako
sam tamo odveden, i da je to bila čista sreća da me je komšija čuo kako vrištim.
Noć kada sam i oslobođen i sjeban u isto vreme.
„Zašto je trebala da ti da ime? Samo pokušavam ovo da razumem,“ kaže mi
nežno.
Ja oklevam, skoro odlučujući da ne odgovorim.
Otvarajući vrata i ne okrećući se, tiho promrmljam: „Jer do tada, samo su mi
se obraćali kao demonskom detetu.“
Čujem kako joj se dah zakači i ja se ne okrećem da bi video njene oči dok
izlazim, krećući se niz stepenice da pronađem Drexa i obavestim ga o Mayinoj
poslovnoj situaciji.
Pre nego čak i stignem do dna stepenica, Drex se već kreće ka meni, njegove
oči se pomeraju prema zatvorenim vratima moje sobe pre nego opet pronađu
moje.
„Maya vodi posao,“ on tiho kaže, gledajući preko ramena u skladište puno
momaka koji su se okupili zbog današnje vožnje.
Vraćamo se osnovama, podstičemo moral i sva ta sranja. Neki od nas su se
pridružili klubu jer su naši životi bili previše sjebani, i niko drugi nije mogao da
nas shvati osim ostalih koji su živeli vlastitu uvrnutu verziju pakla.
Neki od momaka su se upravo pridružili jer vole da voze i podignu pakao.
Dakle, danas ti momci voze i dižu pakao dok se mi ostali bavimo finansijskom
situacijom.
Finansijskom situacijom iz koje će Maya izvući naše guzice.
 „Mislio sam da si već pretpostavio da se dokazala,“ kažem mu grubo.
„Pretpostavio sam. Sada i znam. Sledge ima prijatelja u New Yorku koji
poznaje različite ekipe. Oni ne znaju imena nekih Glava Porodica, ali znaju da su
sva sranja koja nam je rekla istinita. Ta bomba i sve ostalo. I činjenica da su
Porodice bile previše tihe, znači da nešto spremaju. Drugi tip kaže da je
Blackbird porodična operacija, i znaju da devojka sada vodi šou. A devojka je
pomalo... Ćaknuta.“
Definitivno zvuči poput Maye.
„To i dalje ne objašnjava kako ti znaš sa sigurnošću da je ona,“ kažem, iako ja
znam da je to ona.
Nisam siguran zašto, ali joj jebeno verujem. Ona je toliko iskrena... Toliko
stvarna. I lako je reći iz njenih ukletih očiju i bizarnih reakcija na napete situacije
da se ona u stvari ne pretvara.
Ona je predstavnik njene vlastite sjebane sorte. Baš kao i mi.
„Devojka je pogubila dvadeset Phillipovih ljudi,“ Drex tiho kaže. „Odlučni hitci
u glavu nakon bombe.“
Malo se ukočim na to.
Jebeni pakao? Maya? Video sam je kao... Pa, ludu. Ne krvožednu.
„Jedan od njih je u to vreme bio njen momak,“ on nastavlja, još mirniji.
„Očigledno je on bio špijun za njenog brata i Phillipa.“
Malo teže progutam knedlu na to. Gore je pomenula lojalnost. Nije pomenula
zašto je to toliko važno. Pretpostavljam da je to zbog toga jer je njen brat izdao.
Također je pomenula tipove koji nisu bili dovoljno jaki za nju. Shvatio sam to
kao kukavičluk, ne izdaju.
„To je – mi pričamo o Mayi, zar ne? Misliš da je ona sposobna da ubije tipa sa
kojim je?“ Pitam, nesposoban da svarim taj deo priče.
„Ne direktno, ali je definitivno naredila. To je zaustavilo sve da pretpostave da
je suviše slaba da rukovodi stvarima nakon iznenadne smrti njenih roditelja. To
je verovatno bio i razlog zašto je Blackbird postao glava Porodice koja vodi ovaj
rat.“
On još jednom baci pogled prema vratima, i ja prekrstim ruke preko mojih
grudi.
„I dalje nisam siguran kako znaš da je to sigurno Maya.“
On opet pogleda u mene, učtivo. „Jer devojka koja je izdala naređenje vozi
rolere, visoke čarape, kratak šorc i upletene punđe. To je čini pomalo
legendarno ludom kada je izdala naređenje da ih sve ubiju i okružila sve ostale
koji su u New Yorku još uvek bili na strani Phillipa.
Onda je otplesala odmah nakon toga pesmu Spice Girls i vozila u krugovima
dok je na to plesala, dok su smeštali metke u glave tih momaka. Ova reakcija je
ono što je proteralo Phillipa duboko na jug.“
 Definitivno Maya.
Devojka je samo jebeno luda kao i mi. Verovatno i više. Naravno, na drugačiji
način.
„Dečko je radio još nekoliko dana pre nego je konačno ubijen,“ Drex nastavlja.
„Očigledno su tako dobili informacije koji su vodile ovamo. Tako su i
preokrenuli nekoga u njegovoj ekipi. Niko ne želi da se zajebava sa klincima koji
su preuzeli. Svi oni su potpuno jebeno ludi, i nije ih briga ko zna za to.“
Nisam siguran zašto, ali mi se usne trzaju. Sećam se da sam razmišljao da je
uplašena devojka na mom zadnjem sedištu previše slatka da visi sa ovim
klubom. Ispade, uplašena devojka je bila jebeni psiho koji uživa da preživi
naredni dan da bi izazvala još više haosa na najbizarnije načine.
Brzo ga uputim u loše vesti koje je Maya dobila, i on opsuje, pokušavajući da
ne skrene pažnju na nas. Niko ne treba da nas vidi frustrirane ili zabrinute sada.
Ekipa je još uvek previše krhka za tako brz novi talas problema.
„Čini se da smo umešani u ovo, iako ona i dalje obećava da nismo,“ kaže Drex,
i dalje nastavljajući tihim tonom da bi ga čuli.
„Jer mi jesmo uključeni. Jesmo otkako je Phillip stigao u Halo,“ zaključim,
osećajući neobjašnjiv osećaj odbrane u Mayino ime. „Bar sada znamo. I Herrin
je uključen, ali je on potpuno nesvesan. To bi mogla biti jedina dobra stvar koja
će proizaći iz ovoga. Halo nije jedino mesto gde Phillip kupi žene. To je i
Herrinov grad, i ako ga federalci nekako povežu sa svim tim...“
Pustim da reči utihnu, sejući sumnju u Drexovu glavu. Polagani osmeh se širi
preko njegovih usana kada shvati.
„Onda bi Pop pao zajedno sa Phillipom ako operacija konačno dobije pažnju
federalaca. Ali šta se dešava ako ne dobije pažnju?“
„Smestićemo mu i pustiti da karte padnu kako god da padnu,“ kažem sležući
ramenima.
„Već smo ga prikazali kao krticu federalaca mnogim ekipama.“
Bezumno klima glavom kao da razmišlja o tome. Njegov pogled još jednom
poleti ka zatvorenim vratima sobe. Znam da su zatvorena, jer gledam preko
ramena na svakih pet sekundi.
„Kako je primila gubitak njene ekipe?“ On me pita.
Očigledno sam kreten koji nije pomislio na to. „Ne znam,“ napeto odgovorim.
„Nemoj da razbesniš Blackbird,“ odsečno mi kaže. „Čini se da si ti jedina osoba
ovde do koje joj je stalo. Treba nam živa da bi mogli proći ovo olujno sranje.“
„Ja je ne koristim zbog svrhe preživljavanja,“ kažem odsečnim tonom od kojeg
mu se obrve izdignu, a taj glupi osmeh se širi.
„Onda u redu,“ on kaže i dalje se jebeno cerekajući. „Onda idi uradi svoje. Ja
sam pogrešio.“
 „Prilično zvučiš kao Drake kada govoriš i smeješ se u isto prokleto vreme,“
ispljunem.
Njegov osmeh je samo širi. Kopile.
„Momci idu na vožnju, ali vratiće se kroz par dana. Mi ćemo napraviti žurku.
Naša moralna igra treba da bude jaka,“ on kaže, menjajući temu ali ne gubeći
taj prokleti osmeh.
„I?“ Pitam, razmišljajući što me je uopšte briga za žurku. Ja se uvek pojavim,
ali nije kao da mi je stalo da budem tamo.
„I trebao bi povesti Mayu. Upoznati je sa ljudima.“
Opet se ukočim. „Misliš neke druge momke?“ Moj ton je ravan, ali iz nekog
razloga, kreten se smeje čak i više.
Ubiću ga. Ili mu bar otkinuti noge.
„Mislim treba da dobije osećaj za klub. Znaš. U slučaju da odluči da smo
vredni da nas pusti da preživimo i poželi da nastavi da se muva okolo. Bila bi
lepa stara dama, a ti uvek možeš da skloniš neki nameštaj i da joj daš više
prostora da se vozi.“
Ah. Shvatio sam. Kreten mi se ruga.
Okrenem se, odjebavajući ga dok mi se smeje u leđa i krenem nazad u sobu.
Kada otvorim vrata, zastajem, još jednom nalazeći sebe u zapanjenom stanju.
Često se dešava kada je Maya u blizini.
Ona peva uz neku pesmu sa njenog telefona dok pleše kao... Čudakinja?
Nisam baš siguran da li pleše, s obzirom da ja znam da ume da pleše.
Trenutno, trese celo svoje telo kao mokar pas, vrišteći tekst najglasnije što
može, i ja zatvorim vrata iza sebe pre nego neko dođe gore da vidi kakva se
brutalnost za uši odigrava u mojoj sobi.
Girls Just Want to Have Fun je očigledno pesma koju pokušava da iskasapi.
Bar ja tako mislim. Ona je glasnija od muzike.
I još uvek je u njenim gaćicama i majici.
Trljajući rukom preko lica i stenjući, glasno se nakašljem. Onda shvatim da
Kasapin Pesme to ne može čuti. Zato priđem i pritisnem pauzu na njenom
telefonu, stišavajući muziku.
Ona peva – ili kako god da se ta buka naziva – minut duže pre nego se čini da
je opazila da nema muzike.
Njena divlja kosa je sklonjena sa njenog lica jednom njenom malom rukom, i
pogleda u mene, boreći se za vazduh dok prestaje mlatarati.
„Bi li mi rekla šta dođavola radiš? Mislio sam da ćeš biti malo više uznemirena
zbog momaka koje si upravo izgubila.“
Drexova priča da je mučila njenog momka i ubila me nije zabrinjavala do sada.
Ona je upravo izgubila ekipu, a ipak luduje kao da su osamdesete i kraj škole
zbog leta.
 Sada sam zabrinut da sam jebao sociopatu.
Devojka je prepun kofer problema svaki put kad se okrenem.
Ona prevrne očima na mene.
„Imali su oružje i znali za velike uloge. Uzeli su velike honorare i pretpostavili
rizike. Nisam imala nikakvu ličnu vezu sa njima,“ kaže mi besmisleno. „Nije kao
da su bili vredni društvene zajednice. Bili su potrošni.“
„A šta smo mi?“ Pitam je, sužavajući oči.
Vilica joj se zategne, ali ona odmahuje glavom i nešto mrmlja. Mislim da me je
upravo nahranila vrećom kurčina. A ja nisam siguran kakva je to vrsta uvrede.
„Vi niste takvi, ili bih vas vrlo rado stavila na liniju vatre umesto što radim na
mom planu da vas osiguram.“
„To je zbog Sarah,“ podsetim je. „U jednom trenutku si želela da nas
angažuješ. Zbog iste stvari je ta ekipa upravo izginula.“
Ona zastenje. „Ne. Želela sam da vas angažujem zbog bezbednosti, šupčino. Ja
sam još uvek radila na regrutaciji kada se Sarah upetljala. I čak i da je tako, ja
vas tada nisam poznavala. Samo sam želela da sednem na tvoje lice.“
Taman kad pomislim da me ne može više iznenaditi, ona dokazuje suprotno.
Kao da je vreća cik caka, i ja se spremim za cik, samo da bi me pogodio cak, od
čega se preispitujem i izgledam kao jebeni moron previše često.
Ona se smeje i namiguje. „Ne brini. I dalje želim da sednem na tvoje lice.
Inače, pijem pilule. Hvala što si pitao pre nego si odlučio da svršiš u mene.“
Ovog puta ja prevrnem očima. „Znam da piješ pilule. Video sam kako je
uzimaš, i video sam kutijicu na noćnom stoliću više puta.“
Njen osmeh raste. „Pa, neka sam prokleta. Možda si zainteresovan da saznaš
nešto o meni. Možda želiš da pitaš da li sam čista ili ne?“
„Hajde da preskočimo čas o zdravlju,“ kažem. Pre nego se može vratiti sa još
nekom ludom zabeleškom da nas skrene sa teme, ja dodam: „Znači momci ti
nisu ništa značili. Šta je sa plesom? Ili napadom ludila? Ili šta god da je to
trebalo biti, pomešano sa vrištanjem koje si radila?“
„Axl Rose, jesi li se ti to upravo našalio?“ Jedva izgovara.
„Ne zovi me Axl Rose,“ ja ispljunem na šta se ona nasmeje.
„Ta priča o imenu bi bila mnogo bolja da je medicinska sestra slušala Guns and
Roses i da joj je Axl Rose pao na pamet.“
„Drugačiji pravopis, i potpuno... Jebeno glupo.“ Sigurno kao pakao u njenim
očima ne postoji sažaljenje. Što je olakšanje, ali i zabrinjavajuće... Opet.
Sociopata je definitivno na programu. „Šta je sa napadom ludila?“
„Nema dovoljno prostora u sobi za vožnju, a nije mi se vozilo dole pored
bradatih šupaka, pa sam odlučila da izbacim stres na ovaj način.“
„Luđačkim drhtanjem i vrištanjem teksta?“ Pitam suvo.
 „Ne možemo svi da sedimo i zalijemo kiselinom sva životna razočarenja.
Sranja se dešavaju. Ovo je moj mehanizam za suzbijanje. Veruj mi, nema
dovoljno prostora ovde da se oboje praznimo.“
Ona pokazuje po maloj sobi, i ja... Ja nemam pojma šta da radim sa njom. Još
uvek.
„Pričaj o dečku kojeg si mučila i smaknula,“ kažem bez uvoda i mentalno
opsujem sebe zbog drskosti koja je izašla.
Ja obično nisam onaj koji mora obavljati razgovor. To je Drexova uloga. Ja
samo udaram ljude. Možda ih upucam. Ponekad ih otmem da ih prebiju. Ili
ubiju. Ukratko, ja sam snaga. Drex je pregovarač. I, Bog nam pomogao, on je
obično i razum. Što znači da je puno ljudi većinu vremena sjebano.
Na svu sreću, ja sam ok sa tim. Pomaže da problem sa besom staviš pod
kontrolu kada imaš potencijalnog kandidata da prebiješ.
Potreban mi je trenutak da shvatim da se Maya ukočila. Njene oči su hladne i
ravne, i na njenom licu je nula reakcije. To je jezivo, uglavnom zato što je njeno
lice previše izražajno... Obično.
„Reci mi kako si dobio te kvrgave ožiljke,“ ona zahteva, bez trunke ičega u
njenom glasu.
Moje oči se suze, ali njen izraz lica se ne menja.
„Zašto bi to jebeno uradio? I zašto to pitaš baš sada?“
Ona nakrivi glavu u stranu, i tada ugledam nešto što nisam očekivao.
Ona nije sociopata.
U njenim očima su suze.
„Dok ti ne budeš spreman da pričaš o svojim ožiljcima, nemaš prava da pitaš o
mojima. Nisam sigurna gde si iskopao te informacije, ali nije fer da izvlačiš moju
bol iz kutije kada svoje držiš zaključane. Ja ne kopam po tvojim informacijama, a
lako mogu.“
Kao da ništa ne mogu uraditi kako treba. I kunem se da sam progutao više od
mog stopala, jer se u stvari osećam kao govno.
Ona je prva osoba zbog koje se tako osećam. Krivica je emocija koju nisam
osetio još otkako sam bio dete... Dok ona nije došla kao uragan.
Ona se okreće, i ja čujem kako duboko uzdiše, kao da se trudi da ne zaplače.
Pravim mentalnu zabelešku da tresnem Drexa u facu, jer sam odlučio da
okrivim njega zbog ovoga. Posle svega, on mi je to rekao.
Nije kao da imam rešenje šta da radim sa prokletom uplakanom ženom u
mojoj sobi.
Zato radim jedinu stvar koju znam kako uraditi, i rizikujem da mi otkida jaja.
U trenutku kada dođem do nje, okrenem je, vidim vlažne oči koje škilje u
mene i poljubim je.
 Ona je kruta, napeta i definitivno nije za ljubljenje. Ja i dalje nastavljam sa
pokušajem, polako, nežno prelazeći rukama po njenim leđima. Moj jezik klizi po
ivici njenih usana, nagovarajući ih da se otvore.
Iako njeno telo ostaje zategnuto, njena usta se konačno predaju i ona zastenje
u moja usta kada kliznem rukama u njenu meku kosu.
Kada se konačno opusti uz mene, ja malo usporim, pokušavajući ne misliti
kako je dobar osećaj ili kako lako navlaži zbog mene. Jer sam malo preblizu da
ovo poželim. Sve ovo.
Da želim nju.
A to sranje se ne može dobro završiti.
 DEVETNAESTO POGLAVLJE

MAYA
Pre pet dana, setila sam se koliko sam u stvari čovek. Axle me podsetio na
uspomene kojih se radije ne bih sećala. Nikada više.
Onda me je jebao dok ih nisam opet potisnula, što je definitivno bilo zahvalno.
Pre četiri dana, proveli smo skoro ceo dan u krevetu, još uvek zaboravljajući
prošlost, oboje smo koristili jedno drugo da to učinimo.
Pre tri dana je bila siledžijska žurka. Axle je sišao dole na otprilike sat
vremena. Virila sam, ali kada sam ga videla da ćaska sa Drexom, Dashom i
Judeom, odlučila sam da ostanem u sobi. Nije mu trebalo dugo da mi se
pridruži ostatak noći. Što je bilo iznenađenje, ali je to onda uključilo mnogo
golotinje, tako da nisam trebala biti iznenađena.
Pre dva dana, Axle je pronašao potpuno novu garnituru siledžija da odradim
selekciju. Pa, pronašao mi je bezbroj kandidata, i ja sam ceo dan provela
prolazeći kroz fajlove da pronađem one koji bi radili. I postavila sam novi
dogovor, plaćajući im preko bežičnog prenosa, dajući im samo jednokratni broj
za poruku. Samo su znali moje tajno ime – Tyler Loyd – i šta da rade.
Tražene su slike, i onda moj pravi čovek – jedan od najodanijih u mojoj
Porodici- preuzima kada devojke dođu do pristaništa. On je jedini član
Blackbirdsa sa kojima sarađuju, a niko ne zna ko je on. Blackbird nije povezana
sa ovom operacijom. Bar ne zvanično.
Juče je Axle bio odsutan skoro ceo dan, a ja sam provela dan uglavnom na
telefonu obavljajući privatne razgovore sa ostalim glavama Porodica,
obaveštavajući ih o svemu, onda razgovarala sa Carlisle kada je želeo da doleti
ovamo i sve raznese.
Srećom, on je samo zamenik, a ne glava. Njegova sestra – Kendra – na strani
nas uglavnom razumnih, podsetila ga je da nije srednji istok i ne možemo samo
tako ući u rat kao da posedujemo zemlju.
Danas je Axle obmotan oko mene, njegovo telo uvijeno sa mojim. S obzirom
da nije za maženje, kladim se da će se prestraviti i pobeći kada se probudi.
Nekako smo zaspali nakon tuširanja koje smo imali pre dva sata... Jer sam
probudila zver.
Axle je prepun napregnutih seksualnih frustracija, i oslobađa ih na meni. Sviđa
mi se, čak iako moja vagina moli za pauzu.
On me nikad ne drži posle seksa. Nikad ne čini nikakva slatka sranja za koje
nisam mislila da želim.
Ali nekako želim bar malo slatko sranje, dođavola.
 Ovo je najslađa stvar koja se desila, i desila se slučajno dok smo spavali.
Kao po pretpostavci, čim se probudio, ukočio se, verovatno shvatajući kako
smo u stvari upleteni.
„Od ovoga ne možeš dobiti karcinom, znaš,“ ispalim kada krene da se pomera.
„Isto tako sam skoro sigurna da ne može izazvati srčanu bolest.“
On gunđa, i ja očekujem da se povuče, ali umesto toga, klizne rukom malo
čvršće oko mog struka, odmarajući svoju glavu u udubljenju mog vrata dok je
iza mene.
Lagani osmeh se širi preko mojih usana, i ja ispipavam teren, klizeći prstima
preko njegovih. On se ne sklanja, i mislim da uzdišem. Prilično sam sigurna da je
to sanjalački uzdah.
„Trebali bi se spremiti za striptiz klub,“ on mrmlja u moj vrat.
„Da. Mrzim da propustim gledanje devojke sa svim istim delovima tela koje ja
imam kada se skine ispred tebe. Zvuči kao nagrada večeri. Oštri predmeti bi
verovatno trebali biti sklonjeni zbog sigurnosti ostalih.“
Skoro se uštinem kada se nasmeje. Axle se smeje. On zna kako!
To je tihi, jedva drhtav osmeh, ali se definitivno računa kao osmeh.
On ništa ne govori, pa se ja potrudim da ispunim tišinu. „Zar Eve ne poludi
kada Drex dozvoli drugoj goloj devojci da se trlja o njega? I zar ona ne popizdi
što on plati da ona to radi?“
Od još jednog malog tutnjanja smeha sam se promeškoljila. Stvarno je seksi
zvuk. Nisam sigurna zašto moje telo reaguje kao izgladnelo za seksom poput
njegovog.
„Niko više ne pleše na Drexu. On obično jebe Eve negde u klubu. To je samo
mesto gde obavljamo posao, a moramo se s vremena na vreme pojaviti. To je
takođe i jedno od naših poslova gde možemo da peremo naš novac. Govoreći o
tome, mislio sam da želiš da obavimo posao.“
Zevam, gnezdeći se malo više uz njega. „Želim da odradim posao. Ali mogu li
dati predlog?“
Osećam da je slegnuo ramenima.
„Nedavno ste izgubili sav svoj novac sa pet računa. Tako da... Nemojte prati
novac. Ja ću platiti u kešu, kao što bi trebali tražiti od vaših klijenata na neko
vreme, a onda bi trebali spremiti novac u različite sefove svih vas. Možete
voditi vaš posao sa prljavim novcem.“
On se ukoči, i ja padnem na moja leđa dok njegovo lice lebdi nad mojim,
upijajući me znatiželjnim izrazom lica.
„Zašto?“
Posežući rukom gore, pustim da mi prst prati ožiljak na njegovoj usni. On ne
ustukne.
 Umesto toga, nasloni se na dodir kao da ne može dobiti dovoljno. Stvarno mi
se dopada opuštati Axlea. To je moja omiljena nova stvar za uživanje.
„Neko bi mogao lako shvatiti šta se dešava sa novcem ako znaju za legitimni
posao koji koristite da ga operete. I neko unutar kluba je mogao da kaže
Herrinu kada je opran. Spremite novac u različite sefove bez da ikome kažete
van kruga – čak ni Eve – gde je, i niko ga neće dirati. Onda, sačekaćete da neko
počne postavljati pitanja. Ovo je duga igra – igra čekanja. Osoba koja zna da vi
unosite novac ali ne može da sazna gde ga perete će krenuti da postavlja
pitanja. U početku diskretno. Onda će početi malo jače da zabada nos.“
On odmahuje glavom. „Herrin je hakovao naše račune,“ on mi govori kao da
se raspravlja.
„I on će voleti da zna koje račune da hakuje,“ ja nabacim. „Imate krtice. Ovo je
solidan način da ovog raskrinkate.“
Njegov pogled krstari preko mog lica kao da me upija, i konačno se smesti na
mojim usnama. Znam šta to znači, i ja se smejem kao da je opet prvi put.
„Ja ću reći Drexu,“ on odgovara.
„Sada?“ Pitam, zabrinuta da namerava da ode bez još jedne runde.
Njegove usne se trzaju tim razarajućim savršenim osmehom koji nikada dugo
ne pokazuje, ali kao i uvek, nestaje pre nego mu stvarno mogu zahvaliti.
„Sada, moram u striptiz klub. Stvarno želiš da ideš sa mnom?“
To zvuči kao da on stvarno želi da ja pođem, i to je stvarno primamljujuće. Ali
ja sam luda. Mogla bih postati luđački ljubomorna ako mu se ijedna devojka
sada približi. Meni se baš ne može u potpunosti verovati da zadržim moju
smirenost. A njima ne treba ta drama. Da ne pominjem, nije pametno da
rizikujem da se izlažem. Po Halou puze Lathanove siledžije. I dok Phillip nije
toliko glup da izlaže naše identitete, verovatno bi imao nekog bliskog iz
njegovog okruženja ko bi znao gde smo.
„Sigurna sam,“ kažem i slegnem jednim ramenom.
On vuče njegove usne preko mog ramena pre nego se odgurne i izađe iz
kreveta. Koristim svaku priliku da se divim njegovom telu, i zato gledam
besramno raskalašno dok se on oblači.
Čim završi – što je otprilike pet minuta kasnije – on podiže svoj telefon i šalje
nekom poruku.
„Eve neće ići večeras,“ on mi kaže kao da sam pitala. „Radi u radnji. Želi da zna
hoćeš li se družiti sa njom i Drakeom.“
Ne odgovorim odmah, ali na kraju klimnem glavom kad sam razmislila.
Pretpostavljam da bi bilo dobro malo izaći i izbeći klaustrofobiju.
Brzo se oblačim dok nastavlja da kuca poruku. Delimično se pitam da li šalje
poruku Eve, i ignorišem bespotrebno probadanje ljubomore. Vidite? Nisam
potpuno normalna.
 Axle prvi izlazi, i ja zaključavam vrata iza sebe dok ga pratim. Puno bajkera je
dole, ali niko od njih me više ne proverava. Prilično sam sigurna da to ima veze
sa Axleovim nokautiranjem onog tipa.
Ili činjenica da Axle obično nema devojku pored sebe, što me čini drugačijom
od uobičajenih terevenki koje ostali imaju.
Sviđa mi se to.
Kada bi znali ko sam, malo je verovatno da bi bilo ko od njih bio dovoljno
samoubilački nastrojen da me dodirne.
Čim smo sišli niz stepenice, Axleova ruka pada oko mojih ramena i on me vodi
iz skladišta. Nisam sigurna kada je ovako olako počeo da me dodiruje ali mi se
sviđa.
Ima ukus normalnog. Nikada nisam imala tipa dovoljno hrabrog da me
dodirne u javnosti. Moj otac je uvek bio... Preveliki zaštitnik. Smitty je sada
preuzeo tu ulogu.
Baš kada krene da me vodi u radnju za tetovaže, glasan zvuk motora se
razleže, privlačeći moju pažnju.
Sve se čini kao u usporenom filmu.
Vidim tipa na motoru trenutak pre nego opazim pištolj u njegovoj ruci, ili
začujem glasan bum koji odzvanja o zidove uličice. Otkucaji mog srca lupaju u
moji ušima dok osećam kako padam, kasno shvatajući da me je Axle upravo
oborio dole.
On pada preko mene dok spontani krik napušta moje usne, isteran iz mene od
boli koja puca kroz moje ruke i kolena. Njegova velika težina me zakucava dole
dok me glasna pucnjava zaglušuje, zvučeći previše blizu mojim ušima.
Tip na motoru se trza, njegov pištolj pada dok registrujem još pucnjeva. Ja čak
i ne znam ko su oni, sem Axlea, koji pucaju prokletim pištoljima tačno iznad
mene, dok me njegovo telo i dalje pritiska.
Svi odjednom, pucnji prestaju, ili bar ja tako mislim. Moje uši zvone što sam
bila tako blizu akciji u tako zatvorenom prostoru, tako da bih mogla trenutno
biti gluva.
Kao da se planina podiže sa mojih leđa kada se Axle povuče gore na njegove
noge. Vazduh udara u mene dok uzimam veliki, jako potreban dah, i prevrnem
se na moja leđa, zviždeći kada osetim oštar bol sa strane.
Axle se sagne, oštre face i zategnute vilice, kada me uhvati ispod ruku i
podigne na noge. Čim sam na nogama, njegove oči prelaze preko mene u tihoj
proceni, dok kao kroz maglu registrujem mojim privremeno oštećenim sluhom
užurbano trčanje.
Zašištim od boli kada rukom dodirne osetljivo mesto na mom licu.
Čoveče. Moraću da se pregledam, ali bar nema rupa od metka u meni.
 To me natera da se pregledam niz telo tražeći sa strane neku povredu.
Otpuhnem od olakšanja da bi videla da mi je majica pocepana i da su
ogrebotine nastale od pločnika, a ne od metka.
„Samo površinske stvari,“ kažem Axleu dok se saginje, primičući se da bolje
pogleda sa moje strane.
Moje oči padaju na njegovu ruku, i klupko mučnine se stegne u mom stomaku
kada ugledam pocepan materijal i krv koja curi iz njegovog ramena.
„Pogođen si!“
Skloni moje ruke kada pokušam da pogledam, ali sam ja uporna.
Izdišući od frustracije, pusti me da bolje pogledam.
„Samo ogrebotina,“ on konačno kaže.
Gledam u njega kao da je idiot. Tehnički, to se smatra kao ogrebotina. Ali je
jebeno velika ogrebotina od prokletog metka!
„Potrebni su ti šavovi. I neka tvrda stvar protiv bakterija. I antibiotici –“
„Jeste li vas dvoje pogođeni?“ Drexov glas me pogađa sa desne strane dok
prilazi, čvrstog i smrtonosnog pogleda.
„U redu smo. Gde je Eve?“ Axle ga pita, njegova ruka se pomera do mog
potiljka kao da želi da se uveri da ne planiram da odem.
„Ona i Drake su unutra.“
Obojica pogledaju niz uličicu kada Drex poviče: „Očistite to pre nego se
policajci dovuku. Daće nam deset minuta pre nego pošalju crno – bele.“
Momci na kraju odlaze u garažu, i nazad, žureći sa izbeljivačem, ceradom i
nekim baštenskim šmrkom. Počinju spirati krv pre nego dva tipa uspeju umotati
telo u ceradu.
Drugi momak počinje da prska izbeljivač, i onda nastavljaju da prosipaju vodu,
čisteći dokaze mrtvog tipa. Ali tamo je masa čaura koje dokazuju da se nešto
dogodilo.
Ja pretpostavljam da policajci ne postavljaju puno pitanja sve dok nije
prisutno telo.
Bar tako funkcioniše kod kuće. A onda opet, kući, mogli bi imati i četiri
nanizana tela pa i dalje ne bi bilo pitanja.
„To je bio Garren,“ Dreax tiho kaže Axleu.
Smireno opazim prsluk Death Dealersa koji su svukli sa tipa i bacili u stranu.
„Herrin ga je poslao u samoubilačku misiju.“ Axleov odgovor je jednako tih
kao i Drexov, i ja se pitam da li treba da slušam.
Dođavola, samo sam sretna što se moj sluh čini opet ok.
„Pop je upravo poslao poruku,“ kaže Drex. Njegova vilica se zategne toliko
čvrsto da mišić duž njegove vilice bukvalno skače.
„Da, a poruka je da nam može prići kad god poželi.“
 „Ili da se ne plaši da dođe po tebe,“ ispljunem, onda začepim usta kada me
Axle prostreli pogledom koji mi se naročito ne sviđa.
„Herrin je definitivno uplašen,“ Axle mi govori. „On je samo kukavica koji igra
kao da je neustrašiv. Lako je osuditi nekoga na smrt. Da nije bio kukavica, već bi
se sam dovukao ovamo i otvorio vatru.“
Ja ništa ne govorim. Imam zdrav odnos sa strahom i samozaštitom ali nisam
kukavica. Ali još uvek ne radim sama za sebe. To jednostavno nije civilizovani
način rukovođenjem stvarima kod kuće. Imate ljude za to. Moraš potražiti
razlog.
Ali očigledno stvari drugačije funkcionišu sa njima.
„Kažem da mi pošaljemo sopstvenu poruku.“ Novi glas me zapanji, i ja
pogledam preko ramena da bih videla Judea kako stoji tamo.
Svetog mu sranja, taj izgled je jeziv. On je previše lep da bi bio jeziv.
„Ja se slažem sa tim,“ kaže Drex, hladnog osmeha na njegovim usnama.
„Udarićemo na klub kasnije.“
On se okreće i odlazi u radnju za tetovaže, i ja zaustavim pitanje koje želim da
postavim kao i savet koji želim da dam. To je veliki dokaz nepoštovanja prema
bilo kojoj organizaciji mene kao gosta da zabadam nos ili da želim da budem od
koristi. Također je i sumnjičavo.
Muka mi je od sumnjičavosti.
Već sam preterala što sam Axleu rekla da neko vreme ne peru njihov novac.
„Vas dve uđite u skladište i zaključajte. Mi idemo malo da pravimo buku,“
Drex govori Eve koja izlazi i trči u njegovo naručje.
Malo sam ljubomorna kako se lako uklapaju zajedno, i zapamtim da nikada
više ne budem ljubomorna na nju. Čak i da nije tako očigledno u ljubavi sa
Drexom, Axle nikada ne bi ništa uradio da sjebe njegovo prijateljstvo sa
Drexom.
Gledam kako on ljubi vrh njene glave, i shvatim da sam naslonjena leđima na
Axlea. „Bi li trebao biti zabrinut što gledaš D?“ Pita Axle, izvlačeći me iz mojih
misli.
Mrtvi lik je nestao kada pogledam preko, i okrenem se da se suočim sa mojim
omiljenim snom dok se mrštim.
„Znam da nisi bio ozbiljan, pa ću preskočiti to retoričko pitanje. Ono što bih ja
želela da mi kažeš je da pravljenje malo buke i slanje poruke ne znači da vas
dvojica udarate u ratne bubnjeve i ne raznosite nešto ili stavljate sebe u
opasnost od pucnjave.“
Njegove obrve lete gore, i on otvara usta da progovori.
Samo da bude jasno, ja dodam, „Slaži me, Axle. Upravo sada, samo me slaži.“
 Nešto u njegovim očima smekša, ali kao i obično, on skriva bilo kakvu reakciju
iza paravana u trenutku kada pokaže previše. Tip obožava njegov tajanstveni
faktor.
„Udaraćemo u bubnjeve potpuno sigurni,“ on laže.
Drhtavo uzdišući, zahvalno klimam glavom, i okrećem se da se vratim u
skladište koje je sigurnije nego radnja za tetovaže. Taman kada stignem do
vrata, on me okreće, i njegove usne padaju na moje, iznenađujući me.
Jedini put kada me je poljubio ispred ostalih je kada dokazuje da sam njegova
ili nešto varvarsko poput toga. Ali ovo... Ovako me ljubi samo kada smo nas
dvoje sami.
Stvarno je, i skoro je očajnički. Uvek je osećaj očajnički, kao da želi da se uveri
da je sve zapamtio pre nego ode. Ja činim isto.
On se povlači, njegove oči su intenzivne na mojima dok se ispravlja do njegove
pune, jako velike visine.
„Javiću ti kada bude završeno udaranje u bubnjeve,“ kaže tim njegovim
hrapavim seksi glasom.
Veliki izdah olakšanja izlazi iz mene. „Hvala ti.“
On na trenutak okleva, prelazeći pogledom preko mog lica kao da pokušava
da uđe u moju glavu, ali se onda okrene i ode do otvorenog hangara. Ja ulazim
unutra, pretvarajući se kao da ne zurim već u moj telefon i čekajući da se ova
noć završi.
Pakleno je teže biti na ovoj strani stvari. Ja sam navikla da budem ona koja
naručuje pucnjavu, ili bar odmeravajući kako će se pucnji zvati.
Sada sam po strani jer sam u nečijem drugom timu, i to je sranje jer nemam
kontrolu nad Axleovom sudbinom.
Možda bi se on trebao pridružiti mojoj ekipi i ostaviti sve ovo iza sebe kako
bih ga mogla sačuvati sigurnim.
 DVADESETO POGLAVLJE

AXLE
Drex izvlači iglu iz bombe, i svi se povlačimo, pištolji repetirani i spremni.
On nam klima glavom, i onda se okreće, bacajući bombu najjače što može.
On se okreće i juri, trčeći što brže može prema nama, i preskače preko rova iz
pustinje na našu liniju imanja. On se otkotrlja baš kada jaka eksplozija puca kroz
vazduh.
Gornje potkrovlje zgrade eksplodira, svi prozori se razbijaju ispod njega. Mogu
da osetim podrhtavanje od toga, čak i sa udaljenosti na kojoj sam, i sledeće što
osetim je vrelina.
Ja prvi povlačim obarač dok Drex ostaje prikriven, držeći glavu dole da ga
slučajno ne upucamo.
Brzi požar pogađa skladište, bušeći rupe u metalu, izbacujući fijuke. Pucamo
oko dve solidne minute pre nego shvatimo da nam niko ne uzvraća paljbu.
Čak i da ih je granata sve pobila, ili su drkadžije promenile lokaciju na sigurnije
mesto to nije u sred nedođije.
Jebiga.
Drex se izvlači iz rova i pridružuje nam se, sa raspižđenim izrazom na licu koji
mi govori da je došao do istog zaključka.
„Želim da znam zašto nismo nikada saznali za pomeranje, i želim da znam gde
je on!“ On ispljune.
„Dešava se,“ Dash govori, okrećući njegov motor dok ga pokreće,
Drex se vraća nazad na njegov motor, i ja opet pogledam nazad, psujući kako
smo lako ovo mogli završiti da smo samo pre napali. Onda opet, bilo je isuviše
lako da se ovoliko blizu primaknemo, čak iako smo se približili iz pustinje, a ne
sa ceste.
Nema sumnje da su imali sigurnosne protokole mesta pre nego su ga
napustili.
Da ne pominjem povratak ostalih zakupaca koje smo prvo pogodili. Možda
smo mogli i rat izazvati. Bez obzira na sve, izvukli smo kraće drvce, i čini se da
nam ništa ne ide u prilog u poslednje vreme.
Vozimo nazad u Halo, svi besni i spremni za borbu koju još ne možemo da
imamo.
Maya je bila previše blizu da bude uvučena u rat koji nije njen. Ja nemam
jebenog pojma kako sam je povukao i na vreme zaklonio da izbegne pucnjavu,
ali sam zahvalan što jesam, čak iako sam je u toku svega isekao od trotoar.
 Sve se prebrzo desilo da bi nešto više osetio, ali sam definitivno bio besan. Još
uvek sam.
Takođe još uvek krvarim, nisam se presvukao iz prljave garderobe, i sada se
vraćamo u prokleti striptiz klub.
Izvučem moj telefon i pišem Mayi, prisećajući se stvarne zabrinutosti i straha
u njenim očima kada mi je tražila da joj slažem. Nisam siguran da je iko ikada
bio zabrinut zbog mene.
JA: Bubnjevi su odsvirani, ali nije bilo publike da ih čuje. Drugi put.
MAYA: Trebalo je dugo! Bila sam na smrt uplašena. A niko nije bio tamo?
Lagani osmeh izvija moje usne pre nego ga mogu zaustaviti. Ova se devojka
definitivno podvlači pod moju kožu.
JA: Žao mi je što si brinula. Sada smo u klubu. Ostani sa Eve i Drakeom, ili se
zaključaj u moju sobu.
MAYA: Ne uzimaj ples u krilu. Ne bi te trebala podsećati da sam luda.
Cerekajući se, sklanjam moj telefon i krećem unutra. Momci su već za našim
stolom, a devojka je već izbačena iz Drexovog krila. Prilično sam siguran da će je
naterati da zaplače. Devojke znaju pravila sa njim, ali ih uvek krše. Nikada lično
nisam imao taj jebeni problem, tako da Maya nema razloga da poludi.
Moj korak usporava kada vidim Crnog Anđela da se približava stolu. Ja se
pridružujem, slušajući kako Nicholas – predsjednik – priča Drexu.
„Nikada nisam video klinca lojalnijeg svom ocu od tebe,“ Nicholas govori.
„Zato pretpostavljam da je Herrin učinio nešto jako loše da podeli klub na način
na koji je to učinio i završi na suprotnom kraju od tebe. Čuo sam glasine, i samo
jedna ima smisla, ako znaš o čemu govorim.“
„To je porodični problem,“ kaže Drex oprezno. Ako pokuša sam da raširi
glasine, ljudi će preispitivati njegovu autentičnost – koja će biti prenaglašena.
Ali mogu da kažem da je Nicholas već čuo tačne glasine sa kojima želimo da
zatrujemo ljude.
Nicholas se cereka. „Nerazumljivo. Samo sam želeo da znaš da imaš prijatelje
u nama ako ti zatrebaju saveznici. Ja ću prihvatiti lojalnost iznad kukavičkog
pacova bilo kada, a uvek sam znao da Herrin ima žutu minutu.“
Nakon razmene zadirkivanja, oni spajaju zglobove, pozdravljajući se jednom, i
Nicholas ustaje, ostavljajući nas iza sebe.
Noć se pretvori nakon toga u razgovor o poslu. Dash ispija čašice iz dekoltea
striptizete, a Drex završava cigaru dok sam ja izgubljen u mislima. Obavim
nekoliko poziva, tražeći više posla za našu ekipu.
Pojavljivanje je pokazivanje svima da se ne povlačimo i ne bojimo Herrina.
Do dva ujutro, muka mi je od ignorisanja zabave.
Liza, Sledgeova stara dama, koja za nas vodi klub, priča o poruci koju je poslao
Herrin koja je koštala Garrena njegovog života. To je kao normalna stvar, i ja
obično nisam imao problem sa tim, ali večeras, ja jednostavno nisam
zainteresovan za razgovor.
„Spreman sam da krenem,“ kaže Drex, ustajući i preskačući preko naslona
sedišta.
Jebeno konačno.
Liza gleda prema Sledgeu, i ja pokušavam da odbacim što ona govori, ali moja
krv vri malo preblizu površine.
„Nova devojka koju vi momci držite u klubu mora da ode.“ Ona to namerno
glasno govori da bih ja mogao da čujem. Liza redovno prekorači njene granice
kada mi dovedemo nove devojke. „Svi ovi problemi su počeli da se dešavaju
kada je ona uletela. Prvo nameštaljka, a sada i ovo. Ona je nevolja skoro kao i
Eve, i ja znam da Drex teži da to ne vidi.“
„Nameštaljka je bila pre nje,“ Sledge kaže, gledajući me pre nego vrati pogled
na nju i nasmeje joj se. „Ne brini za devojke koje spavaju sa tim momcima.
Bezopasne su.“
Frknem cerekajući se, i Sledge mi namigne preko Lizine glave kada se okrenem
da ga pogledam. Ona nema pojma koliko je Maya opasna, ali je za nju sigurnije
da ne zna. Drex sada želi da Eve nije bila tamo , jer on čak i ne želi da ona zna.
Vožnja do kuće je dosadna i bez dešavanja, i čim je moj motor parkiran, ja sam
na putu ka mojoj sobi. Čak se i ne trudim da se okrenem kada čujem Judea kako
me doziva, jer se penjem po dve stepenice odjednom.
Nisam siguran zašto sam zabrinut ako ona nije ovde, ali iz nekog razloga,
osećaj je tu, i neobjašnjivo me gura u stranu. Ja otključavam vrata, ulazim i
izdah olakšanja se oslobađa kada je ugledam da spava na mojoj strani kreveta.
Nakon zatvaranja i zaključavanja vrata, skinem se i kliznem u krevet na njenu
stranu pre nego je privučem i krenem ljubiti niz vrat.
U sekundi osetim kako se budi i ruke joj klize uz moja leđa, kao da traži moje
ožiljke uveravajući se da sam onaj pravi na njoj. To ostavlja neugodan osećaj u
mom stomaku, ali mi se razum vraća na pravo mesto kada njene usne potraže
moje i poljubi me kao da me je čekala celu noć.
Nakon bacanja prekrivača, pomerim se dok nisam između njenih nogu, i
osmehnem se o njene usne kada shvatim da je već potpuno gola.
Njene noge se pomeraju dok joj kolena nisu pritisnuta o moje bokove, i njeni
nokti se zakopavaju u moja leđa kao da me želi bliže. Moj kurac klizi između
njenih nogu, osećajući kako je vlažna i spremna za mene. Klizi pravo unutra bez
navođenja, i Mayin dah zašišti dok ja zadržavam bilo koji od mojih zvukova.
Uranjajući duboko u nju, osećam se kao u rukavici, stisnut i tako prokleto
dobro. To je prvi put u mom životu da sam imao devojku koja me čeka u
krevetu kada se vratim kući, i to je prvi put da se mogu setiti da ne želim da
odustanem od nečega.
 DVADESET PRVO POGLAVLJE

MAYA
Nakon boravka u Axleovoj maloj sobi u skladištu preko mesec dana, ja
definitivno postajem malo luckasta. Vožnja po skladištu se samo dešava kada
momci nisu u krugu već na vožnji.
To me odmara.
Meke usne pronalaze moj potiljak dok čitam poruku od poslednjeg
preuzimanja, i naslonim se na Axlea.
„Tvoj brat pokušava da shvati ko će mu sjebati operaciju,“ on mrmlja uz moj
vrat, klizeći rukom preko mog stomaka i povlačeći me nazad na njegove grudi.
„Čuo sam to juče kada je jedan od njegovih ljudi došao da pita Drexa je li čuo da
se neko novi pojavio u gradu.“
Ja se ukočim. „Jedan od Lathanovih ljudi je došao ovamo?“ Pitam napeta.
„Ne. Pronašli su ga van salona kada su čuli da je bio tamo sa Eve. Ne dovučeš
se u klub tek tako sem ako nisi pozvan ili glup.“
Nasmejem se na to, opuštajući se uz njega.
„Šta mu je Drex rekao?“
On povlači svoje usne sa druge strane mog vrata, ljubeći put niz moju krivulju,
prema mom ramenu dok mi sklanja majicu.
„Rekao mu je da nije čuo ni za koga novog u gradu, ali da je Halo u svakom
slučaju naš. A Lathan nema pravo da radi ovako blizu. Momak je lagao i rekao
da je on radio van Haloa, i pobegao, naduvan i uvrnut celo vreme.“
Definitivno zvuči kao Lathanovi ljudi.
Njegove usne me iznenada napuštaju, i ja umalo padam unazad kada
iznenada više nije uz mene da se naslonim.
On ustaje, za promenu potpuno obučen, i ja nakrivim glavu u stranu kada
dohvati par mojih patika i baci ih na krevet.
„Obuj ove. Izlazimo. Predugo si ovde kao u kavezu,“ kaže nasumično.
„Ako se Lathanovi ljudi šunjaju ovuda, onda –“
„Obuvaj se, Maya. Naći ćemo se dole za pet minuta.“
On se okrene i izađe, i ja zurim u vrata kada ih zatvori. Stvarno nisam navikla
da mi komanduju, i nemam pojma zašto jednostavno obuvam moje patike kao
da to nije ono što se upravo desilo.
Čak i momci koji nisu znali moj identitet nisu imali muda da mi zapovedaju.
Axle je potpuno druga vrsta čoveka.
 Spremajući moj telefon i kreditnu karticu u zadnji džep, kažem sebi da je to
samo radoznalost koja me vraća unazad da saznam šta smera umesto da
budem dominantna nad njim. Da. Ni trunke pokornosti u mom telu.
Govorim to sebi sve vreme dok silazim do Axlea, kopileta koje se cereka, koji
verovatno zna šta mislim, i čeka me pored šanka.
Drex pije flašicu vode preko puta njega, a Jude leži na šanku bacajući i
hvatajući loptu za bejzbol.
„Želeo si da dođem da se dosađujem sa vama divljacima,“ predem, lagano
klizeći uz njega i škiljeći pažljivo dok on nastavlja da se cereka.
Jude me pogleda pre nego prevrne njegovim očima i nastavi sa svojim
zadatkom bacanja i hvatanja lopte.
Ljudi, ovde se dešava neprijateljska atmosfera.
Axle nešto govori Drexu što ja propustim, i onda se okrene, hvatajući me za
ruku i vodeći prema vratima.
„Gde idemo?“ Pitam, i dalje sledeći kao pratilac.
„Da se provozamo,“ on jasno izjavi.
„Je li to pametno?“ Pitam ga, trčkarajući da stignem pored njega umesto što
ga pratim iza, još uvek držeći njegovu ruku.
„Jeste ako niko ne može videti naša lica. Izgledaćemo kao neki slučajni
prolaznici koji samo razgledaju sve dok koristimo jednu od slobodnih vožnji, jer
je moja suviše poznata.“
Krećem da se raspravljam dok ulazimo u ogromnu zver hangara za motore u
kojem je danas samo dva motora. Pusti moju ruku i kreće da uzima dve glatke,
čvrste kacige sa zida koje su opremljene sa zatamnjenim vizirima sa prednje
strane.
Onda u redu. To ću učiniti.
Pruži mi jednu, i ja je uzimam, navlačeći je malo snažnije. Sigurno skrivena od
pogleda, pratim ga do crnog Harleya sa hromiranim delovima.
Lepo. Drago mi je da vidim da je ovo samo rezerva.
On tiho seda, kaciga mu je već nameštena. Zamišljam njegove oči kako me
nestrpljivo posmatraju, ali su potpuno skrivene iza zatamnjenih stakala vizira.
Konačno, prihvatam njegovu ruku, koristeći je kao balans dok se penjem
pozadi, sedajući raširenih nogu oko njegovih kukova što je bliže moguće, s
obzirom da su sedišta na ovoj stvari ogromna.
Prokleta stvar je toliko odbojna kad zareži od života da bih mogla malo da
vrisnem. Nije da možeš da čuješ zvuk preko proklete glasne guzice ispod nas.
Čim su moje ruke obmotane oko njegovog struka – čvrsto – on izbija iz
hangara bez upozorenja, ne mučeći se da izleti kao što sam i očekivala. Moj
stisak se još više pojačava, i ja se uhvatim za njega dok virim preko njegovog
ramena u ulice koje se ukrštaju, dok nas vozi prema periferiji.
 Čim smo na otvorenom, sa manje automobila razvučenih na autoputu,
prestanem sa napetošću i jednostavno počnem uživati u vožnji. Glup, besmislen
i na neki način zbunjujući osmeh se širi preko mog lica bez ikakvog razloga.
Prokletstvo, ja ne bih trebala da volim motore.
Ali u ovom trenutku, volim sve u vezi toga. Slobodu. Otvorenost. Svež vazduh
koji osetim kada podignem prednji deo vizira. Osećaj vetra na mojoj koži.
Bube su jebeno odvratne jer imam osećaj kao da me grad pogodio.
Ali mogu da se borim sa povremenim sudarima sa insektima u ovom trenutku,
jer pozitivci nadmašuju negativce.
Ipak, guzica mi je prebrzo utrnula i noge su mi skučene od ovog položaja tako
dugo. Čini se kao da smo se vozili danima umesto satima.
Na sreću, Axle nas parkira ispred hotela. Usput, jako lepog.
Zdravo, poslugo u sobi. Nedostajala si mi.
On povlači kacigu da je skine i ja ga pratim u tome, smejući mu se iako mi je
glava pomalo grozna i znojava.
„Hotel? Pokušavaš da ti se posreći?“ Našalim se.
On prasne u mali smeh dok otvara jedan od prtljažnika i izvlači mali ranac za
koji nisam ni znala da je tamo. Sa znatiželjnim izvijanjem obrve, gledam ga kako
baca ranac preko ramena i spaja kacigu sa drugim.
„Mislio sam da bi ti prijalo malo vremena van skladišta, ali jednostavno nisi
nigde drugo sigurna. Odveo bih te u moju kuću, ali trenutno nije sigurnija sa
svim tim sranjima koja se dešavaju sa Herrinom.“ On pokaže prema hotelu bez
da ga pogleda. „Tako da je ovo tvoja jedina opcija.“
Osmeh se širi preko mojih usana dok mrdam obrvama.
„Znači naginješ za seks i pušenje.“
On prevrne očima, hodajući pored mene.
„Nikada nisam probao ni jedno od toga,“ kaže neformalno.
Nasmejem se, odmahujući glavom. „Tvoje šale su ozbiljno grozne. Treba da
prestaneš da ih izvodiš.“
Gleda preko ramena u mene dok ga pratim, i obrve mu polete. „Nisam se
šalio.“
Ja ustvari prestajem da koračam zato što je svu moju skoncentrisanost uzeo
da bi se fokusirala na glupost koju je upravo rekao. I bio je ozbiljan u vezi toga.
On zastaje na vratima, ugledavši da sam prestala sa hodanjem.
„Dolaziš?“ On pita, još uvek se ponašajući kao da ono što je rekao nije velika
stvar.
„Sigurno nikada nisi imao nijedno?“ Ja ispljunem.
Smorenog izraza na njegovom licu, on se vraća ka meni, odmahujući
momcima koji su nam otvorili vrata.
 „Nisam siguran zašto te to toliko iznenađuje,“ on kaže. „Usputna devojka na
zabavi je oduzela moju nevinost samo da bi ukrala novac iz kluba. Status quo su
od tada bile klupske kurve i neposredni HIV test u slučaju da pukne kondom.
Devojke su možda dobile svoje, ali to nije značilo da sam im ja ikada bio prvi
izbor. U slučaju da nisi primetila, ono što mi nedostaje u izgledu, ne mogu
nadoknaditi šarmom. Poslednja stvar koju žele je zabosti njihovo lice toliko
blizu mojim najgorim ožiljcima – na mojim nogama - i sisati kurac. I ja to ne
tražim. Seks služi da postigneš vrhunac, i to je sve što je ikada bio.“
On proučava moju reakciju, stežući usne.
„Prestaću ti pričati sranja ako počneš pokazivati sažaljenje. Sviđa mi se
činjenica da me ne sažaljevaš, zato nemoj –“
„To je iznenađenje,“ ja prekidam. „Ne sažaljenje. Ja nisam samo za doživeti
vrhunac, jesam li?“
Moje oči se suze u iščekivanju dok spuštam ruke na bokove.
On se zacereka. „Nije bilo vrhunca još od prve noći. Oboje to znamo.“
On se okrene i ode i ja se smejem u njegova leđa dok skačem iza njega,
prateći ga kroz vrata.
„Ja sam u stvari nekako sretna zbog činjenice da ću biti prva devojka koja će
popušiti tvoj kurac,“ kažem iskreno, voleći način na koji se čini da ga uvek
zbunim sa stvarima koje kažem. Ipak... Zaboravim da smo u fensi hotelskom
lobiju kada to ispljunem. Glasno.
Elegantno obučena žena zastenje, zureći u mene u čudu, pre nego ispusti
njenu fensi tašnu na pod. Nekoliko drugih tipova takođe zure u mene kao da ne
mogu verovati da sam to upravo izgovorila.
Axle jednostavno gleda u mene bez ikakve reakcije na njegovom seksi licu.
„Prilično sam siguran da ne mora ceo hotel da bude obavešten o tome,“ on
kaže lagano, očigledno više ne uznemiren.
On odlazi da nas prijavi, dok ja ignorišem ženu koja i dalje blene u mene
rumenih obraza na njenom licu.
Gospode. Pričaj o sisanju kurca i ljudi se jednostavno ponašaju kao da si
upravo najavila teroristički napad.
Prišunjam se do Axlea kada dobije ključ karticu od naše sobe, i ja ga pratim
dok me vodi do lifta. Više na njeno zaprepaštenje, rumena žena nam se
pridružuje u liftu, praktično viseći na drugoj strani kao da bi sisanje kurca
možda moglo biti zarazno.
Nasmejem se Axleu, koji samo prevrne očima na mene. Ruka koja ne drži
njegovu kacigu pada preko i steže moju guzu dok me povlači ispred sebe.
Malo sam iznenađena kada se sagne i počne da me ljubi, oboje ignorišemo
ogorčeni uzdah našeg saputnika u liftu. Naše usne se ne razdvajaju dok vrata
lifta ne zazvone kao znak dolaska i Axle se povuče, gledajući u ženu.
 „Uživajte u ostatku vožnje,“ on razvuče, i jadna žena se promeni u još tri
nijanse crvene dok se povlači u zadnji deo lifta kada se konačno zagleda u
njegovu facu i ožiljke na njemu.
Bez reakcije, Axle se okreće i izlazi, hvatajući me za ruku tokom puta i ja joj se
nasmejem i namignem.
On nas vodi prema sobi, oslobađajući moju ruku dok podiže karticu i otvara
vrata, i oboje spuštamo naše kacige odmah pored vrata čim uđemo unutra.
On spusti ranac za koji samo mogu da pretpostavim da sadrži dodatne
presvlake garderobe, i ja odlazim pravo do menija za sobnu poslugu.
„Kapiram da si gladna,“ on kaže, zvuči kao da se zabavlja.
„Sobna. Posluga. Ti nemaš pojma koliko sam opsednuta sa tim da mi neko
donese hranu, i ja u stvari sakupljam te male flašice sa začinima. Tako su jebeno
slatke,“ kažem mu bez da podignem pogled.
Pa, konačno podignem pogled kada ništa ne odgovori.
On me samo posmatra, podignutih obrva od zbunjenosti.
„Šta?“ Pitam.
On odmahuje njegovom glavom, mali osmeh mu igra na usnama.
„Taman kada pomislim da me ne možeš više iznenaditi, dokažeš da grešim.“
„Moje male flašice sa začinima te zapanjuju više nego to što sam uzbuđena da
ližem tvoju oralnu višnjicu?“
Sa potpuno ozbiljnim izrazom lica, on brzo odgovara: „Ja mislim da ti samo
pokušavaš da mi sedneš na lice.“
Moj osmeh raste, i kada njegov osmeh počne da se širi kao da je zarazan, on
se okreće i počne otkopčavati ranac.
„I dalje nije trenutak, ali ta šala je zamalo bila smešna,“ ja kažem, smejući se
samoj sebi dok nastavljam čitati meni.
Znam sve stvari koje Axle voli da jede – stejk je jedna od njih – zato ja pozivam
da poručim, koristeći jednu od moji jednokratnih kreditnih kartica da platim.
Kada završim, Axle se penje na krevet, bacajući se na njegova leđa dok jednu
ruku uvija oko mog struka poznatom opuštenošću.
„Momci danas rade na tvojim autima. Moj deo je skoro završen, ali ću ja i
dalje pomoći sa njihovima kad se sutra vratimo,“ on kaže kada se ja okrenem da
ga pogledam, spuštajući se i nameštajući svoju glavu na njegovu ruku.
„Misliš li da sam poručila dovoljno hrane?“ Pitam, ne želeći da raspravljam o
bilo čemu van našeg mehurčića u ovom trenutku.
Ni jedan moto klub i ni jedan Blackbird ne mogu opstati zajedno u ovom
malom mehuriću. Samo danas.
On podigne obrvu kada pogleda dole u mene. „Mislim da si poručila dovoljno
hrane za deset ljudi.“
 Smejem se ispod daha. „Što više hrane poručiš dobiješ više malih flašica sa
začinima.“
Njegov smeh ga hvata nespremnog, i on okrene facu u stranu dok mu se grudi
tresu od napora koji je potreban da prestane da se smeje.
On opet vraća pažnju na mene, oči mu svetlucaju od zabave. Lepo je videti ga
van kluba i da nije krut. Ovde je opušten, ne mora da nabaci nikakv štit ili
neprestano drži njegovu reputaciju.
Ljubim liniju duž njegove vilice dok on lagano prolazi prstima kroz moju kosu.
„Hvala ti za ovo,“ konačno kažem kada sam blizu njegovog uha.
On samo proizvede neki zvuk jer je očigledno da se ne zna ponašati kao da
ceni zahvalnost. Smejući se, slatko ljubim njegov obraz, i njegova ruka se zateže
na mom bedru.
Axle nije navikao na slatke gestove, odatle razlog što ih činim što je češće
moguće. Ni ja nisam navikla na to, a ovo je verovatno jedan od najslađih.
Pomalo je dosadno provesti celo vreme u sobi ili sa gomilom bajkera, bez
trenutka nasamo jedno sa drugim. A meni treba i slobodan dan od moje
stvarnosti.
On uspešno suspenduje stvarnost.
Popnem se preko njega i kreveta da odem i odmaknem zavese. Njegova soba
u klubu nema prozora, tako da upijam sunčevu svetlost dok mogu.
Nakon nekoliko minuta dok stojim tamo, osmehujući se na pogled na grad,
Axle se pomera iza mene, obmotavajući svoje ruke oko mog struka.
„Mogli bi sada da zaplešemo i uživamo u ovoj romantici,“ ponudim cerekajući
se.
On zareži iza mene. „Nateraćeš me da se osetim glupo zbog ovoga ako
nastaviš.“
Ja se, naravno, samo nasmejem.
Bar dok on ne počne da se uvija oko mene, njegov stisak me tera da se
pomerim na vreme na kakvu god muziku da on možda čuje ili ne u njegovoj
glavi. Onda moje srce napravi mali udarac u mojim grudima.
Nakon nekoliko minuta njihanja bez muzike, okrenem se u njegovim rukama, i
njegove usne padaju na moje u mekani, razarajuće slatki poljubac koji se toliko
kosi sa njegovom uobičajeno grubom prirodom.
Malo sam visoko na njemu do trenutka kada se povlači, njegove oči lete
između mojih dok samo zuri u mene. Sviđa mi se kada imam osećaj kao da
pokušava da uđe u moju glavu.
„Razmišljala sam o tome koliko je to prokleto slatko od nekoga tako
tvrdoglavog,“ kažem mu, osmehujući se pomalo sramežljivo kada on nakrivi
glavu. „Pitaš se o čemu razmišljam,“ objasnim.
 On očeše palcem preko mojih usana pre nego me opet poljubi, gurajući me o
prozor dok njegova usta potvrđuju moja sa istom neočekivanom mekoćom.
Volim ga čvrstog i grubog, ali ga isto tako volim nežnog i popustljivog. To je
lepa promena ritma, jer se čini kao da znači nešto više kada dobijam ovu stranu
njega.
Niko drugi ne dobija ovu stranu njega.
Sada sam svedok toga već više od mesec dana.
Dobijam muškarca kojeg niko drugi ne vidi. Muškarca koji me svu noć drži i
štiti od noćnih mora. Muškarca koji me nežno ljubi kada ništa drugo ne radi
nežno.
Muškarca koji me posmatra jer konstantno pokušava da me shvati.
Muškarca koji ne gleda nikoga drugog.
Kada uhvatim njegovu košulju i krenem da je prevlačim preko njegovog tela,
on prekine poljubac i sagne se, dajući mi šansu da je skinem i bacim u stranu.
On brzo uzvraća istom merom, odbacujući moju majicu pre nego vrati njegove
usne na moje, i kreće da me vraća nazad na krevet.
Taman kada legnemo dole i on se popne na mene, odgurnem ga u grudi. On
se prevrne, obrve su mu stisnute od zbunjenosti, dok ja ne krenem da mu
otkopčavam farmerice, sve vreme zureći u njegove svetle oči.
On podigne svoje kukove, i ja spustim pantalone niz noge, zajedno sa
njegovim boksericama. Kada je potpuno gol i ja jedva očešem njegov tvrdi
kurac sa mojom rukom, nasmejem mu se dok se nameštam između njegovih
nogu.
On zuri niz njegovu dužinu tela u mene, lice mu nema nikakva izraz ali mu je
disanje malo ubrzano.
Opreznim pokretima, ja se nagnem preko, češući usnama preko oštećenije
noge.
On se ukoči kada krenem da ga ljubim duž ožiljka, i vilica mu pulsira dok zuri u
mene.
Polako pomeram usne, ne želeći da mu bude neudobno, i krećem da ga ljubim
po karlici, opet se smejući kada njegov kurac poskoči i tupo udari u moj vrat.
„Znam da ne voliš da pokazuješ emocije, ali ćeš se smejati jače i šašavije kada
završim sa tobom. Samo pusti da se desi, Axle,“ kažem dok mi se osmeh vraća.
On neuveren izvije obrvu na mene. „Imao sam mnogo orgazama, Maya.
Mislim da mogu kontrolisati sebe.“
Smešan tip. I naivčina.
„Ali nikad nisi doživeo pušenje,“ ja istaknem, malo talasajući obrvama.
On se bori sa osmehom, odlučan da ostane ozbiljan.
„Ne može biti tako velika razlika.“
 Ja se nasmejem samoj sebi. „Verovatno nije, ali postoji nešto neverovatno u
dobijanju novog iskustva i orgazma sve u isto vreme što čini nemogućim ne
nasmejati se šašavo.“
„Siguran sam da mogu –“ Njegove reči su odsečene kada zasikće sa usana
kada ja odlučim da ga uvučem što je moguće više, iznenađujući ga.
Smejući se jako punim ustima – primamljiva slika, ha? – započnem svoj put
gore i dole, osećajući kako mi osmeh bledi sa svakom psovkom koju oslika dok
izdiše.
Njegove ruke lete u moju kosu kada ga nekoliko puta izazovem, palacajući
jezikom po njegovom glaviću. Ali kada uvučem obraze i stvarno započnem sa
poslom, njegov stisak u mojoj kosi se pojača do bolnog.
Celo njegovo telo je napeto, kao da se bori da se ne nabije – fala kurcu. Jače
ga obrađujem, koristeći moju ruku na ostatku koji neće stati u moja usta.
Ovde nema veština dubokog grla.
Njegovi trbušnjaci se trzaju od pomeranja moje glave, i znam da se dešava dve
sekunde prekasno.
Takođe nisam ni gutačica.
Na žalost, nekako sam prisiljena za to kada moja devica u pušenju malo
previše snažno ispuca u moja usta.
Samo zato što vidim njegove oči koje se ukrštaju dok su otvorene, i osetim
njegovo telo koje se opušta i pretvara u žele ispod mene, ja odlučim da
progutam bez komešanja.
Mrzim da sada ukradem njegovu grmljavinu.
Celo njegovo telo drhti dok ja pomeram moja usta sa njega, smejući se dok se
njegov osmeh počinje formirati i širiti se preko njegovog lica.
Njegove oči se sužavaju na meni čak i kada taj osmeh postaje širi, i on ga brzo
prekriva njegovom rukom.
„Ne! Ne možeš da ga kriješ od mene,“ kažem sa osmehom, cimajući njegovu
ruku.
On se smeje, ali se opire, ne dajući mi da vidim osmeh na njegovim usnama
koji vidim u njegovim očima. Kada počnem da pravim oslonac da sklonim ruku,
on se okrene, zabijajući glavu u jastuk, smejući se malo jače kada ga opsujem i
grebem po njegovim leđima pokušavajući ga opet okrenuti.
„Prokletstvo, Axle, želim da vidim taj osmeh. Zaradila sam ga!“ Kažem i dalje
se smejući kao idiot.
On odmahne glavom, lica i dalje ukopanog u jastuk, od čega se još više
smejem dok više nemam snage od silnog smeha.
Vrisak izleti iz mene kada se iznenada okrene i ja završim na leđima dok on
pada preko mene. Još uvek se bolno smejem dok gleda dole u mene,
zabavljenost svetluca u njegovim očima dok se osmeh sa još više poštovanja
igra na njegovim usnama.
Seronja mi neće dozvoliti da uživam u šašavom osmehu.
Kada njegov izraz lica pređe u ozbiljan i moj smeh se sruši, on kaže: „Sada ću ti
stvarno dozvoliti da mi sedneš na lice.“
Sa tim, ja opet puknem od smeha i njegov osmeh naraste.
„Mnogo bolji trenutak,“ ja mrmljam i dalje se smejući kada on počne da me
ljubi. Ja ne prekidam poljubac dok neko ne zakuca na vrata, uz pratnju
obećavajućih mali flašica sa začinima.
Ja se zatim povlačim sa njega, navlačeći moju košulju na sebe dok odlazim, i
ostavljam Axlea da se umota u plahtu ili da zabljesne konobara kada ja širom
otvorim vrata.
Ja se i dalje smejem kao idiot sve vreme dok tipu dajem bakšiš.
Ne mogu se setiti da sam ikada sa nekim bila ovako upetljana. I stvarno mi se
sviđa.
 DVADESET DRUGO POGLAVLJE

AXLE
„Još jedan,“ Maya kaže, lebdeći iznad mene i pretvarajući se kao da me ne
može opaziti ako se izborim sa ovom postavkom.
Nije mogla podići čak ni cev od pet kilograma.
Očigledno je da se ne oslanjam na to da bi me ona mogla spasiti od mrvljenja
ispod sto kila koje držim.
Nije da joj kažem to, s obzirom da je dovoljno sumanuta da misli da će je njen
adrenalin udariti i ona će se pretvoriti u Super Ženu ako bude trebalo.
Nikada nisam mislio da ću se upetljati u toliko uvrnuto sranje.
Ali se meni sviđaju njena uvrnuta sranja.
Bila bi lakša za istrpiti da nije toliko jebeno bizarna. To je čini onom ko je.
„Još jedan,“ ona kaže po dvadeset osmi put dok ja nastavljam.
Prevrćući očima, ja podignem cev, i vratim je na nosač dok se Maya mršti na
mene.
„Rekla sam još jedan,“ ona čvrsto izjavi.
Mi provodimo dodatnu noć u hotelu i odlučio sam da bi bilo lepo da je
povedem u hotelsku teretanu sa sobom, misleći da će ona moći trčati na traci ili
tako nešto.
Umesto toga, dosadom me je raspizdila i ponašala se kao da je moj
nemilosrdni trener.
Trebao sam videti da to dolazi.
„Kažeš još jedan svaki put,“ odgovorim, osećajući se zadihan. „Nekako je
nemoguće uraditi još jedan.“
„Ali to je svrha vežbanja. Zove se mučenje s razlogom.“
Ja frknem, nesposoban da pomognem sebi. „Mučenje je previše dramatično,
zar ne misliš?“
„Ne. Misliš da si skoro gotov, onda shvatiš da imaš još jedan. I još jedan. I još
jedan. Onda sledeći dan hodaš kao da si imao iskrivljeni seks petnaest sati, a
orgazam nisi postigao. Loše stvari donose bol. Zbog toga, očigledno su vežbanje
i mučenje prvi rođaci, posle svega.“
Kada se prebacim na tegove, ona me prati, praveći šou proveravajući me, s
obzirom da sam odbacio majicu ranije. Mi smo jedino dvoje unutra, tako da
nema neko ko bi mogao da vidi moje telo sem nje. I njoj ne smeta da ga gleda.
„Šta ako imamo seks na traci za trčanje? Na primer, ja bih mogla sesti na
gornji deo, a ti bi mogao da trčiš i nabijaš –“
 „Da li ti ikada čuješ sranje koje izlazi iz tvojih usta, ili samo pričaš dok se ne
smoriš pričajući?“ Pitam je, pokušavajući da se ne nasmejem.
Nikada nisam trebao da se toliko jako borim da se ne nasmejem kao što to
radim dok sam oko nje.
Ona mi se nasmeje. „Ili bi to mogli uraditi na karikama? Ja bih mogla da visim
sa obmotanim nogama oko tvog struka i ti bi mogao –“
Presečem je kada je poljubim, morao sam je naterati da prestane da priča pre
nego učinim nešto što će nas oboje baciti u zatvor. Njena prokleta usta me
neprestano mame.
Ona uzdahne kad se povučem, cerekajući se, kako se čini kao da je poljubac
uvek potčini.
Njene oči zasvetle kao da se lampica sa idejom upravo upalila iza njih.
Za slučaj da niste primetili, ona ne može biti dugo potčinjena.
„Selfi iz teretane!“ Ona kaže, zbunjujući me.
Ona se okrene pre nego mogu da upitam o čemu dođavola priča, i ona se
naslanja dok podiže njen telefon, praveći sliku nas dvoje.
„Šta dođavola?“ Pitam je razdraženo izdišući.
Ona se samo smeje.
„Kada bih mogla postaviti sliku na društvene mreže, definitivno bi to odmah
uradila. Mogli bi izgledati kao oni bolesni parovi iz teretane, a ti bi mogao, na
primer da radiš čučnjeve dok sam ti na leđima ili tako nešto.“
Nemam pojma o čemu ona priča, pa ja nastavljam da radim, puštajući je da
mrmlja sve vreme. Trenutno imamo punu torbu malih flašica za začine da ona
ponese sa sobom.
Ovo je devojka koju ne mogu izbaciti iz glave.
Nisam siguran kada ili kako se to dogodilo.
Kada završimo i napustimo hotelsku teretanu, ona skače na moja leđa i pravi
još jedan selfi podižući telefon ispred nas. Ona se smeje uz moj vrat i ja je
nosim, više je i ne preispitujem.
Nekoliko obrva poleti kada uđem u lift sa obožavateljem selfija na mojim
leđima.
Ona se cereka uz mene kada se ja namerno ponašam kao da ću je ispustiti.
Čini se da ona ne primećuje kada odmah posle toga učvrstim stisak, terajući je
da zadrži ruke oko mene onako kako je i radila. Ona je kao jebena droga.
A ja mora da sam jebeni narkoman.
Jer je ne mogu izbaciti iz mog sistema i ja konstantno uzimam moj sledeći fiks.
Samo sa Mayom, samo udisanje nje je kao prokleto dobar fiks.
 DVADESET TREĆE POGLAVLJE

MAYA
„Napredak je spor. Trenutno smo ništa više nego iritacija na njihovoj strani, ali
jeste napredak,“ kažem ostalim Porodicama sa kojima sam na konferencijskoj
vezi.
„Znali smo da to neće ići brzo,“ Ingrid mi govori.
Uvek mi je lakše kada nisu toliko uznemireni što je ovaj plan brz kao kornjača.
„Imaš točkove u pokretu, tako da smo uvereni da bi se ti trebala vratiti kući i
odavde nadgledati ostatak,“ Ingrid nastavlja.
Već sam se lako mogla vratiti kući, ali to ne naglašavam.
Daleko smo dogurali od klinaca koji su se zezali o depilaciji stidnih delova pre
nego smo videli kako naši roditelji umiru.
„I sledeći put kada ubiju ceo naš spasilački tim, treba da se vratim. Nije lako
naći momke sa veštinama potrebnim da se ovo izvuče, pogotovo sada kada
Phillip sprema napad. Moramo poboljšati naše povratne udarce tako da
odbrana ne bude previše intezivna.“
Ima stotine i više imena kroz koje i dalje prolazim za sledeću ekipu. Nema
sumnje da će drugi biti izbačeni. A mi tražimo ljude sa veštinama, i ljude koji ne
bi imali razloga da nam ikada okrenu leđa. Kao na primer, njihova sestra je bila
oteta i prodana Phillipu, ili je on ubio nekoga do koga im je stalo... Takve stvari.
Ili jednostavno mrze Kartele i dobri su za njihovo ubijanje kroz zastupnika poput
Phillipa.
„Želiš tamo da ostaneš?“ Pita Ezekiel kao da je zbunjen. „Zašto?“
„Jer nije tako loše, i lakše je nadgledati stvari sa zemlje. I složili smo se da ja
treba da budem jedna od nas da ga nadgledam da bi sprečili rizik od curenja
informacija, tako da nema nikog drugog koga bih bezbrižno ostavila na mom
mestu.“
Čujem uzdah i znam da je to Ingrid. Ona me želi kući da joj pomognem da se
izbori sa trenutnom ludačkom situacijom. Zato što ona nema Smittya kao ja
koji može da upravlja Porodicom i nikada ne propusti ni sekundu u mom
odsustvu.
„Rizikuješ da budeš viđena ili uhvaćena svakim danom što si tamo duže nego
je planirano.“
„Imam plan za to. Upravo mi je devojka iz salona otišla iz sobe, i potpuno sam
nova devojka. Ali isto tako, imam dosta jako obezbeđenje. Niko me ovde neće
tražiti, i ostajem ovde pritajena – ne idem u javnost osim ako nije neophodno.“
 „Da, tvoj Moto – klub koji tehnički nije Moto – klub. Moto klubovi obično
imaju prsluke i povelje. Ti momci su pobunjenici koji su se odvojili od grupe i
misle da jednostavno mogu početi ispočetka ako nalepe ime na komad kože,“
kaže uzbuđeno Ingrid. „Ja mislim da oni nisu dugoročno rešenje da ti budeš
sigurna. Ovo je bio privremeni raspored da se započne, a nestabilan klub ne
uliva poverenje u njihove sposobnosti da budeš sigurna. Osim toga, zvuči kao
da oni imaju vlastiti rat koji se kuha, što je nepotreban rizik za tebe.“
Proverim vrata, uveravajući se da su i dalje zatvorena, pre nego polako
ustanem.
„Ovo je moj plan. Dali ste mi poverenje da ovo uspe. Ako nisam ovde, onda
rizikujemo da sve ode dođavola. Ovaj klub ima uši na zemlji, i mogu saznati
stvari ovde koje mi ne možemo tamo. Znate kako ovo funkcioniše. Moram da
ostanem u blizini akcije da se uverim da nije sve za ništa. Moj život je potrošan,
i svi smo se složili sa tim.“
Ezekiel opsuje. „Tvoj život je možda profesionalno potrošan, ali ne lično. Zar
nemaš osećaj kao da smo svi već pretrpeli dovoljno gubitaka? Ostanak tamo te
svakodnevno stavlja u rizik –“
„Lathan me traži u New Yorku. On me ne traži ovde,“ podsetim ih.
To je dovoljno da im zapušim usta. Pa, na kratko. Ezekeil uvek ima spreman
rezervni argument.
„Ako te vide, znaće da smo mi, a ne neko ko juri Kartele. To bi moglo
upropastiti ceo plan.“
„Ali tu grešiš, Ezekeil. Ako me Lathan vidi, on će me uhvatiti i opet pokušati
njegovo sranje. Njegov problem sa mnom je lični, i verovatno bi pomislio da je
moje prisustvo u Halou povezano sa njim. Phillip ne misli da smo mi sposobni za
ovakvu složenost, pa će pomisliti isto. Ja sam jedina sigurna opcija da budem
ovde.“
Vrata se otvaraju i ja gledam Axlea kako ulazi. Njegove oči se rašire kada
ugleda moju novu frizuru, i ja uvrćem plavi uvojak dok mu namigujem. On kreće
ka meni, ali zastane kada čuje spikerfon telefona i Ezekeila kako priča.
„Znaš da mrzim ovo.“ Ezekeil uzdahne. „Želim da se vratiš ovamo. Zajedno
smo jači.“
Axle, kunem se, iznenada izgleda pomalo ljubomoran, s obzirom da to čuje
van konteksta priče.
Sviđa mi se taj izgled. Daje mi do znanja da ja nisam jedina luda ovde.
Prošlo je dve nedelje otkako smo se vratili iz hotela.
U te dve nedelje, jedva da smo proveli sekundu razdvojeni. I ja dobijam ličnog
Axlea svaki dan kada se zatvore vrata između nas i ostatka sveta.
 „Ja sam oprezna, ali budite sigurni da sam bezbedna ovde gde sam,“ kažem,
gledajući kako Axle zuri u telefon. „Mi jesmo jači zajedno, ali nisam nestala. Ja
sam samo u drugoj državi.“
„Zvaćemo za dva dana da vidimo kako je prošlo sledeće vraćanje.
Pretpostavljam da ti evidentiraš napredak, i brojiš koliko smo devojaka
oslobodili?“ Pita Ingrid.
Axleov besni izraz lica se menja, i on me isprazno pogleda. On se okreće da bi
izašao kao da je upravo shvatio o čemu se radi, ali se ja pomerim ispred vrata,
blokirajući njegov beg.
Ja sam skoro završila, a njega nema većinu dana, što je nešto sa čim se nisam
morala baviti dve nedelje. Danas je dan kada dobijam moje automobile.
Konačno. On prolazi prstima kroz moju sveže obojenu plavu kosu, gledajući u
nju kao da ne zna šta da misli o njoj.
„Da. I troškovi će se smanjiti, zajedno sa nekim rizicima. Ubacujem nova vozila
za dva dana. To će ubrzati celokupan proces vraćanja devojaka kućama,“ ja
nastavim.
„Nadamo se,“ dodaje Ezekeil. „Nemoj se previše uzbuđivati dok se ne dokaže
da vredi.“
Axle šizne na telefon i ja se zamalo nasmejem.
„Dva dana,“ Ingrid opet kaže.
„Do tada,“ ja kažem, prolazeći pored Axlea do telefona, prekidajući poziv.
Kada se okrenem, Axle drži prekrštene ruke preko grudi. „Spremna da vidiš na
šta si potrošila malo bogatstvo?“
Ja klimam glavom, pokušavajući da iskuliram, ali očajna da vidim na čemu su
radili celo ovo vreme. Neshvatljivo, meni nije dozvoljeno u njihov tajni radni
prostor, tako da ja čak nisam ni provirila u napredovanje kako se to desilo.
„Ali prvo mi kaži šta misliš,“ kažem, vrteći i gužvajući moju kosu kao da sam u
reklami za šampon.
„Mislim da je stvarno plava i ne znam zašto si to uradila.“
Iskrivim obrvu na njega. „Zato što sam manje očigledna sa plavom kosom, s
obzirom da sam imala tamnu kosu ceo svoj život. Lathanu će biti teže da me
primeti ako izađem iz bilo kog razloga. Stvarno je lepo reći devojci da ’je lepo’
kada ti zatraži tvoje mišljenje.“
Njegove usne se trzaju. „Plavo ti dobro stoji,“ on konačno prizna, i ja klizim do
njega.
On me povuče na sebe i onda otvori vrata. Teško je razmišljati kada je
pritisnut o mene, ali me on pusti i krenemo napolje.
„Oni žele da se vratiš u New York,“ on tiho pita, verovatno sada dešifrujući taj
razgovor.
„Naravno. Ali se ja još ne vraćam nazad.“
 On polako klima glavom. „Ali ćeš se vratiti.“
Nisam sigurna da li me pita ili mi govori, da budem iskrena.
„Moje fizičko prisustvo u New Yorku bi privremeno bilo dobro, ali nije
obavezna ili čak neophodna stvar. Ezekeil i Ingrid su samo zabrinuti i umorni. Za
nas je ovo bilo par teških godina.“
Siđemo do dna stepeništa i ja se namrštim kada on ne pomeri svoj pogled na
mene ili me dodirne.
„Ezekeil i ti ste bliski?“ On pita.
Totalno ljubomoran, i to me natera da se smejem kao budala. „Ne na taj
način. Kao što sam rekla, mi smo svi odrasli zajedno, sa izuzetkom Sarah, tako
da je tu porodična povezanost. Naši roditelji su želeli tu povezanost ranije, da bi
jednog dana kada budemo morali preuzeti, potražili jedni druge. Kao što sam
pre pomenula, mi nismo čudovišta. Mi smo samo izvitoperena verzija
normalnih ljudi.“
On me i dalje ne gleda, i spušta ruke u džepove, što mi govori da nema
namere dodirivati me.
„Ako ostaneš ovde, bićeš sačuvana od pogleda, ceo dan, svaki dan.“
Ja na to ništa ne kažem, jer osećam kao da znam gde ide sa ovim.
On nastavlja, i dalje odvraćajući pogled od mog. „Ako odeš kući, možeš izaći i
baviti se svojim životom.“
„Ne, bila bih mrtva. Lathan pretresa New York zbog mene. Ili ima ljude koji
pretresaju New York zbog mene.“
„Šta ako im kaže tvoj identitet?“ On me pita, njegove oči me konačno
pogledaju.
Postoji nešto u njima – zabrinutost, možda.
„Ne može. Već sam ti rekla da on od toga ima jednako gubitka koliko i ja.
Porodice imaju veliki broj neprijatelja. Ako me ocinkari kao Blackbird, onda to
radi i sa vlastitom pripadnošću, ako mu iko uopšte poveruje. Isto važi za
Jenkinsa. On radije ne bi tu paklenu oluju na sebi. To bi sama po sebi bila
smrtna kazna moćnih neprijatelja koje su Porodice sakupljale godinama.“
Usne mu se zategnu dok gleda napred.
„Šta se dešava u tvojoj glavi?“ Pitam ga dok se krećemo prema garaži koju
drže zaključanom.
„Pokušavam da shvatim šta je najbolje za tebe, ali se isto tako pitam jesam li
samo sebičan što želim da te zadržim ovde,“ on priznaje.
Moj osmeh nekontrolisano raste i ja zastajem. On shvata da ga ne sledim i
okrene se ka meni, podignutih obrva kao da je zbunjen.
Često mu se dešava u mojoj blizini.
„Šta?“
 „Zvuči kao da ti se u stvari sviđam, Axle. Mora da je zbog pušenja koje ti
pružam.“
On prevrće očima. „Da mi se nisi sviđala, ne bi bila u mom krevetu.“
Pomeram se do njega, pitajući se koliko slobode imam sa njegovim telom.
Obično sam oprezna da mu uvek dozvolim da inicira fizički kontakt. Iako on
nikada ne deluje uznemiren od mog dodira otkako smo počeli da imamo seks,
Sarahino upozorenje mi je uvek na pameti, i ja se trudim da poštujem njegove
potrebe.
Kada se moje ruke otvore na njegovim grudima i kliznu prema njegovom
potiljku, on me samo gleda, ne napinjući se ili ponašajući kao da je moj dodir
nepoželjan.
„Sviđam ti se više nego samo za seks,“ ja dodam, smejući se na njega iako on
učtivo zuri u mene.
Ono što ja očekujem od njega je da ništa ne kaže da bi porekao ili potvrdio, ali
umesto toga, on kaže: „Kao što sam rekao, da nije tako, ne bi bila u mom
krevetu. Meni ne treba krevet za seks.“
Nakrivim glavu, pucajući visoko: „To je opasno blizu da zvuči kao izjava ljubavi
od tebe.“
Ovaj put, on se okrene i odlazi bez da išta kaže, dok taj iznervirani izgled
preuzima njegov izraz lica. Smejem se samoj sebi dok on ukucava šifru za vrata.
„Nisam siguran zašto izgledaš iznenađena što mi se sviđaš više nego samo za
seks,“ tiho kaže.
„Uglavnom zato što si još uvek misterija, što me tera da imam osećaj da mi ne
veruješ sa svojim tajnama. Uglavnom ja tebi pričam o sebi, a ti meni ništa ne
govoriš zauzvrat.“
Njegova ruka zastaje na kvaki i pogleda preko ramena u mene. „Ja nikome ne
govorim svoje tajne.“
„Rekao si Drexu,“ podsetim ga, s obzirom da mi je to rekao na početku.
„Drex i ja smo se upoznali u popravnom domu, i on je bio u istoj grupnoj
terapiji kao i ja. I u tom mestu mi je čuvao leđa, pa sam i ja njegova da nas ne
ubiju. On je načuo šta je rečeno u grupi kada su mi u osnovi rekli ili da počnem
da pričam ili ne izlazim do osamnaeste.“ Slegne ramenima. „Ćutao je o tome, i
ja sam došao ovde da živim.“
On pokaže na skladište.
„Sada se čini kao da opet ovde živim, s obzirom da odlazak kući neko vreme
nije bio siguran,“ dodaje.
„Zašto si bio u popravnom domu?“ Pitam znatiželjno.
„Moj hraniteljski dom je imao kretena pet godina starijeg od mene, koji me je
zakucao o zid. To je bio jedan od onih momenata kada nisam želeo da me
dodiruju,“ kaže mi hladnim osmehom. „Do trenutka kada su ga mogli odvući od
mene, on je bio bez svesti.“
„Zašto –“
„Dozvoljenih dvadeset pitanja, Maya. Ovde smo da vidiš za šta si platila, sećaš
se?“ On pita, prekidajući me.
„Zašto imam osećaj da si mi nešto rekao, a i nisi u isto vreme?“ Ja nabacim,
sklapajući ruke preko mojih grudi i nasmejem mu se.
Iznerviran – sa mnom – on odgurne vrata i ja ga pratim u garažu. Kada
ugledam sva moja vozila za zabavu, pomerim se do prvog, i Axle otvori vrata,
puštajući me unutra.
Brzo mi pokazuje mnogo skrivenih odeljaka, i ni jedan od njih nema zakucanu
rupu i ima skrivene ručice da se otvore i zatvore. On otkriva rendgenski bloker –
nije da će mi to trebati, ali mi se sviđa njegova prepravka – i telesna vrelina
skrivena za mene.
Slušam ga kako je... Stvarno jebeni genije dok objašnjava sve ovo. Nemojte
me shvatiti pogrešno, znala sam da je pametan, ali ovo je najfinija briljantnost.
I ozbiljno seksi.
Kada je završio, on me vodi do sledećih petnaest, iako ga delimično ispitujem,
jer znam da su jednaki. Axle me ne bi ostavio sa nečim što bi me sjebalo.
On je previše iskren za to.
Da, čak i kriminalci imaju iskrenost.
Naslonim se na zadnji deo kombija, kriveći moju glavu kada završimo, i Axle
objašnjava šta je sledeće.
„Dobacićemo ove do lokacije, i ostaviti šifru za vrata na jednokratnim
telefonima koje si nam dala. Oni ih mogu preuzeti sa listom uputstava koji
objašnjavaju svaki detalj,“ on mi govori.
„Znači ipak ti se sviđa plava, ili si samo rekao ono što sam ja želela da čujem?“
Pitam ga.
On prevrće očima, što mnogo radi u mom prisustvu. I samo na mene,
primetila sam.
„Mi pričamo o vozi –“
„Pričamo o njima već dva sata. Znam šta je sledeće. Ovo je treći put da si me
proveo kroz sve to, i znam da ćeš uspeti bez greške. To je posao, a ti se nosiš sa
svojim poslom. Ono o čemu ja želim da razgovaram je da li ti voliš plavuše. Jer
sam ja skoro otišla u crvenokose.“
„To je tvoja kosa,“ on suvo izjavi.
„Ja ne moram da je vidim osim ako ne pogledam u ogledalo, ali ti moraš da se
baviš sa tim sve vreme.“
Uvek utiče na mene da se smejem više što on postane iznerviraniji sa mnom.
 „Sviđa mi se plavo, ali ću te neko vreme morati jebati spreda. Zbuniće me ako
sam iza tebe i pomislim da jebem nekoga drugog.“ On ovo kaže pravnog izraza
lica. Da.
„Nije ni čudo što se toliko premišljaš,“ kažem sa uzdahom, od čega on
zbunjeno nakrivi glavu. „Ti stvarno jesi grozan u zbijanju šala.“
Mali drhtaj smeha ga napušta, i on se pritišće o mene, ljubeći me dok se ja
naslanjam na kombi. Spoljnje odvratno brundanje motora su jedine stvari koje
prekidaju ovaj trenutak.
Axle se povlači uzimajući me za ruku.
„Žurka treba da počne. Upravo si nas vratila u posao sa tvojom velikom
narudžbom,“ on kaže, cerekajući se. „Tako da je večeras proslava.“
„Ja bih radije slavila samo sa tobom,“ ja krenem prema vratima, ali on trzne
moju ruku, povlačeći me nazad ka njemu i ljubeći me, naslanjajući me leđima o
zid.
Smejem se uz njegove usne kada me podigne, spuštajući moju guzu na čelični
stol pre nego stane između mojih nogu.
Podiže moju suknju i spušta moje gaćice. Ja se podignem, dozvoljavajući mu
da skine dosadni veš, i one padaju na moje članke. Nesvesna sam njihovog pada
kada on pređe palcem preko -
„Hej – stop. Moja greška,“ neko kaže, terajući Axlea da spusti moju suknju dok
okreće pogled u pravcu odakle dolazi glas.
Ja se nakašljem, gledajući preko da bih videla Dasha kako zuri u plafon, sa
osmehom velikim poput guzice na njegovoj faci.
„Pretpostavljam da to znači da joj se sviđa roba,“ kreten kaže.
„Jebeni komedijaš,“ Axle suvo kaže, saginjući se da dohvati moje gaćice i
zagura ih u njegov džep.
Na neki način bih volela da ih opet imam na sebi, ali radije ne bih o tome
raspravljala u ovom trenutku.
Skočim sa pulta, i Axle uveže njegove prste sa mojima, povlačeći me sa sobom
dok odlazimo ka vratima. Dash se smeje dok ga Axle odguruje u stranu, i mi
ulazimo u gomilu ljudi koja nije bila ovde kada smo mi otišli u garažu.
Paketi i paketi piva su složeni u dugi niz u staklenim frižiderima iza šanka. A
flaše sa pićima popunjavaju police, dok momci otvaraju pakete sa njima.
Drago mi je da vidim da su njihovi prioriteti na redu.
„Hoćeš da se istetoviraš?“ Pita me Dash.
Otvorim moja usrta da progovorim, ali me Axle u tome pretekne. „Ja nisam
Drex, i ja neću staviti moje ime na njeno telo.“
Ja izvijem obrvu kada lagani osmeh izvije Dashove usne.
„Onda moraš da daš do znanja svakom snažnom telu da je sa tobom. Drex je
imao pakao sa Eve.“
 Axle se čini kao da mu ne smeta. „Tada je ovde bila Herrinova ekipa. Sada nije.
Ovi momci su seronje, ali neće preći tu liniju.“
On gleda u mene kao da želi da me razuveri, ali se sećam velikog sranja kada
je morao da udari nakon što je postao uporan. Odlučim da se držim uz njega
celu noć, za svaki slučaj.
„Čini se kao da taj drkadžija sada ima plavušu. Šta koji kurac, Axle?“ Pita tip sa
dugačkom bradom.
„Ista devojka. Nova kosa,“ on kaže zveri od čoveka koji mi namiguje, ali ne na
jeziv način.
Drex prilazi, sa tri piva u njegovoj ruci, i dodaje dva Axleu i Dashu. Ja se
naslonim na šank i uzmem tekilu i čašice, dok oni pričaju o žurci.
Kada krenem da ispijam nekoliko čašica, osećam Axleove oči na sebi čak iako
mu Drex nešto govori.
Eve se preko šetka sa Colleen, i ja im klimnem u znak pozdrava, jer je Colleen
ranije moju kosu učinila neverovatnom. To me čini manje naklonjenom da joj
opalim šamar zbog načina na koji se zgrozila onaj dan na Axleove ožiljke.
Ja se naslonim na njega dok ispijam treću čašicu, i njegova ruka me grli oko
ramena dok društvo priča o smešnim pričama iz prošlosti. Ovde je mnogo
devojaka, i ostali momci se skupljaju okolo, gledajući ih dok plešu na muziku
koja odzvanja.
Ja više volim da vozim nego da plešem, ali sa svim ovim ljudima ovde, malo je
verovatno da mogu voziti.
„Želiš plesati?“ Pitam Axlea, gurkajući ga mojim laktom.
On me gleda kao da sam ga upravo pitala da protrči kroz vreli ugalj.
„Ja ne plešem.“
„Ne brini ako izgledaš glupo. To je samo jebanje sa garderobom,“ kažem,
kuckajući ga po grudima. „To možeš.“
Dash okreće glavu, smejući se u njegovu ruku.
„Rekao sam da ne plešem. Ne da ne znam.“ Axle vraća njegovu pažnju na
Drexa, vraćajući se na razgovor koji sam očigledno prekinula.
Očigledno ne pominjem slatko njihanje koje smo imali u hotelu. Sigurna sam
da bi to uklonilo njegovu nabusitu facu.
„Ja ću plesati,“ kaže mi Colleen.
Ona je u poslednje vreme... Fina. Možda zato što zna da me je naljutila, i da
sam ja neko ko je upravo naručio tonu vozila i da vodim kriminalnu familiju.
Moja greška. Sledeći put ću voziti i drečati, stišaću muziku kako bih mogla da
im urlam.
„I ja isto,“ kaže Eve.
Drex hvata Eve za ruku, ali primetim da je stisak nežan. „Ostani blizu.“
 Ona klima glavom kao da joj ne smeta da joj komanduje. Drex je jebeni
komandant. Je li Axle takav?
Ne mislim. Imala bih problem sa tipom koji komanduje. Iako on ima neke
svoje zapovedničke momente. Možda je meni seksi samo kada je Axle takav. Ni
jednom drugom tipu nije dozvoljeno da bude komandant ako nije on. Totalno
nije hipokritično od mene.
„Piće prvo,“ kaže Colleen, pomerajući se prema mojoj napuštenoj tekili.
Kada naspe tri čašice, ja pogledam Eveinu tetovažu. Drexovo vlasništvo. Nije
šala. To je istetovirano na njenom ramenu.
„Ti si mu dozvolila da on to stavi na tebe, ili si ti to želela?“ Pitam je.
Ona saspe čašicu i ja isto. Colleen nam naspe još jednu dok mi Eve odgovara.
„Nisi bila ovde kada je bio Herrin. Momci su bili opasni kao i sada, ali je bilo i
puno bolesnika. Neki od njih nisu čuli ne kao odgovor. Ovo me je sačuvalo.
Ostale devojke imaju tetovaže na njihovim zglobovima da bi ih sačuvale od
ostalih klubova.“
Colleenin zglob ima tamnu ružu iznad tetovaže DC. Očigledno je ruža tu da
sakrije staru DD tetovažu. Ili je tako ili ja pretpostavljam.
Ja pogledam prema Axleu, pitajući se bi li se usrao u gaće ako bih ja
istetovirala njegovo ime na sebe. Onda se nasmejem. Skoro sam u iskušenju da
trajno zalepim njegovo ime na sebe samo da ga gledam kako se malo sludi.
Totalno bih je stavila na moju vaginu kao vrhunski šok.
 DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

AXLE
Jude pije pivo dok stoji pored Dasha i priča o novim devojkama koje su upravo
ušle iz striptiz kluba. Ja jedva slušam išta od toga, jer sam na ivici da se napijem.
Po prvi put za dugo vremena.
Dođavola, zaboravio sam da mogu da se napijem.
„Kako joj se dopao konačni proizvod?“ Drex me pita, pokazujući ka Mayi kada
vidi da zurim.
„Njene gaćice su u njegovom džepu, tako da bih ja rekao da je oduševljena,“
kaže Dash s jebenim osmehom na licu.
Drex upitno izvija obrvu na mene dok ja odmahujem glavom. „Svideo joj se
prevoz,“ izjavim odbrambeno, pokušavajući da ne razmišljam o činjenici da ona
nosi suknju i nema ništa ispod nje dok pleše sa Eve i Colleen.
Na sreću, ne okreće se. Ta prokleta suknja bi se mogla podići ako bi se vrtela.
Skoro sam je odvukao odavde kada se naslonila na bar i kada sam video donju
krivinu njene guze.
„Axle?“
Drexov glas me izbacuje iz mog transa kada se okrenem ka njemu, usporenih
pokreta. Prilično sam siguran da mi se ruga tim osmehom, ali... Pa, o čemu sam
pričao?
„Mislim da on nije čuo pitanje,“ kaže Dash, cerekajući se.
„Pitao sam hoće li se Maya zadržati neko vreme,“ Drex mi govori.
„Da,“ kažem, vraćajući pogled na nju. „Hoće.“
Odlučio sam da je to najsigurnije, iako je to takođe zbog mojih vlastitih
razloga.
„Kako napreduju udari na Herrina?“ Dash upućuje to pitanje prema meni.
„Za sada dobro. Većina klubova iz okruženja nema pojma šta je krenulo
naopako, iako je bilo nekoliko glasina koje su kružile okolo. Zato je priča da se
Herrin okrenuo i počeo informisati FBI bila isuviše laka. Počela je da pušta
korenje. Neuspeh sa drogom u gradu je u našu korist, pošto su Herrinovi momci
nameravali tu drogu da rasturaju narkomanima. Narkomane je najlakše uveriti,
jer su već previše paranoični,“ izjavim. „Samo je pitanje vremena pre nego ljudi
počnu da veruju u to.“
„Što znači da će ga neko eventualno odvesti od nas ili ga okrenuti ka nama,“
kaže Jude, priključujući se razgovoru. „Pogotovo otkako je deo u Bennyevom
sinu. Ljudi veruju da su Ben i Herrin povezani, s obzirom da je sve krenulo
nizbrdo u isto vreme, zbog čega je Herrin naporno radio na tome da podseti
ljude da postoji savez između njegove ekipe i Paklene Braće.“
Kao da se lampica upalila u njegovoj glavi, Drexov osmeh se polako širi. „Šta
ako bi uspeli ubediti Bennya da je Pop radio sa njegovim sinom, jebivetrom,
sva ta sranja?“
Ja počinjem da govorim, da im kažem da već imamo previše pomešanih priča i
ovo je samo pijani razgovor, kada priđe Sledge, prekidajući nas, sa širokim
osmehom na licu.
„Upravo sam dobio vest od prijatelja da su Krvoločni Psi u potrazi za
Herrinovom krvi. Molim vas zanemarite ovde igru reči,“ Sledge nam govori.
Krvoločni Psi su prilično nova, ali potpuno nemilosrdna banda u Dallasu.
„Herrin je trebao da krene na njih,“ Sledge nastavlja: „I rastura njihovu drogu
dilerima duž zapadne obale. Dva dana nakon njihovog sastanka, pojavili su se
federalci i napravili raciju – pleneći skoro tri miliona samo u heroinu. Ili neko
pomaže da naša glasina dobije na vrednosti ili su naše glasine tačne, i Herrin
stvarno daje federalcima neke informacije da skine vatru sa njegovih leđa.“
Maya se baci na mene, baš kada se Eve vrati Drexu, i to završava naš razgovor.
Dok mi se Maya osmehuje, Jude kaže nešto o dobijanju plesa u krilu od bilo
koje hrabre striptizete.
One moraju biti hrabre jer... Pa, njegova bivša je ona za koju znaju da će im
prerezati njihova grla. Ali nekoliko novih devojaka ne poznaju Sarah, tako da bi
mogao imati malo sreće.
Izgubim sav interes za sve što nas okružuje kada podignem Mayu, spuštajući
njenu guzu na šank i smeštajući se između njenih nogu. Kako je šank toliko
visok, njena glava je malo iznad moje, i ona dobija bar jednom veći ugao za
poljubac.
Smeje se uz moje usne kao da sam upravo uradio nešto kako treba, i ja je
povlačim bliže, uveravajući se da niko ne može videti pored mog tela tamo gde
bi je njena suknja mogla izložiti.
Njeni nokti nežno prelaze preko moje lobanje dok obmotava noge oko mog
struka.
„Mislim da mi se sviđaš pijan,“ ona mrmlja u moje usne.
„Nisam pijan. Samo postajem.“ Povlačim njenu donju usnu između mojih
zuba, ali pre nego mogu da odnesem stvari dalje, Drakeov glas prekida
trenutak.
„To nije tašna,“ on govori nekom dok ja okrećem glavu prema društvu,
ostajući smešten između Mayinih nogu. „To je torba. Ne možeš da nosiš sranja
kada radiš sa štakama. Postaneš inventivan.“
 „Misliš, morao si da nabaviš tašnicu,“ Drex opuca, zabavljenost pleše u
njegovim očima dok Drake zuri u njega, posežući rukom u zelenu torbu koja
sumnjivo izgleda kao tašnica.
„Vi jebivetri bi se verovatno trebali pozabaviti sa ovim odmah. Nikada nije
dobra stvar kada neko spusti paket na moj prag i kaže mi da vam ga isporučim.“
Drex posegne uzimajući kovertu od Drakea, otvarajući je cepanjem i povlačeći
palcem.
„Uzeću jebeni laptop,“ kaže Dash uzdišući dok spušta njegovo piće.
Pogledam preko, gledajući Drexa kako izbacuje Tiffany – najnoviju devojku
koja se pridružila – sa Judea pre nego se saginje do njegovog uha. Tiffany
pokušava da priđe Judeu pre nego on ode, ali je on samo podigne i spusti njenu
guzicu na stolicu iz koje je ustao pre nego krene za Drexom ka nama.
„Šta se dešava?“ Pita Maya, grickajući usnu.
„Ostani sa Eve.“ Trznem pogled ka Drakeu i zapretim prstom. „Ti ostani ovde.
Bude li se neko zajebavao sa njom –“
„Mogu da se izborim sa dadiljanjem. Eve je sa mnom skoro po ceo dan,“
Drake prekida.
„Ja radim tamo. Ne dadiljaš,“ Eve govori.
Shvatam šta Drake govori iako ona ne, i okrenem se i pratim ostale u sobu za
sastanke dok Dash namešta ekran, povezujući ga sa laptopom.
Drex mu dodaje fleš dok ja zatvaram vrata, ostavljajući sve ostale napolju.
Sledge se naslanja pored Judea na zid i svi nestrpljivo čekamo dok Dashu treba
večnost. „Izvinite,“ mrmlja, konačno nameštajući. „Malo jebeno previše pripit
za ovo.“
„Bar nisi –“
Drexove reči zamiru dok se vrisak cepa kroz sobu, dolazeći sa ekrana.
Stomak mi se zamuti dok zurim u Lizu koja je prikovana za stol, boreći se i
otimajući dok Herrinov smeh dolazi kroz zvučnike.
Moje oči se trznu ka Sledgeu i vidim kako su mu oči širom raširene, lice bledo,
a kolena klecaju.
Liza opet vrisne, i ja shvatim da je Hershel – Herrinova desna ruka – jebe dok
Herrin nabija njegovu glavu u ekran, smejući se u kameru.
„Ako ne možete sačuvati vaše žene, onda je samo pitanje vremena pre nego
konačno spustim moje ruke na vas.“ Još jedan vrisak ga prekida, dok ih Liza moli
da prestanu. Progutam žuč dok se Herrin cereka, njegove oči se vraćaju na
kameru. „Jedna manje. Biće još, sine. Nastavi da pričaš ljudima da sam pacov, i
biće daleko gore od ovoga.“
Ekran postaje prazan, i Sledge jurne ka ekranu, čupajući ga sa zida i razbijajući
ga o pod. Dash poskoči unazad da bi izbegao leteće otpatke, i ja se naslonim na
sto, osećajući kako mi srce lupa u ušima.
 Jude udara šakom o zid. Drex nešto viče, jedva se obuzdavajući u njegovom
sopstvenom besu. Dash je na telefonu, pokušavajući da otkuca Herrina.
„Neko misli da se Herrin krije dva grada odavde u staroj fabrici koju smo
posedovali,“ kaže Dash. Ali on nije u pravu. To je verovatno lažni trag koji je
sam Herrin bacio kao mamac.
On želi da mi odemo u tu staru fabriku, jer je to mnogo dalje nego je on.
„On je u Royal Innu van grada,“ kažem, u tišini kipeći od besa dok se
ispravljam. Zujanje od alkohola je nestalo. Sve što je ostalo je taj neprekidni bes
koji voli da izađe i razigra se.
„Šta?“ Drex ispljune.
„Obišao sam sve motele u okruženju zbog poslovnih sastanaka. Taj papir u
pozadini, ima ga samo u Royal Innu. Oni su zatvorili pre šest meseci i mesto je
spremno za rušenje. Tamo je Herrin.“
„Dobijam poruku od momka koji se kune da je u fabrici. Videli su ga kako se
danas vozi tamo,“ Jude se svađa.
Sledge pogleda u mene, njegovo telo je napeto i zategnuto, spreman da
pukne. „Siguran si da je Royal Inn?“ On pita, očima uperenim u mene.
Ja klimam glavom. „Siguran sam. Fabrika je zamagljena slika i verovatno
zamka. Taj papir je, bez sumnje, od tog hotela.“
Sledge nabija monitor nogom još jednom pre nego istrči kroz vrata. Svi ga
pratimo, i Drex daje naređenja ostalima od čega svaki tip baca pivo ili devojku u
stranu i trči ka hangaru.
Maya me upitno gleda dok idem prema njoj, drhtavo uzdahujući i čini sve da
je ja jebeno ne mogu izgubiti. Sledge i Liza su zajedno preko petnaest godina. Ja
sada ne mogu jebeno ni zamisliti.
„Šta se dešava –“
„Ostani ovde,“ kažem Drakeu, prekidajući Mayu. „Ostani sa njom, Eve, i
ostalim devojkama. Drži ih unutra, i zaključaj. Ne sklanjaj oči sa sigurnosne
kamere dok se ne vratim. Kapiraš?“
On polako klima glavom, širi oči dok guta knedlu. „Da. Shvatio sam.“
„Imaš li pištolj u toj tašni?“ Pitam ga.
„To je jebena torba,“ on ispljune. „I da. Imam pištolj.“
Maya nešto govori, ali ne mogu to sada da čujem. Sve što mogu da vidim je
ponovo Liza, način na koji su joj se oči kidale dok je zurila u kameru.
To je mogla biti Maya. I to je najsebičnija jebena briga. Znam Lizu godinama, i
moja prva pomisao je da sam tako jebeno olakšan što nije Maya.
Ona me ne sledi, znajući da ovo nije trenutak, i ja se penjem, ubrzavajući
pokrete paljenja mog motora dok Dash dodaje pištolje.
Sledge se izdvaja, vodeći put, i ja ignorišem sjebani osećaj u mom stomaku
koji me pokušava sprečiti da odem.
 DVADET PETO POGLAVLJE

MAYA
Eve momentalno odlazi prema sobi odakle su momci izjurili i poveli svaku
osobu sa penisom – osim Drakea – sa njima. Ponašaju se iracionalno,
istrčavajući polusjebano i ja sam previše znatiželjna da saznam zašto.
Naučila sam da je ovo njihova rutina – odmah uzvratiti udarac. Bez
razmišljanja. Bez planiranja.
Neko bi to lako mogao iskoristiti protiv njih.
Eve ni ne trepne kada joj priđem, i čujem Drakea kako pokušava da smiri
devojke dok Colleen utrčava u sobu. „Ja ću se baviti devojkama ako mi kažeš šta
se dođavola događa,“ Colleen kaže Eve.
Eve ukucava lozinku na laptop, čekajući da se uključi. Ja se pomeram iza nje
kao i Colleen. U sekundi kada slika iskoči na ekranu, Colleen zapuši usta, vrisak
žene je baca na njena kolena.
Eve sklanja pogled u stranu, gušeći se. Ali ja sam videla i gore. Ja sam videla
mnogo gore.
„Ko je to?“ Pitam ih izrično, pitajući se zašto su oči ove žene zalepljene za
ekran i ko im je ona.
„To je Liza,“ Eve kaže kroz napor, i dalje odvraćajući pogled.
Muškarac dolazi u kadar, preteći. Očigledno je to ozloglašeni Herrin.
„Kako joj to mogu učiniti?“ Colleen pita, ali sam više fokusirana na ženu o
kojoj sam nekoliko puta slušala.
„Liza je Sledgeova devojka koja vodi bar, zar ne?“ Pitam.
Eve isklučuje laptop, ustajući i uzdiše oštro dok Colleen briše njena usta i oči.
„Da,“ Eve tiho kaže.
„Negde gde peru novac,“ kažem sebi.
Van kutije, ja nisam vezana za ovu ženu kao što su one. Takođe sam i stvarno
paranoična, tako da mogu pogrešiti u vezi mojih sumnji, i znam koliko loše
može postati ako grešim.
„Šta radiš?“ Eve pita dok ja izvlačim svoj telefon.
Axleov telefon je prebačen na govornu poštu, zato počinjem da kucam
poruku, nadajući se da će je pročitati.
„Liza je sa klubom dugo, zar ne?“ Pitam Eve.
Ona briše njene oči i nakašljava se. „Preko dvadeset pet godina.“
Dvadeset – pet godina lojalnosti.
Teško izdišući, šaljem Axleu poruku.
JA: Mislim da vozite u zamku!
 Ovo bi moglo postati jako, jako loše. Opet pozovem Axlea, slušajući kako
prebacuje na govornu poštu. „Pozovi me. Mislim da vozite u zamku!“
„Molim?!“ Eve zahteva dok podiže glavu sa mesta gde priča Drakeu šta se
dešava. Do sada nisam ni znala da je unutra.
Nema govora šta je Sledge rekao Lizi. Znam da je ona nesvesna mog porekla,
ali dođavola, mogla bi znati mnogo drugih stvari.
Samo od te pomisli mi se želudac stisne.
„Da li bi Liza mogla znati za današnje automobile?“ Pitam tiho Eve,
popunjavajući njen prostor.
Ona poprima zagonetan izraz lica. „Da. Imamo žurku zbog velike narudžbe, jer
momci to uvek rade za velike narudžbe, i to je predstava za ostale da je klub i
dalje u poslu.“
Ja se okrenem i izađem, opet pišući Axleu poruku. Herrin nikada nije davao
nikakve verbalne indikacije kao gde su, i ništa nije bilo očigledno na slici kao
orjentir. Nešto ih je odavde isteralo sa pravcem na umu.
JA: Oni vam postavljaju zamku i dolaze ovamo!
JA: Molim te da čuješ ovu poruku da zvoni. Molim te!
„Zašto pitaš zna li Liza za automobile?“ Ona tiho pita.
Nisam shvatila da proslavljaju posao ili bi znala da osoba koja pere novac
nema potrebe da pita gde je. Oni samo trebaju da znaju kada je roba bila
spremna – kako bi zaustavili koji ulazi, nesvesni mog dogovora sa klubom.
„Maya, molim te, odgovori mi,“ ona kaže, prateći me dok šaljem još jednu
očajničku poruku Axleu.
„Axle je rekao da sve žene imaju pratnju do i od njihovog posla,“ kažem
gledajući u nju. „Ko je bio Lizin?“
„Menja se. Liza je odabrala nekoliko momaka u klubu da je prate kući, s
obzirom da je tamo uvek neka grupa njih. Ona uglavnom uveče zatvara. Zašto
nastavljaš da postavljaš pitanja u vezi nje?“
Bilo bi glupo reći joj. Zato što bi ona rekla Drexu. A on bi poželeo da me ubije
zbog izdavanja tog nivoa nepoštovanja prema nekome kao Lizinom statusu
unutar kluba.
U stvari, ako preživimo da išta kažemo.
„Naravno da jeste,“ mrmljam za sebe dok trčim uza stepenice do Axleove
sobe. Vrata su zaključana, i ja tiho opsujem dok trčim nazad.
„Imate li uopšte ikakvo oružje?“ Pitam Eve.
Ona trepne na mene, i Drake frkne dok koristi svoje štake da ga prenesu
preko sobe. Striptizete – mrzim da im se jedva i obratim – su u delu za sedenje,
posmatraju nas sa rezervom, pokušavajući da ostanu smirene.
Drake podiže lažnu ploču, i zid postaje izbušena polica koja je ispunjena
svakim modelom pištolja koji bi zatražila. Jedini problem je, nikada nisam u
stvari morala da pucam u nekoga. Nadam se da je vežba sa metama koju sam
imala u stvari napravljena za stvarni život.
Volela bih baš sada da vidim AJ – ne Sarah. Jer u mojoj glavi, to su dva različita
entiteta, a meni treba verzija ubice.
„Zašto?“ Drake me pita dok uzimam pištolj i uveravam se da je napunjen.
„Axle i momci najverovatnije voze u moguću zamku. A mi ćemo najverovatnije
biti napadnuti. Molim te pokušavaj da ga dobiješ,“ mirno kažem.
„Colleen, vodi devojke u podrum. I mi ćemo doći,“ Eve joj govori.
Colleen psuje u isto vreme kada i Drake, ali oboje kreću.
„Zbog ovog samo tetoviram ljude,“ Drake kaže gunđajući. „Zato da me ne
upucaju. Pa zašto sam ja onda dođavola tako blizu letećim mecima celo
prokleto vreme?“
On zatim zuri u njegov telefon.
„Javi se na telefon. Ja sam čovek na štakama, a meci dolaze, prokletstvo!“
Podrška je i dalje neophodna, s obzirom da se on bori da opet prohoda.
Očigledno je povreda bila stvarno teška.
Colleen vodi ljude u zadnji prolaz, kroz sigurnosna vrata koja Eve otključava
kombinacijom. Devojke je prate bez postavljanja pitanja. Taman kada Drake
počne opet da galami u Axleovu govornu poštu, ja čujem prvi pucanj kroz
staklo, praćen otprilike hiljadama drugih metaka.
Drake se baca na Eve, obarajući je na zemlju i prekrivajući je svojim telom
pored vrata.
Ja padam, slećući na moj stomak, pokušavajući otpuzati prema vratima dok se
staklo rasprši iznad glave, blizu krova skladišta, i kao kiša pada na nas.
Ignorišući više uboda, nastavljam da puzim preko slomljenog stakla,
zadržavajući moje telo nisko do zemlje.
Eve i Drake uspevaju, ali pre nego mogu da stignem tamo, glasna,
gromoglasna eksplozija izbacuje vrata hangara prema skladištu i ja vrisnem,
uvijajući se u klupko dok podrhtavanje lebdi preko mene.
Moje uši zuje dok dim ulazi unutra, i ja čujem zvonjavu dok se pucnjava
nastavlja. Otvaram oči, ali ne vidim šta se dešava oko mene.
Sve što vidim je zgrada koja eksplodira u New Yorku. Mogu da čujem sebe
kako vrištim za mojim roditeljima, bespomoćno posmatrajući.
Moji uzdasi udaraju u moje uši, i kroz maglu sam svesna dve ruke koje me
povlače nazad dok nisam gurnuta uz zapečaćena vrata. Colleen lupa na vrata i
ja čujem Eve kako vrišti na nju sa druge strane, govoreći joj kod, u panici kada
se ne otvore.
I polako, ja sam opet u skladištu, gledajući dim.
Gledam spržene tragove. Gledam vatru koju male prskalice pokušavaju da
ugase.
 Ali ne mogu da se pomerim.
Ukočena, slušam svet oko sebe, zurim bez treptaja, dok moje grlo pokušava
da se zatvori. Dok se iznenada ne otimam od Colleen, sklupčana u ćošak od
čega se osećam sigurnije.
 DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

AXLE
Stajemo na kraju ulice, i ja kopam po mom džepu da izvadim telefon koji
vibrira na mojoj butini otkako smo otišli. Tek smo deset minuta napolju, što me
razljuti.
Herrin nam se ruga sa tim što je ovako blizu.
„Hershelov motor je definitivno tamo parkiran, zajedno sa još nekoliko koje
prepoznajem,“ kaže Jude, dolazeći iza ugla i vraćajući se na njegov motor, dok
ja preslušavam moje poruke, osećajući kako mi želudac tone.
„Javi se na svoj jebeni telefon!“ Drake se dere u poruci koja je stara samo
nekoliko sekundi. „Maya kaže da dolaze ovamo. Jebeno je sigurna iz nekog
razloga, i – jebiga!“
Njegov glas je presečen kada rafal zazvoni u moje uho – brz, nepopustljiv
rafal.
Vrisci pucaju kroz poruku, i ja prekidam, okrećući moj motor. „Devojke su pod
paljbom. Ti se bavi sa ovim!“ Ja vičem Drexu, čije su oči širom otvorene.
„Idi,“ Sledge kaže Drexu, pogledom uperenim u Royal Inn. „Ostavi polovinu sa
mnom.“
Drex kreće da ispucava naredbe onima koji trebaju da nas prate, ali ja već
vozim, talasajući kroz saobraćaj čim se okrenem.
Celo moje telo je napeto, i stari, jako daleki osećaj koji godinama nisam osetio
me zamalo uguši.
Strah.
Nisam bio ovoliko uplašen još otkako sam bio dete, ali trenutno, ja jedva se
držim dok klizim oko krivine, skoro se sudarajući sa automobilom koji uspeva da
udari u jarak umesto u mene.
To me ne usporava, jer nije moj život u pitanju zbog kojeg se strah spušta na
mene kao opipljiva sila.
To je Mayin život.
Skraćujući desotominutnu vožnju na pola, klizim bočno na našu ulicu,
ugledavši našu zgradu. Sirene zavijaju u daljini, verovatno na putu ka nama, i
moj želudac padne kada ugledam dim koji izlazi kroz prozor blizu krova.
Nije u plamenu, ali mogu reći da su upravo razneli hangar na komade.
Skočim sa mog Harleya pre nego se čak u potpunosti i zaustavi, puštajući ga
da klizne preko pločnika na stranu dok ja ulećem kroz vrata.
Colleen franatično povlači vrata blizu zadnjeg dela koja su se verovatno
zapečatila nakon eksplozije, sigurnosni mehanizam. Ona vrišti, i pepeo pada
dole, prekrivajući sve poput prekrivača od sivog snega. Žice vise i pucketaju od
elektriciteta. Staklo je posvuda rasuto.
Najveće oštećenje je bliže hangaru, ostavljajući pola skladišta jedva
pogođenim.
Moje oči skeniraju mesto dok Drex uleće unutra iza mene, žureći ka Colleen.
Panika raste kada ne mogu da pronađem Mayu, strah se povećava svake
sekunde.
„Maya!“ Povičem, jedva izbacujući reč dok mi otkucaji srca odzvanjaju u
mojim ušima.
Drex ukucava kod da otvori vrata, i ja potrčim ka njima, nadajući se da će
Maya izaći. Žene izlaze, uključujući Eve. Drake hramlje, hvatajući i grleći Colleen
dok mu oči lete ka mojima.
„Gde je Maya?!“ Zarežim.
Pre nego on može da odgovori, moje oči se trznu ka uglu, i ugledam je. Celo
moje telo je ispunjeno sa mnogo više trenutnog olakšanja da me skoro noge
izdaju.
„Nemoj!“ Colleen viče na mene kada krenem ka Mayi. „Nemoj! Ona je
odlepila! Ne diraj je!“
Ja je ignorišem, posmatrajući kako se Maya trese, oči su joj širom raširene i
fiksirane na kraj tamo gde je bila eksplozija. Nije teško shvatiti da je eksplozija
potresla, uzimajući u obzir da je gledala kako u jednoj njeni roditelji umiru.
Polako, kleknem dole, ali kada moja ruka posegne da se spoji sa njenim
kolenom, ona se trzne, na licu joj je čista panika. Ali u trenutku kada njene oči
susretnu moje, suze počinju da cure i ona mi se primiče.
Podignem je s poda, noseći je prema izlazu, sklanjajući je iz ove opasnosti i
daleko od prizora. Ona se hvata za mene, lice joj je ukopano u moj vrat.
Noseći je kao slomljenu mladu, izlazim napolje, odlazeći prema stražnjem delu
gde su terenci.
„Moram da je odvedem odavde pre nego stigne murija,“ kažem Bysonu kada
pogleda u nju.
„Uzmi ovog. Jedan je od nekoliko koji su preživeli u drugoj garaži,“ on mi kaže,
stavljajući ključeve nazad u bravu dok ja otvaram vrata od suvozača za Mayu.
Ona ne govori kada je ja smestim na sedište ili je zakopčam. Drex izlazi trčeći,
Eveina ruka je čvrsto stisnuta u njegovoj dok ja zatvaram vrata za Mayom.
Maya samo bledo gleda ispred sebe, verovatno ne videći ništa.
„Vodi i nju odavde,“ Drex kaže dok otvara stražnja vrata za Eve.
„Poslednja stvar koja nam treba je da nam oni postavljaju pitanja o njoj, s
obzirom da je njen ujak trenutno ’nestao’.“
Ja samo klimnem glavom. On će znati gde da me nađe.
 Maya ništa ne govori dok nas ja izvlačim od skladišta, a Eve izdahne drhtavi
izdah.
„Šta sad? Tamo smo se skrivali,“ Eve tiho kaže.
„Mi se nismo skrivali,“ čvrsto joj odgovaram.
Dok se vraćam nazad niz ulicu, opazim u retrovizoru kako drhtavim rukama
sklanja zalutalu kosu sa lica.
„Sve se desilo tako brzo,“ ona kaže dok nas ja okrećem i krećem niz ulicu.
„Eksplodiralo je, uspeli smo da dođemo do vrata, ali su se zalupila. Colleen je
potrčala da pomogne Mayi, a mi ih nismo opet mogli otvoriti jer su se zaglavila.
Bili smo uplašeni da će Herrinovi momci uleteti unutra dok su Colleen i Maya
zaglavljeni sa druge strane.“
Moj stisak očvrsne na volanu kada pogledam u Mayu, videvši je nepomičnu i
praznog pogleda.
„Senzor pritiska. Ako oseti eksploziju bilo koje vrste, nameštena su da se
zatvore i zapečate da osiguraju stabilnost osnove, kako udarac ne bi izazvao
štetu. Kako se kaže, dizajnirana je da bude panična soba. Ili panični pod, u
stvari.“
Okrenem volan, vozeći nas u jednu od kuća van mreže koju Drex poseduje.
Dovoljno je velika za nekoliko nas. Pritajićemo se nekoliko dana, onda
pregrupisati nakon što nađemo novo mesto da ga nazovemo baza. Odlazak kući
je sigurno kao pakao van pitanja.
Posegnem uzimajući Mayinu hladnu, mlitavu ruku, primećujući da nije čak ni
reagovala.
„Kako je znala da je nameštaljka?“ Pitam Eve.
„Nemam pojma. Gledali smo taj odvratni video koji je poslao Herrin, i
odjednom je ona postavljala pitanja i zvala tebe.“
„Kakva pitanja?“ Pitam je, skrećući niz drugu ulicu koja nas vodi dublje u
pustinju.
„Uglavnom pitanja u vezi Lize. Ko je prati kući? Koliko je dugo sa klubom?
Druga pitanja poput tih. I onda je upala u fazu panike. Što mi je drago. Svi smo
bili u sobi za sastanke koja je raznesena u deliće. Sada bi bili mrtvi da nam ona
nije rekla da siđemo dole. Samo je pokušala da nas sve odvede na drugi kraj
zgrade.“
Stegnem Mayinu ruku u mojoj, ali zauzvrat dobijem samo mali stisak. Bar
nešto.
Eve postaje tiša i zamišljenija, i ja pokušavam da ne razmišljam o tome šta je
Maya verovatno mislila sa njenim pitanjima. Sledge i ja bi se pobili ako bi ona to
iznela na glas, jer bi Sledge želeo da je ubije zbog takvih optužbi. I obično je
Sledge onaj ravnopravni.
 Začuje se poruka na mom telefonu kada se zaglavim na crveno, i ja pustim
Mayinu ruku kako bi mogao odgovoriti Judeu.
JUDE: Herrin je još uvek napolju, ali imamo deset momaka, uključujući i
Hershela. Bili su iznenađeni što smo se pojavili. Imamo i Lizu. Slegde će sam
ubiti Hershela.
Pogledam krajičkom oka u Mayu, i vidim je kako i dalje zuri u beskonačnost i
otkucam mu poruku.
JA: I mi smo pretrpeli veliki gubitak. Skladište je uništeno. Ideja je bila da
nas izvuku napolje kako bi mogli proći i razvaliti naše mesto u komadiće.
JUDE: Da. To je sranje, ali niko nije povređen ili otet.
JA: Kakva je bila Liza kad si je pronašao?
JUDE: Nije fizički povređena, ali znaš. Verovatno emotivno sjebana.
JA: Ali kakva je bila ona? Jesu li je momci držali na nišanu? Je li bila
iznenađena ili uplašena kada ste uleteli unutra? Je li se ponašala kao da je
emotivno sjebana? Reci mi detalje.
Tako. Jebeno sam pitao. I to je Jude, zato popizdeće, ali držaće svoj jezik za
zubima da me to pita.
JUDE: Pretvaram se da me to ne pitaš. I ti ćeš se praviti da ja ovo ne
govorim. Ali bila je sama u sobi bez pištolja uperenih u nju. Izgledala je kao da
je upravo izašla ispod tuša i gledala TV. I definitivno iznenađena što nas vidi,
ali je požurila ka Sledgeu. Stvar je u tome, bila je bez čuvara, ali to ne znači da
nije mogla pobeći i rizikovati da je vide. Mislim, zar ne? Oprezno, Axle. Nemoj
ovo zajebati.
JA: Samo da se pravim da nije ništa? Šta će se desiti sledeći put kada je
iskoriste protiv nas? To bi bila glupa stvar da se zaboravi.
JUDE: Pošteno. Onda oprezno. Kao devica.
Nisam čak siguran ni da li ovo kapiram ili ne. Nisam je video svojim očima, i ne
znam šta je nateralo Mayu da toliko posumnja. Očigledno, nadmašen sam i
idem ispred sebe.
Još jedna poruka stiže dok ja prilazim izolovanoj kući u sred nedođije.
JUDE: Doznati za nekoga koga poznaješ, jebeno je teško poverovati da te je
izdala devojka.
Eve otvara njena vrata dok ja parkiram, i ja sklanjam telefon u stranu i radim
isto. Maya teško otvara svoja, i ja odlazim da je podignem iz suvozačevog
sedišta, držeći je na mojim grudima dok Eve odlazi do ulaznih vrata kuće.
Kada Evi kažem šifru, Maya stavlja ruke oko mog vrata, trljajući nos niz moju
vilicu. Bar izlazi iz njenog stanja šoka.
Ulazimo unutra i Eve zatvara i zaključava vrata. kuća je velika, sa sedam
spavaćih soba i još više kupatila. Eve razgleda sa rukama na bokovima.
„Čija je ovo?“
 „Drexova,“ kažem joj.
„Zašto ja dođavola nisam znala za nju?“
Ja slegnem ramenima, noseći Mayu u spavaću sobu koju sam samo jednom
video.
„Niko sem mene ne zna za ovu imovinu. Drex je kupio pre nekoliko godina, ali
je držao kao tajnu. On je dolazio ovamo samo kada mu je trebala pauza od
Smrtonosnih Dilera. I mislio je ako njegova sestra ikada bude trebala mesto gde
bi se pritajila, smestio bi je ovde dok ne bude smislio njen sledeći korak.“
Eve postaje tiha, i ja se okrenem da vidim kako su joj oči fiksirane na Maya u
mojim rukama. „Javi mi ako ti treba neka pomoć,“ Eve konačno kaže, nudeći mi
mali, čvrst osmeh.
Ja klimnem glavom pre nego uđem u sobu, i nežno spustim Mayu na njene
noge.
Ona zeva, ali se nasloni na zid, očiju uperenih u mene.
Sklanjajući njenu kosu sa lica, pregledavam je. Njeno lice je umazano
pepelom, a i odeća joj je jednako prljava. Samo mi je drago što eksplozija nije
bila dovoljno jaka da udari i drugi deo skladišta. Siguran sam da to nisu bile
Herrinove namere, ali hangar je čvršći nego što izgleda, i preuzeo je udarac.
„Dobro sam,“ ona konačno kaže, iako mora posle svega da pročisti grlo.
Sklanjajući se od nje, ja stegnem i opustim pesnice, osećajući se jebeno
beskorisno dok odlazim do kupatila i okrećem vodu u kadi.
Dok se puni, vraćam se nazad u sobu. Ona već svlači njenu garderobu bez da
sam joj tražio, i ja zatvorim vrata prema sobi dajući nam privatnost.
Čim je gola, odlazi u kupatilo, očiju uperenih na kadu.
Ja pregledavam prokleti ormarić, nadajući se da je žena koja održava kuću za
Drexa ostavila nešto od potrepština. Sve što nalazim je flašica šampona i
balzama za kosu, tako da iscedim veliku količinu šampona u vodu, puštajući da
slavina napravi nekoliko balončića sa njim.
„Uredno je,“ mrmljam. „Drex ima ženu koja dolazi jednom nedeljno i sve čisti
da nema prašine. Nije bio ovde preko godinu dana, ali je drži na platnom spisku,
čak i pored ovog teškog perioda koji smo imali.“
Maya mi se lagano osmehne pre nego uđe unutra.
Kada je sela i naslonila glavu na ivicu, sklopila je oči. Ja iskoristim priliku da
pređem pogledom preko malih, jadva vidljivih posekotina na njenim rukama i
nogama kada je verovatno puzala preko stakla, pokušavajući da stigne do vrata.
Njena krv izgleda kao pahuljice na malim posekotinama, ali je ipak dovoljno
da pošalje bes koji se probija blizu površine.
„Ne znam šta se dogodilo,“ konačno tiho kaže. „Samo sam se ukočila. Colleen
je krenula da me osvesti iz toga, a ja sam vrištala. Čim mi je dala prostora, opet
sam se ukočila.“
 Ja kleknem pored kade, spuštajući moju ruku u vodu i proveravajući
temperaturu, iako se ne žali.
„Imala sam pištolj u ruci, znajući da ulaze unutra. Drago mi je da nisu. Nakon
te eksplozije, samo sam se... Ukočila. Nikada mi se to nije dogodilo,“ ona
nastavlja, njen glas se jedva prenosi preko mlaza vode koji puni kadu.
Ugledavši pakovanje sunđera, otvorim ga i izvučem jedan, upošljavajući sebe
u pokušaju da odagnam bes. Mogla je jebeno biti ubijena.
„Trebao sam ranije proveriti telefon.“ Reči izlaze grubo, moj vlastiti glas je
upravo sada napet.
Kao da ne mogu skinuti pogled sa nje, zabrinut ako to učinim da ona
odjednom neće više biti ovde. To je sjebani osećaj koji nikada pre nisam
doživeo.
„Drago mi je da si ga uopšte proverio,“ kaže sa uzdahom, napetost malo po
malo napušta njeno telo.
Iscedim sunđer, koristeći šampon da ga nasapunjam, i počinjem da perem
pepeo sa njenog vrata.
Nakon toga ostajemo tihi. Njene oči ostaju sklopljene dok ja sunđerom perem
ostatak njenog tela, isključujući vodu kada je dovoljno napunjena kada.
Ona se naginje, leđima okrenutim ka meni, i ja koristim priliku da i njih
operem.
„Mogao bi se popeti unutra sa mnom,“ ona nežno kaže.
Ako bi ušao unutra sa njom, pojebao bih je. Ne zato što sam napaljen, već
zato jer bi mi trebalo psihičko uveravanje da je stvarno sigurna, a ne iluzija,
kurvin sine, šta nije u redu sa mnom?
„Držaću se van kade,“ kažem ispod daha.
Ona me hvata za ruku, očima na mojima. Ona je unutra već tako dugo da su
joj se prsti smežurali i voda postaje hladna.
„Hvala ti,“ ona kaže hrapavo.
Naginje se i ljubi me, ali glasno lupanje na vrata kupatila prekida događaj.
Ispravim se i izađem, iako je teško kao pakao što to činim, i zatvaram vrata iza
sebe.
Otvorivši vrata od kupatila, moje oči se susretnu sa Drexovim. Vilica mu je
zategnuta, oči imaju smrtonosni pogled, i mogu da kažem da ćemo konačno
imati krv na rukama.
Ne bi mogao biti sretniji da to čujem, jer osećam kao da se utapam u
neobeleženoj teritoriji.
Strah.
Briga.
Užas.
 Sve te emocije nisam nikada osetio. Bes? Sigurno. To je moj najbolji jebeni
prijatelj. Ali sam skoro novajlija sa bilo kojim od ostalih emocija.
„Drake donosi devojkama malo odeće kada izađe sa Dashom. Sledge je ovde -
“
„Je li Liza ovde?“ Pitam, pitanje izleće bez oklevanja.
Obrve mu se namršte. „Ne. Ona je u bolnici na ispitivanju. Ostavili smo je sa
grupom momaka spremnih da ubiju Smrtonosne Dilere ako ih vide. Ali imamo
Hershela pozadi u šupi. Ostali momci su ili mrtvi ili vise u blizini fabrike gde su
pokušali da nas namame u jebenu zamku.“
Ja klimam glavom, nesiguran da li da se upetljam u situaciju Lize sa Drexom.
„Sledge bi uskoro mogao ubiti Hershela ako ga predugo ostavim nasamo sa
njim. Treba mi tvoja pomoć u ovome. Ti nas možeš jebeno smiriti, a u ovom
trenutku, sigurno kao pakao trebamo to.“
Progutam klupko u grlu kada mu se gorko nasmejem. „U ovom trenutku, ne
znam koliko mogu biti smiren. Maya nije stigla iza tih vrata. Staklo je iseklo –
plitke posekotine, ali su ipak tamo. Da je Herrin znao za nju, oteo bi je. Ušli bi
po nju.“
„Da je znao da je Eve tamo sama sa Drakeom koji je čuva, ušao bi. Ali nije.
Njegova meta su bila nova vozila, jer je nesvesan da je Maya saosećajni klijent i
pretpostavlja da će nas ovo pogoditi jako i uvaliti nas u nevolju sa navedenim
klijentom.“
Što me čini stvarno jebeno sretnim što je Sledge sačuvao Mayu kao tajnu od
Lize. I ne mogu verovati da ja ozbiljno mislim to. Ali Maya je videla nešto što je
uverilo da upadamo u nameštaljku i da će klub biti napadnut.
Klub je napadnut, i u korist svega, nekoliko ljudi je videlo Herrina u fabrici gde
su pokušali da nas navedu.
U savršenu zamku.
On prolazi rukom kroz njegovu kosu kao da je iznerviran. „Nisam odsečan da
budem Predsednik. Ja sam solidan Potpredsednik, ali upravljati stvarima je
drugačije. Ja se još uvek nosim mišlju da će me neko ispraviti ako žurim,
spremam pištolje, spreman za borbu. A Pop to koristi protiv mene.“
Naslonim se na okvir vrata, sklapajući ruke preko grudi. „Ti si dobar
Predsednik. Prestani da mu dozvoljavaš da koristi njegovo znanje o tebi protiv
tebe i počni da koristiš svoje znanje protiv njega. Razmišljaj kao Herrin. Ti si
jedini koji to možeš.“
On prelazi rukom preko vilice i odsutno klima glavom, zureći u ništa
određeno.
Odgurnem se od vrata i krenem ka kupatilu, vireći glavom unutra da bih video
kako Maya obmotava ručnik oko svog tela.
„Moram nešto da završim. Ostani unutra.“
 Njene oči susretnu moje, i klimne glavom, previše tiha. Obično bi već sad
imala nešto da kaže.
„Drake ti donosi nešto odeće.“
„Nadam se da mi donosi malo donjeg veša,“ kaže i uzdahne. „U suprotnom,
moraćeš iskopati onaj par iz tvog džepa i tvoje perverzno njuškanje gaćica će
morati sačekati.“
Osmeh neočekivano prelazi preko mog lica dok mi ona namiguje. Izgleda da se
oporavila.
„Ostani unutra,“ ponovim pre nego izađem.
Drex govori Eve praktično istu stvar kada izađem iz kupatila, a ona ga grdi zato
što joj nije rekao za ovu kuću. Usne mi se zategnu dok prolazim pored njih.
Eve jednostavno pokušava da mu skrene pažnju sa toga da misli da nije uspeo.
Još jednom. I zato ga pokušava naljutiti. Nešto u čemu je jako dobra.
Ja kratko prošetam do šupe da stavim moju narav pod kontrolu tako da ja
nisam onaj koji će slučajno ubiti Hershela pre vremena.
Čim uđem unutra, vidim Hershelovu glavu kako pada u stranu, krv pršće iz
njegovih usta dok Sledge otresa pesnicom i odstupa korak nazad.
Hershel izgleda kao da mu je dosta za danas. Njegovo desno oko je zatvoreno
od otoka. Usne mu krvare i one su otečene. Njegovo lice je na korak da bude
pocepano.
Ali sadista se smeje čak i kada ispljune još jedan smotuljak krvi. Jer želi da
izazove Sledgea da ga ubije.
Sledge podiže pesnicu, ali ja progovaram pre nego što pogodi. „Možeš sada da
ga ubiješ, ili može da potraje mesecima.“
Sledge okleva, njegove oči se trzaju ka meni dok teško diše, bes iscrtava
njegov izraz lica.
„Jer ako sada umre, ništa nam ne govori. Ako živi, živi da pati još jedan dan. I
još jedan. I još jedan.“
Skidam moju majicu – nešto što činim kada sam spreman da prestravim
nekoga ko misli da je zajeban. Moja leđa su okrenuta ka Sledgeu, dajući mu
vizuelni pogled, dok opet progovaram.
„Znam kako da podstaknem da tolerancija bola raste malo po malo, dok ne
možeš da se nosiš sa toliko boli da više nisi sposoban da izađeš iz nje. Prisiljen si
da izdržiš svaki udarac. Svaki jedini rez. Svaku jedinu trunku agonije mučenja
bez odlaganja da se tvoje telo isključi da bi te poštedelo.“
Pogledam preko ramena u Sledgea kako spušta pesnicu, klimajući mi glavom.
„Znam kako da ga nateram da moli za nadu da će preživeti jer mu se smrt čini
kao ekskluzivni san koji se nikada neće ostvariti,“ ja nastavljam. „I uveravam te,
da će nakon što šest meseci bude proveden kroz ovakvu vrstu pakla, zaboraviti
kako se zove. Moliće za milost. Plakaće i pišati kada se pojaviš. Drugim rečima,
biće tvoja kurva.“
Sledge pravi korak nazad, izdišući dok se kontroliše. Hershel je ubledeo,
opirući se strahu koji iscrtava njegovo lice. Sve ove godine, on me nikada nije
čuo da pričam o ožiljcima. On zna da ja ne blefiram kada kažem Sledgeu da ga
mogu naučiti kako da potpuno uništi osobu.
„Ne samo da ćeš potpuno slomiti njegovo telo, uništićeš njegov razum,“
nastavljam. „On je previše star da se oporavi.“
Mračni osmeh obasja moje usne kada Hershel preseče Sledgea pogledom.
„Liza je bila dobra. Pogotovo kada je vrištala,“ on ispljune pokušavajući
razjariti Sledgea u besnu odmazdu koja će ga ubiti.
Sledgeove usne se trzaju, ne tresu se.
„Uradićemo to na tvoj način, mali,“ Sledge mi govori, oči mu se pomeraju
nazad prema Hershelu. „Zato što želim da ga vidim kako moli.“
Ne progovarajući, podignem moju majicu, vežući rukave dok Hershel
pokušava da zaljulja stolicu za koju je vezan, ali je zakucana za ploče na podu
šupe. Nakon pravljenja improvizovane torbe od moje majice, prebacim je preko
Hershelove glave.
I sa tim, pretvaram Sledgea u mog učenika, govoreći mu stvari koje može
učiniti Hershelu.
Govoreći mu stvari koje znam.
Jer su one učinjene meni.
 DVADESET SEDMO POGLAVLJE

MAYA
Eve i ja smo na prozoru, gledamo dok Drex, Axle i Sledge pričaju izvan šupe.
Tamo su već jako dugo.
Iz nekog razloga, Axle je bez majice.
„Hoćeš li me povrediti ako pitam kako je dobio te ožiljke? Shvatam da sam
samo naporna, ali ne mogu izdržati. Čini mi se kao da ceo svoj život znam te
momke, iznutra i spolja, a opet jedva da nešto znam o njima,“ Eve kaže
uzdišući, padajući u stolicu dok me gleda. „I oni se ponašaju kao da je njihovo
pravo da znaju sve o meni.“
„Dobio ih je kao dete. To je sve što znam,“ kažem joj, shvatajući osećaj da svi
znaju sve o tvom životu ali ti ne znaš ništa o njihovima.
Komentar Dete Demona je poslalo mnogo teorija u moju glavu.
Samo jedna ima smisla, ali je držim za sebe, osećajući kao da je to Axleova
tajna da je podeli.
„On vidi crveno kada je silovanje u pitanju. To me čini malo osetljivo
zabrinutom da je to ono što se dogodilo njemu kao detetu, i zato je to toliki
okidač,“ ona tiho kaže.
Nelagodnost se smesti u mom stomaku, ali ja ne mislim da je to ono što se
dogodilo.
Ipak, ja to ne delim sa Eve, i ona shvati moju šutnju kao znak da promeni
temu.
„Kako si znala da spremaju napad na nas? Šta si videla na tom snimku?“ Pita
me znatiželjno.
Krivim moj pogled prema njoj, pitajući se šta bi Drex uradio ako bi čuo moju
teoriju. Nakon što je Axle bio tako pažljiv i zabrinut, takođe se pitam kako bi on
reagovao, samo što ja više nisam uplašena zbog njegove reakcije.
„Gledala je u kameru,“ kažem, Eve, moje oči se pomeraju nazad na prozor.
„Molim?“
Odmahnem glavom, odlučujući da joj ne kažem. „Idem malo da legnem.“
Ona izgleda kao da hoće još da navaljuje, verovatno zbunjena na ono što sam
rekla, ali se ja okrećem i odlazim u spavaću sobu. Umotana sam u ručnik, nema
čiste garderobe da obučem, s obzirom da Drake još nije stigao.
Bacajući ručnik, penjem se u krevet koji miriše svežinom, kao da je posteljina
juče oprana. Nedugo pošto se namestim i pokrijem, Axle ulazi unutra.
 Njegov pogled susretne moj dok zatvara vrata i počinje da otkopčava
farmerice. Čim je u svojim crnim boksericama, dolazi u krevet, povlači
prekrivače, i klizi pored mene.
Ne oklevam da se brzo okrenem na njegovu stranu. Ovaj dan je počeo
prokleto dobro. I otišao nizbrdo tako prokleto brzo.
„Šta se dešava u šupi?“ Pitam ga.
„Mučimo Herinovu desnu ruku zbog informacija,“ on ravno izjavi, bez ikakvog
oklevanja.
„U redu,“ ja jednostavno izjavim, nadajući se da on neće objašnjavati.
Izdišući, škiljim u njega, i on pogleda dole u mene, dok mu se ruka odmara na
krivini mog struka.
„Idi da spavaš. Ostaću ovde sa tobom dok ostali ne stignu.“
Odmahnem glavom. „Uplašena sam da sada odem na spavanje. Plašim se da
ću sanjati.“
On prođe svojom drugom rukom kroz moju kosu, okrećući se kako bi me malo
bolje pogledao.
„Ukočila si se zato što si se vratila tamo... Nazad u dan kada su tvoji roditelji
poginuli u eksploziji,“ on nežno kaže.
Namrštim obrve. „Kako si znao –“
„Bio sam u bolnici od desete do dvanaeste dok su radili na popravljanju moje
sjebane glave. Držali su me u obojenoj sobi sa svetlima sve vreme tokom prvih
godinu dana, jer kada je bio mrak, bio sam u sopstvenom paklu. Proveli su
dosta vremena smirujući me sedativima pre nego su lekari dali predlog.“
Gutam grumen u mom grlu dok on priča o tome tako smireno, kao da mi ne
otkriva njegove najmračnije tajne.
„Znači prestalo je kada si imao deset?“ Tiho ga upitam. S obzirom da je rekao
da je u bolnici bio u tim godinama, to je sve što mogu shvatiti.
„Ne,“ on kaže, uzdišući. „Samo bol je prestala u desetoj. Trebalo mi je
prokleto dugo da mentalno odem sa tog mesta.“
Iako ne želim da ga požurujem, ipak ga pitam: „Šta se dogodilo? Zašto si bio u
bolnici?“
„Shvatili su da mi treba psihijatrijsko odeljenje dok su mi sređivali opekotine.
Molio sam ih da me ne povrede, vrišteći da ostane upaljeno svetlo. Nikada
nisam imao mnogo svetla u rupi.“
„Rupi?“ Ja pitam drhtavo.
On nastavlja, i dalje ravnim tonom, kao da je ovo bilo kakav razgovor. „Ja sam
je nazvao rupa. To je bio podrum bez prozora. Pod je bio prljav, i ja sam imao
malu rupu u kojoj sam spavao tri godine. Bar danima kada nisam bio u
lancima.“
Teško izdiše, njegov pogled se sklanja.
 „Neko te kidnapovao?“ Pitam, zbunjena.
On polako odmahuje glavom. „Ne. Moja baka je umrla od srčanih
komplikacija, i država je vratila mojoj majci starateljstvo. Ona je prebacila prava
na njenu majku kada me je rodila i pobegla.“
„Znači imao si ime?“ Moje pitanje nežno izlazi dok krivim glavu u stranu.
„Jesam,“ čvrsto kaže. „Ali sećanje na to ime je odavno nestalo. Bilo je deo
moje kazne. Kada ti kažem da je to ime nestalo, mislim to. Ne mogu da se setim
kako me je moja baka zvala. Čak iako su kasnije pronašli moje ime, i dalje nije
bilo ispravno koristiti ga. Ili ga čak priznati.“
Moja ruka klizi preko njega, pokušavajući da ga podrži. „Znači tvoja baka nije
to učinila?“ Pitam ga, samo da potvrdi.
On odmahne glavom. „Imam samo nekoliko uspomena na ljubazan osmeh i
prijatan glas. Ali znam da je moja baka bila puna ljubavi, nežna, fina... Sve što
moja majka nije bila.“
„Tvoja majka je ovo uradila?“ Pitam, bes i mučnina se zajedno mešaju u mom
stomaku dok sedam, prelazeći prstom po najdubljem ožiljku na njegovom licu.
On hvata moju ruku, i njegov pogled opet susreće moj.
„Ne. Ja sam uradio ove na mom licu.“
Potpuno zbunjena, u tišini ga posmatram, čekajući da objasni. Kada to ne
učini, pitam: „Zašto bi ovo učinio sebi?“
On slegne ramenima. „Mislio sam ako budem manje ličio na njega, ona će biti
manje odlučna da me kazni zbog onoga što je on uradio. Zato sam uzeo komad
slomljenog stakla i rezao dok više nisam mogao da podnesem bol.“
Dete Demona...
Nakon još jednog dugog izdaha, on kaže: „Ja sam proizvod silovanja moje
majke.“
Progutam knedlu u mom grlu. Ovo nije ono što sam očekivala. Očekivala sam
da mi kaže da mu je to učinio njegov otac zbog radikalnih religijskih razloga, s
obzirom na izbor imena.
On nastavlja, njegove oči opet izbegavaju moje dok on nastavlja da mi drži
ruku, prinoseći je na njegove grudi i naslanjajući dok je njegova preko nje.
„Imala je četrnaest, i njena porodica je bila strogo katolička. Tip koji je silovao
je bio neki davitelj koji je upravo izašao iz zatvora zbog iste stvari. Ostavio je
napuštenu na ulici, i kada je saznala da je trudna, njena majka je odbila da joj
dozvoli da abortira, govoreći da to nije moja greška što se to dogodilo i da Bog
ne želi da nevino dete bude kažnjeno zbog grehova monstruma. Kao što sam
rekao, ona je potpisala nakon što sam se rodio i pobegla, mrzeći njenu majku
što je naterala da me ima. Ali me moja baka nikada nije krivila ni za šta od
toga.“
 „Nisi ti kriv. Ti si bio žrtva u ovome kao što je i ona bila,“ kažem nežno, mrzeći
pritisak u mojim grudima.
Osećam se nasilno, jer znam gde ova priča vodi.
„U svakom slučaju, sedam godina kasnije, moja baka je umrla, i moja majka se
vratila na scenu. Bila je toliko sjebana u glavu do tada da je država nikada nije
smela pustiti da ode sa mnom. Bila je na ulicama, iznova zlostavljana, i tražila
sklonište sa narkomanima koje je jebala zbog hrane i topline. Rekla je da ide u
pakao, ali će poneti i demona unutar mene sa njom.“
Nakašlje se, njegove oči opet susretnu moje.
„Između droge i psiholoških problema, iskreno je verovala da je u čoveku koji
je silovao postojao demon. Verovala je da je sa tim što je učinio trudnom,
prebacio tog demona na mene. Izvodila je sopstvenu verziju egzorcizma,
dehidrirajući me danima. Svaki put kada me je upitala kako se zovem, rekao
sam joj, ali bi me kaznila.“
Pokazao je na neke od ožiljaka na grudima.
„Nisu toliko strašni kao oni na mojim leđima jer se plašila da me pogleda,
uplašena da bi demon mogao iskočiti iz mojih očiju u njene ako me bude
gledala. Zato je obično stavljala vreću preko moje glave. Onda me je palila
vrelim metalnim krstovima, rezala me, bičevala, dehidrirala me. Davala mi je
hranu i vodu jednom dnevno kao psu jer se plašila ako jednostavno umrem,
demon bi mogao pobeći i bila bi uplašena da će se vratiti po nju, posađujući
novo demonsko dete unutar nje.“
Moja ruka na njegovim grudima se polako skuplja u pesnicu dok se borim sa
suzama u mojim očima. On zadržava pogled sklonjen sa mene.
„Verovala je da ako izazove dovoljno boli, demon će se sam pojaviti, i onda bi
ga mogla isterati,“ tiho je rekao. „Jedan dan je otišla predaleko. Krenula je da
odseče moj kurac, govoreći da ako ne može da ubije demona, postaraće se da
nikada ne izađe iz mene kao što je izašao iz prethodnog domaćina. Nisam bio
vezan. Bila je toliko van toga da je zaboravila da je dan bez lanaca.“
Ožiljak na korenu njegovog kurca mi je pao na pamet, i ja se suzdržim od
mrštenja.
„Nisam siguran zašto je ta određena stvar prouzrokovala moje instikte za
preživljavanjem da se trznu, ali u trenutku kada je taj nož udario u moje telo,
gurnuo sam je najjače što sam mogao. Pala je unatraške, i ja sam zgrabio nož,
zabadajući ga u njenu nogu, izbezumljen i uplašen. Počeo sam da trčim uz
stepenice, ali me je uhvatila čim sam stigao do vrha.“
Nasmejao se ironično, prelazeći rukom preko lica.
„Bilo je toliko svetlo pri vrhu da nisam video. Jako dugo sam molio za svetlost,
onda me prokleta stvar zaslepela kao da sam trebao biti udaren dok sam bio
dole.“ Njegov pogled se vraća na moj. „Oborila me je dole, i zaslepljen sam
puzao, udarajući u sranja dok je šepala za mnom. Osetio sam da me je nešto
mokro udarilo, i onda sam čuo kresanje šibice.“
Moje oči omaškom padaju na njegove noge koje su prekrivene ćebetom.
„Bol koju sam nakon toga osetio je najgora sa kojom sam se suočio. Moje
noge su gorele dok sam trčao, padajući na nju. Čuo sam njen vrisak kada sam
iskočio napolje, razbijajući se o vrata i padajući van. Instiktivno, skotrljao sam se
na zemlju čak i dok sam vrištao.“
Još jednom njegove oči pronađu moje, intenzivno zureći dok mu se vilica
napinje.
„Prva stvar koju sam konačno mogao da vidim kada su mi se oči prilagodile je
bila kuća koja brzo gori, plamen je hvata zbog benzina kojim me je polila kao i
pola poda. I bila je u plamenu sa njom. Čuo sam njene vriske i jebeno sam se
smejao, znajući da sam je konačno povredio onoliko koliko je ona povredila
mene.“
On oslobađa njegovu ruku koja je preko moje i izgled mu očvrsne.
„Onda sam otišao u bolnicu, psihijatrijsko odeljenje, hraniteljski dom, i
konačno popravni pre nego sam završio bežeći sa Drexom. Silovatelj moje
majke je uhapšen i vraćen u zatvor. Umro je pre nego sam mogao da se
pozabavim sa njim. I moje čudovište nije bio čovek iza rešetaka, to je bila
njegova žrtva koja je pretvorena u čudovište. Ja sam samo bio kolateralna šteta.
Sada znaš sve moje tajne.“
I srce me boli.
„Ne pokazuj mi toliko sažaljenja. Zbog toga ne volim da jebeni ljudi znaju,“ on
ispljune. „Bilo je to odavno, zato nemoj misliti da sam više tako slabo malo
govno.“
Moje obrve polete od iznenađenja. „Sažaljenje je za strance do kojih ti nije
stalo ali ne možeš, a da ih ne sažaljevaš. To je neželjeni efekat postojanja,“
nežno kažem, naslanjajući se bliže tako da su nam lica milimetrima udaljena.
„Ono što sada vidiš je bes na mom licu. Ovo sam ja koja sam ljuta zbog tebe. Ja
koja želim da vratim vreme i povredim je dok te spašavam. Ovo nije sažaljenje,
Axle. Ovo sam ja kojoj je stalo do tebe. Ovo je reakcija zato što te volim.“
On nakrivi glavu ali ja držim pogled.
„I to dete nije bilo slabo malo govno. To dete je na kraju preživelo,“ dodam u
dahu.
On na trenutak pretražuje moj pogled pre nego njegove usne pronađu moje, i
ljubi me kao da mi zahvaljuje. Ili me treba. Ili mu je samo stalo do mene.
Potrebno mi je nekoliko minuta izgubljenoj u poljupcima da shvatim da sam
mu upravo rekla da ga volim.
Stvarno imam najusraniji tajming ikada za romantične izjave.
 DVADESET OSMO POGLAVLJE

MAYA
Mi smo zbrka golih udova kada se probudim i vidim tamno nebo kroz prozor.
Glasni glasovi izvan spavaće sobe privlače moju pažnju, terajući me da pomislim
da je to verovatno ono što me probudilo.
Vrata su odškrinuta, kao da ih neko nije zatvorio i verovatno škiljio unutra da
vidi da li je Axle budan.
Kao da i on to čuje, Axle se trzne budeći se, njegova ruka se momentalno
steže na meni kao da želi da se uveri da sam pored njega.
„Kažem da je to mogućnost,“ čujem Judea kako nekome govori. „Hershel nam
je rekao gde da pronađemo Herrina, i jednostavno ćemo ga ubiti.“
„Hershel neće tako brzo propevati,“ Sledge urla.
„Ne, ali na kraju hoće. Smrt će biti nagrada, s obzirom da se čini kao da želi da
te isprovocira da ga ubiješ. Da li Liza dolazi ovamo?“ On pita.
Grumen se formira u mom grlu dok Axle polako seda, savijajući se da uzme
njegove odbačene bokserice sa poda.
„Ne. Ona je još u bolnici,“ tiho kaže Sledge.
„Hej, Axle, jesi li budan?“ Čujem nekoga da pita, verovatno čuvši kako se
pomera.
„Da. Biću vani za sekundu,“ on kaže. „Je li Mayina odeća ovde?“
„Drake je ostavio tačno ispred vaših vrata,“ poviče Drex.
Opazim ružičastu torbu koja nije moja, ali pretpostavim da sadrži moju odeću.
Pretpostavljam da je to pravi razlog zašto su vrata bila odškrinuta.
„Idemo napolje. Pridruži nam se kad se obučeš,“ Drex mu govori.
Čim začujem zatvaranje prednjih vrata, pogledam u Axlea. „Ja ne mislim da je
Liza bila stvarna žrtva.“
Reč je bila ispljunuta. To definitivno nije trebalo tako biti rečeno.
Njegove oči bljesnu u moje, njegove pantalone vise na kukovima
nezakopčane, i ja požurim da dodam: „Ona je zurila u kameru, a žrtve koje
znaju da postoji kamera uvek sklanjaju pogled –“
On se baci na mene, stežući rukom preko mojih usta da me ušutka dok gleda
preko ramena prema vratima.
Osluškuje na trenutak, kao da proverava da se uveri da više nikoga nema
napolju, pre nego se njegov pogled konačno vrati meni.
„Ne smeš to više nikome reći,“ on tiho kaže. „Liza je sa klubom duže nego bilo
ko od nas, uključujući i Sledgea. Ti si autsajder. To će razbesneti mnoge ljude, i
–“
 „Znam,“ ja prekidam, sklanjajući njegovu ruku. „Zato govorim tebi. Samo tebi.
Morala sam gledati snimke poput tog više puta nego mogu izbrojati. Neki od
glava drugih Porodica nisu baš civilizovani kao mi. Mi smo sebe morali okaliti za
stvari poput ovih da se ne bi protivili zahtevima. To je bio deo naše obuke.“
On opet pogleda iza sebe, pre nego vrati pažnju na mene.
„Šta si videla?“ On konačno pita.
„Zurila je u kameru,“ ja ponovim. „Sramota je moćna stvar, iako ove devojke
nemaju osećaj za sramotu… To ih i dalje sprečava da pogledaju u kameru,
odbijajući da dozvole njihovim roditeljima ili bilo kome drugom da ih vide toliko
ranjive i izložene. Obično, oni koji su ih zarobili prisiljavaju ih da gledaju u
kameru, i možeš da vidiš kako ih to ubija. Liza je gledala u kameru skoro sve
vreme trajanja snimka.“
On otpuhne i prođe rukom kroz njegovu kosu pre nego sedne na ivicu
kreveta.
„Tako si znala da je nameštaljka,“ on tiho kaže.
„To i činjenica da ima pristup najmanje jednom vašem računu, s obzirom da
pere novac za vaš klub. Takođe je znala i da su vozila danas završena.“
Pogledam na sat sa strane i vidim da je dva sata ujutro. „Pa, tehnički, juče. I ona
bira pratioce. Dvadeset pet godina je dug period, Axle. Pogotovo za nekoga
tako lojalnog kao što su mi rekli da je ona.“
On gleda u mene, i ja očekujem da će mi reći da prestanem i zadržim moje
mišljenje za sebe. To što sam autsajder mi ne daje za pravo da imam mišljenje,
posle svega. Ljudi umiru zbog optužbi kao što ja činim zbog jedne od njih.
Ako bi neko optužio Smittya za ovo, a da je autsajder, najebao bi. Iako nisam
bila previše besna kada je Axle pokušao da posumnja nešto slično jednom
prilikom. Ali to je zato što je to Axle. Nadam se da i on oseća isto.
„Obuci se,“ on kaže, posežući da zakači jedan od pramenova iza mog uha. „I
dođi da me potražiš ako budeš htela.“
„Šta je sa ovim što sam rekla?“ Pitam ga.
On me na trenutak posmatra, oklevajući da odgovori. „Smisliću nešto. Ne
mogu je tek tako optužiti da nije bila žrtva i onda je pretvoriti u žrtvu. Ne bi
dobro završilo za tebe i mene. Shvataš?“
Ja samo klimnem glavom, otpuhujući. Znala sam da je to opasna teritorija.
Dođavola, veruju joj dovoljno da joj daju informacije o računu. Što znači da je
previše lojalna da bi se posumnjalo u njenu lojalnost, to je mali začarani krug.
On iznenada ustaje i završava sa zakopčavanjem njegovih farmerica, pre nego
navuče čizme i izađe.
I ja se bacim nazad na krevet i zurim u plafon, pitajući se da li je uopšte
shvatio da sam mu rekla da ga volim.
 Skoro sam poginula danas. Preživela sam ono što jedino može da bude
postraumatski sindrom za koji nisam bila ni svesna da sam doživela.
A ja se brinem oko toga da li je ukapirao moju malu izjavu ljubavi.
Ja sam očigledno kraljica neodgovarajućeg trenutka i misli.
 DVADESET DEVETO POGLAVLJE

AXLE
Čim zatvorim vrata iza sebe, zaledim se u mestu.
Sledge sedi na stolici preko puta mene, njegove oči uperene dole, i ruke
sklopljene.
„Liza je lojalna klubu,“ kaže smireno, njegove oči se na kraju rečenice podižu
gore.
Naprežući se, približavam mu se, ali zadržavam moje telo između njega i vrata
koja štite Mayu.
„Znam,“ kažem pažljivo, oprezno odmeravajući govor njegovog tela koje bi
zavaralo nekoga da pomisli da je opušten.
On pogleda u mene, a onda pored vrata, i ja postajem napregnutiji. Nema
sumnje da je sve čuo. Pretpostavio sam da su svi bili napolju.
Njegov pogled se opet smesti na mene.
„Način na koji je štitiš, držeći sebe između mene i nje, to je nešto što ja nikada
nisam učinio za Lizu. Nalupala bi mi guzicu ako bih pomislio da joj je potrebna
moja zaštita,“ on izjavi bezosećajno.
U početku ništa ne kažem, ali konačno pronađem neki diplomatski odgovor.
„Liza je žilava.“
On polako klima glavom.
„Pridružila se Smrtonosnim Dilerima sa petnaest, gradila svoj put do ugledne
pozicije na jednoj od šipki. Ja sam imao dvadeset kada sam se pridružio klubu.
Ona je imala dvadesetpet, i sviđalo joj se kako sam izgledao. Ona nije bila moj
komad dupeta, ja sam bio njen.“
Prekrstim ruke preko grudi dok pokušavam da shvatim u kom pravcu ide sa
ovim.
„Bila je zla kao zvečarka. Još uvek je,“ on kaže, škrto se osmehujući. „Žilava
kao mečka.“ On zastaje dok drži moj pogled. „I lukava kao lisica.“
Polako, on ustaje, i ja pustim da mi ruke padnu sa strane dok stojimo skoro
iste visine s tim što sam ja malo visočiji od njega.
„Ona ne bi vrištala,“ on kaže dok gleda u pod, zbunjujući me. „Čak i da su joj
iseckali ruke, ona im ne bi pružila zadovoljstvo vrišteći.“
Njegove oči se vrate na moje, dok pokušavam da odlučim da li on govori ono
što mislim.
„Borila bi se,“ on nastavlja, čupajući reči kao da su kiselina.
 „Imala bi kožu ispod svojih noktiju. Pustila bi im krv. Morali bi je prebiti do
nesvesti da bi spustili njihove ruke na nju, ali na njoj nije bio trag.“
Ja polako progutam knedlu, dajući mu do znanja da sam razumeo. I iskreno,
slažem se.
„Uvek me je smatrala budalom,“ on nastavlja, nakašljavajući se. „Uvek me je
smatrala suviše mekanim. Čak je i mrzela kada sam uzeo Rusha jer je mislila da
me to čini slabim da brinem o nekom detetu. Uvek je postupala prema meni
kao da sam ispod Herrina, ali dovoljno dobar da grejem njen krevet.“
On grabi džoint koji je stajao na stolu, pali ga i uzima dugačak dim.
Dok se dim talasa sa njegovih usana, on doda: „Ona je lojalna klubu. Samo ne
našem.“ Njegove oči se pomeraju ka sobi gde je Maya. „A tvoja devojka je
previše pametna da bi bila prevarena. Ona ovo sve posmatra sa strane. I ona
zna kako da upravlja operacijom četiri puta većom od naše.“
„Svestan sam,“ kažem.
„Ona će videti sranja koja mi ne možemo. Poslušaj je. Zato što je odmah
prozrela Lizu... Verovatno je danas spasila živote. Trebalo mi je malo da se
smirim pre nego sam razmislio o tome, i osetio sam se kao jebeni šupak zbog
toga. Drago mi je da sam čuo šta je pričala sa tobom, jer sada znam da nisam
najokrutniji komad govna zbog mojih sumnji.“
To je bilo mnogo lakše nego što sam očekivao, ali onda opet, očekivao sam da
bude emotivno privržen. On izgleda kao da se pomirio sa istinom kao da je već
bio poražen njome.
„Koliko Liza zna o Mayi?“ Ja pitam dok on stiže do prednjih vrata.
„Ni jednu stvar,“ on odgovara, okrećući glavu kako bi me pogledao. „Nikada
nisam osetio da je u redu da joj kažem nešto što bi moglo biti opasno. Ali isto
tako... Nisam uopšte osetio ispravnim da joj kažem. Pretpostavljam da bi mi to
trebalo objasniti da sam bio u pogrešnoj vezi sa njom.“
„Herrin nikada nije mislio da ćemo pronaći Lizu, ali je verovatno planirao da je
vrati,“ kažem mu.
Čvrsto mi se osmehne: „Znam.“
„Niko ne očekuje da se baviš sa ovim. Ti odluči kako ćemo ovo odigrati.“
On kvrcne vratom u stranu pre nego odgovori. „Ona me je upravo izigrala. Bila
je spremna da me gleda kako odlazim u smrt u toj fabrici, što se moglo dogoditi
da smo zagrizli mamac. Bila je spremna da rizikuje sve te devojke samo zato što
je to Herrin tražio. Mislim da je samo pošteno da joj uzvratim uslugu i izigram je
zbog svega što je zavredela. Onda ćemo glasati šta da radimo. Ovo je Drexov
šou. On voli dobro glasanje.“
On pukne od smeha, iako mogu da kažem koliko je opterećen.
 Kada otvori vrata da ode, ja se okrenem i krenem nazad u spavaću sobu,
znatiželjan da li je Maya čula. U trenutku kada sam u sobi, vidim je na krevetu,
očiju uperenih u mene.
„Sledge ima samo trideset pet?“ Ona pita, namrštenih obrva od zbunjenosti.
„Nije da izgleda starije ili tako nešto, ali ja sam mislila da je on podigao Rusha. A
Rush je u dvadesetima.“
„To si pitala?“ Kunem se da nikada neću provaliti ili videti njeno cik – cak pre
nego naiđe.
Ona aslegne ramenima. „Ozbiljno. Samo trideset pet? Ili moja matematika
nije dobra? Liza je imala petnaest kada se pridružila, a sa klubom je
dvadesetpet, znači to je četrdeset, minus pet – njihova razlika u godinama – i to
mu daje tridesetpet,“ ona to kaže toliko ozbiljno.
„Tebe je stvarno jebeno teško predvideti,“ ja mrmljam.
„Hvala ti,“ ona izjavi kao da to stvarno smatra komplimentom.
Prevrćući očima, odgovorim: „Sledge je upravo napunio tridesetšest prošli
mesec, isti dan kada je Rush napunio dvadesetdve. Rush je imao četrnaest kada
ga je Sledge pronašao na ulicama. Doveo ga je kao veliki brat, ali se pretvorio u
malo očinskiju figuru kada je shvatio da je Rushu to potrebno. On je imao
dvadesetsedam ili dvadesetosam i mudar izvan svojih godina.“
„Ovo će zvučati apsolutno užasno zato što ne znam, ali koliko ti imaš godina?“
Ona pita.
Usne mi se stisnu. Iskreno mislim da je ovo prvi put da je devojka pitala za
moje godine.
„Dvadeset sedam i nimalo blizu tako mudar kao što je Sledge bio mojih
godina.“
Ona spusti pogled na njene ruke, dokono čupkajući porub njene suknje koju
nosi – crvenu koja ima isti lepršavi donji deo kao i poslednja. Ali ispod nje ima
helanke. Ili čarape. Dođavola, ne znam razliku.
„On je izgledao potpuno u redu sa svim tim. Ali ja sam mislila da su on i Liza
bili zajedno petnaest godina.“ Kada su njene reči napustile njena usta, skoro su
zvučale tužno.
„Ja nisam tačno siguran koliko dugo su bili zajedno, ali su više bili u prekidu
nego zajedno tokom godina. Liza nije želela da bude vezana, a Sledge je bio
jedini koji joj je davao slobodu koju je želela.“
Proučavam njen izraz lica, pitajući se zašto izgleda pomalo uznemirena.
„Ovo je dobro, Maya. Znači da ne trebam da razbijem prijatelja da bih ga
sprečio da on ne razbije tebe.“
Ona se zapilji u mene, odsutno klimajući glavom.
„Jeste dobro,“ ona se složi. „Samo nisam shvatala koliko čvrsto moraš biti
prizeman. Natera me da pomislim da li im je čak ikada bilo stalo jednom do
drugog. Mislim, stvarno stalo. Moj otac nikada ne bi pomislio tako nešto u vezi
moje majke, čak i da to vidi svojim očima.“
Ona ustaje i pridružuje mi se.
„I dalje idemo napolje?“ Iznenada pita.
Koliko čvrsto treba da budeš prizeman? Šta to znači? U iskušenju sam da je
podsetim da je mučila i likvidirala njenog bivšeg što je stao na stranu pogrešnih
ljudi kada je njena Porodica napadnuta. Ali se čini pomalo okrutno baciti joj to u
lice tek tako.
Umesto da bilo šta kažem i produžim ovu neobjašnjivu neugodnu napetost
koja se smestila između nas, ja klimnem glavom i spustim moju ruku na donji
deo njenih leđa i usmerim je napolje. Izlazimo da se pridružimo ostalima koji su
zapalili vatru dok Drex štapom piše po pesku.
Retkost je da zapale džoint, ali večeras... Pa, dođavola. Stvari su bile usrane u
zadnje vreme.
Ja nabusito odmahnem rukom kada mi ga Drake ponudi, i odlučim se samo za
pivo.
Maya se pridružuje Colleen, za koju sam iznenađen što je vidim, i naslanja se
na zadnji deo SUV- a da razgovara sa njom.
Jednog dana, jebeno ću shvatiti šta se dešava u njenoj glavi, ali očigledno ne
danas.
Taman kada sednem pored Drakea, koji tečno prosipa njegove teorije o tome
šta se danas dogodilo, čujem ono što je Maya ranije rekla. Stvarno čujem. Kao
da su tek sad reči potonule.
Reči odzvanjaju u mojoj glavi kao daleka uspomena umesto nešto što se
dogodilo pre nekoliko trenutaka.
To sam ja kojoj je stalo do tebe. To je efekat toga što te volim.
Drake drži džoint u njegovoj ruci, i ja mu ga otimam narogušen. On počinje da
se prepire dok ja ne uzmem tri dugačka dima na brzinu.
„Šta tebe natera da juriš zmaja?“ Kreten pita sa osmehom.
Ja ništa ne govorim, moje oči su na Mayi dok uzimam dva završna dima i
vraćam mu ga nazad.
„Ništa ne vezuje dve devojke više nego to što su zamalo umrle,“ kaže Drake,
hladan kao kurac, pokazujući ka Mayi i Colleen.
Eve je u Drexovom krilu, i ja sam momentalno malo uznemiren činjenicom da
Maya deluje zadovoljno tako daleko od mene. Što je glupo. To nisam ja. Niti je
to ono što je između nas.
Posle svega, ona se vraća u New York. Nakon olujnog sranja koje je jedva
preživela, utoliko je to očiglednije.
Ta misao me opet oduvala. Prokleta devojka me jebeno uništava.
 TRIDESETO POGLAVLJE

MAYA
Axle viri preko papira u mene, oči su mu sužene, a telo napeto. Nisam sigurna
kakav je njegov dogovor, ako ne poželi da podeli njegove mračne tajne sa
mnom.
Zadnja dva dana, on praktično izbegava svaki fizički kontakt i nastavlja da zuri
u mene ali skrene pogled kada ga uhvatim. Tako da se trenutno pretvaram da
ne primećujem da sada zuri u mene.
Sledge ulazi unutra, njegove oči susretnu moje i ja se napnem. Axle okreće
njegovu pažnju na Sledgea koji samo zuri u mene pre nego se pomeri do kafe
aparata.
Axle se vraća pretvaranju da čita papir, iako oboje znamo da zuri preko
njegovog vrha u mene.
Pričajmo o nerviranju.
Svi su do sada već otišli, imajući u vidu posao kao i obično. Postoji prikolica
puna motora koje su Drex i Dash dovezli, uključujući i Axleov izguljeni. On je
otišao jutros na vožnju, ali ne na dugo. Axleov telefon zazvoni i on pogleda u
ekran, mršteći se. Ustajući, odgovara i odlazi napolje.
Po prvi put u zadnja dva dana, ja sam sama sa Sledgeom, i nekako se nadam
da sve ovo nije bilo namešteno, jer bi me on lako mogao ubiti. Sledge je
pogodan nadimak, s obzirom da ima svu brutalnu snagu čekića. Oprezno ga
gledam dok pijucka njegovu kafu, sedajući na stolicu sa koje je Axle upravo
ustao. On se ne pretvara da proučava papir, on samo otvoreno gleda u mene.
„Ako želiš nešto da kažeš, osećaj se slobodno da kažeš to,“ ja mu govorim,
moji nožni prsti su staloženi na podu i spremni da me lansiraju gore da bih
mogla potrčati.
„Moram sutra da se vratim kod Lize, pre nego posumnja,“ on kaže grubo,
iznenađujući me. „Ti si jedina osoba u ovoj grupi koja se ikada bavila izdajom od
nekoga do koga ti je stalo. Potrebno mi je da mi kažeš kako si to uspela.“
Led juri kroz moje vene, i ja duboko i smireno uzdahnem. Očigledno svi oni
znaju za moje ožiljke.
Naša situacija je slična, iako postoji i velika razlika.
„Verovala sam pogrešnoj osobi. Moj brat je iskoristio njegovo znanje protiv
mene, i obučio Thomasa da bude savršeni dečko za kojeg je znao da neću moći
odoliti. Thomas je bio nemilosrdan, a ja sam volela da me jure. On me na kraju
osvojio,“ kažem mračnim osmehom. „Bio je deo očeve ekipe i imao muda da
kaže mom ocu da ’odjebe’ kada je pokušao da se umeša u naš raskid. Taj dan je
zaslužio poštovanje mog oca, i ja sam još više pala.“
Dok se Sledge naslanja na njegove laktove, pažljivo slušajući, ja zurim dole u
moju kafu, pokušavajući ne misliti na taj dan ali ne uspevam.
„Preklinjem te, molim te. Ljubavi, ne daj im da mi ovo rade. Ti me poznaješ,“
Thomas je preklinjao, pištoljem uperenim u njegovu glavu dok ja vozim prema
njemu, pretvarajući se da sam rezervisana i hladna, krijući slomljene deliće
unutar mene dok je zlatna maska nameštena na mom licu. Nije mu dozvoljeno
da izgovori moje ime ili će mu biti odsečen jezik. Mnogo ih je tu da posvedoči
ovome – ljudi koji ne znaju moje ime. Ljudi koji trebaju da vide da je Blackbird
jebeno luda kao pakao.
„Ah, ali onda si zaboravio da mi kažeš da ste ti i moj brat radili zajedno, zar
ne?“ Pitam ga prevrtljivo, vozeći unatraške.
„Zaboravio si uopšte da pomeneš mog brata. Sada njega nema, naši roditelji
su mrtvi a ti si za čudo pakovao torbu za jedno. Ne za dvoje. Pokušavaš da me
ostaviš, Thomas?“
„Ti me voliš,“ on nastavlja, ne pokušavajući da opovrgne istinu. On me jako
dobro poznaje da pomisli da će laž zaplivati u moru ajkula i doći do mene. Video
dokaz gde on razgovara sa mojim bratom, govoreći mu sve o sastanku za koji
mu moj otac nikada nije trebao verovati... Sve je tamo. Jasno kao dan. Na
kameri za koju nikada nije znao da je postojala.
„Ne volim,“ ja iskreno izjavim, okrutnim osmehom na mojim usnama. „Nisi bio
baš toliko dobar, slatkišu. Iako si se trudio. Sve što želim je da znam gde je moj
brat. Gde je Phillip. Biće brza i milosrdna smrt ako budeš iskren.“
Njegovi obrazi se uvlače, lice mu postaje crveno, i bes se jasno pokazuje.
„Jebi. Se,“ on ispljune.
Ja se zaustavljam, spuštajući facu tamo gde je on. Moji momci ga drže na
kolenima, cev pištolja mu je i dalje čvrsto pritisnuta na slepočnicu.
„Jesi me jebao. Onda si me zajebao.“ Ja se ispravim, vozeći opet unatraške dok
moja muzika postaje glasnija. „Sada ću uzvratiti uslugu.“
Odsečem pogled prema Smittyu dok Thomas pojačava svoje molbe, kaže da ja
nisam sposobna za ovo. Kuneći se da me bolje poznaje.
On potpuno greši.
A Blackbirdsi će biti duplo žešći kada se pročuje da hladnokrvna kučka sa
zlatnom maskom i rolerima upravlja ekipom. Ona toliko hladna koja je ubila
muškarca do kojeg joj je stalo. Verovatno će pretpostaviti da sam ga i volela.
„Ubij ostale. Oni ne smeju čak ni da znaju ko sam,“ ja kažem Smittyu.
Usne mu se zategnu dok klima glavom, pokazujući na Thomasa koji zuri u
mene, i dalje mislećio da me tako dobro poznaje.
 „On nešto zna. Nemoj ga ubiti dok ga ne nateraš da progovori,“ kažem slatko,
gledajući dok se krv cedi niz Thomasovo lice. Ne osećam... Ništa. Više sam
osećala kada sam ušla nego sada.
„Kako ti želiš, Blackbird,“ kaže Smitty, sa mračnim osmehom na licu. „Biće mi
zadovoljstvo.“
„Ja se nikada nisam zaljubila. To je razlika u našim pričama,“ ja kažem
Sledgeu, vraćajući pogled na njega dok se otresam od uspomena. „Kada sam
videla video dokaz da sam bila piun i bila izigrana, bila sam spremna za rat.
Nešto u tom trenutku je bilo prekinuto u meni. Gledala sam kako tatin stariji
prijatelj pada i urla kao dete noć pre. Jecao je jako kao i ja. Jecali smo zajedno
iza zatvorenih vrata kako niko ne bi video da smo slabi. Sledeći dan, postali smo
čudovišta. Možeš li ti biti čudovište kada je Liza u pitanju?“ Pitam ga.
Usne mu se stanje, i on polako klima glavom. „Drex je stao pored mene, uvek
me poštovao u uvek mi verovao. Isto važi i za druge momke koje si upoznala.
Liza me nije samo izdala, ona je izdala i njih. Ne moram ovo da uradim samo za
sebe. Već i zbog svih ostalih do kojih mi je stalo.“
„Ali bili ste zajedno toliko dugo,“ ja kažem nežno.
Veza između mojih roditelja je bila nepokolebljiva. Ja sam težila ka tome. Sada
se to čini skoro kao jednorog – nepostojeće.
„Vreme ne čini stvari stvarnijima. Ili su stvarne ili ne,“ Sledge kaže u dahu.
„Kao Drex i Eve? Liza i ja nikada nismo bili takvi. Dođavola, zavidim klincu zato
što to ima. I on bi te ubio na mestu zbog sugerisanja da je Eve deo toga, iako je
ona očigledno bila osumnjičena. Iako nikada ne bi trebala brinuti o tome, jer bi
Eve radije umrla nego ikada povredila Drexa. Onog trenutka kada je pao na nju
– tada su se naši životi promenili. Tada je video svog Popa ko je on u stvari.
Prave osobe te čine jačima. Pogrešne osobe te zauvek vuku na dole, čineći te
slabijim. Liza je mene činila slabijim. Ja se već osećam jačim znajući da je moj
red,“ on odgovara.
Shvatajući šta on govori, ja samo zurim u njega.
On se nasloni nazad, očiju i dalje na meni.
„Znači pogubili ste ih i mučili do smrti. Jesi li znala sve ostale?“
Ja nevoljko klimnem glavom. „Mi smo dugo bili sa Phillipom. Ali me je mnogo
njegovih momaka znalo, kao i deca ostalih Porodica. Svi oni su trebali da umru,
i umrli su brzo jer sam ja želela da se završi. Troy, Smittyev najstariji sin, taj dan
je bio izvršilac. Imao je suze u njegovim očima, i bio spreman za krvoproliće. Ti
ne shvataš koliko smo mi bliski sa našim lojalnim familijama. Moji roditelji su
bili kao braća sa Smittyem i Troy je kao moj usvojeni brat. Smittyeve jako mlade
kćerke su moje kumice, a samim tim i moje naslednice ako ne budem imala
svoju decu. Smitty je dao Troyu sve brze likvidacije, dok je on mučio Thomasa
danima, izvlačeći informacije koje je mogao.“
 Sedimo u tišini nekoliko minuta, puštajući težinu razgovora da se smesti
između nas.
„Šta se sada dešava između Axlea i tebe? Zabadam nos ispitujući, ali koliko su
ozbiljne stvari između vas dvoje? Očigledno je da su stvari malo počele
zapinjati. Mi nismo sposobni da u ovom trenutku zaštitimo sebe, a kamo li
nekoga važnog kao što si ti. Šta te zadržava ovde? Sarah? Ili ti je stvarno stalo
do njega? Jer ja znam da je njemu stalo do tebe. Nikada nisam mislio da će mu
biti stalo do bilo koga kao do tebe.“
Moje srce stidljivo zaigra u mojim grudima kada to čuje.
Moja seksi inkubacija je trebala da bude zezanje sa tipom suviše lojalnim,
jakim i iznurenim da bi bio bilo šta samo ne zmija kao što je bio Thomas. I toliko
snažniji nego druga dvojica tipova koji su umrli samo zato što su bili suviše
bučni, čuvši stvari koje nisu trebali saznati i pokušali ih upotrebiti protiv mene
kada su ih jako udarile njihove ambicije.
Moj otac nije imao tolerancije za to.
Naši neprijatelji su bili toliko veliki da bi rizikovala moje ime zbog idiota kojima
se ukazala prilika.
Muka mi je od prilika.
Axle je bio kao olakšanje od svega. Daleko od toga da zna sve, ali dovoljno
pametan da se ne približi suviše, i dovoljno jak da ne bude toliko slab da vidi
priliku sa mojim imenom.
Onda sam krenula i uhvatila neočekivan slučaj osećanja. Jakih osećanja.
Onakvih za kakve sam mislila da nikada neću biti sposobna. I ja sam izbacila to
priznanje kao idiot tinejdžer.
Priznanje koje tek treba da potvrdi. I od tada, ponaša se čudno.
„On je u pravu.“ Axleov glas je kao kanta hladne vode prosuta preko moje
glave.
Sledgeov pogled leti preko mog ramena, oči mu se polako šire i ja okrenem
glavu da vidim Axlea kako je naslonjen na zid – uglavnom van vidika dok
prisluškuje.
On se odgurne od zida i smanjuje razdaljinu između nas, oslanjajući se na
kuhinjsko ostrvo.
„Mi trenutno nismo idealna zaštita za tebe. Raspali smo se i sada smo u fazi
samoodržavanja. Sve je haotično. Sranje lupa na vrata. I rat je upravo počeo. Mi
čak ne znamo ni ko je pouzdan u našoj ekipi,“ Axle nastavlja, njegova vilica
pulsira. „Ovde nisi sigurna. Samo je pitanje vremena pre nego podstakneš
interesovanje Herrina. Nije kao da bi mu bilo teško da sada dođe do tebe, kada
je toliko toga poremećeno. On bi te uhvatio prošli put da je znao tvoju
vrednost. Ako sazna ko si, lako bi se mogao udružiti sa Phillipom, koristeći tebe
kao čip za pregovore. I zajedno, potpuno bi nas obrisali.“
 Drugim rečima, jebeno je opasno biti zajedno.
„Rizikujem tvoj život zadržavajući te ovde, s obzirom da ne mogu verovati
svima oko nas ili ti ponuditi zaštitu koja ti je potrebna,“ Axle nežno kaže,
nakašljavajući se. „A ti sve nas stavljaš pod rizik ostajući.“
Najgori deo u vezi ovoga je što ja znam koliko je on u pravu. Takođe znam i
koliko sebično zvuči da poželim da ostanem, uprkos rizicima.
Sledge ustaje, ostavljajući nas same da razgovaramo, verovatno se osećajući
pomalo neprijatno što je i ovoliko čuo.
„Znači ti govoriš da želiš da me ostaviš?“ Ja tiho pitam, podrhtavanje u mom
glasu izdaje moju nameru da zvučim imuno.
On je prazan, bezizražajan čovek ispred mene, skrivajući sve njegove misli sa
takvom lakoćom koja me čini dvostruko ovisnom. Moje pokeraško lice
funkcioniše samo sa ljudima do kojih mi nije stalo.
„Ja kažem da je najsigurnije za svakoga. Mi imamo naš vlastiti rat. Ti imaš svoj.
Naši stilovi se i dalje kose, i samo je pitanje vremena pre nego završi loše za sve.
Ja kažem da je to najpametniji potez.“ On otpuhne i nakašlje se. „Nije stvarno
važno šta ja želim.“
Njegove oči su dole. Njegove ruke su u džepovima.
Sećam se kada sam ga prvi put videla, njegovu kao mastilo crnu kosu, njegove
ožiljke, njegove blede oči koje nisu znale da li da me ubiju ili da me puste.
Tamni anđeo je opis koji sam koristila.
I dalje je nadimak.
Ja posegnem za mojim telefonom, vadeći ga iz džepa, dok se Axleove oči
podižu da susretnu moje.
Reći da ne boli čuti ga kako je pragmatičan bila bi laž. Žalosno kao što jeste,
želela sam da mi kaže da hoće da ostanem, da ćemo se zajedno suočiti sa
rizikom.
Duboko u sebi, znam da je samo pitanje vremena pre nego ubijemo i sebe i
ostale.
Osećajući težinu njegovog pogleda na sebi, zurim u moj telefon, klikćući na
„Belog Viteza“ u mojim kontaktima. Moj pogled je zamućen neprolivenim
suzama, tako da ne vraćam pogled na Axlea dok obavljam poziv, s obzirom da
sa porukom sada neće ići.
„Molim te reci mi da je vreme za preuzimanje. To je jedini razlog zašto bi
zvala, a ne slala poruku, osim ako nema neko za koga se treba pobrinuti,“
Smitty oteže, zaobilazeći uzajamne šale.
„Da,“ kažem hrapavim glasom, onda se nakašljem. „Vreme je za
preuzimanje.“
„Jesi li dobro, dete?“ Smitty ozbiljno pita. „Daj mi reč ako jesi.“
„Lathaniel,“ ja čvrsto kažem.
 On otpuhne od olakšanja, i ja pogledam gore da vidim Axlea kako se mršti na
mene.
„Pošalji mi koordinate. Poslaću ekipu da te pokupi. Samo mi je drago da
konačno dolaziš kući,“ Smitty nastavlja.
Osećam kao da ne mogu da govorim. Iz kojeg god razloga, ogromno je klupko
u mom grlu. Onda opet, pretpostavljam da nije koji god razlog. Otprilike je
metar i devedeset i zuri direktno u mene – to je razlog emocija.
Ali ja sam stručnjak u lažiranju jačine. Samo je prošlo neko vreme otkako sam
se osetila dovoljno slabo da bi je morala lažirati.
„Hoću,“ ja kažem Smittyu, prekidajući vezu pre nego mi uspe postaviti pitanja.
Čim spustim moj telefon, Axle pita: „Lathaniel?“
„Ime moga oca,“ odgovorim na autopilotu. „To je moja sigurnosna reč za
Smittya koja mu govori da nisam zarobljena ili na nišanu ili slično. Mere opreza i
sve to. Potrebno je.“
Njegov pogled prelazi preko mog lica, onda njegove oči opet susretnu moje.
„A reč koja mu govori da si na nišanu?“
Slabašno se osmehnem. „Blackbird. To je jedina reč koju mogu da stisnem da
ne bi bila očigledna panična reč. Kada govorim preko telefona, pozivam se na
moju porodicu kao Bluebird umesto Blackbird. Opet, protokol.“
On klima glavom, oboje pričamo o svemu samo ne o ogromnom slonu u sobi.
„Ako pošalješ još vozila, uradićemo prepravke celog interijera ispočetka.
Očigledno džabe,“ on kaže kao činjenicu.
Stvari između nas su bile mnoštvo stvari, ali ovo je prvi put da je neugodno.
Odlučujući da ne kliznem u formalno usrano ćaskanje, izvadim moju
navigaciju, pregledavajući sve u blizini, i izolujem jedno mesto koje će
funkcionisati. Onda pošaljem Smittyu koordinate tačke izvlačenja – to je
priilično u sred pustinje.
On odmah odgovara.
SMITTY: Pet sati. Budi spremna.
„Šta kaže?“ Pita Axle, pomalo sirovim glasom.
„Pokupiće me za pet sati. Verovatno bi trebala da obavim razgovor sa ostale
tri Porodice i javiti im da dolazim kući. Onda, ako nemaš ništa protiv, neko će
me morati odvesti.
Ustajući, stavljam svoj telefon u stražnji džep mog šorca, i krenem prema
spavaćoj sobi, sklanjajući nekoliko suza koje su pale. Čim sam unutra, naslonim
se na vrata, pokušavajući se prokleto sabrati.
Ali suze nastavlaju da naviru.
Osećam kao da mi je zgrada pritisla grudi.
Svako gutanje je bolno.
Svaki dah je teško uhvatiti.
 Pokušavajući se sabrati, odlazim u kupatilo do lavaboa i počinjem zapljuskivati
vodom moje lice i potiljak.
Opet ga mogu videti. Nije kao da ovo mora biti. Naši pojedinačni ratovi će biti
završeni. Pozivanje je savršeno prihvatljivo, čak iako Axle ne voli puno da priča
telefonom.
Postoji i video ćaskanje, zar ne? Mislim, ne tražim puno od bajkera kriminalca
koji trenutno izbegava konstantne, po život opasne napade da bi našao
vremena za video ćaskanje.
Nakon brisanja mog lica, pogledam se opet u ogledalo, i malo poskočim, jer je
i Axle u ogledalu sa mnom.
Zbunjena, okrenem se, i gotovo odmah, njegove ruke su u mojoj kosi, a
njegove usne su na mojima, ljubeći me kao da je to iznad svega. Ljubeći me kao
da je poslednji put.
Ljubeći me kao da se oprašta.
Prokletstvo. Još suza.
Znači, to je to?
On me podiže, i ja obmotam ruke oko njegovog vrata dok pričvršćujem noge
oko njegovog struka dok me on iznosi iz kupatila, sve vreme me proždirući.
U trenutku kada me ima na krevetu, pomažem mu da skine moj šorc, onda
svuče moju majicu preko glave. On se nagne nazad, skidajući svoju majicu, onda
se vraća nazad na mene.
Jednom rukom mi otkopčava grudnjak, i sve se usporava.
„Pet sati,“ reče on grubo.
S obzirom da su moje reči potpuno besmislene, ja klimnem glavom, osećajući
još nekoliko suza koje klize.
Bacajući moj grudnjak u stranu, on se sagne, i moja leđa se izviju kada se
njegova usta zatvore preko moje bradavice, sisajući je. Cvilim... Jecam... Dajem
mu sve zvukove, ništa ne zadržavajući.
Moji prsti se uvrću i stišću njegovu glavu, gurajući ga niže. Pametnjaković,
prihvata nagoveštaj, gurajući moje gaćice dole i ne gubeći vreme. Njegova usta
se učvršćuju preko mog klitorisa, i blebetanje izlazi iz mene kada pokušam da
mu kažem kako je dobar osećaj.
Kunem se da se smeje. Nisam sigurna da sam ikada imala nekoga ko se smeje
kad mu je lice upravo tamo.
Osmeh bledi, i on počinje da zadržava moje kukove dole kada pokušam da se
pomerim. Osećaj je previše dobar. I on me tera da uzmem sve.
Čini se kao nekoliko minuta i sati na različite načine, dok konačno ne vrištim
njegovo ime.
On sklanja njegova usta, ali mu usne pronalaze moje pre nego mogu uhvatiti
moj dah i zabija se u mene. Ja progutam njegovo stenjanje, osećajući kako
njegove grudi vibriraju uz moje. Kada prekine poljubac, povlači se dovoljno da
pogleda u moje oči, kukovi mu se pomeraju očajnički slabom brzinom.
I to je način na koji me uzima.
Polako.
S poštovanjem.
Dragoceno.
Sa njegovim očima koje nikada ne napuštaju moje dok ih opet ne zatvorim,
preplavljena emocijama. On zakopa svoje lice u moj vrat dok mu kukovi
dobijaju malo brzine, taman dovoljno da ga pošalje preko ivice odmah posle
mene.
On ljubi moj vrat – mekim poljupcima poput leptira. Polako prelazim rukama
preko njega, slatko, pohranjujući sve u memoriju dok držim oči sklopljene,
plašeći se da ću plakati više ako su otvorene.
Ležimo tako, nečujno upleteni jedno u drugo što se čini kao da je stalo vreme,
pre nego neko zakuca na vrata.
„Rekla si da dođemo po tebe za četiri sata,“ Drexov glas uzvikuje. „Šta se
dešava?“
Axle se napreže uz mene, njegov stisak se pojačava na mojim kukovima. Da,
počinjem da mislim da će mi reći da on ovo ne može. Da me ne može pustiti. Ili
da me ne može pustiti da odem bez njega.
Umesto toga, on kaže: „Hajde da te odvezemo do tog spasilačkog tima.“
Sa tim, povuče se i ustane sa kreveta, navlačeći svoju odeću, i izlazi vani,
ostavljejući me da se sama obučem.
 TRIDESET PRVO POGLAVLJE

AXLE
„Imaš svoje rolere?“ Eve pita Mayu, forsirajući osmeh dok ja činim sve u mojoj
jebenoj moći da nešto ne polomim. Ili udarim nešto. Ili ubijem nekoga.
To su moji trenutni životni ciljevi.
Maya klima glavom, ne uzvraćajući osmeh, i ja sam na korak blizu da rizikujem
svačije živote kada ona brzo obriše novu suzu koja je pala.
Ona plače zbog mene.
Zbog. Mene.
I ja sam spreman da ubijem zbog nje. Za nju.
Da nije zbog stavljanja svih pod rizik, rekao bih dođavola sa svim. Ali svi ostali
jesu pod rizikom. I stvarno je jebeno sebično gledati ljude koji su mi godinama
čuvali leđa kako rizikuju sigurnu smrt jer sam ja konačno pronašao nešto što
želim u životu.
„Znaš,“ Drex tiho kaže dok staje pored mene, očima uperenim u Mayu i Eve
dok pričaju pored vozila: „Oterao sam Eve. Kunem se da je to bio najbolji način
da je sačuvam. Nije se pokazalo kao dobro, za slučaj da si zaboravio.“
Oprezan je da me ne dodirne dok sklapa ruke preko njegovih grudi i nastavlja
da zuri u devojke.
„Eve nije imala celu elitnu jedinicu na njenim vrhovima prstiju kada je otišla
kući. Taj tim ne sme biti ovde. Lako bi privukao mnogo pažnje, i bili previše
primetni njenom bratu ili Phillipu. Momci kojima ona veruje su momci koje oni
poznaju.“
On polako klima glavom.
„Ali ti je ne šalješ kući zbog njene bezbednosti, zar ne?“ On navaljuje. „Šalješ
je kući zbog naših. Što je, da budem potpuno iskren, stvarno jebeno uvredljivo.“
On izvije obrvu na mene, i ja otpuhnem dok sklanja pogled.
„Nisam u elementu za jebeno sranje, Drex. Oboje znamo da smo trenutno
ranjivi. Previše lojalnih je otcepljeno, i mnogo ljudi želi da nas izjebe.“
„Bar dok ne napravimo izjavu,“ Drex kaže slježući ramenima. „Maya bi onda
bila bezbedna, zar ne? Pošto bi Popovi bili malo manje drski da se samo
zajebavaju sa nama? Trenutno, oni me i dalje gledaju kao njihovog klinca i
starog kao jednog sa svim mozgovima, ali ako mi –“
„Drex,“ ja kažem, osećajući se umorno i stvarno jebeno mučno od razgovora.
„Ne sada. Razvijali smo strategiju do te tačke da smo pokušavali da Herrin
izgleda kao pacov federalcima, Bennyeva izdajica i trn na Phillipovoj strani.
Danas, ne želim da pričam o strategiji. Ne želim uopšte da razgovaram.“
 Moja vilica se napinje na zvuk helihoptera koji se približava, pustinjski pesak
se pomera upozoravajući. Ja ne gledam u nebo da vidim koliko je daleko, jer ne
mogu da prestanem da gledam u nju.
Verovatno je poslednji put da ću je više ikada videti.
Da sam znao da ću se jebeno ovako sada osećati, nikada ne bih dozvolio da
doveze njenu perverznu guzu u moju spavaću sobu. Trebao sam pustiti Dasha
da je nagovori na – jebeš to. Prebio bih Dasha da je nagovorio da spava sa njim i
da je ima onako kao što sam je ja imao.
Onda opet, ona nikada nije želela Dasha.
Samo mene.
Kapiram da mi život konačno naplaćuje dugove da mi nadoknadi pakao kroz
koji me provukao, samo da bi ga odmah oduzeo kada sam shvatio da ga želim.
Momci poput nas ne dobijaju sunce i jebene duge.
Mi dobijamo izduvne gasove i špricanje nafte.
Moje oči polete ka njenim pertlama u duginim bojama u njenim belim
starkama, skoro kao da me mame. Ona je sve dobro, i ja sam trebao da znam
da je to bilo previše dobro da bi potrajalo za mene.
Helihopter postaje glasniji i glasniji, i kada osetim prvi povetarac elise,
okrenem se i odlazim, nesposoban da stojim tamo i gledam je kako odlazi.
Rekao sam joj zbogom sa svojim telom.
Kušao sam njene suze satima.
Ne mogu da stojim ovde i gledam je kako odlazi, ili je neću moći pustiti. Ili čak
gore, ona bi mogla okusiti moje jebene suze.
Iako oni uzvikuju moje ime, palim moj motor i ubrzavam ga daleko od njih,
vozeći nazad prema privremenom domu u kojem sam zaglavio. Nazad u borbu
sa ovim životom.
Nazad da budem ja.
Bez Maye.
Da, popušite mi. Dopušteno mi je nekoliko sati jebene žurke
samosažaljevanja.
 TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

MAYA
„Konačno si ovde!“ Ingrid uzvikuje, vrišteći dok trči preko moje sobe u njenim
visokim potpeticama i baca ruke oko mene.
Slabašno je grlim. „Vratila sam se,“ kažem sa uzdahom.
Ona zatetura unazad, njene obrve se naboraju. „Zašto zvuči kao da to mrziš?“
„Ja ne mrzim to,“ ja lažem.
Moja nova soba uopšte nije moja soba. To je sigurna soba koju su mi našli
Ingrid i Ezekeil dok sam bila odsutna, znate, moj brat juri moju glavu.
„Ti definitivno to mrziš,“ ona se prepire, mršteći se. „Šta se dešava? I prestani
da lažeš. Znaš da ja mrzim laži, jer je to samo odlaganje istine od izlaska na
videlo, a odlaganje je moj najveći omraženi ljubimac.“
Otpuhnem mali osmeh, padajući u moju stolicu, iscrpljena od svog tog ludog
putovanja kako bih sprečila bilo koga od praćenja mog obrasca i shvatanja gde
sam bila.
Prvo je bio helihopter na aerodromu, onda sam se ukrcala na privatni avion,
onda sletela u Chicago. Onda se odvezla do premalog aerodroma dve države
odavde, i ukrcala na još jedan privatni avion koji me je spustio u Maine, a onda
sam dovezena ovamo.
Očigledno je da je bio dug dan.
Sada... Ingrid.
„Možemo li ovo sutra obaviti?“ Pitam je.
„Ne. Opet, to je samo odugovlačenje,“ ona momentalno izjavi, izvijajući obrvu
kao izazov.
Prevrćući očima, kažem joj: „Postoji momak. Nisam bila spremna da odem, ali
evo me. Odatle i stav. Moći ću da ti se nasmejem da vidiš kada se malo
odmorim,“ uveravam je.
Nažalost, to je ne smiruje.
„Bajker koji je član osnovanog moto kluba?“ Ona iskreno pita, čak ni ne
shvatajući koliko uvredljivo to zvuči. Mnogo je drugačije kada vidite borbu i
odlučnost. Dođavola, izvrsno je.
„Bajker. Da. Možemo li to ostaviti?“
„Dođavola ne. Nikada nisi pomenula da si se viđala sa jednim od njih,“ ona
kaže, njen osmeh raste dok postaje opuštenija. „Pa šta se onda dogodilo? Sve
što znam je da si rekla da se vraćaš kući, iako si se borila protiv toga jako dugo.“
„Oni vode vlastiti rat, kao što znate. Axle je odlučio –“
 „Zove se Axle? Nije mogao biti malo originalniji od toga?“ Ona prekida,
uvijenih usana od omalovažavanja.
„Njegovo ime sadrži sentimentalnu vrednost,“ ja smireno objasnim,
ostavljajući to tako, u pokušaju da se ne iznerviram. Ona nema pojma da me
gnjavi sa svojom snishodljivošću prema njemu. Kako bi znala?
Ovo je bilo moje. Nisam to delila sa njima.
„U redu. Nastavi,“ ona kaže, pokazujući na mene.
„U svakom slučaju, on je odlučio da nije bezbedno za mene i njegove ljude ako
ostanem tamo. Što je istina. Ako bi njihovi protivnici saznali moj identitet i
moje namere, mogli bi se udružiti sa Phillipom. Bili bi iskorenjeni, zajedno sa
mnom.“
Kažem ovo koliko je moguće bez emocija, previše isceđena da osetim bilo šta
drugo u ovom trenutku.
Ali kada gledam u male flašice sa začinima na polici, podsete me na male
flašice koje sam morala ostaviti iza sebe. Flašice koje smo uzeli iz hotela.
Zajedno.
Posegnem za lepom – i ne tako malom – flašicom viskija i naspem velikodušnu
dozu u čašu. Ingrid pozdravi viski kao da je sifilis, zato što ona misli da je alkohol
najodvratnija stvar na svetu.
„On zna ko si ti. Veruješ li mu da će biti tih sada kada si otišla?“ Ona pita.
Ja frknem podrugljivo. „Bacio se preko mene kada se pucalo. Izneo me iz
zgrade koja je eksplodirala i oprao sav pepeo kada nisam mogla naterati sebe
da se jedva krećem. Udario je prijatelja koji je bio malo navalentniji sa mnom.“
Suvo je pogledam. „Spavala sam pored njega svake noći – stvarno spavala
pored njega. Mogao me je povrediti s vremena na vreme, ipak sam bila
dovoljno sigurna da stvarno spavam. Koliko je prošlo otkada si prespavala celu
noć, Ingrid?“
Ona se napne, onda vidim kako joj oči svetlucaju.
„Stvarno ti je stalo do njega,“ ona konačno tiho kaže. „Zašto si onda dođavola
otišla? Ili zašto ga nisi povela kući sa sobom?“
Gorko se osmehujući, odgovaram: „On nikada ne bi ostavio svoje prijatelje
kada su na njihovom najnižem nivou, najranjiviji. Ako jedan ode, svi bi mogli
pasti. I on mi je rekao da idem kući. Ja to shvatam. Stvarno.“
Iscedim čašu viskija i spustim je dole. Ingrid me zaustavlja pre nego mogu još
da naspem u nju.
„Jesi li mu rekla kako se osećaš?“ Ona pita, sada ozbiljno zabrinuta.
„Da,“ kažem joj ravno, boreći se da izvučem flašu viskija iz njenog stiska kada
je uzme od mene.
„Voliš li ga?“ Ona pita.
Ja uzdišem i zurim u viski. „Da.“
 „I rekla si mu da ga voliš?“
„Za ime Boga, da. Rekla sam mu da ga volim. Zašto?“
„I on te poslao kući da bi ti mogla biti sigurna, i ne želi ništa zauzvrat?“ Ona
pita, kao da je to apsurdno.
„Da,“ ispljunem.
„Onda je on tvoj zaštitnik?“
„Da,“ ja zarežim.
„To znači da mu je stalo,“ ona mi kaže kao da je to dobra stvar.
„Nikada nisam rekla da nije,“ mrmljam.
Njen pogled smekša, i pusti me da uzmem flašu sa viskijem. Naspem čašu i
opet je do kraja ispijem.
„Šta je on rekao kada si mu rekla da ga voliš?“
Uzdišući, zurim u praznu čašu u mojoj ruci kao da ona sadrži sve odgovore.
„Nije uzvratio.“
Ja pogledam gore u nju, videći da njene oči sada očiglednije svetlucaju.
„Dva dana kasnije, on je odlučio da bi ja trebala otići kući,“ ja dodam napetim
šapatom.
Ingrid staje pored mene, podižući viski, i ovaj put, ona mi naspe čašu. Onda,
na moje apsolutno iznenađenje, i ona za sebe naspe jedno.
„Pa, onda. Ja sam opako zbunjena,“ ona kaže dok pijucka piće, onda iskrivi
facu. Onda opet otpije.
Kunem se da je ovo prvi put da sam je videla kako pije.
Držim moju čašu, nežno kuckajući o njenu. „U to ime,“ ja mrmljam.
 TRIDESET TREĆE POGLAVLJE

AXLE
„Popravke na skladištu će početi sledeće nedelje. Policajci su se morali
uključiti, pošto je to privuklo mnogo pažnje,“ Drex govori, dok ja hvatam malu
flašicu kečapa u ruku bez ikakvog jebenog razloga.
„Ipak, policajci samo uzimaju izjavu i pretvaraju se da istražuju,“ Sledge izjavi.
Moje oči su fokusirane na mali začin, i ja pokušavam da ne razmišljam o
povratku u hotelsku sobu. Čini se kao juče i pre nekoliko godina u isto vreme
kada smo bili zaključani unutra u našem malom svetu na dva kratka dana.
„Hershel već počinje da priča. Kaže da će Pop krenuti na nas sa svim čim
raspolaže kada nas još malo oslabi. Ali to je sve što nam je dao do sada.“
„Mi trebamo da ga pronađemo i udarimo jače. Ali ovaj put veštije. Čini se kao
da mi neprestano igramo odbranu, i jedan smo korak iza napada.“
„Mi previše igramo njihove igre i dozvoljavamo da naše snage postanu naše
slabosti. Mi moramo da...“
Reči su utopljene dok se gubim u glavi, nesvestan ko šta govori ili ko je šta
rekao. To sve zvuči kao pozadinska buka dok moj um luta ka Mayi.
Jedine lepe uspomene koje sam imao kao dete su ukradene od mene, obrisala
ih je psihotična žena. Druga vrsta psihotične žene mi je dala nove lepe
uspomene.
Nisam shvatao da će to uticati na mene u tom smislu.
„Axle!“ Drex uzvikuje moje ime dok lenjo podižem glavu i vidim da su sve oči
uperene u mene dok ja opet uzimam flašicu sa začinom.
„Šta je?“ Pitam, smoren zbog svega ovoga.
„Želiš nešto da dodaš?“ Pita me Drex.
Prošlo je četiri dana otkako je Maya otišla. Četiri dana da me nije jebeno briga
ni za šta drugo. Četiri dana otkako sam se odvezao u skladište i rizikovao
moguću zasedu vozeći sam, samo da bih izvukao te jebene male flašice sa
začinima.
Znam da zvuči smešno.
Znam da je besmisleno.
Pretpostavljam da je dobar trenutak da se pokušam povratiti.
„Vodimo toliko igara da nadmudrimo svakoga da dolazimo do te tačke da
nadmudrujemo sebe i gubimo pravac u igricama koje smo započeli. Mi trebamo
pokušati da prestanemo biti oni koji nismo, i moramo da podsetimo ljude ko
smo jebeno mi. Ali ne možemo to sami uraditi,“ kažem dok se naslanjam na
trpezarijski stol naše privremene sigurne kuće.
 „Momci su trenutno raštrkani. Biće potrebno nekoliko dana da ih vratimo –“
„Ja ne pričam o svim momcima koji bi trebali biti kompromitovani,“ kažem
prekidajući Judea, gledajući ga pravo u oči. „Pričam o uvlačenju ’Asa’ koji bi
vredeo za petnaest ljudi.“
Vilica mu se zategne, i ja očekujem da eksplodira. Nisam pre shvatao
intenzitet mržnje prema Sarah. Sada je shvatam. Ako me Maya sve vreme
lagala, nakon što me navela da joj verujem, to bi me jebeno uništilo.
Ali ovo nije trenutak za žalbe.
„Ti pričaš o dovođenju AJ,“ on ravno izjavi, lišen svih emocija.
On pogleda oko stola, primećujući da svi zure u njega u iščekivanju. Onda se
njegov pogled vrati ka meni.
„Ti si poslao svoju devojku kući da bi svi bili bezbedni, iako je jasno da je ona
prva stvar do koje ti je ikada jebeno bilo stalo van ovog kluba.“ Njegov pogled
se okrene ka Sledgeu. „Ti se i dalje ponašaš kao da ne sumnjaš u Lizu, ljubeći je
umesto da je ubiješ kao što to želiš, nakon što nas je dva puta izdala isto kao i
AJ mene.“ On otpuhne i zuri dole u stol. „Mogu staviti sa strane sve moje
probleme zbog dobrobiti kluba ako svi ostali obave njihov deo. Ja nisam toliko
jebeno sebičan ili nerealan.“
Njegov pogled se podigne i odlazi ka Drexu.
„Ali samo zbog ovakvih sranja. Ona ne treba biti deo nas,“ on dodaje.
Drex jednom klimne glavom, čvrstih usana. Mi i dalje čekamo da Jude
eksplodira u nekom trenutku, s obzirom da nas njegova jeziva smirenost
prestravljuje.
Jude se jednostavno nasloni nazad u njegovu stolicu, zadržavajući sav njegov
bes u sebi dok mu vilica pulsira a pogled ostaje spušten.
„Onda ćemo videti da li možemo da dođemo do nje i saznamo da li će nam
pomoći sa ovim,“ Drex mi govori. „Ali šta mi nudimo zauzvrat? Izgleda da ona
samo traži usluge, ali nikad neznaš kakva ta usluga može biti.“
„Ona neće rizikovati Judea,“ ja kažem oklevajući, gledajući kako se on
ukrućuje. „Njene usluge neće biti ništa ektremno.“
Jude puca vrat u stranu, otpuhujući umirujući izdah, kao da zadržava
eksploziju koju želi osloboditi zbog onog što sam upravo rekao. Umesto toga,
on ostaje tih.
Sve na naše iznenađenje.
On ostaje u sobi. Također iznenađujuće.
Obično svaka priča o njegovoj bivšoj ga natera da izjuri iz sobe i nađe nekoga
koga bi povredio ili se napije da zamrači zaborav.
„Gde počinjemo?“ Dash pita Drexa.
Drex se cereka, naslanjajući se na sto, očiju uperenih u mene. „Već smo
zaglavili u ovaj jebeni rat sa Phillipom. Nema sumnje da neće na kraju doći do
nas ako oseti da smo mu na putu. A meni se posebno ne dopada bilo kakav
govnar koji samo dođe i trguje bez naše saglasnosti.“
Lupkajući jedanput prstima preko stola, stegnem tu jebenu flašicu začina malo
jače u mojoj drugoj ruci.
„Kažem da izvučemo tu malu jebenu narkomanku napolje samo da nas
podseti ko smo,“ kaže Drex.
„To će nas definitivno staviti Phillipu na vidik. Jesmo li spremni za to?“ Pita
Jude, i dalje nategnut i napet, ali konačno od pomoći.
„Nećemo mi izbaciti loptu,“ kažem sa cerekom. „Počećemo suptilnije.“
Drex i ja se gledamo na trenutak, obojica se cerekajući. Odavno se ova ekipa
nije osećala kao da se može nositi sa sranjima. Stvari su izmakle kontroli. Na
neki način, u sred sveg sranja, zaboravili smo ko smo dođavola mi.
„Onda dajmo glasnu jebenu izjavu nakon toga,“ kaže Drex, okrećući pogled ka
Sledgeu.
Sledgeov osmeh je mračan. „Ja želim to zadovoljstvo. Ako ne mogu da
prođem kroz to, zvaću jednog od vas. Ali nešto mi govori da to neće biti previše
teško.“
Ja prvi ustajem i odlazim od trpezarijskog stola, kako bi se spremio za
krvoproliće. Eve i Colleen su napolju na tremu, i obe se okreću i gledaju kroz
prozor u mene dok izlazim, odlazeći ka šupi.
Hershel je podignut, njegovo telo je oslonjeno na njegova kolena dok su mu
ruke podignute iznad glave. On jedva ima snage da virne preko mene.
„Ako želiš vodu danas, reći ćeš mi sve o Herrinovim saveznicima.“
Njegove ispucale usne počinju da se pomeraju, ali onda suzi svoje oči i skloni
pogled.
„U redu. Reci mi sutra,“ kažem i slegnem ramenima.
On cvili dok ja izlazim iz šupe, i skoro dođem do Drakea.
„Za njega danas nema vode,“ kažem kada ugeldam flašicu u njegovoj ruci.
Sležući ramenima, on odvrne čep i počinje da pije vodu, okrećući se da se vrati
sa mnom prema kući.
„Znači Maya je baš baš otišla?“ On pita. „Kao otišla zapravo?“
Moja ruka se opet zateže oko flašice kečapa, i ja klimnem glavom. „Ne želim
da pričam o tome, Drake.“
„Želiš li da pričaš o tome zašto si mi skoro otkinuo glavu zbog male flašice
senfa koji sam želeo da stavim na moj sendvič.“
„Ne,“ ravno izjavim. „Ne diraj moja sranja.“
„Ne stavljaj svoja sranja u kuhinju ako su tvoja sranja začini.“
Jedva udišem smirujući dah, znajući da bih ga mogao polomiti ako ga jako
udarim.
 „Verovatno bi je trebao vratiti nazad pre nego slučajno nekoga ubiješ,“ on
konačno kaže, i ja prestajem da hodam, zaustavljajući se pored trema koji su
devojke napustile.
„Ti ne znaš šta se događa, tako da bi verovatno trebao držati svoje mišljenje
van ovoga,“ ispljunem.
On podigne obrvu i nacereka se. „Znam da nećeš više povaliti takvu devojku.“
Suzim svoje oči na njega.
„Molim? Nećeš. Maya je prilično jebeno seksi – bar sedam od deset. Ti si
možda pet ako staviš vreću preko tvoje glave. Šanse poput ove se ne dešavaju
često.“
Ja samo bledo zurim u njega dok on nastavlja da mi se smeje.
„Ti stvarno voliš da me raspizdiš, zar ne?“ Ja suvo pitam.
„Više volim raspizditi Drexa, ali kada se ti meškoljiš zabavno te je bockati.“
Podižući ruku ka njegovom grlu, zakoračim napred, onda stegnem šaku, i
samo poravnam pogled sa nasmejanim kopiletom.
„Maya ostaje tamo.“
Sa tim, okrenem se i popnem se stepenicama na trem.
„Onda se nadam da ti se sviđa pakao od života,“ on uzvikuje u moja leđa.
„Jer, znaš, nisi baš lep kao ja i nemaš neograničeni broj opcija.“
Mogu da osetim kako se smeje bez da ga pogledam, i znam da je on samo tip
koji izaziva. Ignorisanje Drakea je jedini način da se izboriš sa Drakeom.
Niko ne gleda u mom pravcu dok odlazim u svoju sobu i lupam vratima iza
sebe.
Moje oči brzo lete ka krevetu. Mesto gde mi je Maya rekla kako se oseća.
Mesto gde ja njoj nisam ništa rekao zauzvrat.
Oprezno, spustim mali kečap dole, duboko udahnem, i zalupim šakom kroz
zid. Gips puca oko moje šake, i ja se povlačim, krckajući vratom u stranu dok
moji oguljeni članci pomalo gore.
Već se osećam više poput mene samog.
Iako se ja osećam kao govno većinu vremena.
Podižući moj telefon, pozivam devojku dana, ne očekujući da će odgovoriti.
Ona me iznenađuje stvarno odgovorivši.
„Znači poslao si devojku kući nakon što sam ti rekla koliko je bitna?“ Sarah
urla. „Lepo. To je bila naša karta za izlaz, Axle. Nisi se mogao lepo ponašati?“
Moja slobodna ruka postaje bolna pesnica.
„Ukratko, Herrin je skoro ubio.“
„Čula sam. Ja čujem sve, sećaš se? Pa zašto zoveš mene?“
Naslanjajući se na zid, zacerekam se. „Treba mi usluga.“
 TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE

MAYA
„Ah! Pitala sam se kada ću te videti!“ Pogledam preko u Penelope – Smittyevu
ženu – koja dolazi do ivice mog klizališta, gledajući me kako kližem unatraške.
Nateram se na osmeh dok vozim ka ivici.
„Kako su devojke? Pokušavam malo da držim distancu,“ kažem joj.
Ona se usmeri ka meni, nesvesna moje trenutne situacije – slomljenom srcu i
celom tom slatkom sranju.
„Devojke su fantastično. Obe su dobre u školi, ali im nedostaješ. Smitty misli
da možemo nešto dogovoriti kako bi ih mogla videti. Samo mi je drago da si se
vratila kući.“
Ja se namrštim. „Znala si da nisam tu?“
Ona prevrne očima. „Udana sam za Smittya skoro trideset godina. Naravno da
sam znala da nisi tu, iako mi nikada nije toliko rekao. Istu priču mi je ispričao o
tvom povratku pre par meseci, kao i svima ostalima. Ali ja ga jako dobro
poznajem, i mogu da vidim zabrinutost na njegovom licu. Ne bi bio zabrinut da
si mu pred očima.“
Pogledam preko, vidim Johna, jednog od očevih omiljenih telohranitelja, koji
se pretvara da ne prisluškuje naš razgovor.
„Videla sam Troya juče, i on me informisao o Lathanovim momcima koji su se
šćućurili pored tvoje zgrade,“ kažem joj sa uzdahom.
Ona prevrne očima. „Lathan ne sme da nas dira. Ni tebe isto tako. I od tada
smo u našem stanu na Manhattanu. Sretno sa prolaskom kroz ta vrata bez
prisustva. Čak ni lift ne funkcioniše do našeg sprata bez šifre.“
Ona odmahne rukom, uvek optimista.
„Oh! Mislila sam da ti kažem, nabavila sam ti one male flašice sa začinima koje
obožavaš! Svakakve vrste. Uključujući ljuti sos. Idem po njih i vraćam se.“
Uzimajući u obzir da se ovo malo klizalište nalazi na poslednjem spratu velike
zgrade, verovatno će joj trebati neko vreme da se vrati. Zato ja nastavljam
klizati, sklapajući moje oči i uključujući muziku daljinskim upravljačem.
Pokušavam da se izduvam pet dana. Otkako sam se vratila.
Čak me ni klizanje ne oslobađa.
Ne vrištim tekstove i ne otresam moje živce.
Ništa ne pomaže.
Odustajući, odlazim da navučem moju obuću, glava mi je pognuta dok svlačim
klizaljke zbog patika, vrisak poleti sa mojih usana kada se nešto grubo obmota
oko mog lica. Moje oči se otvaraju u tami i ja se opirem, kada ruka dolazi oko
mog vrata, gušeći me.
Usisavam vazduh, i materijal ulazi u moja usta. Vazduh jedva rasteže niti, i ja
postajem ošamućena dok me ogromna ruka jače davi, presecajući mali deo
vazduha koji dobijam.
Opet pokušavam da vrištim, želeći da ljudi izvan vrata utrče unutra sa
njihovim pištoljima, ali frfljanje je sve što beži sa mojih usana.
Tačkice u boji svetlucaju u tami dok ja nastavljam da se gušim, i moje oči
postaju teške dok...
 TRIDESET PETO POGLAVLJE

AXLE
„Gde je Sarah?“ Drex me pita dok svi visimo oko ulaza u skladište.
Jude je jebeno nervozan, kao da želi da je sada bilo gde samo ne ovde.
Njegove oči ne susreću ničije od nas.
U trenutku kada otvorim usta da progovorim, iznenada se začuje kucanje na
vratima.
Jude odlazi, i ja otvaram vrata da bih video... Sarah. Ili AJ. Ili kako god.
Ovo dvostruko ime samo sve više postaje zbunjujuće.
Gleda u nas dok stoji tamo obučena sva u kožu sa njenom ravnom plavom
kosom koja visi oko njenih ramena.
„Kada počinje ubijanje?“ Ona pita pomalo prevrtljivo.
„Pre pet minuta. Kasniš,“ kaže Drex sa uzdignutom obrvom.
Ona prevrne očima, onda se okrene i savije. Moj osmeh se iskrivljuje kada
počne da uvlači telo unutra.
„Bila sam zauzeta da vam donesem poklon,“ ona kaže, uvlačeći izubijanog
Bena, koji je bio u bekstvu neko vreme. Nakon Eveine otmice.
Drex širom raširi oči, a zatim ih suzi kada mu izraz lica očvrsne.
Ben je vezan kao jebeno tele na takmičenju bacanja lasa ili kako god da se
zove. I krpa mu je u ustima dok se znoji, paniči dok nastavlja da se beznadežno
bori.
„A Cecil – vaša mala krtica – je u vreći u mom gepeku. Jedan od vas momaka
to može da reši,“ ona kaže, lupkajući sugestivno Dasha po ramenu.
On reži dok izlazi napolje da se reši tela, i ja se nacerim kada se setim Mayinog
komentara u vezi Sarah.
Sarah je kao mačka. Ona ti poklanja mrtve glodare kao dokaz naklonosti.
Postoji li bilo kakva jebena stvar koja nije okidač uspomena? Nije bila u mom
životu tako prokleto dugo.
Opasnost.
„Možemo odložiti ovaj napad za sutra,“ kažem mu dok on otresa svoju šaku,
dok Ben cvili na podu.
„Dogovoreno,“ Drex ispljune. „Imam planove za večeras.“
Jude se vraća nazad, oklevajućim koracima kada ugleda Bena na podu. Vilica
mu krcka.
„Treba li ti pomoć?“ On pita Drexa, namerno izbegavajući da gleda u
Sarahinom pravcu.
 „Dođavola, zašto ne? Svako bi trebao dobiti svoj red,“ Drex kaže, cerekajući se
kada Ben zacvili, suze se izlivaju iz njegovih očiju. „Dovucite ga dole,“ on dodaje
i Dash ulazi i baca malu kesu sa telom noseći našu krticu.
Jude i Dash hvataju Bena ispod ruku i nogu i njih dvojica nose zmiju koja se
uvija prema podrumu. Drex lomi njegove članke dok gleda nazad u Sarah.
Ona se natera na osmeh, trzajući pogled sa Judea koji se povlači kako bi
pogledala Drexa.
„Šta ti dugujem za to?“ Drex je pita.
„Jednostavno. Vrati Mayu nazad i uradite ono što sam ispočetka tražila od
vas. Bitno je da ona ostane ovde. To znači da druge Porodice neće samo doći sa
pištoljima i sve vas obrisati.“
Pokušavajući da je ne zadavim, ja kažem: „Maya je odgovornost. A mi smo
odgovorni za nju isto tako. Nije bezbedno za nju ili za nas da budemo jedni
pored drugih. Ako Herrin –“
„Poštedi me detalja tvog razmišljanja. Sve sam to već čula,“ ona kaže sležući
ramenima.
Moje oči se trznu prema Drexu i on opsuje Eve ispod daha.
„Nemoj biti ljut na moju devojku. Da budemo pošteni, i ona mi na neki način
duguje. A ona mi plaća tako što mi daje informacije koje bi mogle sačuvati vaše
guzice živima…“
„Mi možemo da se brinemo za sebe,“ Drex joj kaže suženim očima.
„Ne možete da se nosite sa onim što nadolazi bez pomoći,“ kaže Sarah
ozbiljno. „Veruj mi. Ja znam za duboke probleme koji prate Phillipovu
vladavinu. Veruj mi kada kažem da ćeš moliti za smrt jednom kada baci pogled
na tebe. I hoće. Na kraju. On će očistiti sve moto klubove u okruženju, jer će oni
biti na njegovoj teritoriji kada se dobro pozicionira. Ili ćete da sarađujete sa
njim, ili ste protiv njega. Osim ako ne želite da nabavljate kurve za njega,
trebaće vam moja pomoć. I Mayina. Kao i pomoć ostalih Porodica.“
Drex prolazi rukom kroz kosu. „Bavite se sa ovim i osmotrite opet položaj,“ on
mi kaže. „Povedi Sarah i postaraj se da nismo nešto zaboravili.“
Sarah me sledi, a Drex kreće ka podrumu, spreman da se malo zabavi i
oslobodi potisnutu frustraciju.
Sarah kači rezervnu kacigu dok izlazimo, i klizne na moj motor ne dodirujući
me.
„Moram da se držim za tebe,“ ona kaže, jasno je da me ne dodiruje bez
dozvole.
Ja samo jednom klimnem glavom, i njene ruke kliznu oko mog struka. Celo
telo mi se napinje, i ja osetim kako se i ona napinje zauzvrat.
„Jesam li se jednostavno trebali voziti odvojeno?“ Ona me pita kada ja
sklonim njene ruke sa mog struka, i skinem moju kacigu. Ne odgovaram.
 Umesto toga, ja odlazim do njenog auta koje je parkirano uza zid uličice, i ona
me prati, bez kacige. Bez reči, dolazimo do auta i ja pružim ruku. Onda mi ona
pruža ključeve, palim prokleti auto i vozim nas prema ogromnom skladištu koje
je samo nekoliko naselja udaljeno od nas.
„Hoćeš da mi kažeš o čemu se radi?“ Sarah pita lakomisleno nakon dugo
razvučene tišine.
„Pretpostavljam da nisam bio raspoložen da me dodiruješ.“
„Imao si taj problem sa Mayom?“ Ona cvrkuće.
Zurim u nju na trenutak pre nego vratim pažnju na put.
„Osetljiv. Osetljiv,“ ona kaže zabavljajući se.
„Pusti to,“ upozorim je.
„Ili znaš, mogao bi samo otići po nju. Bićeš u ratu bez obzira na sve. Ona će
biti u opasnosti bez obzira na sve. Možete biti u ratu i opasnosti zajedno.“
„Ne dok se ne pozabavimo sa Herrinom,“ kažem nakostrešen.
„Herrin nema nikakvog značaja. Čak i sa svojim najboljim izvorima, nikada ne
bi shvatio ko je Maya. A Porodice bi ga uništile pre nego bi se čak uspeo i
dogovoriti sa Phillipom. Znao bi to. Ako išta, Herrin bi vas se plašio još više ako
bi saznao da je Blackbird bio udružen sa vama.“
Ne govorim ništa dok se vozimo, jer ja odbijam da ovo preokrene i natera me
da se osećam da je slanje Maye bilo besmisleno.
„To je to,“ kažem kada smo parkirani na sigurnoj udaljenosti. „Odavde idemo
peške.“
Ona me prati iz auta, i zato što moramo da budemo skriveni, ona ništa ne
govori dok pešačimo kroz deo pustinje koji se proteže skoro milju, i konačno
dolazimo iza nekoliko šupa koje nam omogućavaju pokrivenost.
Oboje virimo, i ja opsujem u sebi. Ovde danas ima dva puta više ljudi. Ako ne i
tri puta više.
Trznem glavom unazad, izbegavajući da me vide. Pomalo se pitam da li su nas
videli kroz pustinju, iako je noć. Sumnjivo je što ja mogu da vidim sve njih.
„Mnogo obezbeđenja,“ Sarah šaputa.
„Verovatno trostruko više nego prošlu noć,“ kažem jednako tiho.
Virnem opet okolo do ivice dok momak izlazi iz skladišta sa upaljenom
cigaretom koja visi iz njegovih usta, AK-47 obešena na njemu baš kao i pre neki
dan.
Sarah se naslanja na leđa, odmahujući svojom glavom.
„Zašto im treba trostruko obezbeđenje?“ Ona pita hrapavim glasom.
Ja slegnem ramenima, nisam ja jebeni čitač misli ili psihić. Ja jednostavno ne
znam te stvari.
Pogledam okolo, napominjem da su reflektori usmereni ka nebu, dovoljno
čudno. Ne u pustinji.
 Sarah i ja nečujno počinjemo da se krećemo nazad, čekajući da opale puške u
svakom trenutku. Ta strana je bila čista prošlu noć. Činilo se kao slepo mesto.
Večeras, i ne baš.
Srećom, nisu nas opazili, i mi uspevamo sve do njenog automobila kojeg
odmah startujem.
„Nešto mora da im se dogodilo da su pojačali obezbeđenje od juče,“ ona kaže
normalnim tonom dok nas ja vozim nazad u Halo.
„Bez obzira, biće dvostruko teže da se sada uđe unutra i obavi ovaj posao,“ ja
zarežim.
„Vi niste nikome rekli van kruga da ovo radite, zar ne?“
„Zato smo te pozvali. Ne znamo u ovom trenutku kome drugom možemo da
verujemo, tako da samo krug i ti znate za ovo.“
Nervozno izdahne. „Onda se očigledno nešto drugo događa. Moramo saznati
šta. Ja se večeras vraćam nazad, jer sam kao duh kad sam samo ja.“
„Previše opasno, i ako –“
„Axle, preuzimala sam poslove koji su deset puta komplikovaniji nego ovaj.
Mogu da se nosim kao samostalni izviđač. Moram da vidim da li se mogu
približiti malo više da vidim šta se dešava unutra i šta ih je nateralo da se
naoružaju do zuba, posmatrajući reflektorima nebo umesto pustinju.“
Kada stignemo do skladišta, Sarah prva izlazi, prerano završavajući našu
raspravu.
Ona uleće kroz vrata, i nalazimo nekoliko devojaka iz striptiz kluba pored
šanka iz nekog čudnog razloga. Tiffany, Simone i Darla. Sarah odlazi pravo ka
njima, a Simone i Darla bacaju ruke oko nje, čvrsto je grleći.
„Šta vi devojke radite ovde?“ Ona kaže kada se povuče.
Darla briše suzu iz njenog oka. „Herrinovi ljudi su pucali na klub dok smo bile
unutra. Nismo znale gde drugo da idemo. Ali momci su ubijeni. Grupa Crnih
Anđela su bili tamo. Dovezli su nas ovamo da se vidimo sa Drexom.“
„Uvek nešto,“ zarežim.
Ali mi onda osmeh ukrasi lice. Herrin se upravo jebeno zajebao.
Crni Anđeli na našoj strani su upravo sjebali svaku šansu da nas porazi.
Bilo je prokleto vreme da zajebe. Postalo je zamorno da on uvek pobeđuje.
„Inače, ko je Tiffany?“ Čujem sarah kako pita dok ja odlazim.
„Ja sam.“
Nisam siguran šta je još rečeno – niti me briga. Trčim niz stepenice koje su bile
zabranjene za svakoga sem kruga, ali s obzirom da je to jedino mesto kojem
nije potrebna popravka u ovom trenutku, očigledno je gde vodimo posao.
Nicholas – predsednik Crnih Anđela – je opušteno oslonjen na zid, prekrštenih
ruku preko grudi, kada dođem do dna stepenica. On i Drex pogledaju ka meni,
obojica se đavolski osmehuju.
 „Nicholas ima ljude koji prate mesto gde se Pop trenutno nalazi. On je
spreman da nam pomogne da ih izvučemo.“
„Dobro. Jer se mi možemo samo fokusirati na Herrina na minut ili dva. Naš
drugi problem je upravo pojačao bezbednost.“
Drexove usne se stisnu, i okrene se nazad ka Nicholasu. Spoje zglobove i
pozdrave se.
„Bićemo u kontaktu,“ kaže Nicholas. „Primetio sam da više nema FBI detalja o
Herrinu. Čini se pomalo čudno da su prestali pratiti svaki njegov pokret kada on
pokušava da razbije pet različitih naselja.“
Oni ne znaju da se FBI povukao od lova na ozloglašenu AJ nakon što su saznali
da je bila sa nama. Niti znaju da ih je poslala u lov na divlju gusku pretražujući
pola zemlje zbog nje.
To držimo za sebe.
Drexovi članci su u krvavom neredu kada pređe rukom niz njegovu vilicu.
„Stvari se puno menjaju u Halou. Pokrenućemo neki pakao da damo ljudima
do znanja da nismo slabići samo zato što smo se podelili. Verovatno je najbolje
što ti federalci nisu u blizini.“
Nicholas frkne i namigne mu. „Razumem, brate. Javi mi ako ga pronađeš pre
mene.“
Drex klima glavom, i Nicholas prolazi pored mene, oprezan da se ne očeše o
mene na njegovom izlasku.
„Gde je Ben?“ Pitam Drexa kada začujem zatvaranje vrata.
„Trenutno u nekoliko komada. Jude ispira sobu.“
„Nije trebalo dugo,“ ja ukazujem.
„Ja nemam tvoje strpljenje. Ja to učinim da jebeno mnogo zaboli samo
jednom.“ On se smeje, ali brzo prestaje. „Sada mi reci šta se dođavola dešava
sa drugim mestom.“
„Pokriveno je ljudima i obezbeđenje puzi oko njega. Trebali bi krenuti napred
drugim udarom. Je li Sledge spreman za to?“ Pitam ga.
Drex izvlači njegov telefon sa drugom krvavom rukom, i šalje poruku. Kada
zazvoni sa odgovorom, pogleda u mene. „Poruka je poslata. Liza će biti mrtva u
roku od sat vremena, i biće isporučena preko jednog od njegovih siledžija koje
nam je Nicholas doveo žive. Tip je bio beznačajan – nije imao pojma gde je
Herrin. Novi kandidat je zatražio njegovu smrt za večerašnji šou koji Popa košta
više nego shvata.“
„Ako ne zna gde je Herrin, kako će poslati poruku?“ Pitam ga.
Drex se samo zacereka. „Jer će ga Pop pronaći. I kada to učini, koje god
momke da pošalje, oni će ga dokrajčiti. Jer ćemo mi pratiti malu lasicu dok se
neko ne pojavi.“
 „Osećam se mnogo bolje u vezi ove jebene igre,“ kažem mu naslanjajući se na
zid.
„I ja. Ipak, vratićemo se narkomanima. Obećavam.“
Slegnem ramenima kao da nisam zabrinut, i krenem opet uz stepenice. Čim
dođem do vrha, vidim Tiffany koja bledo zuri, telo joj je bledo dok prilazimo,
Sarah i ostale dve devojke živahno pričaju o starim danima.
„Dobro si?“ Pitam Tiffany, koja nekoliko puta trepne pre nego joj oči susretnu
moje.
Ona se praktično sklanja od mene, i ja prevrnem očima. Zaboravljam da je
većina žena užasnuta sa mnom. Maya se postarala da zaboravim.
I tek tako, opet je u mojoj glavi, ostavljajući me u razmišljanju da li neko drugi
gleda kako se oblači, ili kliže ili izvodi njene druge bizarne rituale.
Verovatno bi nekoga ubio da je to slučaj.
Ovo je jebeno sranje.
 TRIDESET ŠESTO POGLAVLJE

MAYA
Ošamućena, čujem nekoliko glasova koji zvuče kao da su miljama daleko, iako
sam sigurna da su u istoj sobi. Moje oči se bore da se otvore, i svako virenje
koje uspem da napravim nudi mi pogled na svetlost koja uspeva proći kroz
crnu, platnenu vreću preko moje glave.
Kada reči postanu razgovetnije, u početku sam malo uzbuđena, čuvši glas mog
spasitelja. Ipak, uzbuđenje je prolazno, jer registrujem njegove sledeće reči.
U tom treptaju oka, on prelazi iz spasitelja u izdajnika u mom umu, i moj
stomak se uvrću.
„Ovo nikada nije bio jebeni plan, Lathan! Kako da objasnim moje odsustvo
koje se poklapa sa njenim? Upravo sam nas dovezao iz New Yorka u jebeni
Texas, i moj telefon se puši od poziva od Smittya. Morao sam ubiti Johna! Jer si
se kleo da je on bio jedan od tvojih ljudi, a nije bio. Skoro je uspeo da me ubije
pre nego sam došao do nje. Sretni smo što sluša njenu muziku tako prokleto
glasno kada kliže. Sve si sjebao, a nisi se čak potrudio ni da se pojaviš po nju.“
Čujem šmrkanje, kao da neko nešto ušmrkava, onda smeh.
„Previše si dosadan. Sigurno ne želiš malo?“ Od Lathanovog glasa mi prolazi
jeza uz kičmu.
„Šmrči svoju drogu sa svojim narkomanima koliko god želiš. Samo mi daj moju
polovinu para, jer nema jebene šanse da mogu nazad.“
„Čim se moja sestra probudi od koje god droge da si joj dao pa je pala u komu
–“
„Morao sam je uspavati kada sam shvatio da ću je sam morati dovesti
ovamo,“ izdajnik reži.
„Onda je mogu mučiti da izvučem sve informacije o računu iz nje, i onda
možeš uzeti svoj novac i pobeći,“ Lathan nastavlja, pretvarajući se kao da nije ni
prekinut.
Telefon zvoni i izdajnik psuje. „Tata je. Opet. Moram mu nešto reći.“
„On neće posumnjati u tebe. Reci mu da ti se ispraznila baterija i da si jebao
tu malu kurvu koju jako voliš. Taj mali izgovor je funkcionisao za tebe pre.“
Psujući, ja slušam odgovor izdajice, i suze magle moje oči kada on izađe,
ostavljajući me nesposobnu da vrisnem. Moje usne se pomeraju u očajničkom
pokretu, ali je moje grlo isuviše suvo da se samo mali cijuk oslobodi.
Tek tada shvatim da su mi ruke čvrsto vezane iza mene, i da sam zavezana za
stolicu, obe noge su mi pričvršćene za nogu od stolice.
 Torba je momentalno skinuta sa moje glave, i ja trepnem zbog zaslepljujućeg
svetla iznad mene dok senka pada preko. Nacereni Lathan zuri dole u mene, i ja
se uzaludno borim protiv veza koje me drže pričvršćene za stolicu.
„Zdravo, seko. Primetila si da te sada shvatam malo ozbiljnije,“ on kaže,
pokazujući na mene. „Prošli put nisam očekivao da obiješ bravu i uspeš da
pobegneš. Kako si tačno pobegla, i gde si bila poslednjih nekoliko dugih
meseci?“ On oteže.
Prevrnem očima ali skrenem pogled.
On se okrene i zgrabi flašicu s vodom, i ja se opirem kada uhvati moju bradu u
svoju ruku, terajući me da otvorim usta dok vrištim od boli. Onda sipa vodu niz
moje grlo, terajući me da kašljem i povraćam.
Voda me pršće po licu, uz nos i niz moj vrat dok izliva sve dok nije prazna.
„Nemoj reći da ti nikada nisam ništa dao,“ on kaže dok baca praznu flašicu na
pod.
Ni blizu hidrirana, jednostavno zurim u njega.
„Koliko dugo sam ovde?“ Pitam škripavim glasom dok Lathan seda iza stola na
kojem su linije kokaina na ogledalcu pored urolane novčanice dolara.
„Dva dana. Zamalo si umrla. Morao sam dovesti doktora da te proveri s
obzirom da te taj idiot dozirao sa dovoljno sedativa da obori konja.“
On se smeje, jer je totalno prolupao.
„Ali si preživela. Sada si budna. I vreme je da razgovaramo o novcu koji si
nasledila. Vidiš, trebaće mi pristup Blackbird računima. Prošli put, bio sam
ljubazan i pitao. Ovaj put, iščupaću informacije iz tebe.“
Frknem podrugljivo, i njegov izgled očvrsne kada ustane.
Pre nego napravi pokret, Troy ulazi nazad, i moje oči postanu vodene kada mi
srce udari u grudima.
„Kako si mogao?“ Ispljunem.
Troy gleda od mene u Lathana kao da je iznenađen što sam budna, onda mu
se usne stanje dok mu pogled postaje hladan i opet sleti na mene.
„Troy se umorio od njegove porodice koja je uvek živela u senci Blackbirda. I
sada je zaglavio kao sledeći u redu da bude tvoje štene,“ Lathan me informiše,
plješćući rukama dok mu se osmeh vraća.
Smejem se na silu, ali se smeh pretvara u bolan kašalj jer sam toliko
dehidrirala da je smejanje užasna ideja.
„Tvoj otac je plaćen kao Kralj da bude Blackbirdova desna ruka. Ne
Blackbirdovo štene,“ uspevam da kažem, sa cerekom na usnama dok Troy zuri
u mene.
„Gluposti. Video sam da si me uporedila sa mojom porodicom, ali je vreme da
se stvari poravnaju,“ Troy ispali.
 „Smitty je uvek voleo da zaradiš za stvari umesto da ti samo sve preda,“
kažem mračnim osmehom. „Dvadeset ti je godina a postao si nestrpljiv, i sada
ces da umreš kada te pronađe. Jer stvari koje najviše mrzi je nelojalnost malog
seronje koji je pomogao drugom nelojalnom malom seronji da ubije brata. Da
ubije svoju porodicu. I sada ćeš da ubiješ mene – devojku koju voli kao ćerku.
Devojku koja tebe voli kao brata. Znači da ćeš biti izdajica među nama. Nikada
nisam imala sreće sa braćom.“
Ispljunula sam malo krvi iz mog suvog grla, i uputila pogled prema Lathanu
koji sužava oči na mene.
Onda vratim pogled na ključalog Troya dok on govori: „Nikada me nisi gledala
kao brata, ili me ne bi isključivala sa svih sastanaka. Svih tajni. Nije mi čak bilo
dozvoljeno da znam gde si poslednjih nekoliko meseci.“
Ja opet frknem, naporno se trudeći da se ne nasmejem. „Kaže izdajica.“
„Ja nisam izdajica,“ on reži. „Ja sam samo momak koji neće biti tvoj otirač i
donositi ti novac koji ti trošiš dok ništa ne radiš.“
Vidite? Dezinformacije vode do razotkrivanja sociopata. Nikada nisam
razumela kako Smitty očekuje da će njegov sin napredovati kao što je on, ali
sada mi je drago da nije.
U suprotnom, Lathan bi znao sve što Porodice nameravaju da urade. Kao i
sada, on nema pojma da sam ja ta koja je stajala iza svih njegovih malih
problema sa prstenom seks trgovine koju vodi za Phillipa.
Očigledno bi sada imali mnogo drugačiju raspravu da zna.
„Stvar je u tome, Smitty ima više novca nego ikada može potrošiti,“ kažem,
vraćajući pogled opet na Troya. „On samo živi skromno zato što je grozno da
imaš Ministarstvo Finansija na vratu koji pokušavaju da otkriju odakle dolazi sav
taj keš. Pa, na neki način skromno. On ima kuću i apartman u najskupljim
delovima New Yorka.“
On baca pogled prema Lathanu.
„Istina,“ kaže Lathan bezbrižno sležući ramenima.
„O čemu jebote pričate?“ Troy kipi, zureći u Lathana. „Priznao si da moj otac
dobija penije za sve što radi. Blackbird ispiraju mozak odanim slugama da su na
licitaciji, a onda žanju sve nagrade.“
„Nije moja greška što ti ne shvataš koliko košta imati lepe stvari u New Yorku.
I ti si idiot koji je lako ubeđen da ćeš dobiti penije. Sada idi pre nego te upucam,
i pošalji Garrena unutra. Trebaće mi njegova ekspertiza. Očigledno nisam čak ni
dovoljno bolestan da izvučem informaciju iz moje sestre onako kako on može.“
Mučnina okreće moj želudac, i Troy zuri u Lathana trenutak duže pre nego
izlazi napolje, lupajući vratima za sobom.
„Očigledno mozak nije nasledio od oca. Penelope, je ipak, uvek bila pomalo
glupa. Verovatno je od nje,“ jednostavno kaže Lathan.
 „Porodice će te goniti i rastrgati na delove zbog ovoga,“ kažem mirno,
pokušavajući zadržati moje emocije pod kontrolom tako da moje pretnje zvuče
malo jezivije.
„Pokušavali su mesecima da me pronađu,“ on kaže odbojno.
Mali osmeh pleše na mojim usnama. „Mi smo tačno znali gde si ti, mesecima.
Samo smo čekali da nas odvedeš do Phillipa,“ ja mu kažem.
„Nije isto mesto na koje sam te odveo prošli put,“ on kaže, pokazujući oko
skladišta pre nego kucne slepočnicu kažiprstom. „Nisam toliko glup. Ali imam
žurku dobrodošlice spremnu za njih ako pokušaju da te izbave odavde.“
„Mi tačno znamo gde si,“ kažem opet, moj osmeh je i dalje na mestu, iako se
jeza uvlači. Žurka dobrodošlice? To nije dobro, jer će oni prvo tamo krenuti.
Osim ako ne shvate da me Lathan ne bi tamo odveo i shvate da je zamka.
On me na trenutak posmatra kao da pokušava da dešifruje da li blefiram ili ne.
„Lep pokušaj, sekice, ali da je to bio slučaj, Ezekeil bi do sada uleteo i već te
vratio.“
Prokletstvo.
Blefirala sam.
Ipak... „Ako ti tako kažeš,“ kažem i slegnem ramenima, gledajući u stranu kao
da nisam zabrinuta. On je paranoičan, pa se nadam da ću igrati na to.
Moja glava se iznenada trzne u stranu, i bol probada moje lice, zveckajući
moje zube, dok glasan zveket odzvanja kroz sobu. Moj obraz gori, imam osećaj
kao da je na vatri, dok mi oči trepću, pokušavajući zadržati fokus.
Potreban mi je trenutak da shvatim da me je moja kurva od brata upravo
kurvinski ošamarila.
„Ne pokušavaj da uđeš u moju glavu, Maya,“ on kaže, njegove oči pronalaze
moje sa hladnom otuđenošću. „Neće ići. Znam te previše dobro da bih ti
dozvolio da se zajebavaš sa mnom.“
Vrata se otvaraju i tip ulazi unutra.
„Mislio sam da sam svima rekao da me ne uznemiravaju dok sam dole,“
Lathan ispljune.
„Izvini, ali Nicholas je ovde sa svojim momcima da preuzme pošiljku. Ne
znamo gde držiš keš, a on ne prodaje drogu bez keša.“
Patetično je da je operacija sa drogom samo trik da se prikrije trgovina
seksom, u slučaju da bilo ko počne kopati okolo zbog onog što se dešava.
Ljudi poput Drexa i oni koji nisu imali pojma.
Ljudi poput ovog Nicholasovog čoveka, ko god da je.
Psujući, Lathan izlazi, ostavljajući me samu, s obzirom da nema šanse da
veruje bilo kome da mu da pare čak i na kratko. I dalje malo osetljiva od
njegovog šamara, pogledam po sobi, pokušavajući pronaći nešto što će mi
pomoći.
 Biti vezan za stolicu ograničava moje mogućnosti.
Vrata se opet otvaraju, i tip ulazi, njegovo lice je kamena maska dok počinje
da otkopčava njegove farmerice na putu ka meni.
„Šta dođavola radiš?“ Ja režim.
On mi se cereka. „Došao sam da te nateram da pričaš. Lathan je poslao po
mene.“
Garren. On je spomenuo Garrena.
„Šta god da ti plaća, ja ću ga učetvorostručiti. Sve što treba je da me izbaviš
odavde.“
Njegov pogled prelazi preko mene dok on gricka donju usnu. „Lathan bi me
ubio,“ on kaže odsutno. „A izvući te bi bilo jako teško.“
„Deset miliona bi ti možda promenilo mišljenje,“ ja ponudim, izvijajući obrve.
To mu skreće pažnju, i njegov pogled se opet vraća na moje oči, sumnja se
udružuje u njegovim dubinama.
„Deset? Tek tako?“
„Ti si ovde samo da mučenjem izvučeš informacije iz mene – očigledno sa
stvarno odvratnim merama – jer Lathan želi pristup neograničenim sredstvima
koje imam na mom raspolaganju. Deset miliona je nekako sitan novac koji ćeš
pronaći na jastučićima na mom kauču, ako me shvataš.“
On prelazi prstom preko njegovih usana. „Petnaest i imamo dogovor.“
„Dvadeset ako me odvedeš u Halo,“ ja nastavim, i osmeh se širi preko
njegovih usana.
„Dogovoreno.“
On zakopčava njegove farmerice, i proverava preko ramena pre nego izvuče
nož. Pokušavam da ostanem staložena dok zurim u taj nož.
Kada se sagne i počne da oslobađa moje noge, ja otpuhnem od olakšanja.
On se brzo pomera na moje ruke, tiho govoreći dok ih oslobađa.
„Lathan će razgovarati sa Nicholasom bar sat vremena, puneći ga različitim
isporukama. On ne dozvoljava da se iko bavi tim delom posla. A Nicholas i
njegov klub će biti po celom prednjem dvorištu. Kada dođemo do vrha
stepenica, puzaćemo do zadnjeg dela. Moraš ostati tiha.“
Moje ruke se oslobađaju, i ja ih trljam naizmenično dok vraćam osećaj u njih.
„Želim prebačen novac do trenutka kada stignemo u Halo,“ on dodaje.
„Nije problem, ali neću prebaciti ceo iznos dok nisam sigurna daleko od tvog
vozila. Do tada ću ti dati samo pola.“
On me gleda sumnjičavo.
„Ja nisam ona koja je nepoverljiva. Došao si dole da uradiš užasne stvari, a ja
plaćam za svoju slobodu. Imaj to na umu.“
Sležući ramenima kao da to ima smisla, on okreće leđa i kreće prema vratima.
 Lupkajući vrhovima prstiju, ja ustajem i uzimam još jednu flašicu s vodom,
ispijajući je dok on odlazi da proviri kroz vrata.
On mi pokazuje da ga pratim, i ja to činim, spuštajući flašicu, čak iako sam i
dalje žedna.
Ostajem blizu njega dok puzimo uz stepenice, ali čim on otvori ta vrata, začuje
se pucanj, skoro me zaglušujući, i ja progutam svaki zvuk koji pokušava da mi
pobegne kada mi nešto mokro pljusne u lice.
Podignem pogled, ugledavši ogromnu rupu kroz Garretovu glavu, dok polako
počinje da pada. Jedva izbegnem njegovo telo u trenutku kada počinje da se
kotrlja niz stepenice, i ja podignem pogled da bih našla mog brata kako duva u
cev pištolja kao da je u starom vestern filmu.
„Dobru pomoć je teško pronaći kad ih tvoja sestra može platiti više od tebe,“
on kaže uznemireno. „Izgleda da ću te morati mučiti sam. Očigledno ću koristiti
druge metode, s obzirom da nisam toliko jebeno bolestan.“
Držim se za ogradu, pitajući se da li ima muda da me upuca i rizikuje ubijajući
me pre nego uspe dobiti informacije. Smrt zvuči bolje od mučenja, i zato
rizikujem.
Jednim jakim zamahom, obaram Lathana na zemlju, iznenađujući ga. On vrišti
od boli kada kolenom nabijem njegova jaja sa svom snagom koju mogu
sakupiti, i odbacim pištolj u stranu pre nego se podignem i počnem trčati
prema stražnjim vratima, savijajući se i kupeći pištolj na mom putu. Ni u
jednom trenutku ne usporavam dovoljno dugo da pokušam pucati iza sebe,
previše zabrinuta da ću promašiti i završiti umesto toga upucana.
„Jebeno je zaustavite!“ Lathan urla naprežući se.
Čujem nešto što zvuči kao škripanje stolica o pod i sranja koja se razbijaju o
pod pre nego grmljavina koraka počne da juri. Ja praktično prolećem kroz
stražnja vrata, trčeći najjače što mogu prema malom kanjonu – kao stvar koju
jedva da razaznajem pod mesečinom.
Pucnji zvone u pozadini i bacaju me na kolena istog trenutka i ja potom puzim
najbrže što mogu.
„Prestanite jebeno pucati!“ Čujem Lathana kako urla. „Da sam je hteo mrtvu,
već bi bila mrtva! Uhvatite je!“
Uz to malo osiguranja, ja skačem na noge i još jednom pojurim napred.
Ali jurenje tih seronja sada ne ismeva moje klizanje – nakon izgradnje mojih
mišića na nogama i izdržljivosti. I dalje bi me mogli uhvatiti, ali ću ih naterati da
se potrude za to.
 TRIDESET SEDMO POGLAVLJE

AXLE
„Naći ćemo se ispred za pet minuta,“ kaže Sarah, sa čudnim izrazom na licu
dok prolazi pored mene.
„U redu, zašto?“ Ja pitam, ali ona ne odgovara pre nego klizne nazad.
Odmahujući glavom, uzmem dugačak gutljaj mog pića, onda se naslonim
nazad u stolicu dok gledam u monitor iz naše posmatračnice na Lathanovo
mesto. Sarah se već vratila iz njene solo misije.
Lathan se nije pojavio ni jednom.
Češući moju vilicu, upijam scenu. Ni jedno auto nije došlo ni otišlo, ali se
široka kapija često otvara. Nema ništa sem automobila unutra. Nema
dopremljene droge skrivene u ćošku kao prošli put kada sam bio tamo.
Ovo nije mesto gde je Lathan. Ali iz nekog prokletog razloga, on pokušava da
navede nekoga da misli da je on tamo. On ima toliko neprijatelja i saveznika u
senci da nema govora kome namešta.
Pogledam dole, shvatajući da je prošlo tačno pet minuta i krećem ka vratima.
Refleksno, moj pogled leti ka kameri i ja zastanem.
Neonski žuti stub je pomeren. Zašto? Jer stub stoji u jedinoj slepoj tački na
kameri. Svetlo je žut, tako da je primetno ako se ikada pomeri.
Samo vrh stuba je na vidiku kamere gde neko glatko misli da će biti pametniji.
Jebena Sarah.
Bolje joj je da ne dozvoli, ko god da je seronja, da me ubije.
Ili čak da puca na mene, iz tog razloga.
Očigledno je prva videla stub.
Psujući, odlazim iza šanka i uzimam đubre, dajući sebi opravdanje da izađem.
Plus, puna vreća uglavnom flaša računa se kao oružje, ako je potrebno.
„Šta se dešava?“ Dash pita, izvijenih obrva.
Ja nikada ne iznosim smeće. To je za novajlije.
Pokažem mu da se povuče, i on mrmlja psovku pre nego izvlači njegov pištolj i
pomera se sa vidokruga vrata.
Kada prebacim vreću preko ramena i krenem kroz vrata, nateram se da ne
gledam okolo.
Cev pištolja je brzo zabijena u moj potiljak, i ja razmišljam o ubijanju Sarah sa
mojim golim rukam čim ovo preživim.
„Pre šest dana, Maya Black je napustila ovaj klub u suzama,“ muškarac kaže,
zbunjujući i pakao u meni i u isto vreme ukrućujući moju kičnu. „Nikada nije
rekla zašto. Nije uopšte pričala o tome. Pustio sam je, jer je bila bezbedna i nije
izgledala ni na koji način povređena.“
Pištolj zaranja malo dublje u potiljak moje glave, i ja se oduprem potrebi da se
izborim iz ovoga pre nego mi on kaže šta on dođavola priča o Mayi.
„Pre dva dana, klizala je u njenom ličnom, privatnom i jako obezbeđenom
klizalištu. Odjednom je nema, i jedina stvar koju mogu shvatiti je da ovaj klub
ima nešto sa tim,“ on ispljune.
Moj stomak se trza i ja se okrećem jako i brzo, hvatajući njegov zglob,
okrećući pištolj ka njemu pre nego se može prilagoditi. On zatetura unatraške,
kao da traži drugi pištolj, kada se Sarah iznenada pojavi, sa pištoljem na
njegovom potiljku.
On sklopi oči pre nego izdahne, i ja shvatam da je on zver od čoveka. Čovek
koji izgleda kao da jako dugo nije spavao.
„Izvini, Smitty. Ne pucaj na Mayinog momka, ili bi mogla iseći tebe seronju,“
Sarah kaže, zvučeći isuviše oduševljeno. „I s obzirom da ja nekako želim da
vratim mog momka, ne mogu dozvoliti da bilo ko od njegovih prijatelja umre.“
Njena pažnja je potpuno fokusirana na njegov profil dok prolazi oko njega,
njen pištolj je centimetar od njegove glave – kako bi i trebalo držati pištolj na
nečijoj glavi umesto pritisnut na kožu.
Ali ovaj tip je Smitty, očigledno. A on je stara škola.
On strelja pogledom Sarah dok ona potpuno nije ispred njega. Onda ubledi.
Sarah se naginje u stranu i teatralno šapuće: „Mislim da je upravo shvatio ko
sam.“
Smitty guta knedlu, i njegova faca je opet kamena. „Ti znaš ko sam ja, i znaš
da ne putujem sam,“ on joj govori.
„Ti znaš ko sam ja, i ja bi primetila celu hordu tvojih u gradu gde posmatram
sve šta se dešava,“ ona kaže.
„Oboje jebeno začepite osim ako ne pričate o tome šta ste dođavola mislili o
Mayinom nestanku,“ ja kažem, podižući vlastiti pištolj prema njemu.
On suzi oči na mene. „Nisam spavao otkada je nestala. Moja žena je u jednom
trenutku razgovarala sa njom, i rekla Johnu da je pripazi. Ona je otišla do
njenog auta i vratila se, samo da bi videla da su oboje nestali. Odmah me
pozvala, jer Maya ne bi otišla kada očekuje da se ona vrati. Moja žena često
brine za Mayu, ali ja svaki poziv shvatam ozbiljno.“
„Skrati jebenu priču na pola u reci mi ko je oteo,“ ja režim, približavajući se.
„Mislio sam da si ti. Niko nije viđen na kamerama. Bile su van funkcije par
trenutaka nakon što je moja žena izašla. John je pronađen mrtav u liftu. Vi ste
jedini koje bi mogao optužiti osim Lathana. A ja sam želeo da to budeš ti.“
Suze izbijaju na njegovim očima i njegove usne se talasaju dok zuri u nas i ja
spuštam moj pištolj.
 „Moram sve da znam. Odmah. Jer ja je jebeno nisam oteo, ali idem po nju.
Jesi li sam?“
On odmahne glavom, i odjednom sedam tipova sa svake strane skreću iza
uglova i približavaju nam se sa pištoljima uperenima u naša tela.
Sarah hvata telefon sa njenog boka, prevrćući očima kada pročita sa ekrana,
nikada ne pomerajući pištolj sa Smittyeve glave.
„Pa, upravo sam dobila poruku koja kaže da je petnaest ili više momaka iz
New Yorka upravo prešlo granicu Haloa pre par minuta.“
Smittyeve usne se uvrću kada izvije obrvu na nju.
„Nekako te sada mrzim,“ ona mu govori, ali ja pričam preko njih pre nego
mogu još nešto da kažu jedno drugom.
„Lathan nije u njegovom skladištu. On mora da je negde drugo u blizini,“
kažem dok ulazim unutra.
„Drex!“ Ja povičem prema ulazu u podrum skladišta.
„Šta je?“
„Zovi svakog jebenog dilera droge ili krijumčara koje poznajemo na telefon, i
saznaj gde je Lathan, jer nije u drugom skladištu.“
„Može li to sačekati? Imamo nekako mnogo više drugih sranja u ovom
trenutku.“
Ja počinjem da pozivam brojeve, ne trudeći se da odgovorim.
„Maya je nestala. Ne može da čeka!“ Sarah viče dole umesto mene.
Ja čak i ne čujem šta je rečeno posle toga. Ja jedva primetim kada se Drex
popne gore, užurbanim pokretima dok počinje da izvlači svaki telefonski broj
izvora koji imamo.
Lupanje srca čujem u ušima, čineći teškim da čak i postavim pitanja momcima
sa kojim u stvari imam dobar odnos. Niko ne poznaje Lathana.
Niko.
Svi su čuli za njega, ali ga niko ne poznaje.
Smitty se naslanja preko tezge, izgledajući kao da pokušava da se sabere.
Četrnaest borbenih ljudi se okupilo oko tezge, čekajući nas da predložimo
sledeći potez.
To je trenutak kada ga gubim.
Moj telefon se kotrlja iz mojih ruku dok ja okrivljujem seronju, koji se okreće
taman kad se moja šaka sastavi sa njegovom facom. Odbačen je na zemlju dok
Dash i Jude obaraju moje ruke, zadržavajući me nazad.
„Trebao si da je zaštitiš!“ Ja vičem na jebenog seronju na zemlji, boreći se kao
zarobljena životinja da se oslobodim njihovog stiska. „Dva jebena dana je nema,
a ti sada dolaziš kod mene?“
On briše krv sa njegovih usana, režući dok ustaje. „Tražio sam je jebeno svuda.
To skladište je naoružano do maksimuma, a mi smo tražili Lathana. Ovde sam
došao samo da saznam da li si je ti prodao njemu, i da potražim informacije o
tome gde bi on mogao biti.“
Jude psuje dok ga podiže na noge, i Dash me vuče nazad kada pokušam da
krenem otkidati kučkinom sinu glavu.
„Poslao sam je tamo da bude sigurna!“ Ja urlam. „Vi ste njena jebena
porodica! Imate ljude posvuda i novac da kupite još više! Zašto je jedan jebeni
tip trebao sam da je čuva?“
Smitty samo nastavlja da zuri u mene kao da me želi mrtvog jednako kao što
ja želim da ubijem njega.
„Cela jebena zgrada je obezbeđena. To je zgrada njene Porodice! Samo jedan
momak je bio u klizalištu, ali dvadeset ili više je bilo na tom spratu. Ona ne voli
prokletu publiku kada pokušava da se oslobodi stresa. Naterao sam je da pusti
jednog momka da bude sa njom. Dvadeset jebenih ljudi. Nije bilo šanse da su
mogli izaći!“
„Osim ako neko, ko je od poverenja da može biti tamo, nije podigao sumnju i
odveo je tokom smene,“ Drex zaključuje, još uvek sa telefonom na uhu dok se
okreće i nastavlja njegov razgovor.
„Odjebite od mene,“ ja režim na Judea i Dasha.
„Ne dok ne postaneš manje ubitačan,“ Jude frkće. „Rat i sve to.“
„Biće jebenog rata ako joj se išta dogodi jer si pustio nekog polu privrženog
glupavog jebenog šupka blizu nje,“ ja kažem Smittyu.
„Svi na tom spratu su rođeni u ovom svetu,“ on se brani, njegovo lice prelazi u
besno crvenu. „Svi od njih su vezani za nju od rođenja. Ili su videli kako se rodila
ili su odrasli sa njom.“
Ja prestajem da se opirem, teško dišući dok se prisećam svega što je Maya
rekla kada je bila sa mnom. Ona je pomenula sva imena njenih najbližih
zaštitnika. Ljudi kojima je verovala svojim životom. Niko od njih se ne izdvaja.
„Niko nije nestao?“
Vilica mu krcka. „Samo moj sin nedostaje, ali on ima svoju malu ovisnost.
Žene. Zavukao se u neki hotel sa jednom od njegovih kurvi. Kao i obično.“
Moje vene postaju malo hladnije. „Gde je on sada?“ Pitam ga, ali Sarah izvlači
njegov telefon iz njegovog džepa pre nego on može odgovoriti.
„Šta to –“
„Gde je on?“ Ja prekidam Smittya dok Sarah radi nešto sa njegovim
telefonom.
Smitty se opet okreće ka meni, ukočene vilice. „Troy je voli. On ovo nikada ne
bi uradio. Bili su kao brat i sestra ceo život.“
„Ona ima užasnu sreću sa braćom,“ Dash zaključuje.
„Postaju ljubomorni,“ Jude dodaje.
„Gde je on?“ Ja opet pitam kroz stegnute zube.
 „On ne bi bio toliko glup da uradio nešto tako,“ Smitty nastavlja. „Znao bi
bolje nego da nestane, isto tako. Neko bi mu podmetnuo. On je još uvek u New
Yorku.“
Sarah se vraća nazad, njen jezivi razgovorljivi osmeh je nestao, na licu joj je
mračni izraz dok pruža Smittyu njegov telefon. „Troy je dvadeset milja daleko,“
ona kaže čvrsto.
Smitty samo zuri u nju na trenutak, pre nego se zatetura unazad.
„Ne,“ kaže šupljikavo. „Čak i da je bio toliko užasan, ne bi bio toliko glup,“ on
nastavlja, govoreći više sebi nego bilo kom drugom.
„Ne zanima me ako to pokrene rat. Ako se dočepam tvog sina, ubijam ga,“ ja
ispljunem, onda se okrenem ka Sarah. „Odakle dolazi signal?“
„Moj čovek pokušava da ga odredi, ali imam glavnu lokaciju. Morao je da
namesti telefon na daljinski pristup, onda prebaci GPS na daljinski, sve preko
broja koji sam dobila iz Smittyevog telefona. Uradio je to brzo. Neće trebati –“
„Imam ga,“ kaže Drex, trčeći ka nama dok spušta telefon u džep. „Nicholas je
njegov potrčko. Samo mi je rekao gde da ga pronađem jer sam mu rekao da je
Lathan oteo Axleovu staru damu i objasnio mu glavne stvari situacije, bez
mafijaških stvari.“
On istrčava napolje i mi ga svi pratimo. Smittyevi ljudi slede, ali se Smitty bori
da ustane. Nemam vremena da ga jebeno čekam da dođe k sebi, pa odlazimo
bez njega.
Drex vrišti na Drakea dok on proviruje glavom iz radnje za tetovaže, govoreći
mu da pazi na sranje. Onda smo otišli, pakleno vozeći kroz uglavnom tihe ulice
najbrže što možemo.
Sarah je pozadi sa Dashom na motoru dok prolazim pored njih, jureći da
stignem pored Drexa.
Moj želudac je sklupčan, srce mi je u grlu, i sve na meni lupa.
Ako je mrtva zato što sam je oterao nazad...
Ne mogu čak ni da razmišljam o tome. Moram se samo skoncentrisati na to da
je pronađem.
Živu.
 TRIDESET OSMO POGLAVLJE

MAYA
Pola njih je odustalo, a druga polovina mora dosta da se potrudi.
Savijajući se i udišući nekoliko udaha vazduha, pogledam okolo, videvši moj
mali kanjon poput kratera na kraju, ukravši mu svu pokrivenost koju mi pruža.
Ja nastavljam spoticanje preko kamenja i žbunja, i moje telo se oseća
izudarano od nemilosrdnog tla, ali nisam još spremna da odustanem tek tako.
Pluća se bune, ja opet počinjem da trčim, ignorišući plamen u mojim nogama.
Zar nisu mogli biti pozadi? Onda sam mogla istrčati kroz prednja vrata i ukrasti
auto umesto što moram da se borim za to.
Helihopter se čuje u daljini, dolazi po mene. Ne mogu voziti kroz kanjon, ali
sigurno voze iznad njega, tražeći me. Zagnjurim iza većeg zaklona, baš kao što
sam uradila prilikom svakog njihovog čišćenja.
Kada nastave, ja opet počnem da trčim. Vidim čvrsti, strmi zid ispred, i malo
zacvilim. Kako ću dođavola izaći iz ovog nereda?
Glasno, brzo kucanje odzvanja kroz kanjon, i ja opsujem, sklanjajući se u
stranu. Zvuče predaleko za pucnjeve uperene na mene. Da li se oni samo
nadaju da će me naterati da vrištim da bi se odala?
Prokletstvo, Lathan im je rekao da ne pucaju na mene.
Njemu treba moj novac pre nego mi bude dozvoljeno da umrem.
Više i više pucnjave me tera da se zapitam šta se dešava. Pogotovo kada
helihopter iznenada krene u tom smeru.
Nakon nekoliko dugih minuta velike pucnjave, ja provirim oko ivice, pitajući se
koliko njih me i dalje juri.
Niko nije tamo.
Pucnjava zvuči kao da dolazi iz pravca kuće, i ja pogledam okolo, pronalazeći
nekoliko korena koji se probijaju kroz zid kanjona.
Nadajući se ko sam đavo da onih pet parčića pice koje sam pojela za celu
nedelju neće polomiti prokleto korenje ispod mene, počnem da se penjem.
Tehnički, gladovala sam dva dana, pošto su me skoro ubili, ili kako god.
Doduše, što se više penjem, više proklinjem picu. Psujem i Lathana zbog toga
koliko se slabom osećam. To trčanje mi obično ne bi smetalo. Ovo penjanje
obično ne bi bio problem.
Ali ja sam gladna i žedna, i moje noge su sada poput želatina. Pola moje snage
nije ni približno dovoljna kao onda kad sam u stopostotnoj snazi.
 U trenutku pucnjava prestaje, i ja virnem preko vrha kanjona, videvši da je
čisto pre nego se izvučem. U iskušenju sam da se vratim nazad i uverim da su
svi mrtvi, ali odlučim da nastavim trčati kao đavo.
Radije bih da me rastrgaju lešinari nego da rizikujem vraćajući se u
zarobljeništvo.
Ležeći na leđima, dahćem za vazduhom, ignorišući probadajuću bol kroz moje
slabine od konstantnog trčanja zbog preživljavanja. Odlučnost me gura na noge
i grabim ka pustinji.
Ali tada bol eksplodira u stranu mog lica bez upozorenja, i ukus krvi ispuni
moja usta dok vrištim, jako padajući na zemlju.
Oslabljena od višečasovnog trčanja, i isceđena od iscrpljenosti, žedna i gladna,
nemam snage da se podignem na noge. Klatim se na kolenima, kopajući
duboko za snagom, kada osetim čizmu koja se sudara sa mojim stomakom.
Bol probada moju srž, i osećam mučninu dok se kotrljam preko zemlje, oči mi
se otvaraju i sklapaju dok gledam kako mi se približavaju crne čizme.
„Maya je tako jaka,“ dolazi sarkastičan glas. „Tata je uvek to govorio,“ Troy mi
govori sa uzdahom. „Ona će biti odličan Blackbird.“
Ispljunem krv, čak iako se još više nakuplja u mojim ustima. Jebeno sam se
ugrizla za jezik kada me kreten udario.
„Koliko si sada snažna?“
„Dovoljno snažna da te neću moliti za moj život,“ kažem dok škiljim gore.
„Dovoljno snažna da ti nikada neću reći kako da ukradeš novac moje Porodice,
bez obzira šta mi Lathan uradi.“
Pljujem krv i brišem moja usta, glava mi se malo ljulja dok pokušavam da
usmerim pažnju na njemu i ne dozvolim sebi da se onesvestim.
„Dovoljno snažna da trčim satima nakon što sam dva dana drogirana,“
nastavljam.
Iako, mogu da zahvalim adrenalinu za to. Očigledno sam iscrpela moje
snabdevanje, jer stvarno žestoko osećam to sranje sada, i tu je ta vrtoglavica i
osetljivost koja stavlja jadnu trešnju na vrh.
Nije da ću mu to reći.
„I dovoljno snažna da pogledam tvog oca u oči i kažem mu da sam mu morala
ubiti sina jer je bio izdajica.“
On se smeje dok ja nastavljam da grlim zemlju, čekajući novi nalet adrenalina
da me spasi svaki jebeni put kad mi se zamagli.
Nažalost, nisam te sreće, i ja vidim dva Troya kako se smeju, onda jednog,
onda opet dvojicu. Moja glava je kao velika lopta na tankom štapiću, potpuno
van ravnoteže i spremna da se otkači.
Spuštam je nazad na zemlju, nesposobna da pronađem još jednu trunku
snage.
 „Srčani tata se uvek hvalio time. Znaš, ti nisi ništa više od male devojke sa
velikim ustima. Zabavljaš ljude kojima je stalo. To je sve što si ti – dvorska luda.“
Maleni osmeh se poigrava na ivicama mojih usana. „Ti znaš kao i ja da će se
ova dvorska luda osvetiti. Samo zamisli šta će ti uraditi Ezekeil i Ingrid kad
saznaju da si me izdao.“
Uspevam da vidim njegovo mlataranje dvostruko više kada se opet podeli na
dva Troya.
„Ne samo to, Troy. Imam druge prijatelje. Prijatelje koji jako lepo mogu učiniti
da bol potraje danima. Prijatelje koji samo znaju kako da nanose bol. Prijatelje
koji će te naterati da poželiš da si se rodio odan umesto sa titulom malog
kretena.“
Jako me udara u slabine, i ja se prevrnem na leđa od sile, cereći mu se kada
počnem da se smejem.
„Šta je jebeno toliko smešno?“ On urla.
„Bila sam jako slaba, da nisam mogla da izvučem pištolj iz prednjeg dela mojih
pantalona.“ Njegove oči se širom otvore dok ja podižem pištolj, koncentrišući
se na obojicu. „Dok me ti nisi oborio. Hvala.“
Pošto ne mogu da odlučim koji nejasni obris je u stvari on, pucam u obojicu,
slušajući vrisak od boli koji mi govori da sam pogodila pravog sa jednim od ta
dva metka.
Ali moja glava se brzo okreće i ja opet pucam, pokušavajući čuti odakle
zvukovi dolaze.
Još jedan vrisak je isteran iz mene kada on iznenada istrgne pištolj i jako me
udara u rebra. Definitivno slomljena jedna od tih prokletih stvari.
„Jebena kučko! Upucala si me!“
„Izdao si me,“ ja ispljunem, šišteći od boli.
On me hvata za moju kosu, i ja pokušam da ogrebem njegovu ruku kada on
počne da me povlači, psujući njegovu ranu koja krvari – koja očigledno nije
jebeno smrtonosna ili preveliko oštećenje – i koristi moju kosu kao ručku.
„Izdaja je za tebe isečena i osušena. Nije važno što si ti učinila svim ljudima
preko kojih si gazila do trona,“ on reži.
Bol u mojoj glavi se graniči sa mučenjem, i ja se borim jače da se oslobodim
njegovih ruku iz smrtonosnog stiska.
„Ja nisam gazila po nikome! Svi znaju za šta su potpisali!“
On frkće. „Osim ako je njihov otac moj otac. Onda dobijaš ogrtač za kraljicu i
ponašaš se kao da si sretna da obavljaš sav taj naporan posao, dok ona uzima
svu slavu.“ On zastaje i prestaje hodati. „Kakv je to dođavola zvuk? Jesu li to
golf kolica?“
„Nema slave za anonimne, ti glupi kučkin –“
 Glasan pucanj utiša moje reči, i ruka na mojoj kosi polako opušta stisak. Troy
pada na zemlju pored mene, ili bar tako mislim. Sve je i dalje zamagljeno.
Ja povraćam, gadeći se dok mučnina i vrtoglavica konačno pobeđuju, i neko
oprezno povlači moju kosu sa mog lica, prelazeći umirujućim pokretima niz
moja leđa.
„Polako,“ kaže Sarah, terajući celo moje telo da se opusti kada čujem njen
glas.
„Nije bilo lako dogurati ovako daleko. Samo par puta duboko udahni. Nabavila
sam nam baterijski pogon, tiha golf kolica su oko petnaestak koraka udaljena.“
Ja frknem, plačući i smejući se u isto vreme, stvarajući užasan zvuk, ali se
olakšanje nastavlja prolivati kroz mene.
„Već sam poubijala sve one koji su te i dalje pratili. Hajde,“ ona kaže kada ja
prestanem da se tresem i gađenje prestaje.
„Da sam mogla da hodam, ne bih se skljokala na zemlju dok me je okolo
povlačio za kosu,“ mrmljam dok mi pomaže da stanem na moje noge, gunđajući
pod mojom težinom dok se ja borim da sačuvam noge da ne postanu žele.
„Kad bolje razmislim,“ ona gunđa, nežno me spuštajući nazad. „Dovešću
kolica do tebe.“
Opet pravim tu čudnu kombinaciju zvukova, sve emocije su određene dok ona
kleči ispred mene, opet mi sklanjajući kosu sa lica.
„Ostani ovde,“ zeza me, onda namiguje dok se povlači u noć.
Pogledam preko u ukočeno telo dečaka sa kojim sam igrala video igrice. Dečak
je bio moj brat. Čovek je bio daleko manje impresivan.
Smitty će biti uništen.
„Bar mi kaži da sam ga na neko dobro mesto upucala,“ ja kažem dok se Sarah
povlači pored mene, golf kolica su parkirana tačno ispred mene.
Vidim njen obris kako šuška okolo, gurajući njegovo telo sa strane na stranu, i
ja ignorišem mučninu u želudcu dok sklanjam pogled sa muškarca kojeg sam
nekada zvala prijateljem.
„Izgleda kao da si ga pogodila u guzicu.“
Stenjem, psujući zbog činjenice što sam prvi put kada sam konačno nekoga
upucala, upucala u guzicu. Problemi loše devojke.
„Jesi li dobro?“ Ona pita dok mi pomaže do sedišta.
„Sve dok se pretvaram da je sve ovo jedna stvarno uvrnuta poenta za stalnu
šalu, neću se slomiti. To je mehanizam za suzbijanje. Zato prestani da praviš
stvarno morbidne šale dok mi se suze suše, jer me niko ne sme videti
slomljenu.“
Moj glas puca na toj poslednjoj liniji, i ona teško otpuhne. Ona zna rezultat
bolje od ikoga. Slabe devojke u našem poslu brzo umiru. Što slabije izgledaš,
više ljudi misli da vas može ubiti.
 TRIDESET DEVETO POGLAVLJE

AXLE
Čim smo shvatili da se Maya potrudila da pobegne – očigledno zbog količine
ljudi koji pretražuju zemlju i urlaju što je nisu pronašli – mi smo počeli da
pravimo sranje.
Sada je Lathan ispred mene na kolenima, krv je umazana preko celog
njegovog lica od mnoštva mrtvih tela nagomilanih oko njega.
Njegova vilica ostaje zategnuta, ali mu se usna trese kada kleknem ispred
njega, nakrivljujući glavu u stranu.
„Započećeš rat ako me ubiješ,“ on reži. „Phillip Jenkins će doći po tebe.
Uništiće tebe i tvoj mali jebeni klub.“
Pokažem okolo na njegove zaposlene koje još uvek dovlače – sve mrtve, ili
uglavnom mrtve, dok ih bacaju na nasumična mesta. Kauč. Stolicu. Trpezarijske
stolice.
„Biće sumnjivo ali nije povezano sa nama,“ Sledge mi šapće, leđa okrenutih ka
Lathanu.
„Jesi li čuo to?“ Pitam Lathana. „Mi ne možemo prikriti sve te rupe od metaka.
Bili bi tu nedeljama zakopavajući tela,“ ja nastavljam. „Ali narkomani sve vreme
umiru u eksplozijama labaratorija meta. Sada, svako dovoljno mudar primetiće
rupe od metaka u bilo kom telu koje preživi takvu eksploziju. Ali hajde da
budemo realni, niko ne bi odmah nas uzeo u razmatranje. Sigurno ne Phillip.“
On suzi njegov pogled, znajući koliko sam u pravu.
„Osim toga, vi ljudi iz Porodice mislite da smo mi samo snažni i brutalni,“
kažem mračnim osmehom, citirajući Mayine davno izgovorene reči.
„Zašto bi se mi mučili da ovo mesto dignemo u vazduh da prikrijemo trag?“
On teško proguta knedlu.
„Šta želiš? Šta god da ti je obećala, mogu poduplati istog trenutka kada
budem imao pristup tim računima.“
Ne moram ništa da kažem pre nego Smitty uđe, a Lathan ubledi. On zna da ne
može okrenuti Smittya. Mislim da je do sada već shvatio da smo svi nedodirljivi.
„Ako mi kažeš kako je Troy izveo iz zgrade neopažen, brzo ću okončati tvoju
patnju,“ Smitty ponudi.
Lathanove nosnice gore, i vilica mu pulsira. „Lepa ponuda. Ja ću proći –“
Bušim rupu kroz njegovo koleno, cev mog pištolja je još uvek pritisnuta o
njegovu nogu dok on zavija od bolova. Povlačeći moj pištolj nazad, zurim u
njega u iščekivanju.
 On otpuhuje nekoliko puta kao da diše kroz bol, njegove ruke su vezane iza
njegovih leđa dok ostaje da sedi na podu sa ispruženim nogama ispred njega.
„Kako je izveo iz zgrade?“ Smitty reži.
Lathan se smeje, ispijenih očiju. „Ti si star, Smitty. Znaš da ne ideš u korak s
vremenom. Tvoj sin je jednostavno pametniji od tebe. To je sve što ću reći.“
Upucam ga u njegovo drugo koleno, čuvši ga kako urla od boli dok mu se oči
prevrću u glavi. Kada padne unatraške, stanem iznad njega i na brzinu mu
smestim dva metka u čelo.
„Nisam ipak saznao kako je izveo iz zgrade!“ Smitty puca, vukući me za ruku.
Moje oči padaju na mesto gde me njegova ruka dodiruje, i ja polako podižem
pogled da susretnem njegov. Smitty, zver od čoveka, pročisti svoje grlo i opusti
njegov stisak dok se povlači nazad.
Ponekad dobro dođu jezivi ožiljci. Spase me od saznanja da li je previše star da
se bori.
„Nije važno kako je izveo napolje. Ona se ne vraća sa tobom. Jebeno mi je
jasno da je ja mogu bolje zaštititi.“
Oči mu se suze do linije. „Skoro je odletela u vazduh zbog tebe.“
„Ti si dozvolio da je kidnapuju i nisi je našao dva dana. Ko jebeno zna šta joj se
do sada dogodilo?“ Ja vičem, stajući tačno ispred njega.
On kreće nešto da uradi ili nešto kaže, kada je Drex iznenada tamo i razdvaja
nas.
„Sarah ima Mayu,“ on nam govori, ali su mu oči na meni. „Sada je vraća
nazad.“
Ispustim moj pištolj na pod i trčim napolje, udarajući kroz vrata koja smo
većinom slomili na ulazu. Moje oči pretražuju okruženje, tražeći ih, i kada
ugledam bela golf kolica kako nam prilaze, trčim im u susret.
„Onesvestila se na pola puta ka ovamo,“ Sarah mi govori, iskačući i prolazeći
okolo dok ja upijam krv i modrice po celom Mayinom licu.
„Udarali su je, ali mi se čini da na njenom licu nije ništa polomljeno, Axle,“
Sarah kaže kao da pokušava da me spreči da se ne pogubim. „Njena rebra bi
mogla biti drugačija priča.“
Gutajući knedlu u mom grlu, pažljivo podižem Mayu u moje naručje. Više
nema izbeljenu plavu kosu. Vratila se na tamnu kosu tokom naše razdvojenosti.
Ona se čak i ne pomera dok je prinosim, pokušavajući da ne pritisnem bilo šta
što se čini oštećeno.
„Biće joj potrebna tečnost,“ Sarah nastavlja. „Bilo bi dobro što pre. Rekla je da
su je predozirali, i bila je vani na hladnom celo vreme.“
Celo moje telo je napregnuto dok hodam i zurim dole u nju u isto vreme. Što
se više približavamo svetlu od kuće, više mogu da vidim svaku modricu, crveni
trag i posekotinu na njenom licu.
 Usna joj je rascepljena i mnogo krvari, a njen obraz je otečen i isečen. Pustio
sam je da zaštitim nju i momke. Ipak, zamalo je umrla tačno ispred mene.
Smitty zadihano pritrčava, razjarenih očiju kada vidi njeno izubijano telo kako
leži u mom naručju.
„Troy je napravio najviše štete,“ Sarah kaže Smittyu, njene obrve se izdižu dok
provocira reakciju.
On se okreće, sa rukom preko usta kao da ne može podneti pogled na Mayu
kad to čuje.
„Ubiću ga,“ on ispljune, i dalje okrenut leđima. „On nije moj sin. On je samo
kukavica.“
„On je već mrtav. Mogu ti pokazati gde sam ostavila telo ako želiš da ga
pokupiš.“
Smitty se okrene, čvrstog izraza lica. „Neka se životinje nahrane njegovim
ostatcima. On ne zaslužuje pristojnu sahranu.“
On se okreće i odlazi, i ja pređem usnama preko Mayinog čela, zabrinut do
smrti da je držim previše čvrsto.
Smitty otvara stražnja vrata njegovog vozila, i ja ga samo gledam kao da je lud.
„Kako će se ona voziti na tvom motoru ako je u nesvesti?“ On pita.
„Ako pokušaš da odeš sa njom, goniću te i sam ubiti. Shvataš?“
Vilica mu zaškripi. „Nastavljaš da mi pretiš kada znaš ko sam. Pazi na sebe,
bajkeru. Sada se ne igraš sa razbojnicima. Igraš se sa ljudima koji mogu srediti
da nestaneš sa lica zemlje.“
„Smešno je kako onda Phillip i Lathan nikada nisu nestali, a?“ Ja opalim.
„Dugačka igra za velike. Ti si samo mala riba u velikom moru ajkula. Niko neće
primetiti da –“
„Maya će primetiti da ga nema, a tvoja porodica je lično već jednom izdala.
Hajde da to ne bude normalna stvar,“ Sarah upada u reč, pomerajući se do
mene.
Smitty sklanja pogled, oči mu svetle dok zuri unutar njegovog vozila.
„Raspravićemo ovo negde drugo. Tvoji prijatelji nameravaju da dignu ovo
mesto u vazduh, a ja bih voleo da budem daleko od takvog događaja,“ kaže
mnogo mirnije.
„Mogu da vozim tvoj veliki sjajni motor ako nije neki strašni greh da mi to
dozvoliš,“ Sarah kaže, gledajući u mene dok ja zurim na zadnje sedište sa
Mayom i dalje u mojim rukama odbijajući da je spustim.
„Uzmi prokletu stvar,“ kažem bez oklevanja kada kliznem na zadnje sedište, sa
Mayom u naručju.
Smitty mrmlja nešto o životinjama i neandretalcima, ali me nije briga.
Maya spava ceo put nazad do sigurne kuće, i ja je unosim unutra do sobe gde
je boravila onog dana kada je morala da me napusti.
 Oprezno, sa svakom trunkom jebene nežnosti koju posedujem, spuštam je
dole na krevet.
„Doktor je na putu,“ kaže Drex dok me prati unutra. „Odvešćemo je u bolnicu
ako budemo morali. Ipak, biće ona dobro. Njeno disanje je solidno i otkucaji
mirni.“
Otpuhujući, pokazujem mu da ode, i ja ga pratim napolje, ostavljajući
otvorena vrata tako da mogu videti unutra kada god poželim da proverim i
uverim se da nije nestala.
Smitty pije viski kada uđem u dnevnu sobu.
„Ti i ja ne moramo da odlučimo, zato hajde da pijemo i sačekamo dok se ona
ne probudi umesto da se borimo kao varvari zbog žene koja će nas obojicu ubiti
zbog donošenja odluke bez njenog znanja,“ on kaže, pružajući mi čašu.
Hvatam praznu čašu i sipam sebi malo viskija koji mi Drex pruža, znajući da
nema šanse da se Smitty smiri sa tim.
Nazovite to paranojom, ali ovi momci su hladni kao kurac.
Smittyeve usne se jednostavno izvijaju dok ispija čašu viskija koju sam ja
odbio, dokazujući samo sebi da me nije upravo pokušao otrovati.
Njegove oči padaju na šank pored nas, onda pogleda u stranu. Kada vrati
pogled i spusti ga na nekoliko malih flašica sa začinima koje sam ja doneo
ovamo, tužan osmeh mu ukrasi usne.
„Pa, prokletstvo,“ kaže uzdišući, njegov pogled se vraća na mene kao da se
izduvao. „Trebala je spomenuti da se zaljubila.“
To je kao udarac u moj stomak kada ga čujem da to kaže, jer se vraćam na
tužni pogled u njenim očima kada je morala otići. Skoro kao da je čekala da ja
uzvratim ono što je ona rekla. Ili da to priznam. Ili dođavola, da se ponašam kao
da sam je uopšte čuo.
Pijem više viskija dok me on posmatra.
Ostali nam daju malo prostora, pomerajući se napolje da piju i izduvaju se od
večeri. Jude i Dash su još uvek na putu ovamo, s obzirom da su oni bili
dobrovoljci da dignu mesto u vazduh.
„Zato je plakala,“ on nastavlja. „A ti si je oterao da bi tvoji ljudi bili bezbedni
od Phillipa. Ne krivim te.“
„Oterao sam je jer smo mi imali vlastito sranje koje se dešava, a ona je zamalo
ubijena zbog toga. Bilo je samo pitanje vremena pre nego neko shvati da je ona
moja slabost i iskoristi je protiv nas. Protiv mene. Nisam želeo da se to dešava, i
nisam želeo da moji prijatelji umiru zbog moje sebičnosti.“
„Ipak, sada si spreman da rizikuješ sve?“ On razvlači.
„Sada vidim da nije ovde samo zato što je u opasnosti. Što se tiče ostalih,
smislićemo nešto. Čak iako je budem morao vezati lancima za sebe kako bih je
imao pred očima sve vreme.“
 Njegov osmeh je kratak dok nestaju emocije na njegovom licu i kuca čašom o
moju.
„Sretno sa tim. Maya mrzi biti predugo u blizini ljudi. Ona većinu vremena voli
njenu osamljenost.“
Cerek krasi moje lice, i on me samo posmatra. Nikada joj nije smetalo da sam
joj u blizini.
Moj trenutak samozadovoljstva isparava sa stvarnošću.
Oterao sam je. Bio sam jebeno prezauzet besom da joj kažem čak i zbogom.
Nisam je pozvao. Nisam uradio ništa sem što sam je oterao.
Šta će se dođavola dogoditi kad se probudi i kaže mi da odjebem?
 ČETRDESETO POGLAVLJE

MAYA
Pre nego mogu da odlepim svoje oči, oko mene su glasovi.
„Axle bi mogao da te ubije ako te nađe da ležiš na krevetu pored nje,“ Eve
govori negde iz sobe.
„Kao da ga ja neću čuti iste sekunde kad se vrate. Imam vremena na pretek da
zbrišem,“ Drake joj govori, zvučeći stvarno blizu mene. „Želim da ona pomisli da
smo se venčali u Vegasu i da sam ja sada Blackbird Kralj. Trebalo bi biti
interesantno.“
Nasmejala bih se, da nije toliko bolelo da čak i pomislim. Pretpostavljam da
Drake sada zna ko sam.
„Ponekad se brinem za tebe,“ Eve kaže sa uzdahom.
„Samo ponekad? Mora da gubim svoju dominaciju.“
Nikada sporije, moje oči se otvaraju dok se svetlost probija kroz sobu.
„Ona je budna,“ Eve kaže, čak i dok ponovo trepćem, pokušavajući prilagoditi
moj vid na svetlost.
„Je li to ono što znači kada su nečije oči otvorene? Uvek sam se pitao u vezi
toga?“ Drake kaže, smejući se Eve kada ja pogledam prema njemu.
Onda on okrene taj zaslepljujući osmeh na mene.
„Dobar dan, sunašce. Izgledaš kao govno.“ On sve ovo govori sa osmehom.
„Oteo me sociopata,“ kažem hrapavim, izgrebanim glasom, prisiljavajući reči
da izađu. „Koji je tvoj izgovor?“
Drake se samo šire nasmeje dok me Eve pruža flašicu sa vodom. Zahvalim joj
čvrstim osmehom dok počinjem da pijem vodu, pokušavajući da to ne činim
prebrzo.
„Pa, čini se da je ona dobro,“ Drake nastavlja, onda opet pogleda u mene i drži
uzdignuta četiri prsta.
„Koliko vidiš prstiju?“ On ozbiljno pita.
Mirno posmatrajući, kapiram da je infuzija u mojoj ruci, po svoj prilici tečna.
Ispružim moj srednji prst Drakeu. „Više od mene,“ kažem, i dalje ga izluđujući.
On se lagano nasmeje. „Rekao bih da su sve njene moždane ćelije verovatno
uništene, ali to se verovatno dogodilo pre udarca u glavu.“
„Udaraca u glavu,“ ja mrmljam, jauknuvši kada osetim bol u slabinama koji
me podseti na moja rebra. Samo naprsla – nisu polomljena. „Množina.“
Pogledam okolo, pretražujući sobu, i bol se hvata u mojim grudima.
„Gde je Axle?“ Pitam Eve.
 „Morali su nešto da završe. Već su zakotrljali loptu udarajući na Herrina i
praveći izjavu kada smo saznali za tebe, i –“
Njene reči su odsečene kada poznato lice ulazi u sobu, i suze zamagle moj vid
kada Smitty pogleda prema meni njegovim tužnim, suznim očima. On je skoro
prevelik za vrata, i on spusti glavu dok potpuno ne uđe i opet se ispravi.
„Daćemo vam dve minute,“ Eve nežno kaže.
„Ja nigde ne idem,“ kaže Drake sporo izgovarajući već smoren. „Axle je rekao
da trenutno ne veruje Porodici, i da moram ostati ili će me napraviti da
izgledam ružan kao on.“ Teatralno se protrese. „Ja sam previše lep da ne
budem lep.“
Ja zarežim u sebi, prevrćući očima kada okrenem pogled ka Drakeu. „Idi. Treba
nam minut nasamo.“
On pogleda između nas, i sve šale na stranu, izgleda iskreno zabrinut što me
ostavlja nasamo sa Smittyem.
„Ostaviću otvorena vrata,“ Smitty čvrsto kaže, sedajući u najudaljeniji ćošak.
„I biću upravo ovde.“
Drake oprezno ustaje i suza klizne iz mog oka. Smitty izgleda slomljeno. Čovek
koji mi je bio kao drugi otac izgleda kao da je zabrinut da ću ja biti uplašena od
njega. Svi se prema njemu ponašaju kao da je on taj koji me je izdao.
„Nemoj biti smešan, Smitty,“ ja kažem jačim glasom, voda već pomaže u
smirivanju suvog grla. „Možeš prići bliže.“
Drake zuri u mene, ali ga ja ignorišem. U poređenju sa Smittyem, ja jedva
znam Drakea uopšte. Nije da ja ne cenim njegov zaštitnički gard zbog kojeg se
sada osećam sigurnom.
Smitty gleda dole, suza pada iz njegovog oka, i Drake ustaje da ode.
„Biću ispred. Naoružan. Ja sam pristojan strelac.“
Nejasno se prisećam upucavanja Troya u guzicu, ali to definitivno sada ne
iznosim.
Isto tako sam svesna da sam gola ispod plahte. Zašto sam gola?
Pričvršćujući plahtu o moje grudi, malo sednem, iako to šalje udar bola uz
moju kičmu od veoma loših rebara.
„Ne trudi se da se pomeraš,“ Smitty kaže, ustajući i oklevajući da mi se približi.
„Žao mi je,“ ja mu konačno kažem, gušeći se u suzama.
Njegove oči se ispune sa više suza, i on odmahne glavom.
„Ja sam onaj kome je žao, malena. Moj vlastiti sin je toliko mrzeo Porodicu da
te je izdao i skoro ubio. A ja sam bio slep da vidim da to dolazi.“
„Ne bi trebalo da se očekuje da biraš između tvoje familije i Porodice.
Shvatam ako ne možeš biti deo Blackbirda, i imaš moju reč da se ništa neće
dogoditi ako se penzionišeš.“ Reči su jedva slomljeni šapat.
 „Biću iskren. Razmišljao sam o odlasku nakon što sam saznao za Troyevu
umešanost. Jednostavno zato što više ne verujem mojoj proceni. Lathaniel je
poginuo pred mojim očima. Ne samo Troy. Ti si umalo poginula od ruku mog
sina.“
„Moj brat je izdao Porodicu, Smitty. Nije samo Troy. Želim Lathana mrtvog
više nego –“
„Lathan je mrtav,“ on prekida, izvijenih usana. „Tvoj dečko ga je ubio kada je
došao po tebe.“
Moje srce zakuca malo brže samo na aludiranje pominjanja Axlea.
„Ali razumem šta govoriš,“ on kaže duboko izdišući. „Kada te neko izda, krv
koja teče u njihovim venama ne čini te spremnijim da im oprostiš. Da je njihov
plan uspeo, Blackbird bi se raspali, a Troy bi nas sve kaznio na smrt zbog
pohlepe. Ne samo tebe. Njegove vlastite sestre. Njegovu majku. Mene. Nije
dobio moju privrženost. Ako je to u redu sa tobom, želim da ostanem pored
tebe. Ti si više moja ćerka nego što je on sada moj sin. Čak i na samrti, nikada
neću priznati čoveka kojem nije stalo do njegove familije.“
„Jer familija je sve što je važno,“ kažem laganim osmehom, znajući da zbog
toga u stvari i zovemo našu organizaciju Porodica.
„Oni su jako zaštitnički nastrojeni i ne veruju mi mnogo,“ on tiho kaže,
pokazujući svojom rukom ka vratima. „Oni se plaše da ću želeti odmazdu zbog
Troyeve smrti.“
„To je zato što te ne poznaju,“ ja nežno kažem.
On klima glavom, gledajući dole. „Shvatam da sam puno vremena proveo
zabrinut za tebe bez raloga kada si bila ovde. Ovaj klub, iako malo grub i
varvarski, poseduje čeličnu odanost jedni prema drugima što se ne možeš
svugde pronaći.“
„Samo najuži krug. Malo je klimavo što šire ideš. Imaš li neki savet da im daš
da smanje curenje informacija?“
Njegove usne se uvrnu i ja shvatam koliko je to bilo glupo reći. „Ne. Plašim se
da ne verujem sebi da trenutno dam savet po tom pitanju.“
Ja klimnem u razumevanju i nečujnom izvinjenju, dok malo čvršće stegnem
plahtu na sebe.
„Gola sam ispod. Ima li neke odeće negde tako da se mogu obući da možemo
izaći odavde?“ Pitam ga.
Njegove obrve se namršte. „Želiš da odeš?“
Ugledam mali kečap pored vrata, spušten na komodu, i emocije zapuše moje
grlo... „Ništa se nije promenilo, a ja radije ne bih da vidim Axlea da bih se opet
morala opraštati od njega.“
Pogledam u Smittya i vidim saosećajnost u njegovima očima. Zbog čega je
dođavola to?
 Ja za to krivim činjenicu da je upravo izgubio sina i da su njegove emocije malo
pojačane. Teško je biti osetljiv na njegov gubitak kada je Troy bio spreman da
me preda Lathanu da me muči. A ni činjenica da me je umlatio ne pomaže.
Nakašljavajući se, on ustaje, otvara fioku i dodaje mi majicu koja definitivno
pripada Axleu. Prokletstvo.
Onda mi pruži par bokserica.
„Stvarno?“ Ja pitam, pokušavajući da popravim raspoloženje.
On jedva slomi osmeh. „Nažalost, nisam imao predodžbu da ti donesem
odeću, a tvoja je bila prilično uništena. Trebaće nekoliko minuta da –“
„Axle je rekao da nema odlaska,“ Drake upada u reč, gurajući glavu kroz vrata
nakon što je očigledno prisluškivao.
Bol u grudima.
„Reci mu hvala što je došao po mene,“ kažem Drakeu, prisiljavajući se na
osmeh. „Ali moram da se vratim.“
On suzi oči na mene. „Previše lep da ne bih bio lep,“ on kaže, pokazujući na
njegovu facu.
„I dalje ćeš biti lep bez obzira na sve,“ kažem namigujući, i on prevrne očima
dok uzdiše.
„Proklete žene. Zašto sam uvek ja zadužen za odeljenje vagina, kada svi znaju
da me odeljenje vagina nikada ne sluša?“
Dok izlazi, Smitty gleda prema meni. „Čudan mali asortiman prijatelja si
sastavila.“
Smitty se okreće i izlazi, zatvarajući vrata iza sebe kako bi mi dao privatnost.
Sa jecajem, izvlačim infuziju, i na trenutak masiram ruku. Onda sprečim seriju
psovki kada navučem garderobu, celo moje telo se buni protiv te akcije.
Srećom, za samo nekoliko nedelja, bol će biti mnogo podnošljivija u mojim
rebrima.
Da, već sam se ranije susretala sa tim.
Pogledam još jednom u mali kečap, i moj osmeh se izvlači na gore. Bar je malo
razmišljao o meni.
To čini manje neprijatnim to što sam se zaljubila u njega.
Kada plahte padnu, shvatam da nisam potpuno gola. Mnogo je zavoja
obmotano oko mog torza.
Moje oči se pomere na malo ogledalce na zidu, i ja se namrštim kada ugledam
sve te modrice na mom licu. Otok je mali, ali Drakeove reči i dalje zvuče istinito.
Ja stvarno izgledam kao govno.
 ČETRDESET PRVO POGLAVLJE

AXLE
Petnaest Herrinovih ljudi bi stvarno trebali biti prokleto dobar početak za
davanje izjave. To je ono što smo jutros uradili kada je naš mamac preuzeo
Lizino telo, a druga dvojica su došla da ga pokupe.
Mi smo pratili.
Ubili.
Zapalili prokleto mesto.
Prilično jednostavna poruka: Zajebavaj se sa nama, i sjebaćemo te jače.
Sada Benny – predsednik Paklene Braće – koji je stao na Herrinovu stranu, zuri
u malu kesu iz koje deo njegovog sina zuri u njega. On sklanja pogled, pružajući
kesu nekom drugom, dok se trese od besa.
„Želeo sam ga živog. Rekao sam da ću to srediti!“ Benny ispljune. Njegov
pogled opet sleti na nas. „Želite –“
„Nemoj da kažeš rat,“ Jude reži, pretvarajući se da mu je dosadno.
Drex se cereka dok Benny vraća pogled na njega.
„Očigledno si zaboravio da je Pop bio onaj civilizovaniji od nas dvojice. Stao si
na njegovu stranu. Dozvolio si da se tvoje siledžije udruže sa njegovima u
pucanju na moj klub,“ Drex mu govori, i Bennyeve nozdrve plamte dok mu se
oči širom otvaraju. „Ti izaberi svoju stranu. Ja bih razmotrio taj izbor jer u
slučaju da nisi čuo, počeli smo ubirati dugove krvlju.“
On pokazuje na torbu.
„On je dirao moju devojku. Držao je zatvorenu, mučeći je. To je u stvari bilo
prilično ljubazno. Primetio si da nema Hershela?“ Lakomisleno pita Drex.
Bennyeve oči se još više otvaraju.
„On ne umire tako lepo,“ kažem gorkim osmehom dok mi telefon vibrira sa
porukom.
„Poslednje upozorenje, Benny. Tvoji momci su opet stali uz Herrina, a ja ću
tebe dodati na listu imena za naplatu,“ Drex upozorava.
Tip pored Bennya izvlači svoj pištolj dok Benny viče na njega da to ne radi, ali
je prekasno. Pucanj okružuje preko praznog parkinga, i tipovo telo udara o
zemlju.
Bennyevi ljudi gledaju okolo, kao da pretražuju odakle je to upravo došlo.
„Nema više igrica, Benny. Stekli smo nekoliko prijatelja usput,“ Drex hladno
nastavlja.
 Ne mogu da kažem da Benny ne želi da nas ubije, ali nije totalni idiot. Zna da
je to snajperista. Dođavola, shvatio je da smo ovamo došli sa nekom podrškom,
zbog čega nije potegao svoj pištolj.
Ja mu okrećem leđa, samo zato što znam da je Sarah i dalje na krovu zgrade,
njen pogled je na svakome ko posegne za oružjem.
Benny će se ohladiti, onda će izvagati svoje opcije. Upravo smo upucali jednog
od njegovih ljudi ispred njega, a nisu mogli prokleto ništa uraditi. A mi smo
samo jedan krug naše nove frakcije.
Ja izvlačim moj telefon, čitajući poruku od Drakea i psujem dok žurim prema
svom motoru.
„Šta je?“ Drex me pita.
„Maya misli da jebeno odlazi.“
 ČETRDESET DRUGO POGLAVLJE

MAYA
Smitty otvara zadnja vrata za mene, dok se pomalo naslanjam na Eve koja mi
pomaže niz stepenice. Moja rebra vrište na mene da legnem nazad, ali se ja
pretvaram kao da je u meni sve sunčano.
„Voleo bih da si ostala ovde dok ja ne završim sa bezbednosnim protokolima.
Niko ne zna da si ovde. Čini se da sve više i više ljudi u New Yorku zna ko si,“
Smitty mračno kaže. „Potreban mi je stručnjak da dođe i sazna kako te Troy
izveo iz zgrade.“
Odmahnem glavom, preterano bolna da hodam i pričam u isto vreme.
Taman kada stignem do SUV-a, glasan, poseban zvuk Harleya natera me da
okrenem glavu dok momci voze prema nama, jureći niz put.
Axle je na početku, i on prilazi u dvorište, parkirajući tačno iza SUV-a. Moje
srce pravi njegove uobičajene karakteristične stvari, čak iako se malo slomi od
pogleda na njega.
Vilica mu je čvrsta i sužava oči na mene kao da je besan, baca kacigu u stranu
dok se pomera da bude tačno pored mene.
„Nisam rekao da još možeš otići,“ Axle mi kaže njegovim kiptećim
zapovedničkim tonom.
Moje obrve se izvijaju izazivajući. „Zapravo, već si me jednom šutnuo kroz
vrata. Ja mislim, ako je tebi svejedno, otići ću ovaj put svojevoljno.“
Ponosna što mi je glas staložen, počinjem da se pripremam na bol koja će
uslediti kada padnem na guzicu. Umesto toga izdahnem, kada sam iznenada
podignuta – jako pažljivo.
Moj je red da suzim oči kada pogledam gore i vidim Axlea da zuri napred dok
me namešta na njegove grudi.
„Šta dođavola misliš da radiš?“ Ja pitam, onda jauknem kada sila mojih reči
nepovoljno odgurne moja rebra.
„Budi zahvalna što sam oprezan sa tvojim rebrima,“ kaže stoički. „U
suprotnom, sada bi bila prebačena preko mog ramena.“
On kreće uz stepenice i u kuću, i ja uputim bespomoćni pogled preko
njegovog ramena u Smittya, koji zatvara zadnja vrata kao da ne odlazimo.
Počnem da vičem na njega, kada se Axle naglo okreće i nosi me nazad u
spavaću sobu pre nego zalupi vratima za sobom.
„Axle,“ ja zastenjem, uznemirena.
Fokusiram se na moju frustraciju umesto na sve stvari koje moje srce
pokušava da uradi.
 On me nežno spusti na krevet, kao da je zabrinut da sam komadić stakla i
slomiću se u svakom trenutku. Nežni gest je samo privremeno skretanje pažnje.
Prevlačenje njegove majice preko glave je malo veće odvraćanje pažnje dok je
baca u stranu. Primetim krv na njoj, pa ne pitam šta radi dok izlazi nazad i
govori nešto o sendviču, ja mislim.
Pričajte mi o slučajnosti.
Onda se vratio nazad, naslanjajući se na vrata dok zuri u mene na taj stari
poznati način.
„Koliko god da cenim što si rizikovao svoj život dolazeći da me spasiš, ja i dalje
ne mogu da ostanem ovde dok se ti iznenada ne setiš koliko je opasno –“
„Nisi isgurnija u New Yorku,“ on prekida. „Pravimo pakao, osvežavajući strah
koji smo usadili u ljude koji su ga izgleda zaboravili. Samo je pitanje vremena
kada ćemo ubiti Herrina.“
Namrštim obrve. „Šta to –“
„Ostaješ ovde Maya. Rekla si da ne moraš biti u New Yorku, i dokazano je da
nije sigurno za tebe. Neko bi te lako mogao ščepati.“
Odgurne se od vrata, otkopčavajući njegove farmerke dok mi prilazi. Vrata se
otvaraju pre nego ih spusti dole.
Colleen ulazi sa tanjirom i sendvičom, i moj želudac cvili kao da ima kovanice u
sebi. Axle se naceri kao da je to očekivao, a Colleen mi pruža sendvič koji ne
mogu da odbijem.
„Hvala ti,“ mrmljam punim ustima i ona mi se lagano osmehne.
Ona namerno izbegava pogledati u njegova leđa dok izlazi i zatvara vrata iza
sebe.
Axle spušta pantalone čim ona izađe napolje, i ja odmahnem glavom.
„Nema seksa za mene. Previše sam bolna. I treba da krenem,“ kažem mu,
odgrizajući još jedan zalogaj sendviča i govorim sebi da jedem sporije da mi ne
bi bila muka.
„Čim ovo završim.“
Njegove usne se trzaju dok se penje na krevet pored mene, oprezan da ga
previše ne gurka. U međuvremenu, jedem kao da umirem od gladi.
Kada se nagne preko, moj dah zastaje i puna usta prestaju da žvaću, jer
njegove usne klize niz stranu mog vrata.
„Ne ideš nigde,“ on mrmlja, utiskujući poljubac tačno ispod moje vilice.
Skoro zadrhtim. Skoro.
„Axle, ja moram –“
„Ne ideš nigde,“ on opet kaže, sada me malo snažnije ljubi niz moje grlo.
Bolno progutam knedlu jedva sažvakane hrane, spuštajući moj tanjir u krilo
dok naginjem glavu u stranu.
 „Vidi, zadržavam te bez obzira da li želiš da ostaneš ili ne. Jer neću moći da
budem tako daleko sada kada znam da nisi tamo sigurna,“ on nastavlja, njegove
reči nisu toliko zavodljive kao njegov glas dok ljubi drugo mesto na mom vratu.
Mali udah prelazi preko mojih usana dok vuče usne uz moj vrat, grickajući mi
uho kada dođe do njega. „A ne nosim se dobro sa strahom. Za to nema mesta u
mom životu, ali ću se očigledno plašiti da te ne izgubim bez obzira gde bila. Više
bih voleo da si ovde da bar ne moram biti očajan kada te imam u svom
krevetu.“
Osećam njegov osmeh uz vrat i glupavo me inficira, terajući moje usne da
nerado izimitiraju isti pokret.
„Ako ostanem, mogao bi me opet šutnuti,“ kažem dok on samo nastavlja da
ljubi moj vrat, pokušavajući me smekšati njegovoj volji.
„Držaću te vezanom za sebe što je više moguće,“ on kaže kao da je to
savršeno prihvatljiv odgovor.
Prevrnem očima, želeći da mi usne nisu tako bolne. Ili da imam četkicu za
zube.
Međutim, on se zalepio za moj vrat, tako da me to udaljava od razmišljanja u
vezi nastavka.
„Pokušavam da shvatim da li si lud ili romantičan,“ mrmljam odsutno.
„Oboje,“ on ispali bez oklevanja. „To je neželjeni efekat ljubavi prema devojci
koja voli da skuplja male flašice sa začinima i kliže dok čeka smrt.“
Moj osmeh se izvija, ali onda momentalno pada kada se njegove reči potope u
meni. On se povlači, pogled mu je intenzivan dok me posmatra.
„Male flašice sa začinima su savršeno kolekcionarstvo,“ ja ravno izjavim, moje
srce i dalje tutnji u mojim ušima dok se polako smeje razarajućim savršenim
osmehom koji sam nekoliko puta videla.
Njegov pogled pada na moje usne, i ja počinjem da se opet brinem o četkici za
zube.
On prestaje da me ljubi, njegove oči verovatno procenjuju štetu nastalu tamo.
„Ostaješ li?“ On pita, opet vraća pogled na moj.
„Stvarno mi daješ pravo izbora?“ Ja polako izgovaram.
Njegov osmeh raste. „Ne.“
„Zašto onda pitaš?“ Pitam uznemirenim uzdahom, iako ne mogu da zaustavim
osmeh koji se opet širi. „Osim toga, Gospodin Nabusiti je upravo rekao da me
voli. Pretpostavljam da se moram motati okolo kako bih ti se mogla rugati zbog
toga.“
Lagano tutnjanje smeha mu beži, i on klizne rukom uz moj vrat nežno
pokrivajući donji deo sa strane mog lica koji nije isprebijan.
 Kada njegove usne okrznu moje, jedva ih dodirujući, suza se skotrlja niz moj
obraz. Nisam sigurna zašto. Nema boli. I ne postoji sretnija stvar od suza
radosnica, zar ne? Mislim, ja u stvari nikada nisam plakala što sam sretna.
Ali sve što osećam je -
„Pa kako ona ostaje, da li to znači da ću dobiti propusnicu ako Blackbird
postane moja kladionica i mnogo se kladim?“ Čujem Drakea kako viče kroz
vrata.
Axle zareži, a ja šmrknem dok brišem čudne suze. Njegove usne se pomeraju
do mog čela, ljubeći me.
„Odlazi, Drake,“ on odgovara. „Pre nego te napravim da ličiš na mene.“
„Moraš prestati pretiti mom licu. To je jedina prelepa stvar za tetoviranje,
ostavi mesarski nož na miru.“
Axle se lagano smeje iako ja mrko gledam u vrata.
„Ti bi samo voleo da si lep kao on,“ ja ga branim, onda se osetim glupo jer su
svi, uključujući i Axlea prasnuli u smeh. Drago mi je da su vrata zatvorena, tako
niko ne može videti moje crveno lice nakon što sam bila preveliki zaštitnik.
„Moj mali zaštitnik,“ Axle mrmlja, klizeći usnama niz moj vrat.
„Jedi svoj sendvič. Moraš da ozdraviš.“
Okrenem se i pogledam u njega, izvijajući obrvu.
„Proći će neko vreme dok dobiješ još jedno pušenje, zbog rebara i to.“
Frktanje dolazi sa druge strane vrata dok se Axle samo smijulji.
„Ali ćeš za nekoliko nedelja možda moći da sedneš na moju facu.“
To me natera da zagrizem sendvič samo da skrenem pažnju sa moje
najomiljenije stvari, i on se nasmeje kada legne pored mene.
„Idem da se napijem da bih zaboravio da sam ikada čuo ovaj razgovor,“ čujem
Smittya kako govori sa druge strane vrata.
I umalo se ugušim mojim sendvičom kada se smeh opet začuje sa druge
strane vrata.
Mali osmeh se poigrava na mojim usnama kada ugledam svetlost koja
proviruje kroz te Axleove blede oči. Ta svetlost je rezervisana samo za mene.
I stvarno je jebeno posebna.
 EPILOG

MAYA
Axleove usne se sklanjaju od mojih i on se slama u moje telo. Prošlo je skoro
dva meseca otkako se sav pakao slomio. Stvari su sada mirne, ali mi znamo da
Herrin planira sledeći potez.
Samo zatišje pred oluju.
Hershel je propevao. Slomio se mnogo brže nego je velika većina očekivala, ali
sam ja osvojila opkladu jer sam pretpostavila najbolje. Klađenje je nekako moja
stvar, i oni razmišljaju da me isključe iz klađenja u budućnosti.
Sitni amateri.
Ništa nas nije povezalo sa Lathanovom smrti. Od malo informacija koje je
Ingrid bila u mogućnosti da prikupi, Phillip misli da je Porodica pukla i izbrisala
Lathana zbog moje otmice i pokušaja da ukrade Blackbirdov novac.
Razumljivo.
Phillip ne želi rat sa Porodicama, a on još uvek ne zna za onaj koji dolazi.
„Ne mogu verovati da si ovo jebeno uradila,“ Axle kaže, dok gleda u moju levu
dojku na kojoj je istetovirano njegovo ime.
Nije se iznervirao, na moje zaprepaštenje. Samo je pretio Drakeu da će ga
ubiti zato što je video toliko od mojih dama. Ne, to nije ni blizu njegovih
preciznih reči.
Neuzbudljivo kao što je bila njegova reakcija, i dalje je bilo zabavno kako
postaje ubilački nastrojen i Drakeovo skrivanje taj dan u magacinu, kuneći se da
nije video bradavicu, kao da to sve čini boljim.
„Sviđa mi se. Potpuno je fenomenalno nositi kratko isečenu majicu, jer
devojke je vide i znaju da sam dovoljno luda da stavim tvoje ime na sebi, pa bi
mogla biti i dovoljno luda da ih nabodem u grlo ako pokušaju da te ukradu.“
On reži i ja ga vidim kako prevrće očima.
„Mogli bi ostati unutra celi dan,“ Axle kaže uz moj vrat dok mi utiskuje
poljupce.
„Ali skladište je popravljeno i modifikovano da sada izdrži spoljašnju
eksploziju,“ ja kažem dok klizi usnama duž mojih grudi, radeći na svom putu ka
dole da bi me zadirkivao.
Hvatam ga za kosu, zaustavljajući njegovo napredovanje, i osećam njegov
osmeh ispod moje leve dojke.
„I stvarno želim da vidim šta sam platila,“ ja nastavljam, smejući se kada on
prevrne očima.
„Drex će ti vratiti pare čim –“
 „Ja nisam zabrinuta za vraćanje duga. Smatrajte da je moje plaćanje za
pružanje usluga sigurnosti koje su mi pružene. Osim toga, ako ostajem ovde, ne
želim više ikada da brinem o ekploziji.“
Suptilno se napregne, ne želeći da ja to osetim, a ja shvatim da želim da
povučem tu užasnu šalu. Ja krivim njega. Naterao me je da budem manje
zabavna jer je on užasan u tome.
„Osim toga, ja sam kupila i poklon za klub, i konačno je ovde. Želim da vidim
raspakivanje,“ nastavim, smejući se kada me pogleda znatiželjno.
„Teraš me da se osetim kao da imam šećernu manu u ovom trenutku.“
Ja prasnem u smeh, onda se zapitam da li je on ukrao moj humor i ostavio
mene bez njega. Potpuno nepravedna trgovina.
Očistimo se i brzo obučemo, iako Axlu nije po volji da napustimo naš balončić.
On je uvek nerad da ga napusti.
Ja se vozim pozadi na njegovom motoru, moje ruke su okačene oko njegovog
struka. On je opušten dok pratimo Dasha i Sledgea do kluba.
Danas je svitanje nove ere.
Veliki dan.
I ja se osećam uzbuđeno da čak i budem deo toga.
Osećam kao da mi je srce sada sa dve Porodice.
Uvlačimo se u renovirani i veći hangar, i Axle mi pomaže da siđem sa motora
pre nego prebaci ruku oko mojih ramena.
Njegovo ime je vidljivo između majice koju nosim, i on pogleda dole u njega,
otresajući ruku dok se mali osmeh poigrava na njegovim usnama. Potajno,
obožava tetovažu, ali je previše ponosan da to prizna.
Njegovo lice se pretvara u kameno, ništa ne odajući, nakon što uđemo u
atmosveru žurke, svi slave oživljavanje kluba. Axle ne deli osmehe sa bilo kime.
Oni su posebni i rezervisani za ljude koje smatra posebnima.
Ja dobijam većinu osmeha. Nije da držim rekord ili nešto tako.
Unutrašnja prostorija je napravljena malo veća, savršena za vožnju kada ovo
mesto nije prepuno bajkera. Možda je to bilo namerno.
Tu je tip sa vrećom preko glave, ruke su mu vezane iza leđa i telo mu se trese
od tihih jecaja. Izgleda da sam ja jedina koja je čak i zastala od pogleda, jer svi
ostali piju i uživaju sa devojkama koje im radosno skreću pažnju.
„Da li iko zna zašto mi Tiffany i ostale nove devojke daju hladno rame kao i
one koje su radile sa Sarah?“ Jude reži. „Postaje gore zadnja dva meseca.“
„Verovatno ima veze sa činjenicom da tvoja bivša devojka – legendarni ubica
– počela raditi sa nama na određenim poslovima,“ kaže Axle bez emocija.
Jude frkne i prevrne očima. „Ne može mi blokirati kurac ako želi. To ne menja
činjenicu da više nikada nećemo biti zajedno.“
„Šta je sa zarobljenikom?“ Ja pitam, pokazujući na Gospodina Vreća na Glavi.
 Jude pogleda, sležući ramenima kao da ga nije briga, ali se đavolski osmeh
raširi preko njegovog lica. „Dan za demonstraciju.“
Mršteći se, posmatram tipa. „Kakva vrsta demonstracije?“
Jude mi razbaruši kosu, tretirajući me manje kao zaraznu bolest i više kao
podnošljivu neprijatnost. „Videćeš, devojko sa rolerima.“
On se okrene i odlazi, ostavljajući tu obešenost u vazduhu, i ja presečem
pogledom ka Axleu.
On slegne ramenima, nezabrinut, i ja prevrnem očima kada Drex ustane od
šanka. Muzika prestaje, i tišina pada preko sobe kada partijanje stane.
„U slučaju da niste čuli, u zadnja dva meseca, napravili smo jebeno puno
promena. Klub je sigurniji nego ikada sve dok je lojalnost unutar zidova.“
Korača preko, hvatajući Evein pogled koja sedi za šankom i uzvraća joj pre
nego nastavi.
„Puno promena,“ on kaže, zureći u praznu čašicu pića na sekundu. Kada
podigne pogled kako bi video utihnutu sobu, susreće pogled sa svima kojima
može.
„Ben Mars je vraćen njegovom ocu – pa, veći deo njega.“
Nekoliko zvižduka i osmeha to prati, a Drex se cereka.
„Benny je napustio Popa. On ne želi više da bude u sred ovog rata. On nije
jedini saveznik koji je presekao veze. Popovi ljudi nasumice nestaju, a mi imamo
malu ptičicu koja nam odaje sve izdajice unutar našeg kluba.“
Svi se naroguše, pogledavajući okolo kao da će pronaći nekoga sa nalepnicom
„izdajica“ preko njihovog čela.
Drex čučne, gledajući u čoveka sa vrećom na glavi. „Ako ste jedni od onih koji
ste izdali, a još nisam saznao, savetujem da napustite državu pre nego spustim
šape na vas,“ Drex hladno kaže, gledajući nazad. „To će biti jedini način da
spasite vašu kožu.“
Byson – da, on se čvrsto drži tog imena – prilazi i skida kesu sa glave
muškarca. Već sam videla tipa, ali mi beži njegovo ime.
Nekoliko prigušenih šapata se meša dok Drex seda na ivicu šanka.
„Paul je samo primer poslednjeg koji je priznao svoju lojalnost Popu nakon što
je razotkriven.“
Paulove suze jure niz njegovo lice dok gleda u gomilu, u tišini moleći da ga
pomiluju.
„Liza i nekoliko ostalih su već rešeni. Ali s obzirom da je ovo naše prvo
okupljanje u nekoliko meseci, mislio sam da je važno da svakoga ovde podsetim
da sam dva puta opasniji od Popa. Dva puta manje praštam. I dva puta jebeno
brutalniji kada me izdaju.“
Drex skoči sa šanka, pomerajući se pored zavezanog Paula koji sada plače
malo jače.
 „I sve ovo smo uradili samo nas nekoliko i jedan delomično psihotični
saveznik,“ Drex dodaje cerekajući se.
Svi gledaju u Judea kao da su prisiljeni na to na pomen delimično psihotičnog
saveznika. Devojka koja stoji najbliže njemu izmiče nazad nekoliko velikih
koraka, terajući me da zadržim osmeh kada Jude prevrne očima i popije malo
više svog viskija.
Pogledi se okreću nazad na Drexa dok on dalje priča: „Zamislite pakao koji
možmo napraviti kada se opet okupimo.“
Urlici zvižduka to prate, muškarci nazdravljaju Drexu sa pivom.
„I, i kao poklon našeg najnovijeg saveznika, imamo nešto da damo svakom od
vas. Sada, obično postoji više ceremonije i tradicije za ovakvu stvar, ali u zadnje
vreme kršimo pravila. Možda bi i ovo mogli šutnuti u dupe.“
Osmeh i zvižduci to prate, iako Drex smiruje publiku. On se naceri prema meni
pre nego vrati njegovu pažnju velikom broju kutija na zemlji. Kada se sagne i
otvori jednu od njih, on izvadi prsluk Smrtonosnih Lovaca i urlici i zvižduci me
zamalo zagluše.
„Zvanično je,“ kaže Drex kada zvižduci utihnu. „Mi smo zvanični. Nek’ se jebe
svako ko se protivi tome.“
On proučava prsluk u njegovim rukama, mračni osmeh se poigrava na
njegovim usnama.
„I neka se jebu svi oni koji ostanu lojalni Popu nakon što ovo obuku.“ On se
okrene da pogleda Paula koji drhti dok suze liju niz njegove obraze. „Pop bi te
možda ubio. Ali ja ću ti iščupati kičmu pre nego te pustim da umreš.“
Osmesi su reakcije na to.
„Dođavola da!“ Jedan tip uzvikuje, izazivajući cerekanje.
Varvari – opet to kažem. Ali nekako je uraslo u mene.
Bar znaš da ovde ležiš sa opasnosti. To je drugačije od skrivenih opasnosti koje
se kriju iza dizajnerskih odela. U stvari je malo iskrenije i čistije.
Čudno kako to zvuči.
On pokazuje ka Judeu, koji spušta njegovo piće i prilazi da oslobodi Paula.
„Soba za gledanje za one koji žele da vide predstavu će biti u podrumu. Ne
želim krv na našim novim sjajnim podovima,“ kaže Drex sadističkim osmehom
dok Jude počinje da odvlači Paula koji se opire prema vratima podruma. „Ostali
neka stanu u red za jebene prsluke i ponesu pića. Biće paklena noć.“
Ovaj put, kada urlici eruptiraju, ne utihnu brzo uopšte.
Sledge prilazi, sa prslukom u njegovoj ruci i osmehom na usnama dok pruža
Axleu njegov prsluk.
„Trebala si da mi kažeš da si ti platila za ovo,“ Axle mi kaže.
„Skuplji su nego što sam mislila. Nisam razumela zašto svi vi niste tražili da
dobijete još. Sada shvatam. Zašto članovi kluba ne plaćaju klupske takse?“
 Axle uzima prsluk, gledajući preko ’Smrtonosni Lovci’, logoa i imena, boreći se
sa osmehom. On je kao dete sa novim poklonom za Božić, ali previše hladan da
tako izgleda ispred ljudi.
„Zato što mi nismo tradicionalni klub. Mi nismo ovde samo zbog sranja i
šmrkanja i uživanja u vožnji. U slučaju da nisi primetila, mi smo vrsta razbojnika
i potrebno nam je sve da ostanemo nedodirljivi,“ on odsutno odgovara.
Kada ga okrene, ukoči se, zureći u zakrpu Zamenik Predsednika ispod
njegovog imena. Njegov zbunjeni pogled okreće se ka Sledgeu onda prema
Drexu dok on prilazi da nam se pridruži.
„Ja se ne sećam da smo glasali za ovo,“ kaže Axle, njegova namrštenost
ocrtava njegov izraz lica.
„Mi smo glasali bez tebe kako ti ne bi glasao protiv sebe. Prilično anonimno,“
Drex kaže sležući ramenima.
Njegove oči se okreću ka Sledgeu. „Ovo bi trebalo biti –“
Sledge odmahne rukom pre nego ga prekine. „Ja nisam sposoban da budem
Zamenik. Imao sam pogrešnu ženu u mom krevetu jako dugo da moja glava još
nije normalna. Ti si jasan izbor, dete. Svi smo se složili sa tim.“
Pre nego Axle pokuša opet da se raspravlja, Drake prilazi, gledajući u prsluk u
Axleovoj ruci. Njegov hod je sada normalan – bez gipsa i štaka.
„Drago mi je videti vas seronje da konačno predstavljate moju prelepu jebenu
umetnost. Pitao sam se da li sam samo gubio vreme. Sada se možete vratiti
tome da budete kopija jedan drugome bez originalnosti.“
Drex poludi na njega odmahujući glavom.
Drake mi namiguje sa osmehom, jer ja volim kad im priređuje pakao.
Kao da oni to sve tolerišu bez da mu puno pridodaju pažnje. Jedinstven odnos,
ali interesantan u isto vreme.
I on je tehnički autsajder, što sve to čini još intrigantnijim.
„Rush je još na dužnosti?“ Sledge pita Drexa.
„Za sada. Herrinov sledeći potez bi verovatno mogao biti nešto tajanstveno,“
kaže Drex, više ga ni jednom ne nazvavši Pop. „Moja sestra bi mogla biti
najočiglednija meta ako bi on znao gde je.“
„Želiš li da mu pošalješ malo podrške?“ Sledge predloži.
Drex pogleda u njega. „Ako će ti biti lakše, dobrodošao si da mu se pridružiš.
Ali znaš isto kao i ja da je Rush potpuno sposoban da radi solo. To je jedan
razlog zašto sam ga poslao. On je najsmrtonosniji sa oružjem, i najsmrtonosniji
pod paljbom.“
„Ja ne bi umanjio Judeovu vrednost u toj trci,“ Dash frkće. „On postaje sve
smrtonosniji što je duže bez seksa. A Sarah čini sve što može da bude sigurna
da je njegov kurac zastrašujuća misao za svaku ženu koja zakorači u klub.“
 Moj osmeh je ogroman. Neću da lažem. Smatram da je smešno to što Sarah
plaši svaku ženu koja bi mogla dodirnuti njenog čoveka.
„Želim takvu moć, stvarno moram naučiti da pucam,“ Eve kaže uzdišući dok se
pridružuje Drexu, i njegova ruka pada oko njenih ramena dok je ljubi u vrh
glave.
Slegde se smeje u sebi.
„Trik je biti lud pred ljudima,“ kažem joj. „Ne moraš da znaš kako da pucaš,
samo trebaš ljudima pokazati svog unutrašnjeg psihića i sakriti sve slatke stvari
iza zatvorenih vrata.“
Ona mi daje zamišljen pogled.
„Ja nemam psihića da pokažem,“ Eve konačno kaže.
„Mogu ti dati časove,“ ponudim joj.
Drex zareži kada Axle okrene glavu, njegovo telo se trese od tihog smeha.
Ali Eve mi se samo zaverenički nasmeje. „Prihvatiću sve dok ne budem morala
da učim da kližem.“
„Potrebna ti je tvoja vlastita smicalica. Vožnja oko leševa je moja.“
„Mislim da ću se zabavljati sa svojom devojkom tamo pre nego tvoja spusti
ruke na nju,“ Drex kaže Axleu, povlačeći Eve dok je vodi prema ostatku žurke.
Prsluci se i dalje dele, svi traže svoja imena. Lep je dan za Smrtonosne Lovce.
Borili bi se kao đavo za lep dan.
Ostali su otišli da se takođe pridruže žurci, ostavljajući me samu sa Axleom
dok on navlači svoj prsluk. Pristaje mu, iako je malo potrebno da se uvuče u
njega.
„Želim te bez majice samo u tom prsluku večeras,“ kažem mu pomerajući
obrve.
On se cereka kada me iznenada podigne, i ja pokušam da se ne cerekam kao
idiot – jer treba da budem psiho i sve to – kada me on spusti na šank i zakorači
između mojih nogu.
Kada njegove usne pronađu moje, ja obmotam noge oko njegovog struka,
ljubeći ga kao da ga potvrđujem pred svima. On me ljubi jednako snažno,
stežući moju guzu i povlačeći me bliže.
„Predomislila sam se,“ mrmljam u njegove usne. „Glasam da preskočimo
žurku i zabavimo se sami u našoj sobi.“
Smejući se u moje usne, on me podiže, i... Onda me prebaci preko svog
ramena.
Otpuhujući od poraza, okrećem se preko ramena varvarina, puštajući ga da
me vuče u svoju pećinu pre nego me klepne preko glave kako bi me zadržao.
Onda se vragolasto nasmejem.
Zato što, pa, očigledno je da sam pomalo luda.
I on je.
A svi vole pomalo ludo.