BOLESTI HIPOFIZE

Bolesti prednjeg režnja hipofize (ADENOHIPOFIZE)

Hipofunkcija (smanjeno lučenje hormona hipofize)
Javlja se usled delimičnog ili potpunog gubitka funkcije prednjeg dela hipofize
— Nedostatak tirotropina – oštećena funkcija štitne žlezde
— Nedostatak kortikotropina - nadbubrežna hipofunkcija
 Obično se otkriva u detinjstvu ili adolescenciji
 Lečenje:
— nadoknađivanje hormone koji se nedovoljno luče,
— operacija ili suzbijanje lekovima (ako je poremećaj nastao zbog tumora)

Hiperfunkcija (pojačano lučenje hormona hipofize)

Najčešće se luče: hormon rasta, prolaktin i kortikotropin
Izazivaju je tumori žlezde (adenomi)
 Povećano lučenje hormona rasta (somatotropina)
— GIGANTIZAM - ako se prekomerno lučenje desi u detinjstvu (pre potpunog zatvaranja
epifize)
— AKROMEGALIJA - ako se prekomerno lučenje javi nakon zatvaranja epifize, pojavljuju
se grube crte lica i zadebljanje šaka i stopala
 Povećan nivo prolaktina
— GALAKTOREJA - lučenje mleka kod muškarca ili žene koji ne doje
 Lečenje:
— uklanjanje tumora hirurškim putem ili zračenjem,
— terapija lekovima (ako uklanjanje tumora nije moguće)

Bolesti zadnjeg režnja hipofize (NEUROHIPOFIZE)

 Nedovoljno lučenje vazopresina (omogućava zadržavanje vode u organizmu).
— Centralni dijabetes (diabetes insipidus)
 karakteriše ga prekomerno pijenje i prekomerno mokrenje
 izlučuje se prekomerna količina veoma razblaženog urina (poliurija)
 Lečenje:
— hormonsko (hormonski suplementi)
— nehormonsko (koriste se lekovi za sprečavanje prekomernog mokrenja)
BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE

Hipertireoidizam (povećanje funkcije štitne žlezde)

 Štitna žlezda je preaktivna i stvara prekomerne količine tireoidnih hormona
 Najčešći uzrok je autoimuni poremećaj - Graves Bazedovljeva bolest
 Najčešći simptomi:
— pojačano znojenje,
— teško podnošenje toplote,
— razdražljivost i nervoza,
— IZBULJENOST (promena koja nastaje na očima) i
— pojava STRUME (otoka na vratu)
 Ostali simptomi:
— gubitak telesne težine,
— mišićna slabost,
— drhtanje ruku (neretko se proširi i na celo telo)
 Dijagnostikuje se na osnovu simptoma, fizičkog pregleda i testova krvi merenjem
nivoa hormona TSH i tireoidnih hormona T3 i T4.
 Lečenje:
— pomoću lekova (smanjuju funkciju štitne žlezde)
— pomoću radioaktivnog joda u terapijskim dozama,
— ponekad i operacijom

Hipotireoidizam (smanjenje funkcije štitne žlezde)

 Poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima
organizma
 Hipotireoza može biti izazvana atrofijom štitne žlezde (Hašimoto tireoiditis - dolazi
do upale štitne žlezde usled poremećaja imunog sistema - imuni sistem svojom greškom
razvija antitela koja napadaju štitnu žlezdu)
 Najčešći simptomi:
— usporavene funkcija organa
— umor, pospanost, malaksalost
— bolovi u mišićima i grčevi
— gruba, suva i hladna koža,
— otoci (najpre kapaka, a kasnije i celog tela)
 Ostali simptomi:
— nadutosti trbuha, gojenje, promuklost i nagluvost (u težim slučajevima)
 Lečenje:
— redovno uzimanje preparata hormona štitne žlezde
— uvodjenje vitamina D3 i selena.

Tumori štitne žlezde (Benigni i maligni tumori)

 Simptomi koji mogu ukazati na maligni tumor su:
— nagli porast čvora na vratu,
— pojava limfnih čvorova na vratu,
— smetnje prilikom disanja i gutanja.
 Lečenje:
— Najveći broj malignih tumora se operiše (ukoliko se na vreme otkriju) i time pacijenti
ostaju trajno izlečeni.

BOLESTI GRUDNE ŽLEZDE

Timom i karcinom timusa

Retki tumori koji nastaju u ćelijama na timusu.
 TIMOM je tumor niskog stepena malignosti, retko se širi na udaljene organe.
 TIMUSNI KARCINOM je vrlo agresivan i može nastati malignom transformacijom
timoma. (raste brže, često se širi na druge delove tela, te ga je teže lečiti.)
 Znakovi i simptomi timoma i karcinoma timusa:
— kašalj
— bol u prsima
 Lečenje:
— operativni zahvat
— terapija radijacijom
— hemoterapija
— hormonska terapija

BOLESTI NADBUBREŽNE ŽLEZDE

ADISONOVA BOLEST (primarna slabost nadbubrežnih žlezda)

 retko hronično oboljenje i nastaje kao posledica smanjenog lučenja hormona kore
nadbubrežnih žlezda.
 Simptomi su:
— slabost, malaksalost
— bolovi u mišićima i nepodnošenje napora
— smanjenje apetita
— mučnina sa povraćanjem
— gubitak na telesnoj težini
— vrtoglavica i nizak krvi pritisak,
— pojava pojačane pigmentacije – tamnija prebojenost kože i sluzokože.

KUŠINGOV SINDROM (nastaje usled preteranog lučenja kortizola)

 Simptomi su
— pojačana gojaznost,
— smanjenje elastičnosti i otpornosti kože,
— sklonost ka pojavi modrica,
— nesanica,
— visok krvni pritisak.

KONOV SINDROM (nastaje usled prekomernog lučenja hormona aldosterona)

 kao posledica adenoma ili tumora na nadbubrežnim žlezdama.

 Gotovo stalni simptomi su:
— visok krvni pritisak,
— slabost mišića,
— povremena oduzetost udova,
— grčevi,
— česta glavobolja,
— suva usta.

ADRENOGENITALNI SINDROM (tumor kore nadbubrežne žlezde luči veliku količinu

androgena)

— izaziva intezivnu maskulinaciju.

— kod muškarca pre puberteta dovodi do ubrzanog razvoja muških polnih organa.

BOLESTI PANKREASA

Dijabetes tipa 1

 autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin

 može nastati iz dva razloga:
— kao autoimuno oboljenje koje se javlja kod dece
— kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin

Dijabetes tipa 2

 pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina

Gestacioni dijabetes (treći tip dijabetesa)

 javlja se tokom trudnoće.
— Hormonske promene tokom trudnoće mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin.
Simptomi dijabetesa:
— pojačano izlučivanje mokraće
— ekstremna žeđ ,
— gubitak težine, uprkos normalnom ili povećanom apetitu,
— umor i slabost,
— slab vid,
— potmnela koža vrata,
Lečenje:
— dijabetes tipa 1 se može lečiti samo insulinom,
— dijabetes tipa 2 može biti kontrolisan velikim brojem preparata

Adenom endokrinog pankreasa

 Najčešći adenomi:
1. Insulinom - benigni tumor endokrinog tkiva pankreasa
— usled povećanog lučenja insulina javlja se hipoglikemija, konfuzija, dezorijentisanost,
osećaj gladi, malaksalost, znojenje, ubrzan rad srca
2. Gastrinom - povećanom produkcijom gastrina (hormona važnog za varenje hrane)
3. Glukagonom - zbog povećane produkcije glukagona dolazi do dijabetesa
 Lečenje:
— Gastrinom se leči operacionim zahvatom tj. uklanjanjem tumora,
— svi ostali adenomi se leče postupcima kojima se smanjuje protok arterijske krvi do
metastaza u jetri.

BOLESTI POLNIH ŽLEZDA

Hipogonadizam (smanjena funkcija polnih žlezda)
1. Primarni hipogonadizam
 Simptomi primarnog gonadizma kod muškaraca su:
— polne žlezde su najmanjih mogućih dimenzija (ne prevazilaze 4cm), izmenjenog
oblika, čvrste i bezbolne,
— seksualne odlike su redukovane (muškarac nema bradu i brkove, ima piskav glas,
slaba mišićna građa, pubis ima ženski tip kosmatosti),
— makroskeletna građa (raspon ruku je veći od visine).
 Agonadizma i anorhija (potpuno odsustvo muških polnih žlezda)
 Simptomi primarnog gonadizma kod žena:
— sindrom policističnih jajnika
— primarna povreda jajnika

2. Sekundarni hipogonadizam
 Simptomi primarnog gonadizma kod muškaraca su:
— Važan nalaz je da su kod muškaraca testisi nešto malo veći nego kod primarnog
hipogonadizma, normalne su čvrstine, oblika (bubrežast oblik ili kao zrno pasulja) i imaju
normalnu reakciju na pritisak (bolni)
— Sekundarne seksualne odlike nisu izražene

3. Simptomski hipogonadizam
 nastaje kao posledica uzroka koji su na drugim organima/sistemima organa (opšta
oboljenja) i javljaju se posle puberteta

Lečenje:
— lekovima
— hirurško
— supstituciono

Hipergonadizam (povećana funkcija polnih žlezda)

 Dovodi do toga da organizam uđe u pubertet ranije nego što treba.
— Pravi prevremeni (ili rani) pubertet je fiziološka pojava čiji tok, redosled i način
ispoljavanja odgovaraju normalnom, osim što se događa ranije od uobičajenog
vremena.
— Lažni prevremeni pubertet je pojava u kojoj dolazi do pojave sekundarno seksualnih
znakova određenog pola, ranije nego što je to uobičajeno za polne i rasne
karakteristike, s tim što polne žlezde ostaju na nivou dečjeg uzrasta
— Nepotpuni oblik prevremenog puberteta se karakteriše pojavom nekog sekundarnog
seksualnog znaka (recimo dojki ili kosmatost i sl.) i dalje se pubertet, tj. drugi znaci ne
razvijaju sve do vremena normalnog puberteta.

Prevencija:
 Većina ovih problema su urođeni, pa ne postoji neka specifična prevencija,
 Korisna je zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, nekonzumiranje alkohola,
cigareta i psihoaktivnih supstanci kao i izbegavanje stresnih situacija ukoliko je to
moguće.