Припрема за 2 часа 116-117.

Предмет Српски језик и књижевност Разред: други Датум

Наставна тема/област реализам

Наставна јединица Бранислав Нушић – Госпођа министарка
Тип часа обрада
Упознавање ученика са одликама естетског света и стваралачких поступака у Нушићевој комедији
Циљ часа Госпођа министарка.
Анализа тематско-мотивске основе комедије.

Ученик може да:

Очекивани исходи
- примењује научено кроз конкретну анализу текста;
на крају часа
- уочава естетске чиниоце и тумачи њихову уметничку улогу у тексту.

Наставне методе монолошка, дијалошка, рад на тексту

Облици рада фронтални, групни
Наставна средства табла, креда, књига лектире
Међупредметне
целоживотно учење, естетичка, одговорно учешће у демократском друштву
компетенције
Корелација унутарпредметна, Историја, Психологија
Кључни појмови комедија карактера и нарави
Милић Босиљка, Вучић Катарина, Читанка за други разред средње школе, Завод за уџбенике, Београд,
Литература 2020.
Б. Нушић Госпођа министарка, Завод за уџбенике, Београд
Ток часа
Уводни део часа  Наставник најављује циљ часа (предвиђено је да се дело ради на два часа).
 Ученици се подсећају Нушићевих биографских података и дела које су читали у основној
школи.
Бранислав Нушић (1864–1938)
- наш значајан драмски писац, комедиограф и приповедач. Рођен је у Београду у цинцарско-
 српској трговачкој породици;
- право име му је Алкибијад Нуша. Завршио је 1882. године реалну гимназију у Београду;
- завршио Правни факултет у Београду (1887);
- тада је написао Сумњиво лице и песму антидинастичког садржаја Два раба због које је осуђен
на две године затвора;
- радио је у конзулатима Краљевине Србије у Битољу, Солуну, Скопљу и Приштини;
- почетком XX века дошао је у Београд и запослио се у Министарству просвете као секретар;
- исте године постао је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду;
- био је и управник Српског народног позоришта у Новом Саду (1904);
- Нушићеве најпознатија комедије су: Народни посланик (1883), Сумњиво лице (1887. или1888),
Свет (1906), Пут око света (1910), Госпођа министарка (1929), Мистер Долар (1932), Ожалошћена
породица (1934), Др (1936) и Покојник (1937);
- Написао је Аутобиографију (1924) и роман за децу Хајдуци (1933).
 Ученици обнављају знања о врстама комедије.
 Ученици су имали задатак да прочитају дело.
Главни део часа  Наставник говори ученицима да је премијера комедије била 1929. године у Народном
позоришту у Београду. Главну улогу је играла чувена глумица Жанка Стокић. Највеће српске
глумице су тумачиле улогу госпође министарке (Љубинка Бобић, Милена Дравић, Светлана
Бојковић, Радмила Живковић). Наставник може да пусти инсерт из представе.

 Наставник подстиче ученике на разговор о делу постављајући им питања:

- Како тумачите Предговор?
- Коју друштвену средину Нушић слика у овом делу?
- Какав значај у таквим срединама се придаје ономе „што ће свет казати”?
- Којим друштвеним појавама се Нушић бави у овом делу?
- Одредите место и време радње.
- Наведите ликове у делу.
- Одредите врсту комедије.
- Шта је довело до промене понашања Живке Поповић?
- Како промена животних околности утиче на Живкин живот?
- Пронађите примере њеног понашања, размишљања и реаговања који нам то потврђују.
- Како се сналази у новој улози?
- Шта производи комичне ефекте?
- Какав однос има са укућанима и са широм родбином?
- Шта чланови шире породице очекују од Живке?
 - Које особине показују том приликом?
- Ко је господин Нинковић?
- Која је његова улога у Живкином „успону” на друштвеној лествици?
- Какве савете господин Нинковић даје госпођи Живки?
- Шта Живки најтеже пада, али ипак прихвата?
- Да ли су се и колико остали чланови Живкине уже породице променили услед нових
околности?
- Које моралне кодексе Живка крши?
- Како су Живкино понашање и поступци утицали на каријеру њеног мужа?
- Како је Живка поднела вест о оставци свога мужа?
- Како разумете назив дела?
- Како тумачите Живкино питање: „И сад, је ли, и сад нисмо више министри?”
- Како тумачите Живкин монолог којим се обраћа публици на самом крају комедије?
- Којим се речима обраћа публици и у шта је сигурна? Каква је њена опсесија, шта најављује
претећи?
 Наставник подстиче ученике на разговор о актуелности ове теме у савременом друштву.

 На другом часу наставник упознаје ученике о томе како се позоришна представа поставља на
сцену и које су позоришне професије.
 Наставник објашњава шта је: појава, сцена, чин, афиша.
 Говори се о вези позоришта и књижевности.
 Објашњава се шта је посао редитеља, глумаца, драматурга, сценографа, костимографа,
шминкера, инспицијента, лектора, суфлера, дизајнера звука и осветљења.
 Да би се представа поставила на сцену важна су и техничка занимања: столар, кројач, обућар,
власуљар, декоратери, реквизитери.
 Истиче се значај позоришног бонтона и у кратким цртама подсећа ученике на исти.
 Ученици треба да одговоре на питање какву улогу комедија остварује у друштву и у
човековом животу.
 Наставник подстиче ученике на разговор о позоришним представама које су гледали.
 Наставник упућује ученике да прочитају текст из рубрике Занимљивост (Читанка, стр.
305).
Завршни део часа
 Ученици треба да се припреме за следећи час на коме ће драматизовати одломке из
комедије Госпођа министарка, по избору.
Начини провере
остварености исхода
Вредновање квалитета
испланираног рада
Напомене о реализацији
планираних активности
Самовредновање рада
наставника

Изглед табле на крају часа

Бранислав Нушић (1864–1938)
Госпођа министарка (1929)
Врста: комедија карактера и нарави
Структура: предговор и четири чина
Тема: карикатурални и шаљиви преображај једне домаћице
Локализација: Београд, прва половина XX века
Ликови: Живка Поповић, Сима Поповић, господин Нинковић, Дара, Рака, Чеда, ујка Васа,
Риста Тодоровић