Семинарски рад

Тема :

Унапређење менталног здравља и поремећаја

 Садржај

Увод.............................................................................................................................................................3
Ментално здравље и поремећаји.........................................................................................................3
Превенција менталног здравља............................................................................................................6
Ментално здравље деце и младих.......................................................................................................9
Литература................................................................................................................................................10

2
 Увод

Ментално здравље је стање благостања које омогућава појединцу да буде свестан

својих могућности, да се суочава са стресним ситуацијама у животу, да ради продуктивно
и плодоносно и доприноси својој заједници. Ментално здравље деце и адолесцената
подразумева капацитет да се постигне и одржи оптимално психолошко функционисање и
благостање.

Ментално здравље и поремећаји

Психолошка субдисциплина ментално здравље, или како је још често зову

ментална хигијена бави се, пре свега, превенцијом и промоцијом психичког здравља. На
велику жалост стручњака из тзв. помагачких занимања (психолога, психотерапеута,
психијатара, социјалних радника итд.) једна од карактеристика просечне особе савременог
доба је недовољна брига о менталном здрављу – чини се да већина људи узима здраво за
готово своје психолошко благостање. Одржавање редовне денталне хигијене или барем
повремене посете лекару постали су сасвим прихваћени облици превенције разних
физичких обољења, међутим, ментална хигијена и тражење помоћи од стручњака из
области менталног здравља још увек се сматрају табуима у нашој средини. Оваква врста
немара, па чак и неодговорности према сопственом психичком здрављу неретко доприноси
развоју врло непријатних последица, попут различитих облика психолошких поремећаја,
интензивне патње, дистреса, психосоматских обољења, као што су кардиоваскуларне
тегобе, чир на желуцу, алергије, па чак и канцер.

Набројани су само неки од разлога због којих је од изузетне важности да се на

нивоу целокупне друштвене заједнице посвети већа пажња превенцији и промоцији
менталног здравља.Број фактора који директно или посредно доприносе појави разних
психичких (и физичких) симптома изузетно је велик. Разликујемо спољашње угрожавајуће
факторе, попут неких стресних и трауматских догађаја или неадекватних, нездравих

3
услова за живот, и унутрашње чиниоце, као што су неке генетске предиспозиције или –
условно речено – негативне особине личности (нпр. агресивност, пасивност и сл.).

Потпуно свеобухватну листу свих оних чиниоца који потенцијално угрожавају и

нарушавају ментално здравље није могуће саставити. Један од разлога за то је чињеница да
смо сви ми различити и да је сваки појединац осетљив на различите и за његову
конституцију и животно искуство специфичне факторе који су опасни по психичко
здравље. У области менталне хигијене највише пажње посвећено је стресу и психолошкој
трауми.

Изјава: Наше време је време стреса постала је готово слоган са којим се сусрећемо
скоро на сваком кораку. Ова и друге сличне реченице које наглашавају штетност стреса
садрже велику количину истине, међутим, често представљају и изворе погрешних знања и
заблуда. Реч стрес се у тој мери одомаћио у свакодневном говорном и писаном језику, да
је понекад немогуће закључити на шта тачно мисли особа која употребљава тај термин.
Неки сматрају да стрес описује спољашње непријатне догађаје, попут конфликтних
ситуација, гужве у саобраћају, развода и сл. Други под истим тим термином подразумевају
наше реакције на споменута дешавања, као што су нервоза, страх, паника, туга, љутња и
друге непријатне емоције или физиолошке промене попут знојења, мучнине, главобоље и
сл. Они који о стресу говоре као о спољашњим догађајима, уствари мисле на тзв. стресоре ,
док унутрашње реакције на тешкоће називамо дистресом.

Разликујемо неколико различитих група стресора:

1.Велики животни догађаји

Научници су приметили да у животу већине људи постоји неколико великих

догађаја који служе као маркери прекретнице, односно промене из једног у друго стање
или животну фазу. Они стварају неку врсту неравнотеже због веће количине нових захтева
за прилагођавањем. Управо та потреба за адаптацијом на потпуно нове и непознате
животне околности представља набијени стресогени потенцијал тих транзиторних
дешавања. Стресност различитих ситуација могуће је дефинисати количином промене коју
те ситуације захтевају од особе, без обзира на њихов смер. Установљено је да чак и
промене које доживљавамо као врло позитивне могу изазвати дистрес. Многобројна

4
истраживања су доказала да постоји значајна повезаност између количине проживљених
изузетностресних великих животних догађаја и разних, како психичких, тако и физичких
здравствених тегоба. Примери великих животних догађаја су разне озбиљније болести,
одлазак у пензију, рођење детета, венчање, отказ на послу, селидба итд.

Под хроничним стресним догађајима подразумевају се тешкоће које су релативно

дуготрајне и/или које се учестало понављају током дужег раздобља. Овде се не мисли на
један конкретан догађај, него на низ дешавања који временом попримају облик нелагодних
оптерећења. Жена, мета вишегодишњег мобинга (психолошког злостављања) на радном
месту, дечак чији је отац често у болници због депресије, девојка која је подстанар у врло
бучној и влажној гарсоњери и нема изгледа да се одсели – сви они представљају само неке
од могућих примера. Живот у хронично стресним околностима неретко изазива врло
непријатне последице по ментално здравље

Дневни микро-стресори - Свима су нам добро познати они дани када нам ништа не
полази за руком: закаснимо на посао јер смо се успавали, испрљамо омиљену мајицу, све
нам испада из руке, изгубимо кишобран и покиснемо до голе коже, сазнамо да нас најбоља
пријатељица оговара иза леђа, поквари нам се ауто ... Наш свакодневни живот испуњен је
многим, на први поглед мање драматичним стресним доживљајима. Међутим, те ситница
поседују незгодну тенденцију нагомилавања и тиме се њихова снага значајно повећава.
Свакодневне неприлике играју значајну улогу у слабљењу физичког (а и психолошког)
имуног система, исцрпљују организам и неретко резултирају у здравственим тегобама.

Трауматски стресори представљају врло снажне, често екстремно непријатне

догађаје који су изван уобичајеног људског искуства и који изазивају интензивну патњу
код велике већине људи – тзв. психолошку трауму. Најчешће разликујемо 3 типа
трауматских догађаја: природне и технолошке катастрофе, као што су поплаве,
земљотреси, експлодирање нуклеарне електране итд.; ратне трауматске стресоре и
трауматске догађаје са искључиво личним импликацијама, попут силовања, физичког
злостављања, учествовања у по живот опасној саобраћајној несрећи итд.

Психолошка траума представља врло сложен склоп интензивних реакција на

трауматске догађаје, које могу да се развију чак до нивоа тзв. пост-трауматског стресног

5
поремећаја. Неки од симптома трауматизованости су: снажни непријатни афекти који
отежавају свакодневно функционисање, разне физичке тегобе, узнемирујуће мисли,
поновно проживљавање трауматског догађаја у машти, избегавајућа понашања,
агресивност, жеља за самоубиством, кошмарни снови итд.

Овде су поменути само неки од многобројних фактора који могу да наруше

ментално здравље и само неке од реакција које указују на то да је нечије психолошко
функционисање угрожено. С обзиром на чињеницу да смо сви ми учестало изложени
барем неким од описаних непријатних искустава и имајући у виду да последице понекад
могу да буду чак и трагичне, постаје врло јасно колико је превенција менталног здравља
важна.

Превенција менталног здравља

Према Извештају о светском здрављу Светске здравствене организације из 2001.

Године процењује се да данас око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја и
поремећаја понашања или од психосоцијалних проблема, као што су они везани за
злоупотребу алкохола или дрога. Многи од њих пате тихо и сами, искључени из својих
породица и социјалног окружења.

Депресија представља главни узрок глобалне инвалидности и налази се на четвртом

месту глобалног терета болести. Процењује се да је 70 милиона људи у свету зависно од
алкохола, да око 50 милиона има епилепсију, а 24 милиона шизофренију (у свим
срединамасвета, развијеним и неразвијеним, што чини око 1% становништва). Милион
људи изврши самобиство сваке године, а 10-20 милиона покушава да се убије.

6
 Не сме се занемарити ни велики број особа које имају неки облик душевне
заосталости. Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити
погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних
поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног је значаја за сваку заједницу.

Ментални поремећаји утичу на функционисање јединке и узрокују не само

емоционалну патњу него и смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и
дискриминацију. Њихов утицај протеже се на читаву заједницу и представља огроман
економски и социјални терет. Ментални поремећаји су често повезани са дуготрајним
лечењем, одсуствовањем са посла, незапосленошћу и смањењем продуктивности, што све
утиче на емоционално и економско стање чланова породице који негују оболеле, као и на
повећање трошкова заједнице.

Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети

превенцији и унапређењу менталног здравља у оквиру националне политике,
законодавства, доношења одлука и додељивања средстава.

Ментално здравље је национални капитал и пресудно је за свеобухватно благостање

особа, друштава и држава и представља национални капитал. Зато заштита менталног
здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене
заштите, односно јавног здравља.

Заштита менталног здравља и реформа психијатријских служби захтева развијање

партнерства и међусекторску сарадњу уз укључивање удружења, Министарства просвете и
спорта, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства правде,
Министарства финансија, локалне самоуправе и медија.

Ментално здравље представља национални капитал и као такво мора бити

унапређивано заједничким напорима целокупне заједнице и свих заинтересованих,
укључујући и пацијенте (кориснике), њихова удружења и породичне групе. Реформа у
области менталног здравља започета је у контексту политичких промена у земљи и у
будућности мора бити равноправан део целокупних реформи у области здравства. Она се
мора ослањати на постојећи систем заштите здравља и мора бити постигнута у складу са

7
међународним искуствима и стандардима, у сарадњи са стручњацима у региону и
разменом искустава са земљама у транзицији.

Реформа у области менталног здравља треба да промовише службе у заједници које

нису дискриминишуће, лако су доступне и чији рад (терапијски и превентивни) је заснован
на доказима и вредностима. Конвенционални приступ заснован на лечењу болести треба да
буде проширен на свеобухватни, мултидимензионални приступ менталном здрављу и
менталним поремећајима. Реформа у области менталног здравља треба да буде подржана
променама у законодавству које се посебно односе на заштиту права и потреба особа са
менталним проблемима и реалним оснажењем оних који планирају службе у области
менталног здравља. У разрађивању реформи стручњаци за ментално здравље морају
сарађивати са стручњацима који се баве реформом здравља у целини.

Превенција менталних поремећаја и њихово лечење, као и унапређење менталног

здравља треба да буду најважнији кораци у побољшању општег здравственог стања
популације. Психијатри треба да буду активно укључени у примарну (универзалну,
слективну и индиковану) превенцију и унапређење менталног здравља примењујући
мултидисциплинарни приступ. Они треба да буду на располагањау општим здравственим
службама и да им пружају директну помоћ у решавању проблема менталног здравља.
Психијатри треба да сарађују са другим стручњацима, као што су развојни и клинички
психолози, геронтолози, лекари опште праксе и медицинске сестре, као и са стручњацима
и организацијама посредно укљученим у питања менталног здравља (нпр. универзитети,
школе, влада, полиција, учитељи, свештеници, државни службеници, новинари и сви
остали слојеви друштва).

Превенција, односно заштита менталног здравља, најчешће се одређује као

заједничка примена психолошких, медицинских и социјалних мера са циљем
одстрањивања по здравље штетних чиниоца из човековог живота. Такође, од посебног је
значаја да се члановима заједнице омогући што потпунији развој психичких потенцијала,
способности и вештина, као и да се обезбеди правовремена и адекватна помоћ оним
члановима заједнице којима је она потребна. Могу да се наведу бројни савети о томе како
да активно учествујемо у заштити свог психичког здравља, а овде су набројани само неки
од њих:

8
 прикупљање информација о темама које се тичу менталног здравља и квалитетног
психолошког функционисања уопште, одласком на разне трибине са психолошком темом,
читањем одговарајуће литературе, посећивање разних радионица које имају за циљ да
ојачају наше позитивне капацитете и снаге, правовремено тражење стручне помоћи када се
налазимо у ситуацијама које сами не можемо да савладамо, одлазак на психотерапију чак и
када немамо озбиљних психолошких проблема, само да бисмо боље упознали себе,
развили своје позитивне особине и променили оне аспекте наше личности којима нисмо
задовољни. Није срамота понекад бити слаб и тражити ослонац. Није срамота тражити
психолошку помоћ. Није срамота обратити се психологу, психотерапеуту и другим
стручњацима за ментално здравље. Врло је важно да се разуме и прихвати да људи нису
пасивне играчке у рукама сурове судбине и да могу да постану активни креатори
сопственог квалитетног живота.

Ментално здравље деце и младих

Деца (0-14) и млади (15-24 године) спадају у посебно вулнерабилну популацију.

Клиничка искуства и истраживања указују да, из године у годину, све већи број деце и
младих имају психолошке проблеме или манифестују одређену, за овај узраст, специфичну
психопатологију. Најчешће психопатолошке манифестације су депресивна стања
(укључујући самоубилаштво) и поремећаји понашања (укључујући злоупотребу
психоактивних супстанци и делинквентно понашање). Истраживања обављена у нашој
средини показују да трећина средњошколске популације припада групи граничних и
ризичних, тј. манифестује знаке психолошког трпљења и менталних проблема и
поремећаја.

Слични резултати добијени су и на студентској популацији. Угроженије су девојке и

адолесценти у урбаним срединама. Постојећи број и организација здравствених служби,

9
као и удружења, које се баве менталним проблемима деце и младих је недовољан, односно
нефункционалан да би могао да одговори потребама ове популације.

Због тога је потребно следеће: 1) да се у оквиру будућих служби за ментално здравље

формирају тимови стручњака и организационе јединице намењена деци и младима; 2) да
се повећа превентивни и терапијски потенцијал примарне здравствене заштите кроз
додатну едукацију постојећих кадрова домова здравља (лекара опште медицине,
педијатара и сарадника) за менталне проблеме деце и младих; 3) потребно је оснажити и
помоћи (кадровски, организационо и просторно) постојеће специјализоване једнице за
менталне проблеме деце и младих у секундарним и терцијарним установама; 4) створити
младима могућност да добијају психолошку подршку и помоћ изван здравствених и
психијатријских установа – у школама, студентским домовима и интернатима, али и кроз
отварање саветовалишта у градовима, изван институција; 5) радити на примарној
превенцији менталних поремећаја деце и младих као и на унапређењу њиховог менталног
здравља, кроз школски систем и све облике масовних комуникација.

Литература

1. Влајковић Ј. Теорија и пракса менталне хигијене, Друго издање. Београд:

Савез друштава психолога Србије; 1990.
2. Јевтић М, Поповић М, Бибић Ж. Улагање у ментално здравље. Ескулап
2008;3(1-2):114-21.
3. Лечић-Тошевски Д, Ћурчић В, Грбеша Г, и др. Заштита менталног здравља у
Србији: изазови и решења. Психијатр Данас 2005;37(1):9- 25.
4. Савићевић М. Ментална хигијена. У: Савићевић М, ур. Хигијена и социјална
медицина. Београд: Медицинска књига; 1969:595-605.

10