1.

Путујемо, путујемо
За игру се импровизује неколико станица (железничких, трамвајских,
тролејбуских). Свака станица добија своје име и обележава се одговарајућим предметом
(или сликом) - према садржају који се узима. Такав предмет или слику предмета добија
и свако дете у групи.

Васпитач објашњава: „Путоваћемо возом. Воз има своје станице. Станице се

зову: ЉУБИЧИЦА, БЕЛА РАЂА, ЈОРГОВАН .... На вашим картама се налазе такви
цветови. Погледајте који је цвет на вашој карти. До те станице можете путовати ..."

Затим се прави ,,воз“ (деца се поређају једно иза другога) и ... путујемо, путујемо,
хукћемо, возимо ... од станице до станице. Васпитач објављује одређене станице:
„Станица ЉУБИЧИЦА Ко има карту до ове станице нека сиде!" На станици остаје група
деце која има слику љубичице (или сам цвет). Васпитач проверава тачност обележених
карата. Воз даље наставља пут, све док не сиђу сви „путници".

Игра може да буде врло жива, са бржим и споријим кретањем преко мостова, кроз
тунеле. Путници могу силазити и улазити - према најави васпитача. („Станица - улазе
путници за станицу БЕЛА РАДА.“)
Деца која су најмање грешила при брзом улажењу и излажењу из воза могу
добити разне улоге (возовође, кондуктера и слично). Ради интересантности, станице
могу добијати и необична имена као ТРГ БЕЛА РАДА, БУЛЕВАР ЉУБИЧИЦА,
КРУШКИН ГРАД, КРОМПИРОВА ДОЛИНА, ЗУМБУЛОВА ПИЈАЦА и слично.