ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У

КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ОДСЕК ВРАЊЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

СОЦИОЛОГИЈА

ТЕМА:

ПОРОДИЦА

Професор: Др Урош Шуваковић

Студент: Теодора Милојевић 78/2021

Децембар 2021.
Резиме.................................................................................................................................................................................. 3
Увод...................................................................................................................................................................................... 4
Феминистички приступ.......................................................................................................................................................7
Облици породице................................................................................................................................................................9
Функције савремене породице........................................................................................................................................11
Брак и породица................................................................................................................................................................12
Односи у породици и улоге родитеља у васпитању деце..............................................................................................13
Престроги родитељи.....................................................................................................................................................13
Преамбициозни родитељи...........................................................................................................................................13
Пребрижни родитељи...................................................................................................................................................13
Презаузети родитељи...................................................................................................................................................13
Закључак............................................................................................................................................................................ 14
Литература......................................................................................................................................................................... 15
 Резиме
Породица представља сложену друштвену појаву у којој су обједињени различити
аспекти људског живота. 1 У њој се одвијају различити процеси (од биолошко-
репродуктивних до образовно-васпитних), а функције које породица има (биолошко-
репродуктивна и емотивна, економска, заштитна, функција социјализације) значајне су за
живот поједин(а)ца, али и за егзистенцију целокупног друштва.

Породица је примарна друштвена група која представља човеков први додир са

друштвом уопште. Породица је ту да формира човека као личност, да га социјализује,
оствари све његове потребе. За разлику од других друштвених група, које настају ради
извршавања неког посла, породица је ту да припреми свакога на све друге друштвене
групе. Другим речима, породица је одскочна даска за све остале друштвене групе.
Поставља се питање, које су све улоге породице, шта она то пружа човеку, и да ли
одређене ситуације и односи у њој утичу на даљи развитак човека као социјалног бића.
Овај семинарски рад покушаће да ближе објасни породицу и све специфичности које
поседује она сама као и међусобни односи у њој.

Кључне речи: Породица, човек, социјализација, друштвене групе, социјално биће,

односи.

1
“Породицу чине два елемента који варирају у историјски промењивим сразмерама: (1) заједнички живот и рад под истим
кровом групе људи и (2) сродничка повезаност између њих. Своју пуноћу овај спој доживљава тек у модерној епохи, од када
можемо да говоримо о правом значењу појма породица.“ Породица, Анђелка Милић, Социолошки речник, приредили А.
Мимица и М. Богдановић, Београд: Завод за уџбенике, 2007. 414.
 Увод
Породица је незаменљива средина у којој се човек формира као личност, у којој живи
задовољавајући неке од својих најбитнијих потреба које се само у породици и могу да
задовоље. Породица је специфична био-социјална заједница људи. Она има веома
значајну улогу у развоју човека, али не само човека него друштва уопште. Породица је
посредник између друштва и појединца, али породица врши више функција од било које
друштвене групе. Настанак неке друштвене групе има за циљ да се нека радња обави и
таква група постоји док постоје и потребе, што значи да након престанка потреба таква
група може да се расформира. Формирањем породице човек као социјално биће
доживљава на тај начин што његов живот има сасвим другачији смисао битисања када
више није сам него поред њега постоји његов барчни друг, деца.

Друштвени живот људи непосредно се одвија у друштвеним групама, а тек посредством

њих у свим осталим колективним творевинама. Да би људи уопште могли да живе
принуђени су да се повезују у разноврсне групе, а све те групе се међусобно даље
повезују у једну велику и релативно самодовољну групу – људско друштво. 2

Основну и најважнију друштвену групу представља породица, која настаје заснивањем

брака између мушкарца и жене у којем се рађају деца.3

Породицу је много боље објаснити као друштвени феномен, будући да је изузетно

подложна променама времена у којем се налази. То је најлакше увидети када упоредимо
породице својих родитеља, бака и дека, а тек породице вековима и вековима уназад.
Време је јак фактор који уме да промени породицу у погледима, поделама послова,
односу међу укућанима али увек остаје једно те исто – породица јесте ћелија људског
друштва. Она је основ за изградњу човека као личности, она је посредник и спона између
појединца и друштва, будући да је први наш контакт са друштвом, онај са породицом. У
породици се остварују прве трајне емотивне, присне везе, то су почеци човекових
емотивних веза. Породица као таква има многе функције, као што су биолошке,
психолошке, социолошке. Таква једна друштвена група је ту да у њој човек расте, да се
развија и да упозна свет око себе кроз тај „микро“ свет у којем се налази. Будући да
породица захвата многе сфере живота, тако постоје и бројне дефиниције породице. Неке
од њих су да је породица нераздвојна целина особа повезаних браком или усвајањем;
родбинско повезане особе које живе под истим кровом; најужа дефиниција јесте да
породица представља оца, мајку и децу. Без обзира да ли обраћамо пажњу на биолошке,

2
Ј. Базић, М. Пешић, Социологија, Лепосавић, 2012, стр. 205.
3
У данашње време, у појединим државама дозвољава се закључивање брака између особа истог пола, међутим у овом раду
браком се сматра заснивање везе између мушкарца и жене.
сродничке, економске, социолошке или психолошке карактеристике породице, увек се
све дефиниције своде на једно те исто – породица је основна грађа (ћелија) друштва.

Породица је примарна друштвена група која се заснива на биорепродуктивним,

биосексуалним, биосоцијалним, социозаштитним и социоекономским везама мужа и
жене, њихове рођење и адоптиране деце, који су међусобно спојени браком, сродством и
удружени ради лакшег задовољавања различитих потреба личности, друштва и породице.
Формулисани су бројни социолошки приступи породици.

Основни су породица као:

 друштвена установа
 друштвена група
 друштвена заједница

Породица као друштвена установа је најстарије схватање породице. Човек се по правилу

рађа, расте и умире у породици. У њој су чланови везани многобројним и различитим
везама. Отуда нам је она најближа друштвена и правна установа. Овај приступ садржи
правне одреднице породице, сматрајући је заједницом лица везаних браком, као
друштвеном установом и сродством. Неспорно је да је породица правна установа, али је у
питању само један друштвени аспект.

Породица као друствена група заснива се на функцијама породице. Као биолошка и

социјална група породица обавља бројне целисходне функције у свим друштвима кроз
историју. Породица се тако третира као најважнија друштвена група, основни
организациони облик друштвеног живота, колевка људске природе, основна јединица
друштва и сл.

Породица као друштвена заједница је савремен приступ породици. Породица се одређује

као хомогена и чврста заједница у којој се људски односи темеље на љубави,
равноправности и поштовању међу члановима.

Основна функција породице је социјализација њених најмлађих чланова. Овај

приступ садржи могуће битне трансформације породице, као последице губљења
економских функција породице и као заједнице љубави, поштовања и
равноправности. Друштвене науке дуго се нису бавиле породицом, због чега је
присутна празнина у истраживањима и у теорији о породици. Ова околност отежала је
социолошко сагледавање породице, мада је као резултат савремених интезивних
проучавања произашла посебна социолошка дисциплина Социологија породице. Прва
научна изучавања породице забележена су у делима немачких и француских теоретичара
18. века, који породицу сматрају основном ћелијом друштвеног поретка над којом
израста целокупна грађевина грађанског друштва са монархом на челу. Савремени
функционизам изузетну пажњу поклања породици, сматрајући савремену „нуклеарну
породицу“ универзалним и непроменљивим обликом породицне организације свих
друштвених система. Осим тога, значајна су њихова схватања о социјализацији и општим
обрасцима и правилима понашања у малим групама, као и сазнање да је свака породица
непоновљиво групно јединство. Традиционалан социолошки приступ породици, садржи
два повезана приступа:

1. Макросоциолошки приступ - који породицу одређује као историјски променљив

друштвени облик и структуру, са циљем одређивања друштвено-историјских
детерминанти породичних односа, процеса и промена,
2. Микросоциолошки приступ - који породицу посматра као малу, примарну
друштвену групу или заједницу личности, са циљем откривања законитости
конституисања и динамике породичних односа.
 Феминистички приступ
Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање,
успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних
права жена4. 5Покрет је настао у америчком друштву, да би се временом проширио на
европска друштва и глобалну светску заједницу. Осамдесетих година XX века у
америчком друштву уочен је “проблем без имена”, “заробљене жене”, “гушење унутар
породицног окружења” и други аспекти живота домацица у породици и друштву.
Оспораван је традиционалан приступ породици као сложној заједници заснованој на
узајамној помоћи и заједништву интереса. Из тог оспоравања формулисани су основни
феминистички ставови:

1. Неједнакост полова у породици

2. Експлоатација жене.

Феминистички ставови базирани су на анализи традиционалне поделе рада у породици.

Истиче се да породичне дужности нису равномерно распоређене и да та расподела има
своје порекло у патријархату прединдустријског друштва. Капиталистичко грађанско
друштво посебно је заоштрило неравномерну расподелу улога у породици поделом на
“женске” и “мушке” послове. Феминисти сматрају да је неравномерна расподела
последица неједнаког степена моћи унутар породичне групе. Врста и степен моћи
породичних улога традиционално се заснива на доминантној мушкој моћи према моделу
“мушкарац као хранилац породице”. Мада савремена породица показује да је допринос
жена у храњењу породице често значајнији од мушког, традиционални модел вредновања
се и даље друштвено репродукује. Савремено друштво садржи у историјском смислу
највиши степен експлоатације жена јер су поред улоге запослених на жени остали и
традиционални послови који су засновани на неједнакој породичној расподели. Бројна
истраживања о положају жена у савременом друштву показала су неравноправан положај
жене у бризи о деци, кућним пословима и бризи о другима; немање “женског” слободног
времена, велики допринос неплаћеног женског кућног рада у укупној привреди; у
одлучивању и расподели породичног буџета; у сексуалном и физичком злостављању зена
као делу феномена мушког насиља у породици; занемаривању и другоразредном
представљању жена као најбројније светске популације у политичким, правним и
академским друштвеним процесима и установама. Феминистички покрет се залаже за
превазилажење традиционалних образаца породице и брака равноправним третирањем
брачних и друштвених улога жене и мушкарца. Да је неопходна хитна и темељна измена
досадашњих полних образаца понашања показује велики пораст развода бракова на
глобалном нивоу и други облици непристајања жене на традиционални положај и улоге.
Овоме треба додати пораст броја брачних и породичних саветовалишта, пораст
4
Феминизам – Дефиниција и још од бесплатног Мирјам-Вебстер речника
5
Дефиниција именице феминизам од стране Кембриџовог речника онлајн: Бесплатан енглески речник и лексикон синонима
нелегалних бракова, пораст “нових бракова” , домаћинства са једним родитељем,
опадање стопе рађања, вестачка оплодња и друго. “Борба” полова је један од
најизраженијих сукоба данашњице па се бројна социолошка истраживања спроводе у
циљу дефинисања савремених образаца породичних и брачних односа заснованих на
проучавању личних породичних и брачних очекивања равноправних полова. Савремени
социолози истражују прихватљиве породичне обрасце понашања за оба пола у којима се
садрже и предлози о увођењу нове професије “професионални родитељ” као плаћено
занимање. Наведена истраживања условила су институционализовање феминистичких
ставова у форми покрета жена, женских политичких странака, женских студија и сл. По
свом утицају на глобалном плану женски покрети поред антиглобалистичких спадају у
најбројније и најутицајније, па се третирају као специфицно обележје савременог
глобалног друштва.
 Облици породице
Породица је кључни елемент социјалне структуре, и “основна ћелија” друштва. Уколико
се прихвати становиште да базу друштва чине материјална и биолошка репродукција,
тада би породица била основни елемент друштвене базе. Како је породица основни облик
удруживања појединаца, посматраћемо је као један од основних облика друштвеног
груписања, дакле као део друштвене структуре. Породице се могу делити према
различитим типологијама које за своју основу узимају величину породице (мала, велика,
полигона, полиандријска), ауторитет (патријархат, матријархат, егалитарна породица),
начин рачунања порекла (матрилинеарна, патрилинеарна, когнатска), културу (кинеска,
медитеранска, европска) и друго. Основни облици брака и породице могу се приказати
кроз њихове историјске облике и облике савременог испољавања. Историјски облици
породице, који у себи садрже одговарајуће брачне односе, су:

1. крвно-сродничка породица,
2. пуналуа породица,
3. синдијазмичка породица,
4. патријархална породица,
5. моногамна породица, кроз два облика, и то:
 моногамно-патријархална породица, агри-културног типа и
 моногамна породица савременог типа. 6

У периоду првобитне заједнице, и то у епохи средњег степена дивљаштва, настао је први

облик породицног удруживања, тзв. крвносродницких породица. Породицу цине крвни
сродници који су унутар породице подељени по генерацијама, полу и узрасту. Ова
породица заснивала се на ендогамном браку, као вези између припадника исте групе.
Због ендогамности отац деце није био познат, а дете припада генерацији унутар
сродничке породице. Множењем крвно-сродничких породица оне постају многобројне,
што условљава њихову поделу и цепање. Формира се породица пуналуа, заснована на
ендогамном браку као вези између припадника различитих група, али су деца и даље
заједничка. На нижем степену варварства појавлљује се породица парова, која се заснива
на синдијазмичком браку тј. браку парова. Полни односи између различитих парова били
су забрањени, тако да је отац детета био познат. Сродство се рачунало по мајчиној лози,
па се овај период назива матријархатом. На средњем степену варварства формира се
патријархална породица, на чијем је челу био патријарх (старешина), као најстарији
мушкарац у породици. Отац је могао да има више жена, а сродство се рачунало по очевој
лози, па се од тог периода до данас породична основа назива патријархатом. Развој
производних снага условио је економско јачање патријархалне породице и њено цепање
на више мањих породица. Формира се моногамна породица, чију основу чини брак једног

6
Ф. Енгелс, Порекло породице, приватне својине и државе, Београд, 1960, стр. 36-68.
мушкарца као главе породице и једне жене. У том периоду жене се могу купити и отети,
опада њихов углед и положај у породици. Савремено друштво продукује нове облике
породице и брака, који су у раскораку са традиционалним схватањима улоге полова и
различитих генерација. Задњих деценија у порасту је број нелегалних породица и
бракова, домаћинстава са једним родитељем, породица са новим браком, хомосексуалних
и лезбејских бракова са тенденцијом институционализације и прерастања у породичне
везе и др.
 Функције савремене породице
1) Репродуктивна функција – без обзира на све промене у структури породице током
историје ова функција ће увек бити стална и она представља спој сексуалне и
репродуктивне функције. Од репродуктивне треба разликовати биолошко – сексуалну
функцију чији је основни циљ задовољење сексуалног нагона, а не рађање деце и
продужетак врсте.

2) Васпитна функција – социјализација деце и њихово уклапање у друштвену средину

мора да буде основни и најважнији задатак родитеља. Само у породици са позитивном
породичном атмосфером тако нешто је могуће. Ова функција се огледа у томе да су
родитељи пример својој деци, да их усмеравају ка усвајању позитивних норми понашања
и подстичу на самостално и критичко мишљење. И поред постојања разних институција у
данашње време које се баве васпитањем деце оно што се стекне у породици и научи од
стране родитеља темељ је за све остало.

3) Eкономска функција – нужност сваке породице је да обезбеди економску стабилност и

егзистенцију својих чланова. Некада је то била обавеза старешине породице, тј. оца, док
су данас сви одрасли чланови породице повезани и доприносе, у складу са својим
могућностима, задовољењу економских потреба. Новац се јавља као све већи проблем
данас, те је потребно улагати све више напора како би се до њега и дошло.
 Брак и породица
У правном смислу, у чланове породице спадају супружници и бивши супружници, деца,
родитељи и остали крвни сродници, те лица у тазбинском и адоптивном сродству,
односно лица која везује хранитељство, лица која су живела или живе у истом
породичном домаћинству, ванбрачни или бивши ванбрачни партнери, лица која су била
или су још увек у емотивној или сексуалној вези, односно лица која имају заједничко
дете или је дете на путу да буде рођено, иако никад нису живела заједно у истом
породичном домаћинству.7

Малиновски сматра и истиче да је основна функција брака легитимација потомства, тј.

Његово социјално смештање у заједници.8

Најпре су брак, породица и друштво били иста ствар. То је било могуће, јер је друштво
било мало. Бројало је десетину или неколико десетина људи (првобитно људско стадо
или хорда). Полно општење и ранање деце било је допуштено мену свим члановима
друштва. Наравно, такав брак више нигде не постоји. Индивидуална (брачна) породица је
данас најраспрострањенији тип породице у свету. То је не само друштвено, него и правно
призната друштвена група. Она се конституише актом венчања. Индивидуалну породицу
чине само муж, жена и њихова деца. Деца остају у породици до пунолетства, односно док
не ступе у брак, и док се економски не осамостале. Значи, осамостаљењем и одласком
деце, индивидуална породица своди се на мужа и жену, то значи на брак. Савремена
индивидуална брачна група заснива се на односу измену брачних партнера, за разлику од
патријархалне породице која се, видели смо, заснивала на много ширем и сложенијем
систему односа. Код индивидуалне брачне групе важно је истицање индивидуалноги
властитог у односу према групном. То значи да се свако вреднује по својим властитим
својствима, а не по својствима групе којој припада. Одавде произилази право сваког
човека да сам бира свог брачног партнера. Основа на којој се врши избор је љубав, мада у
пракси није сасвим тако, јер се људи жене у одређеним просторним и социјалним
оквирима. Док је у патријархалној породици, сходно патријархалном моралу, од брачног
друга тражена верност и оданост без обзира на субјективно доживљавање односа, у
индивидуалној брачној заједници све се брже и лакше прекидају незадовољавајући
односи. Све је присутније убенење да је боље на време прекинути неугодан однос
(развести се) него сносити његове лоше последице.

7
Чл. 197 Породичног закона, Службени гласник РС, бр. 6/2015.
8
B. Malinowsky, The Prenthood, The Basic of Social Structure, in R. L. Coser (ed.): The family, its structure and functions, Macmillan,
London, 1974, pp. 51-63.
 Односи у породици и улоге родитеља у васпитању деце
Престроги родитељи
Строго опхођење родитеља према деци у свим, чак и неким безазленим ситуацијама је
потпуно неприхватљиво за њихово васпитање и развој. Престроги родитељи не схватају
да њихова константна грубост штети деци и нарушава њихов психофизички развој. Такви
родитељи посматрају своју децу као власништво и у свакој ситуацији очекују да дете
одради оно што они захтевају, иако је то често за дете тешко и несавладиво. Карактерише
их хладан и безосећајан однос према деци и једино им је битно да она без поговора
одраде оно што им је задато. Престроги родитељи се према својој деци постављају као
наредбодавци и желе да се деца према њима опходе са великим страхопоштовањем,
губећи из вида да постоје другачији и ефикаснији начини опхођења према деци. Деца
одрасла у таквим породицама често буду навикнута на калуп понашања који су имали у
својим породицама, те се често лоше сналазе са људима који очекују од њих да нешто
самостално ураде. Таква деца живе унутар родитељских критика и прекора.
Преамбициозни родитељи
Такви родитељи често остварују све своје снове кроз живот детета, те му често намећу да
се бави свим оним што родитељи нису успели. Све се заправо заснива на томе да дете
омогућава остваривање амбиција родитеља и родитељи бивају задовољни једино
успехом. Дете одрасло у таквом окружењу целог свог живота ради једино на томе да
задовољи туђе али не и своје жеље и потребе.
Пребрижни родитељи
Они су сушта супротност строгих родитеља, али исто тако лоша опција. Дете рођено у
таквом окружењу постаје „размажено“, у својим родитељима види људе који остварују
његове жеље и потребе те се ни не уноси у сопствено остваривање истих. Такво дете се
такође неће осамосталити јер ће вечито очекивати родитељску потпору.
Презаузети родитељи
Овај тип родитеља често и није укључен у дететов живот те се дете често осамостаљује
доста раније. Ипак, колико год то добро звучало то има и своје мане. Када говоримо о
презаузетим родитељима не можемо а да не скренемо пажњу на занемаривање које се ту
дешава. Преоптерећивање у вези посла доводи до мањка интересовања за дететов живот.
Такво дете ће стално мислити да другим људима није битно и изградиће се у особу без
самопоуздања.
 Закључак
Породица је предмет проучавања многих научника. Па по основу тога постоје
многобројне дефиниције о породици. Породица је једна од најстаријих друштвених
група. Породица је тесно повезана са браком, сродством и домаћинством, али се не може
поистоветити са њима. У већини земаља дешавају се знатне промене па и у
традиционалном облику породице који је био познат на нашем тлу као породична
задруга, чији је број веома мали,а прецизних података нема за последње деценије 20 века.
Јужнословенска породична задруга је позната у читавом научном свету јер се као облик
велике недељиве породице кроз који су прошли сви индоевропски, многи афрички и
амерички народи, задржала из доста далеке прошлости до наших дана. Породица је
најзначајнија заједница у којој се дете развија. У њој се остварују први трајни
емоционални односи. Она је спона између појединца и друштва, основ за човекову
социјализацију. Многи фактори у породици могу утицати на развој деце, те и то ком типу
родитељи припадају. Сам тип родитеља касније одређује и психолошки профил деце,
њихове мане, врлине, способоности... Породица има своје функције које мора да
задовољи, те функције су репродуктивна, васпитна и економска функција.
 Литература
1. Породица, Анђелка Милић, Социолошки речник, приредили А. Мимица и М.
Богдановић, Београд: Завод за уџбенике, 2007, стр. 414.
2. Ј. Базић, М. Пешић, Социологија, Лепосавић, 2012, стр. 205.
3. Феминизам – Дефиниција и још од бесплатног Мирјам-Вебстер речника
4. Бесплатан енглески речник и лексикон синонима
5. Ф. Енгелс, Порекло породице, приватне својине и државе, Београд, 1960, стр. 36-
68.
6. Чл. 197 Породичног закона, Службени гласник РС, бр. 6/2015.
7. B. Malinowsky, The Prenthood, The Basic of Social Structure, in R. L. Coser (ed.): The
family, its structure and functions, Macmillan, London, 1974, pp. 51-63.
8. Др Данило Ж. Марковић, Др Зинаида Т. Голенкова, Др Урош Шуваковић,
Социологија, МБ Графика Ниш, 2009, Ниш