Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим

седиштем у Косовској Митровици Високошколска јединица

Врање

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Уставно право

Лична права и слободе

Професор: Студент:
Проф. др Бојан Бојанић Теодора Милојевић

Бр. индекса: 78/21

Врање, 2022. год.

 Теодора Милојевић Лична права и слободе

САДРЖАЈ

1. Увод. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . .1
2. О личним и људским правима и слободама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1
3. Настанак личних права и слобода. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
4. Лична права и
слободе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
5. Настанак људских права и слобода. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6
6. Врсте личних права у Уставу Републике
Србије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6.1. Достојанство и слободан развој
личности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6.2. Право на
живот. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6.3. Неповредивост психичког и физичког
интегритета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6.4. Слобода
кретања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
6.5. Неповредивост стана. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
6.6. Тајност писама и других средстава општења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9
6.7. Заштита података о личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9
6.8. Слобода мисли, савести и вероисповести . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
6.9. Слобода изражавања националне припадности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10
` 6.10. Слобода научног и уметничког стварања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10
7.
Закључак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
8. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

-0-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе

1. УВОД

2. О личним и људским правима и слободама

Сви људи рођени су слободни, с једнаким достојанством и правима1

Иако несвесни, целог живота поседујемо и често уживамо своја права и слободе. Када
навршимо седму годину живота, родитељи нас уписују у први разред основне школе, те тако
остварујемо своје право на образовање.
Идемо ли улицом, шетамо ли пса, излазимо ли са друштвом, остварујемо своје право на
слободно кретање.
На часу, семинару или неком предавању, може се десити да дамо своје мишљење, покажемо
свој став, објаснимо своју идеју, кроз све те поступке ми остварујемо своје право на
слободно мишљење.
Добићете позив на гласање, отићи ћете на бирачко место и закљужити оно име за које
сматрате да ће се најбоље показати у председничкој фотељи, то је опет још једно право, и то
бирачко.
Незадовољни смо својим надређенима? Или је ипак неким људима мала плата а много
радних сати? Сви они, или, сви ми, поседујемо право на штрајк. Тим правом показаћемо
своје незадовољство и неприхватање таквог начина живота у радном колективу.
Ако се нађемо у окружењу у којем се налазе и припадници националне мањине и приметимо
да се од њих људи одвајају, збијају са њима шале, називају их погрдним именима, имаћемо
прилику да се упознамо са тим како се крше нечија права и увидећемо дискриминацију.
Исто то ће се десити ако сутра на радном месту неко отпусти колегиницу која је трудна, или
она буде понижавана због свог пола. Све је то кршење људских права и то све спада у
дискриминацију.
Дакле, људска права сви поседујемо, она су разнолика, везана су за све могуће свере
човековог живота. Њих можемо уживати али нам их и могу кршити. Али шта су то људска
права и слободе?

Људска права се у правној литератури обично одређују као скуп права и слобода која
припадају свим људима. Уз ово одређење често се додају и речи које упућују на неотуђивост
људских права и њихово природно порекло.2

Тако се каже да се човек рађа слободан, са свим правима и слободама које припадају
и другим људима. Сви људи обдарени су истим корпусом људских права, без обзира на то у
1
Члан 1. "Опште декларације о људским правима”
2
В. тако у правној теорији, на пример: „У најопштијем смислу људска права подразумевају она права која
припадају сваком појединцу због тога што је он људско биће, независно од законских докумената“, код Марек
Пјеховијак, „Шта су то људска права? Концепт људских права и њихова ванправна оправданост“, у књизи
Раија Хански, Марку Сукси, „Увод у међународну заштиту људских права“, превод: Велибор Стојиљковић,
друго прерађено издање, 1999, пп. 21 и 24, као и: „Људска права су урођена права сваког људског бића“, код
Војин Димитријевић, Драгољуб Поповић, Татјана Папић, Весна Петровић,
„Међународно право људских права“, 2006, п. 36. У „Енциклопедији људских права“ из
1996. године, каже се да су људска права универзално прихваћени принципи и правила која
стварају могућност за сваког члана људске породице да реализује свој пуни потенцијал и
живи у атмосфери слободе, правде и мира („Encyclopedia of Human Rights“, 2nd edед., п. 711).
-1-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
којој држави живе. Људска права не зависе од воље државне или друге власти. Човек своја
права и слободе не добија од милосрдне власти, нити му их одузима зловољна власт.
Појединац остаје господар својих права, чак и ако она нису записана у уставу или другом
правном документу.3

Из цитираних параграфа закључује се да су људска права заједничка свим људима, да

су неотуђива и независна од државе и њене власти. Човек се, дакле, рађа и умире са њима.
Без обзира на то да ли су она записана у уставу, човек на њих има права и ужива их у свом
животу. Веома битна ствар јесте да су сама људска права независна од тога којој се
националности, раси, култури припада, она су заједничкост свих могућих „разлика“ међу
људима. Значај људских права огледа се у томе да су она саставни део сваког човека без
обзира на све и да се у том смислу човек не може ограничити ни од чије стране.
Људска права нису позитивноправног, вец моралног порекла. Она потичу из нормативног
поретка који је изнад државе. На основу тога, држава их мора поштовати без обзира на то да
ли их је изричито прихватила. Она су изворна, свеопшта И неотуђива. Нису сва права везана
за морал И људска права. Људска бића живе у тренутно постојећим државама, те та
чињеница условљава политички карактер људских права, јер се она остварују у држави и
односе на државу. Држава неће интервенисати ако неко не испуњава неку моралну обавезу,
али она мора реаговати ако је то обећање претворено саставни део правних односа. Још
активнија улога државе је у кривичној сфери. Правима појединаца, држава се ограничава,
захтева се њено немешање, односно чак и конкретно деловање да би се та права обезбедила
(слободе). Људска права припадају свим људским бићима без икаквог разликовања, али то
не значи да су сви људи у својим правима исти.
Зато се може рећи да су људска права изнад државе и да их она мора поштовати
јер човек улази у државну заједницу својом вољом као слободно биће с неким правима која
му се не могу одузети. Људска права се правним прописима не прописују, нити одобравају
већ се гарантују.4
Сва људска права су универзална, недељива, међузависна и међусобно повезана
1. Она су универзална, што значи да припадају сваком људском бићу у једнакој мери.
Као и било која друга врста права, и људска права се штите путем различитих
механизама – Устава, закона, међународних уговора и сл. Појединци се у тим
документима сагледавају кроз одређену категорију (грађанин, жена, радник,
странац) или кроз сврставање у одређену групацију (етничка група, политичка
странка, удружење). Ово сврставање не угрожава универзалност људских права већ
првенствено служи ефикаснијој и прецизнијој заштити.
2. Људска права су неотуђива, нераздвојива од појединца. Она нису и не могу бити
ствар заслуге, награде или избора, не могу се продати, поклонити, зарадити или одузети.
3. Људска права су непоништива, што значи да их држава или неко други не могу
опозвати.
4. Људска права су недељива. Истог су значаја и међусобно зависна, па се једна
група права не може постизати на рачун неке друге групе права.
Људска права су, значи, заједничка за све појединце на основу тога што су
3
Саша Гајин, „Људска права, Правно – системски оквир“, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,
Београд 2012, стр. 15.
4
Марија Рудић, „Људска права, приручник за наставнике“, Београдски центар за људска права, Београд 2001,
стр. 6.
-2-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
људска бића; она обезбеђују минимум заштите и овлашћења која су доступна свима. Она
су минимум захтева који можемо поставити према друштву или према другим људима
самим тим што смо људи.5

3. Настанак личних права и слобода

5
Марија Рудић, „Људска права, приручник за наставнике“, Београдски центар за људска права, Београд 2001,
стр. 7.

-3-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
О људским правима у правом смислу речи може се говорити тек од успостављања
капитализма. Развој капиталистичких односа производње, који почивају на тржишту,
слободном кретању капитала, радне снаге и робе, има за своју основну претпоставку
признање људских и грађанских права. Буржоазија је корак по корак, најпре у нагодбама са
владаоцима, а касније и оружаним путем освајала поједина подручја људских права,
одстрањујући сваку формалну дискриминацију у њиховом уживању. Та су права била
записивана у свечаним декларацијама, међу којима су најпознатије Декларација
независности донесена у САД 1776. и две француске декларације: Декларација права
човека и грађанина 1789. и Декларација права човека и грађанина од 1793, која чини
саставни део Монтањарског устава од исте године. Како у то време многе државе доносе
своје прве писане уставе, одредбе о људским правима постају саставни део тих устава
уместо да се, као до тада, формулишу у посебним декларацијама. До данас је у том погледу
остала изузетак Француска, у којој је декларација људских права ван текста устава, као
свечана изјава надуставне вредности.
Устави су полазили од два различита схватања о људским правима. Према првом схватању,
људска права се одређују као подарена, октроисана, као дар власти којој је остављено на
вољу хоће ли их поштовати или неће, хоће ли их временом сужавати или чак укинути.
Према другом схватању, људска права су природна и неотуђива од човека и један су од
најважнијих чинилаца ограничавања власти. Из оваквог схватања потекла је идеја народне
суверености. Према тој идеји, субјекат суверености и извор власти је народ, па стога
сувереност не може припадати ни делу народа, још мање појединцу. Људска права су
природна и урођена човекова својства, она су дело природе и биолошке конституције
човека. Томас Џеферсон је говорио:
Ништа није непромењиво изузев човеку својствених и од њега неотуђивих права.6

У важећим уставима у свету преовлађује ова друга концепција о људским правима.

До успостављања савременог концепта људских права и њиховог међународног нормирања
није се дошло лако.7
Већ одавно однос власти према грађанима није унутрашња ствар државе која се не тиче
међународне заједнице. Људска права постала су транснационално питање и вредност и да
би се развијала потребно је да се човечанство о томе постара заједничким напорима.

Значај самих људских права огледа се у томе да без настанка њих не би било ни личних,
економских, културних права. Другим речима, људска права јесу производ дуге борбе за
једнакост и заштиту. Кроз ту борбу људи су пролазили тешко али са јасним циљем –
независност човека и чување његовог интегритета и егзистенције. На крају, захваљујући
тиме, данас имамо бројне категорије људских права, а једном од њих ћемо се бавити у
даљем раду.
Најчешћа подела људских права и слобода је на политичка, лична, економска, културна и
права националних мањина. Овај рад ће се бавити личним правима и слободама.

4. Лична права и слободе

6
Гомиен, Д., „Кратак водич кроз Европску конвенцију о људским правима“, Београдски центар за људска
права, Београд, 2006., стр. 52
7
Кривокапић, Б., Крстић, И., Пауновић, М., „Међународна људска права“, Правни факултет Универзитета у
Београду, 2013., стр. 23
-4-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе

То је прва категорија права и слобода, спада у ред најстаријих, фундаменталних, која се

тичу људске еманципације и заштите човекове личности, његовог достојанства и
приватности. То су права која је човек освајао у дугој борби против тираније и самовоље
власти и она су бележена још у првим декларацијама а касније и уставима и међународним
документима и најчешће се означавају као грађанска права.8

Ова категорија права грађанину омогућава заштиту приватности, интегритета и

еманципације. Због тога што се тичу свих најбитнијих сфера човековог живота, због тога су
и фундаментална. О значају и суштини личних права слобода можемо читати у многим
делима, али и у Уставима свих држава.

Право личности штити укупност личних добара појединца, као што су живот, физички и
психички интегритет, част и углед, приватност, лични запис, лик, глас, лични податак,
идентитет, име и сл. Права помоћу којих се обезбеђује заштита појединих личних добара,
називају се лична права, односно права личности9

Циљ концепта личних права и слобода је успостављање заједничких стандарда у положају

људи које треба да постигну сви народи, како би их сваки појединац уживао и доприносио
њиховом успостављању и развоју. Појам личних права и слобода односи се на концепт који
се базира на идеји да сва људска бића имају универзална, природна права, независна од
припадности држави, раси, вери или полу. Гарантовањем ових права човек се формира као
личност, а она се обезбеђују уставним гаранцијама и усмерена су првенствено на заштиту
приватне личности по два основа.

5. Настанак људских права и слобода

8
Владан Михајловић, „Уставно право“, Владан Михајловић, Краљево 2009, стр. 540.
9
Славица Крнета, „Лична права“, Факултет права Унион, стр. 123.
-5-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе

Слободе и лична права човека почињу да се уобличавају у данашњем облику после

великих буржоаских револуција, под утицајем природноправне теорије. Природна права
стичу се рођењем, али су изражена само ако се уобличе и регулишу правном нормом-
уставом. Прве декларације о личним, природним правима човека смо већ споменули када
смо говорили о настанку појма. Савремене декларације доносе се тек после Другог светског
рата. Тек су велике трагедије светских размера, какви су били светски ратови, довеле до тога
да се формира међународна заједница и да она покаже заинтересованост за развијање и
заштиту личних права човека. До тада су људска права, њихов садржај и гаранције и однос
појединца и државе, били искључиво ствар унутрашњег права сваке државе.
Сазрела је свест о универзалном карактеру људских права, она се проширују допуњују и
тежи се ка интернационализацији истих,да би свим људима света била загарантована.То је
довело до доношења првих универзалних конвенција о људским правима које и данас утичу
на садржај устава многих држава света.
На међународном нивоу основне су Повеља Уједињених нација, донета 1945. године и
Општа декларација о правима човека из 1948. године, а на подручју Европе то је Европска
конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. Иако нису биле правно
обавезујуће, декларације су биле први међународни правни покушај да се ограничи
понашање појединих држава и да се оне приволе да прихвате обавезе према својим
грађанима у признавању њихових људских, грађанских, економских и социјалних права.

6. Врсте личних права у Уставу Републике Србије

-6-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
6.1. Достојанство и слободан развој личности
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.10
Људско достојанство (dignitas humana) представља скуп човекових својстава, пре
свега умних и моралних, која га издвајају од других бића. Зато се каже да је људско
достојанство човекова истинска природа.
Поред природног људског достојанства, које је једнако код свих људи, јер су сви они
једнако слободна и стваралачка бића, човек располаже и друштвеним достојанством, које
није једнако за све људе (на пример, краљевско достојанство или достојанство
универзитетског професора). Иако постоје и данас, ове разлике се све више ублажавају и
изводе из личне исправности, а не друштвеног положаја као таквог. Уосталом, ко може да
буде достојанствен ако није надахнут осећајем за правду и правичност, ако није поседник
слободе и корисник благодети правне сигурности и једнакости. Зато се каже да тек људско
достојанство човека чини узвишеним бићем. Оно није посед, већ врлина. Људско
достојанство зачињава слободу као милосрђе правду.
Данашња демократска права представљају важан чинилац заштите људског достојанства. На
пример, у Повељи Уједињених нација и Универзалној декларацији о правима човека из
1948. године замишљен је свет у коме ће се поштовати достојанство сваког људског бића.
Такође, Уставни споразум Европске уније од свих основних људских права на прво место
поставља људско достојанство, његово поштовање и заштиту. Али, тиме није отклоњена
опасност од повреда људског достојанства, јер се у свим правима и даље примењује правна
принуда.11

6.2. Право на живот

Људски живот је неприкосновен.
У Републици Србији нема смртне казне.12

У Републици Србији живот се сматра неприкосновеним, те и најбитнијим фактором

човековог постојања. Самим тим забрањене су смртне казне, а у трећем ставу забрањено је и
клонирање бића. Будући да је сваком човеку дат живот, у Републици Србији је забрањено
било који начин одузимања туђег живота.

6.3. Неповредивост психичког и физичког интегритета

Физички и психички интегритет је неповредив.

Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или
кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог
пристанка.13

Уставом Републике Србије забрањено је психичко или физичко нарушавање

интегритета човека, чиме је забрањено мучење било каквог облика, као и нечовечно или
понижавајуће понашање. У овом члану не само да је скренута пажња на битност
неповредивости човековог интегритета, већ је психичко и физичко повређивање истог,

10
Видети члан 23. Устава Републике Србије од 2006. год.
11
Стојановић, Д., „Основна права човека – Људска права и слободе у уставима европских држава“, Ниш:
Правни факултет, 2009., стр. 79
12
Видети члан 24. Устава Републике Србије од 2006. год
13
Видети члан 25. Устава Републике Србије из 2006. год
-7-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
стављено као једнако. Будући да се данас не схвата тако озбиљно психичко малтретирање, у
Уставу је то подведено под исто, тј. једнако.

6.4. Слобода кретања

Свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији, да је напусти и да

се у њу врати14

Уставом је гарантовано да свако има право да се слободно креће и настањује у

Републици Србији, односно да је напусти и да се у њу врати. Ово право подразумева право
на добијање пасоша. Јамчење овог права подразумева да се појединцима не може
ограничити слобода кретања нити да се они могу иселити из једног места против њихове
воље, односно принудити да бораве у једном месту против своје воље. Ово право није
апсолутно. Слобода кретања и настањивања не спада у апсолутна права и Уставом је
предвиђено да се могу ограничити законом из следећих разлога: ако је то неопходно ради
вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних
болести и одбране Републике Србије. Из овога произилази да се ограничење ове слободе не
може вршити одлукама судске или управне власти осим у случајевима када су они донети
ради извршавања закона. Ограничавање слободе кретања и настањивања мотивисано је
заштитом других људских права, па су ова ограничења само привременог карактера,
односно трају док постоји ситуација која захтева суспендовање ових права. Суспензија је
привремена и ово лично право не може се трајно одузети.

6.5. Неповредивост стана

Стан је неповредив.
Нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље
њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес. Држалац стана и друге просторије има
право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује
претресању. Ако држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је
допуштено у присуству два пунолетна сведока15

Заједно са правима којима се гарантује тајност писања и других средстава општења,

као и заштитом података о личности, неповредивост стана спада у категорију права којима
се гарантује поштовање приватног и породичног живота. То практично значи да нико не сме
ући у туђи стан или друге просторије против воље држаоца стана или у њима вршити
претрес. Изузетак од ове генералне забране дозвољен је у два случаја. Прво, ако је то
неопходно ради непосредног хапшења учиниоца кривичног дела. И, друго, уколико се ради
на отклањању непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину, тј. у случају пожара и
осталих сличних опасности по живот људи и њихову имовину. На основу судске одлуке ово
право се може суспендовати, односно одлуком суда може се ући у туђи стан и вршити
претрес против воље држаоца, али у том случају он има право да непосредно или преко
заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресу.

14
Видети члан 39. Устава Републике Србије из 2006. год
15
Видети члан 40. Устава Републике Србије из 2006. год
-8-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе

6.6. Тајност писама и других средстава општења

Тајност писама и других средстава комуницирања је неповредива16

Гарантовање овог права подразумева да практично нико, укључив и органе власти, не

сме отварати писма и упознавати се са њиховом садржином – мисли се како на писана тако и
на електронска средства комуникације – осим оних којима су она упућена. Одступања од
гарантовања овог права дозвољена су само на одређено време и само на основу одлуке суда
и то у два случаја – ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или одбране
земље. Поступак за суспендовање овог права у овим случајевима, односно процедуре
нарушавања тајности писама и других средстава општења утврђује се законом.

6.7. Заштита података о личности

Зајемчена је заштита података о личности17

Ради се о праву којим се додатно штити неповредивост интегритета човека. Заштита

података о личности је тројака. Прво, забрањена је и кажњива употреба података о личности
ван сврхе за коју су прикупљени. Друго, појединац има право а буде упознат са
прикупљеним подацима које се на њега односе, треће, повреда ових права и евентуална
злоупотреба подлеже судској заштити. Прикупљање, обрада, коришћење и заштита података
о личности уређује се посебним законом. Коришћење овог права постаје све више актуелно,
с обзиром на разноврсне и распрострањене поступке прављења база о личностима у разне
сврхе, а тиме и стварање могућности за различите злоупотребе која су у друштвима са
израженијим коришћењем електронских технологија присутнија.

6.8. Слобода мисли, савести и вероисповести

Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом
уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору18

Ово право утемељено је крајем 19. века, на основу параграфа 130. Немачког
кривичног законика. Циљ овог параграфа био је да спречи злоупотребу вере и верске
делатности у политичке сврхе, па је у том циљу забрањивао свештеним лицима да током
црквених проповеди износе мишљења о нецрквеним питањима. Истовремено, он је
подразумевао да појединац не може бити ослобођен грађанских и војних дужности
позивањем на прописе своје вере. Устав Републике Србије ово право конституише као
слободу мисли, савести и вероисповести. Ова права обухватају слободу да се остане при
свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору. Слобода
вероисповести подразумева четири слободе: слободу од забране исповедања вере; слободан
избор верског уверења, што укључује забрану установљавања државне вере; слободу од
било којег верског уверења – атеизам; и, слободу од откривања верског уверења. Устав то
дефинише тако да нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима;
16
Видети члан 41. Устава Републике Србије из 2006. год.
17
Видети члан 42. Устава Републике Србије из 2006. год.
18
Видети члан 43. Устава Републике Србије из 2006. год.
-9-
 Теодора Милојевић Лична права и слободе
да је појединац слободан да у приватном или јавном животу испољава своју веру или
убеђење вероисповедањем, обављањем обреда, похађањем верске службе и наставе, како
појединачно тако и у заједници са другим.
Устав је предвидео да се слобода испољавања вере може ограничити законом у неколико
случајева: ако је то неопходно ради заштите јавне безбедности, живота и здравља људи,
морала, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда,
спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње. У оквиру овог
права, у вези са слободом вероисповести, Уставом се гарантује положај цркве и верске
заједнице. У том контексту јемчи се да су цркве и верске заједнице равноправне и одвојене
од државе; да су слободне у самосталном уређивању своје унутрашње организације, вршењу
верских обреда и послова; да имају право оснивања верских школа, добротворних
организација, као и да њима управљају у складу са законом. Интересантно је да је Устав из
1990. године предвиђао могућност да држава може материјално помагати верске заједнице, а
да је таква одредба у Уставу из 2006. изостала. Устав је прописао разлоге за забрану верских
заједница. Деловање верске заједнице која угрожава право на живот, право на психичко и
физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину,
јавну безбедност и јавни ред или уколико верска заједница подстиче верску, нациналну или
расну нетрпељивост, Уставни суд може донети одлуку о забрани верске заједнице . Уставом
је у одељку о људским правима зајемчен и институт приговора савести. Тако лице које се
позове на приговор савести, није дужно да, противно својој вери или убеђењима, испуњава
војну или другу обавезу под оружјем.

6.9. Слобода изражавања националне припадности

Изражавање националне припадности је слободно.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности19

Ово право којим се гарантује изражавање националног идентитета обухвата у основи

два аспекта: слободу изражавања националне припадности с једне стране, и слободу која
подразумева да нико није дужан да се изјашњава о националној припадности. Слобода
изражавања националне припадности у основи је повезана са грађанским карактером
државе, али и са гарантовањем права националним мањинама и етничким групама.

6.10. Слобода научног и уметничког стварања

Научно и уметничко стваралаштво је слободно20

Устав ово право дефинише као слободу научног и уметничког стварања. У првој
компоненти гарантује се слобода делатника у области науке и уметности, а у другом, јемче
се морална и материјална права ствараоцима научних и уметничких дела. Ради се у суштини
о заштити ауторства научних и уметничких дела као специфичних духовних производа. Ово
право гарантује широке интелектуалне слободе и повезано је са слободом мисли и јавног
изражавања мишљења. Ради се, у ствари, о облику њеног остваривања без кога не би било
ни реализације слободе научног и уметничког стваралаштва.

19
Видети члан 47. Устава Републике Србије
20
Видети члан 73. Устава Републике Србије
- 10
-
Теодора Милојевић Људска права и слободе

7. Закључак
Људска права и слободе закључно са личним правима и слободама представљају
јаку основу за људску равноправност и самосталност. Остаривање ових права омогућава
владавину права у држави. Основно значење људских права и слобода, јесте да су она
инструмент за ограничавање државне власти. Она као таква, омогућавају не само
остваривање свих права која припадају свим људима, већ и гаранцијама омогућују њихово
неповређивање. Остваривање људских права подразумева бројне друштвене претпоставке.
Неусаглашеност гарантовања људских и грађанских права и услова у којима ће се они
остваривати може их свести само на лепе фразе које у стварности појединцу и грађанину не
значе заштиту од државе.
Бројни су фактори који утичу на остваривање људских права. Висина нациналног дохотка,
одсуство друштвених, пре свега класних, али и верских, националних, политичких и других
конфликата, професионална и непристрасна администрација, постојање независног јавног
мњења, атмосфера толерантне политичке културе, демократске традиције, постојање
грађанске свести о важности људских и грађанских права и њиховог поштовања, итд. –
само су неки од најважнијих који утичу на остваривање људских права и грађанских
слобода.
Устав је предвидео да се човекова егзистенција мора заштитити на више поља, те постоје
многи чланови везани за људска и лична права и слободе. У Уставу можемо приметити и
залагање за заштиту мањинских права, за помоћ у правном смислу или безбедност. Једно је
сигурно, сва људска права која морају бити заштићена налазе се унутар устава а адекватне
институције чине да ова права буду остварена и заштићена. О самом значају људских права
можемо говорити самим тим што примећујемо њихово мешање у свакодневни живот
човека, те можемо закључити да су људска права и слободе самим тим фундаменталне.

- 11 -
Теодора Милојевић Људска права и слободе

8. Литература
1. Владан Михајловић, „Уставно право“, Владан Михајловић, Краљево 2009. год.

2. Славица Крнета, „Лична права“, Факултет права Унион

3. Гомиен, Д., „Кратак водич кроз Европску конвенцију о људским правима“,

Београдски центар за људска права, Београд, 2006. год.

4. „Енциклопедија људских права“

5. Кривокапић, Б., Крстић, И., Пауновић, М., „Међународна људска права“, Правни
факултет Универзитета у Београду, 2013. Год.

6. Марија Рудић, „Људска права, приручник за наставнике“, Београдски центар за људска

права, Београд 2001. год.

7. „Општа декларација о људским правима“

8. Саша Гајин, „Људска права, Правно – системски оквир“, Правни факултет

Универзитета Унион у Београду, Београд 2012. год.

9. Стојановић, Д., „Основна права човека – Људска права и слободе у уставима

европских држава“, Ниш: Правни факултет, 2009. Год.

10. Устав Републике Србије из 2006. год.

- 12 -