OSNOVE AKADEMSKOG

PISANJA

- SKRIPTA -
ПОЈАМ АКАДЕМСКОГ ПИСАЊА
ТО ЈЕ ПИСАЊЕ РАДОВА ЗА АКАДЕМСКИ КУРС КОЈИ ПОХАЂАТЕ
➢РАСПРАВА,
РАД = ТЕМА,ТЕЗА, ЕСЕЈ, ИСТРАЖИВАЧКИ РАД,
АНАЛИТИЧКИ РАД,
СЕМИНАРСКИ РАД, ДИПЛОМСКИ /ЗАВРШНИ РАД, МАСТЕР
РАД, ДОКТОРСКИ РАД
ЦИЉ АКАДЕМСКОГ ПИСАЊА
▪ ДА УНАПРЕДИ СТУДЕНТСКУ ВЕШТИНУ ПИСАЊА ТЕКСТОВА У
АКАДЕМСКО-НАУЧНЕ СВРХЕ
▪ ДА УПОЗНА СТУДЕНТЕ СА СА ПОСТУПЦИМА КОЈИ СЕ
ПРИМЕЊУЈУ У ИСТРАЖИВАЊУ, АКАДЕМСКОМ ЧИТАЊУ И
ПИСАЊУ
▪ ДА СТУДЕНТИ ОВЛАДАЈУ СТРУЧНОМ ТЕРМИНОЛОГИЈОМ
▪ ДА СЕ ОСПОСОБЕ ДА НАПИШУ СВОЈУ РАДНУ БИОГРАФИЈУ,
ПРОПРАТНО/МОТИВАЦИОНО ПИСМО, ЕСЕЈ, СЕМИНАРСКИ РАД,
НАУЧНИ ЧЛАНАК И ЗАВРШНИ РАД
▪ ДА ПОКАЖЕ ШТА ВИ (студенти) МИСЛИТЕ (КОЈЕ ЈЕ ВАШЕ
ГЛЕДИШТЕ)

СВРХА АКАДЕМСКОГ ПИСАЊА

➢ ПРОУЧАВАЊЕ
➢ ПОДУЧАВАЊЕ
➢ ДИСТРИБУЦИЈА ЗНАЊА
➢ПИТАЊЕ
УБЕДИТИ ЧИТАОЦА И ПУБЛИКУ ДА ПРИХВАТИ ОДГОВОР НА

(постављено и теми или тези рада)

➢ У аналитичким радовима ОБЈАСНИТИ И ВРЕДНОВАТИ
МОГУЋЕ ОДГОВОРЕ НА ПИТАЊА У информативним радовима циљ
је ДАТИ НОВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О
ТЕМИ КОЈУ СТЕ ИСТРАЖИВАЛИ, без НАМЕТАЊА „ваше тачке
гледишта“, већ са циљем ШИРЕЊА НОВИХ ВИДИКА ЧИТАЛАЦА!!!!
ОД АКАДЕМСКОГ ТЕКСТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ...
➢ ДА ПОЧИВА НА ЗНАЊУ И АРГУМЕНТИМА
➢ ДА БУДЕ ДИРСКУЗИВАН (АНАЛИТИЧНОСТ,
ЛОГИЧКО ПОВЕЗИВАЊЕ, РАЗМИШЉАЊЕ...)
➢ ДА СЕ БАВИ НЕКИМ АКАДЕМСКИ РЕЛЕВАНТНИМ ПРЕДМЕТОМ
➢ ДА ИМА СРАЗМЕРНО ЧВРСТУ СТРУКТУРУ
ТРИ НАЧЕЛА АКАДЕМСКОГ
И СВАКОГ ДРУГОГ ТЕКСТА
1) НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА (говори о теми, одговара на материју и
држи се тежишта теме)
2) НАЧЕЛО ПРОГРЕСИЈЕ (наша мисао стално напредује, свакоим
степеном нас приближава дефинитивном и потпуном одговору на тему)
3) НАЧЕЛО РАВНОМЕРНОСТИ (свакој мисли и сваком параграфу
посвећено је онолико места колико њихова важност заслужује)

КАКО ПРОВЕРАВАМО НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА?

➢СВОЈОЈТАКО ШТО ГЛЕДАМО ДА ЛИ СВИ НАСЛОВИ ПОГЛАВЉА ПО
МАТЕРИЈИ УЛАЗЕ У САДРЖАЈ ТЕМЕ
➢ТОГА ДА ЛИ СВИ НАСЛОВИ ПОТПОГЛАВЉА УЛАЗЕ У САДРЖИНУ
ПОГЛАВЉА
➢ ДА ЛИ СВИ НАСЛОВИ ПАРАГРАФА/ПАСУСА У ОКВИРУ ЈЕДНОГ
ПОТПОГЛАВЉА УЛАЗЕ У САДРЖИНУ ТОГА ПОТПОГЛАВЉА
➢
КАКО ПРОВЕРАВАМО НАЧЕЛО ПРОГРЕСИЈЕ
➢ПАРАГРАФА
ТАКО ШТО УОЧАВАМО ДА ЛИ ИЗМЕЂУ СВИХ
ПОСТОЈИ ПРИРОДНА И ЛОГИЧКА ВЕЗА
➢ ДА ЛИ ТЕЗА ПРОГРЕСИВНО НАПРЕДУЈЕ
➢ И ДА ЛИ ИМА НЕКИХ ПРАЗНИНА И „СКОКОВА“ - АКО ТОГА
НЕМА, ЗНАЧИ ДА ЈЕ НАЧЕЛО ПРОГРЕСИЈЕ ПОСТИГНУТО!
➢
ВАЖНО!
✓ОСНОВНИХ
АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ ЈЕ ПРИЛИКА ДА СТУДЕНТ ТОКОМ
СТУДИЈА ИСТРАЖИ И ПРЕЗЕНТУЈЕ ТЕМУ КОЈА
ГА ИНТЕРЕСУЈЕ

✓ПОСЛОДАВАЦ
ОВЕ ВЕШТИНЕ ВРЕДНОВАЋЕ И ЦЕНИЋЕ СВАКИ БУДУЋИ

✓ НАУЧНИ РАДОВИ СЕ МОГУ ПОДЕЛИТИ НА ДВЕ ГРУПЕ:

✓
✓ 1) ДЕСКРИПТИВНИ РАДОВИ
✓ (Циљ: опис и класификација)

✓ 2) ЕКСПЛИКАТИВНИ РАДОВИ
✓ (Циљ: објашњење и предвиђање)

✓ М. Шамић дели научне радове на

✓ 1) КЊИГЕ

✓ 2) ЧЛАНКЕ У ЧАСОПИСИМА И НОВИНАМА

✓ У АКАДЕМСКОМ ТЕКСТУ КОРИСТИМО „МИ“ А НЕ „ЈА“!!!!

✓ MИ - МНОЖИНА СКРОМНОСТИ

✓ (PLURALIS MODESTATIS)

✓ ЈА - МНОЖИНА ВЕЛИЧАНСТВА

✓ (PLURALIS MAJESTATICUS)

✓ Пример: „МИ“ а не „ЈА“

◦ У раду се бавимо проблемом идентитета јунака авангардног
романа „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског. Намера
нам није да оспоримо досадашња тумачења ове прозе, већ да
постојећим истраживањима придодамо једно од могућих
тумачења идентитета јунака ове прозе.“
Пример: Филиповић, Д. (2015): „Између ратног и мирнодопског: мушки
и женски принцип у „Лирици Итаке“ и „Дневнику о Чарнојевићу“ Милоша
Црњанског. У Зборник радова, Филозофски факултет у Нишу,
Ниш, стр. 209–222.
(се бавимо, нам, придодамо... – овај модел се користи да би
се ублажила ароганција знања: дакле, увек МИ, уместо ЈА!!!!
Јер, МИ се односи на читаоца, као и на аутора текста!!!!

5
✓ СВАКИ АКАДЕМСКИ РАДМОРА ПРАТИТИ
СЛЕДЕЋАНАЧЕЛА
✓ АКТИВНОСТ ИСТРАЖИВАЊА (самосталан истраживачкипоступак)

✓ УСРЕДСРЕЂЕНОСТ НА ОДРЕЂЕНУОБЛАСТ

✓ УСРЕДСРЕЂЕНОСТ НА ЈАСНО ДЕФИНИСАНУТЕМУ

✓ПРИСТУПАМО
УСРЕДСРЕЂЕНОСТ НА ЦИЉЕВЕ СА КОЈИМА
ОДРЕЂЕНОЈ ТЕМИ
✓ ИЗНАЛАЖЕЊЕ ДОКАЗА ЗА ОДБРАНУ СТАВА КОЈИ
ЗАСТУПАМО

✓ПРИКУПЉЕНИХ
НАВОЂЕЊЕ РЕЛЕВАНТБНИХ ИНФОРМАЦИЈА
ИЗ СТРУЧНЕЛИТЕРАТУРЕ

✓ ДЕТАЉАН ПРЕГЛЕД ПОСТОЈЕЋЕ ЛИТЕРАТУРЕ НА

ОДРЕЂЕНУ ТЕМУ
✓ КРИТИЧКИ ИЗБОРЛИТЕРАТУРЕ
✓ СИСТЕМАТИЗОВАЊЕ И ЈАСНО ПРЕДСТАВЉАЊЕМАТЕРИЈАЛА

✓НАЧИН
ЛОГИЧАН, ПРЕГЛЕДАН И ИНФОРМАТИВАН
ПРЕДСТАВЉАЊА ГРАЂЕ

✓САГРАФИЧКИМ
ПОШТОВАЊЕ КОНВЕНЦИЈА У ВЕЗИ
ИЗГЛЕДОМ РАДА
✓ НАВОЂЕЊЕ (документовање) РЕЛЕВАНТНИХИНФОРМАЦИЈА
/ПАРAНТЕЗА

✓ НАВОЂЕЊЕ МИШЉЕЊА, СТАВОВА, ДОКАЗА,

ЧИЊЕНИЦА И ЗАКЉУЧАКА ДО КОЈИХ СЕ ДОЂЕ ТОКОМ
ИСТРАЖИВАЊА

✓ ДОКУМЕНТОВАТИ РЕФЕРЕНТНУ ЛИТЕРАТУРУ

КАКО У САМОМ РАДУ (ПАРЕНТЕЗАМА), ТАКО И У
ОБЛИКУ БИБЛИОГРАФСКЕ ЛИСТЕ НА КРАЈУ РАДА НА
ЗАСЕБНОЈ СТРАНИ (ПО АЗБУЧНОМ ИЛИ АБЕЦЕДНОМ
РЕДУ)

6
✓ Пример:
✓који је„Написан и штампан 1932. године, роман Кап шпанске крви, за
Црњански рекао да је „vrlo dobro napisana knjga“ (Bunjac, 1982:
134),
најдубље нас уводи у мистрију женског, еросног и танатосног принципа,
кроз елитизам и вампирски еротизам јунакиње Лоле Монтез, откривајући
нам неизвесну позицију жене у мушкоцентричном свету.“
✓ (одломак из научног чланка Д. Филиповић. Ка тоталитету моћи:
Агон
fluktualne и fertilne femine у роману Кап шпанске крви Милоша
Црњанског У: Socijalne (de)konstrukcije identiteta. Zbornik radova sa I
međunarodnog interdisciplinarnog studentskog skupa Karlovački dane
slobodne misli, CEZASM, Centar za afirmaciju slobodne misli, Sremski
Karlovci, 2015, str. 107–119; UDC 821.163.41-31.09

✓ (Bunjac 1982: 134) – ПАРАНТЕЗА упућује на аутора, годину

издања и страну књиге са које је цитат преузет.

✓ Парентеза је латинична, КАО И ЦИТАТ!!!! јер је и књига из

које је преузет цитат латинична!

✓ Напомена: неки научни часописи не инсистирају на овом

правилу. Дозвољено је цитирати писмом на којем је основни текст
рада, а у парентези дати податке идентичне извору.

✓ У попису коришћене литературе, на крају рада, наводимо пун

назив на следећи начин (КОЈИ ЈЕ САМО ЈЕДАН ОД МОГУЋИХ)
✓ Bunjac V. (1982). Dnevnik o Crnjanskom. Beograd: Bigz
✓ ТЕМА. КАКО ИЗ АБРАТИТЕМУ?
➢ НЕМА ДОБРИХ И ЛОШИХ ТЕМА!
➢ НЕМА НИ САСВИХ НОВИХ И САСВИМ БАНАЛНИХ ТЕМА
АЛИ.....
➢ ТЕМА НЕ СМЕ БИТИ БЕЗНАЧАЈНА
➢ НЕ СМЕ БИТИ БЕСМИСЛЕНА

7
 ➢
✓
НЕ СМЕ БИТИ ПРЕШИРОКА

✓ ТЕМА МОРА БИТИ

✓ ЈАСНО ФОРМУЛИСАНА

✓ ИНСПИРАТИВНА

✓ ШТО САВРЕМЕНИЈА

✓ НОВА, ЗНАЧАЈНА И ЗАНИМЉИВА

✓ ПРИСТУПАЧНА

✓ ИЗВОДЉИВА У РАЗУМНОМ ВРЕМЕНСКОМ РОКУ

В АЖНО!!!!
Имајте на уму следеће:
➢ ПРОВЕШЋЕТЕ ВЕЛИКИ ДЕО ВРЕМЕНА С ТЕМОМ
➢ ОДАБЕРИТЕ НЕШТО ШТО ВАМ ОДГОВАРА
➢ НЕШТО ШТО ВАМ НИЈЕ ДОСАДНО
➢ НЕШТО СА ЧИМЕ СЕ НЕЋЕТЕ МУЧИТИ
➢ ОДАБЕРИТЕ ТЕМУ КОЈА САСВИМ ОДГОВАРА ДУЖИНИ РАДА
➢ ИМАЈТЕ У ВИДУ: ИСТРАЖИВАЊЕ ЗАХТЕВА ВРЕМЕ!!!
ПЛАНИРАЊЕ ИСТРАЖИВАЊА
➢ ПРЕДВИДИТЕ ВРЕМЕ ЗА ПРЕЛИМИНАРНО
ИСТРАЖИВАЊЕ
➢ ПОЧНИТЕ РАД НА ТЕКСТУ
➢(НА ПАПИРУ,
ОДМАХ БЕЛЕЖИТЕ ИЗВОРЕ ИНФОРМАЦИЈА И ПОДАТАКА
АДРЕСАРУ, У ФОЛДЕРУ)
➢ БЕЛЕЖИТЕ СВЕ – МОЖДА ЋЕ ВАМ КАСНИЈЕ ЗАТРЕБАТИ!!!!
➢ИСТРАЖИВАЊА
ПОЂИТЕ ОД ПРЕЛИМИНАРНЕ ЛИТЕРАТУРЕ О ПРЕДМЕТУ

➢ ПОСТАВИТЕ ТЕЗУ
ТЕЗА
➢ ОНА ЈЕ ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ: ШТА СЕ ТВРДИ?
➢ СВЕ ШТО НАПИШЕТЕ ТРЕБАЛО БИ ДА ПОДРЖИ ВАШУ ТЕЗУ
➢ Теза садржи једну идеју; цео рад се заснива на њој
➢ Теза НИЈЕ ваше мишљење или гледиште, већ ваш став о теми!!!

8
 ➢ Из тезе се јасно види сврха (циљ
рада) ПРИМЕР постављенеТЕЗЕ:
◦ „У прози Црњанског и лепо и ружно можемо посматрати као
контигентне и разменљиве концeпте, што је посебно наглашено у
креацији женских ликова који, када их надвлада еротски вишак,
испадају из поретка лепог, значења и смисла, да би потом садржај
њиховог бића био испражњен, а тело доведено да стања ужаса.
Опус текстова које сматрамо релевантним за ову тему односи се
на рану приповедну прозу Приче о мушком (1920), на Дневник о
Чарнојевићу (1921), Сеобе (1929) Другу књигу Сеоба (1962) и
Роман о Лондону (1971), мада ћемо се током анализе дотаћи и неких
других дела. Примери који репрезентују ово становиште су мајка
Рајића из Дневника о Чарнојевићу, Дафина Исакович из Сеоба,
Евдокија Божич из Друге књиге Сеоба. Такође, у романима Милоша
Црњанског процес конституисања идентитета ових
женских ликова укључује однос субјекта према Другом.“
◦
* У Филиповић, Д. (2016): Значење абјектног у прози Милоша Црњанског. У Језик,
књижевност, значење, Зборник радова Филозофског факултете у Нишу, Ниш, стр:
103– 113.
ПЛАН или РЕДОСЛЕД КОРАКА
➢НА ИЗВОРЕ
ФОКУСИРАЈТЕ СЕ НА ВАШЕ МИСЛИ (А НЕ САМО
)
➢ НАПИШИТЕ ВАШЕ ПИТАЊЕ И ПРЕЛИМИНАРАН ОДГОВОР
➢ НАПИШИТЕ ПРЕЛИМИНАРНУ ТЕЗУ
➢ ПРИБЕЛЕЖИТЕ АРГУМЕНТЕ/РЕЗУЛТАТЕ/РЕШЕЊА
➢ИДЕЈУ,ПОТОМ ОРГАНИЗУЈТЕ ИДЕЈЕ (НЕКЕ У ВЕЋУ, ШИРУ
А НЕКЕ КАО ФОРМУЛАЦИЈЕ (КОЈЕ КАСНИЈЕ МОЖЕТЕ
ИЗОСТАВИТИ ИЛИ УКЛОНИТИ)
➢ ТЕ ИДЕЈЕ БИЋЕ ГЛАВНЕ ТАЧКЕ ВАШЕГ РАДА
➢ ТЕ ИДЕЈЕ СУ ПАСУСИ/ПАРАГРАФИ ВАШЕГ РАДА
➢узрочно-последични,проблемски:
НАПРАВИТЕ РЕДОСЛЕД (хронолошки,
проблем – решење)
➢ДРУКЧИЈИХ
Обавезно наведите АРГУМЕНТЕ И ПРОТИВАРГУМЕНТЕ
СТАВОВА или гледишта на тему којој пишете

9
ПРИМЕР 1 семинарског рада – РАСПРАВА
РАСПРАВА:
Истраживачко питање: Да ли је хроно-дијета корисна и безбедна?
Теза: Хроно-дијета је корисна и безбедна.
Поднаслови:
1) Хроно-производи не садрже штетне састојке
2) Хроно-производи доприносе здрављу
3) Дијета – заблуда или истина?

ПРИМЕР 2: АНАЛИТИЧКИ РАД

АНАЛИЗА, АНАЛИТИЧКИ РАД

Истраживачко питање:
Зашто су популарни ријалити програми у Србији?
Теза 1: Ријалити програми су популарни због програмског концепта
медијског простора
Теза 2: Ријалити програми су популарни због општег стања друштва у
транзицији

МОГУЋИ (радни) ПОДНАСЛОВИ

1. Телевизије су профитабилне институције
2. Телевизије не нуде довољно културних, научних и
едукативних садржаја
3. Гледаоци траже такве садржаје
4. Свако може да постане популаран „преко ноћи“
5. Гледалац пројектује себе и своје неостварене амбиције
6. Човеку је пријатно да гледа наличје „човека“
7. Ријалити је најјефтинији вид разоноде и разбибриге

10
ФОРМА ПИСАНОГ РАДА
СВАКИ ТЕКСТ МОРА САДРЖАТИ СЛЕДЕЋЕ ЦЕЛИНЕ:

1) УВОД – у коме се у главним цртама образлаже теза која је

формулисана у теми
2) ЦЕНТРАЛНИ ДЕО РАДА /РАЗРАДА ТЕЗЕ – у коме се
разрађује теза/тезе изложена/е у Уводу
3) ЗАКЉУЧАК – који сумира резултате рада

УВОД
ОБИМ УВОДА: креће се од краћег почетног пасуса састављног од
свега неколико реченица (у семинарском раду), до засебног уводног
поглавља обима више страница текста
Може се насловити као Увод (ако је више уопштеног карактера)
Или
Уводна разматрања (ако продубљује и конкретизује истраживање)
Или
Се само означити бројем 1.
Без обзира како ћемо га назвати – Увод, Уводна разматрања или
означити бројчано – нумерисање страница арапским бројевима почиње
одавде!!!
Пример уопштеног у вода
◦ „Жанровски богато и разуђено, и по обиму и по уметничким дометима, дело
Милоша Црњанског (1893 – 1977), водећег писца српске авангарде, али и
послератног српског модернизма и једне од најзначајнијих и највећих
личности српске културе у којој се стичу универзално и космополитско
колико и завичајно и национално осећање света и живота, представља
изазов, буди дилеме, провоцира питања и проблематизује одговоре у таквој
мери да свака анализа мора узети у обзир све међусобно дејствујуће слојеве
и језика и идеја и структуре текста кроз које се од почетка његовог
стваралаштва до самог краја прелива аутентична суматраистичка поетика
кроз идеју даје „све у вези“ и да се „све слива“. Управо то би могла бити и
наша стајна тачка и усмереност ка теми којој се бавимо.“ Филиповић, Д.
(2017): ЧИТАЊЕ ДРУГОГ: ДИНАМИКА ХРИШЋАНСКОГ
ИДЕНТИТЕТА У КЊИЗИ СВЕТИ САВА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ. У
Школски час језика и књижевности, Часопис за методику наставе српског

11
 језика и књижевности, број 3-4, Година XXXIII, ИП „ВАША КЊИГА“ д.о.о.,
str. 130–140.
Пример продубљеног увода:
Тема Друге књиге Сеоба Милоша Црњанског је организовано исељавање Срба у
Руско царство односно данашње украјинске просторе које је уследило као последица
незадовољства Срба због укидања Поморишке и Потишке војне крајине (1741). Етничко
раслојавање Срба отпочело је одмах по усељавању и било је углавном завршено до почетка
19. века (Костић, 1923, Јовићевић, 2004). Срби су штитили јужне пределе Русије које су
угрожавали османски Турци и кримски Татари и поставили темељ за развој овог дела
Малорусије. После нешто више од једне деценије, године 1764, административно су
укинуте „Нова Србија“ и „Славјеносербија“ (Јовићевић, 2004: стр. 212), а разводњавање и
губљење етничког идентитета Срба почиње спонтано, као процес тихе и спонтане
асимилације (ту област почињу насељавати Руси и Малоруси, у црквама служе руски
свештеници, а омладину у школама васпитавају руски учитељи). Процесу етничке
хомогенизације доприноси и креолизација – живот у мешовитим браковима, али и начин
живота српских официра у просторима Јужне Русије који почињу имитирати раскошан
живот руских официра, тако да се већ прва генерација потомака осећала Русима и
заборављала своје обичаје, језик и порекло (Костић, 1923: стр. 130).
Ове научне чињенице о губљењу националног идентитета Срба у Руском
царству литерарно је уобличио Милош Црњански у великој меланхоличној поетско-
историјској епској саги каква је Друга књига Сеоба, коју је почео да пише у емиграцији,
1949, да би се пред читаоцима појавила 1962. године, чак три деценије после Сеоба. Овај
роман изузетне мисаоне димензије (Милошевић, стр. 1988), али и роман који доводи у
питање могућност историјског сазнања (Lompar, 1995) поставио је, између осталог и
питање да ли је жена крајње исходиште егзистенције (Kordić, 2010), односно, може ли да
издржи телесно и духовно сапутништво са мушким. Мисао о неостварљивости људских
жеља и нада (Деретић, стр. 2007) Црњански прати причом о покушају Вукових потомака,
браће Павла, Петра, Ђурђа и Трифуна у Русију да се укорене у великој православној
култури што им је остало као залог снова Вука Исаковича.
Дакле, наш рад је центриран око епског субјекта, идентитета, разлике и другости.
Јер сељење, лутање, миграција, детериторијализација, бескрајна протежност социјуса и
преображај менталитета у опусу Црњанског призива, када је реч о теоријској потки
истраживања, фамилијарно несвесно „које складишти потребне захтеве предака“ (Sondi, 2001:
str. 64). Приповедни дискурс Црњанског био је погодан за учитавање оног што Сонди зове
природном и слободно изабраном судбином, при чему принудна судбина представља
динамичне несвесне „захтеве предака“ које „памти“ етичко и хабитуално (завичајно) биће и
које јунаке утврђује на тачно одређеном месту животне позорнице, где постаје окамељујући
фактор, а само јак его успева да покрене принудну судбину ка слаободно изабраној, тј, его-
судбини или избор-судбини, како је дефинише Леополд Сонди. Русија је принудна судбина за
развојачене Исаковиче који су у непрекидном напону змеђу ратничко-витешког хабитуалног
наслеђа предака, сопствене афективно-нагонске природе, социјалне и менталне судбине и жеље
да пронађу ново еденско место башларовске прозирности и лакоће. Само неки од љих успевају
да досегну онај степен зрелости који допушата да се синтетишу супротстављене крајности у
љубави, пријатељству, професији и свеукупном начину живота. Латентни рецесивни гени и
несвесно, колико и социо-економски и сталешки чиниоци воде јунаке Црњанског кроз избор
љубавних и брачних партнера, пријатеља, идеала, професије, до једног космогона који се
центрира око великог суматраистичког симбола – бескрајног плавог круга и звезде у њему

12
ЦЕНТРАЛНИ ДЕО РАДА
➢ НАЈДУЖИ И НАЈВАЖНИЈИ ДЕО РАДА
➢ ОДГОВАРА НА ПОСТАВЉЕНУ ТЕМУ
➢ ДОЛАЗИ ДО ИЗРАЖАЈА НАЧЕЛО ПРОГРЕСИЈЕ

➢ СВЕ МОРА БИТИ УСМЕРЕНО КА РАЗРЕШЕЊУ

ПОСТАВЉЕНЕ ТЕЗЕ или ДАВАЊУ ПОТПУНОГ И
ДЕФИНИТИВНОГ ОДГОВОРА
➢ САДРЖИ НАЈМАЊЕ ДВА ПОГЛАВЉА
➢ СВАКО ПОГЛАВЉЕ МОЖЕ САДРЖАТИ И
ПОТПОГЛАВЉЕ/ПОТПОГЛАВЉА (код семинарског рада
није обавезно, али је пожељно, уколико рад има од 12 до 16
страница текста)
ПРИМЕР 1
ЦЕНТРАЛНИ ДЕО РАДА
Наслов рада
МЕЛАНХОЛИЈА ДРУГОСТИ У ПУТОПИСНОМ ЕСЕЈУ
ТАЈНА АЛБРЕХТА ДИРЕРА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
. Уводна разматрања (болдовано, равнање по левој маргини)
2. Кроз меланхолију: „Дирер-човек“ и „Дирер-уметник“ (болдовано,
равнање по левој маргини)
2.1. Двострукост видљивог и невидљивог (центрирано, без болдовања)
2.2. Јавни и тајни Дирер. Живот према жељама неба (центрирано,
без болдовања)

13
3. Микеланђело радник и(или) аристократа? (болдовано, равнање по
левој маргини)
3.1. Култ мајке и оца: меланхолија и идентитет. Мати као меланхолија
(центрирано, без болдовања)
Закључна разматрања (болдовано, равнање по левој маргини)
*Црвеном бојом су означена поглавља и потпоглавља централног дела
рада
*Ово је уједно изглед Садржаја!
*У самом раду поглавља су болдована и центрирана, а потпоглавља нису
болдована и поравнање је по левој страни
ПРИМЕР 2
ЦЕНТРАЛНИ ДЕО РАДА

Наслов рада:
ЧИТАЊЕ ДРУГОГ: ДИНАМИКА ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА
У КЊИЗИ СВЕТИ САВА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Увод (страна и по, са резимеом и фуснотом)
1. Немањићко наслеђе као конструкт словенске идентитетске
матрице (једна страна)
2. Национални и космополитски идентитет: од ратника до сањара
(две стране)
3. Сусрет с Другим. Драма лоцираности (2 стране)
4. Мистичка светосавска религиозност. Утицај на потомке (једна
страна)
Закључак (пола стране)
***Црвеном бојом означена су поглавља централног дела
рада **Сви наслови су центрирани и болдовани

14
 .

ЗАКЉУЧНИ ДЕО РАДА

ПОСТОЈЕ ДВЕ ВРСТЕ ЗАКЉУЧКА:

1) ЗАКЉУЧАК РЕЗИМЕА (сумира резултате истраживања)

2) ЗАКЉУЧАК ПЕРСПЕКТИВЕ (отворен, поставља питање, даје
наговештај нових истраживања)
ПРИМЕР 1:
ЗАКУЧАК РЕЗИМЕА
Пратећи развој мушког и женског принципа кроз „тровек” (јер време радње у
обрађеним приповеткама и романима припада 18-ом,19-ом и 20-ом веку), дало се запазити да
међу протагонистима не постоји само један или некакав доминантан облик брачне или
ванбрачне љубави и привржености. Изузетно еуритмичне заједнице човека и жене постају
често кафкијанске, наизглед дурабилне постају дегресивне, а еквилибристичке дурабилне.
Највеће „мушке” хероине као жедне лавице мигоље се испод разметљиве мушкости и
раскриљују под женственом мужевношћу својих љубавника. Охолост се у овој прози
појављује као престижни мушки, а воља-за -моћ и воља-за-вољењем као престижни женски
грех. Предиван, достојанствен, узвишен, али слаб мушкарац (попут Петра (С 2) или
Валерштајна (КШК)) не може да искорачи из свог самоограничавајућег царства и коракне ка
потпуно женственој попуњености жене, што драматизује његов ауторитет и враћа га
нарцисоидном, затвореном до аутизма. Женске лепоте у прози Црњанског такође улећу у
опасност да постану необуздане у својој искључивости или деградиране због своје изазивачке,
аморалне или шокантне гламурозности. Нежност и жестина с којима се живело
у својој земљи, војевало на границама једног великог германског царства, вечито
балансирало између два једнако смртоносна стиска – Турске и Аустрије и сањао сан о
еденски натприродном, великом православном царству, замењени су меланхолијом која
као магла обавија јунаке Милоша Црњанског на све четири стране света, мушко колико и
женско, свуда докле се стигло, на сваком путу где не престају рађања и умирања, али ни
плаветни идеал правде, лепоте и слободе који залуђене сањаре Милоша Црњанског опија
мирисом багрема или, који и кад са последњим јунаком потоне , опет избија као
светлосни зрак и вазноси се у небеса (РОЛ). Но, јунаке Црњанскове прозе обележава
индивидуално, али и групно осећање сопства; актери стичу и нове индивидуалне
посебности које се формирају, али и мењају у односу са другима. Друштвени идентитет
мушко задобија кроз процес именовања у патријархату, али он „постаје” тек у процесу са
женом, када жена (мајка, сестра, љубавница) почне изнова да га (ре)структурира. Јунаци
Црњанског готово по правилу теже стварању дубље, смисленије, трајније и сврсисходније
заједнице; за њих љубав није датост, већ процес. (курзив Д. Ф.) Отуда потрага за женом
постаје митска и орфејска слика потраге за смислом постојања.
Трагом изолације, узалудности, опште пометености, турбуленција у рату и
селидби, Милош Црњански кроз дистинкцију мушко-женско покушава да дође до
средишта живота у свим његовим појавним облицима. Он нас, кроз аутентичне
идентитете, суптилно откривајући улогу пола/рода на основу уписа онтолошких одлика
које од женског/мушког стварају женствено/мужевно, води откривању љубавног стања
човека. (курзив Д. Ф.) Читава поетика Милоша Црњанског центрирана око великог
суматраистичког симбола – бескрајног плавог круга и звезде у њему, прикупља се увек

15
 .

изнова трагом завичајних снова. Центар је увек у својој земљи, не у туђој . Његови јунаци
осећају да је њихов центар заувек остао у несталној, ратом намученој и немаштином
натопљеној, али њиховој, ипак најљубавнијој земљи где је љубав први пут удисана.
Мушкарац и жена су срце и глава романескног опуса Милоша Црњанског,
осовина његове меланхоличне рапсодије у плавом. Рапсодије свих обескућених и
расејаних душа.

Филиповић, Д. МУШКИ И ЖЕНСКИ ПРИНЦИП У ПРОЗИ

МИЛОША ЦРЊАНСКОГ: ЕРОС ТЕЛА, ЈЕЗИКА И
МИШЉЕЊА
(у штампи)

ПРИМЕР 2:
ЗАКЉУЧАК ПЕРСПЕКТИВЕ
„Романом Кап шпанске крви Црњански сведочи жену модерне провенијенције
која би да продре у мушко и стане на олтар мушкарчеве моћи, а где неће бити пуштена
макар „ни понизно“ (Црњански, 2007, стр. 154) . Једина њена победа, ако се то победом
може назвати је да чак и када јаншки продире у мушке светове, она, и пре него што буде
побеђена, и када се чини да има сву пуноћу и женског и мушког принципа, прелази у
контрасмер, исмева љубав и наставља своје хаотично лутање и странствовање. У том
слмислу, Лола Монтез би могла бити метафора модерног сензибилитета, продуховљеног
„женског ексибиционизма“ (Ерић, 2010, стр. 53), ексцентричног тријумфа андрогине, која
се каткад крије у лику „енглеског младића“ (Црњански, 2007, стр. 19), жене-самотнице и
жене-на-путу која сажима у себи вишевековну, архетипску, но и краткотрајну пуноћу
женске еросне моћи и такође краткотрајну пуноћу мушке логосне стратегије, као и жудњу
да прекорачи своју родну улогу. Као што виши тип мушког принципа у прози Милоша
Црњанског не оличава увек војник-ратник који је једини по мери Црњанског потпун и цео
човек, ком је једино у ратним стартегијама све познато, прецизно устројено и јасно, а са
женом све непредвидиво, замагљено и нејасно, тако и фертилитет жена не значи за њих
нужно дурабилну и еуритмичну брачну заједницу с мушким. Лола неће бити кажњена
попут мајке Рајића из Дневника о Чарнојевићу (Crnjanski, 1966), Дафине Исакович из
Сеоба (Црњански, 2004) или Евдокије Божич из Друге књиге Сеоба (Crnjanski, 2009) које
постају необуздане у својој искључивости, а потом и деградиране због своје изазивачке и
шокантне гламурозности.
П( р)ојава Лоле Монтез у међуратној српској прози могла би бити предмет неке
нове и(или) нових студија које би се бавиле начинима конструисања идентитета у прози
Милоша Црњанског, не само трагом промишљања њиховог маскулинистичког или особено
фемининог ауторитета, већ трагом бића као једне флуктуирајуће категорије – онога што
протиче и што се мења. Тим пре и тим више што и лик Лоле Монтез експлицитно открива
улогу пола/рода на основу уписа онтолошких одлика које од женског/мушког (стварајући
женствено/мужевно) води откривању љубавног стања човека запретеног у особеној
Црњансковској суматраистичкој матрици. Али и једној новој, (пост)модерној, оној коју бисмо
могли назвати црњансковско-делезовско-гатаријевска (курзив Д. Ф.), која говори да је све у
вези, откривајући нам квалитет нелинеарности као потенцијално бесконачан свет
трансверзалне комуникације (Deleuze & Guattari, 1980). Понављање различитог и обнављање
разлике можда је могуће, говори нам Милош Црњански, управо

16
 .

кроз жену – делезовски „желећу“, ону која иде до краја, до своје пунине, било да се њена
жеља супротставља другој жељи или себи самој, било да је реактивна, репресивна и(или)
шизоидна – чак и тада жена је сведок иманенције: потврдити се, приближити се, постати,
стати. И остати.“
КА ТОТАЛИТЕТУ МОЋИ: АГОН FLUKTUALNE И FERTILNE FEMINE
У РОМАНУ КАП ШПАНСКЕ КРВИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
ЦИТИРАЊЕ
➢ ЦИТАТ ЈЕ ДОСЛОВНО ПРЕУЗИМАЊЕ ТУЂИХ МИСЛИ ИЛИ ДЕЛОВА ТЕКСТА И
ЊИХОВО УКЉУЧИВАЊЕ У СОПСТВЕНИ РАД
➢ ТО ЈЕ ПОЖЕЉАН И УОБИЧАЈЕН НАЧИН СТРУЧНЕ АРГУМЕНТАЦИЈЕ, УЗ ОБАВЕЗАН
ПОДАТАК О ИЗВОРУ И АУТОРУ
➢ ЦИТАТ УКАЗУЈЕ НА ПИШЧЕВО ПОЗНАВАЊЕ ТУЂИХ СТАВОВА И АУТОРИТЕТА О
ТЕМИ КОЈУ ОБРАЂУЈЕ
➢ У РАДУ НЕ СМЕ БИТИ ВИШЕ ОД 20% ЦИТАТА!!!
➢ АКАДЕМСКИ РАД МОРА У СВОЈОЈ СУШТИНИ БИТИ ЈАСНО И АРГУМЕНТОВАНО
ИЗЛАГАЊЕ СПСТВЕНИХ МИСЛИ И УВЕРЕЊА

ХАРВАРДСКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА

Филиповић, Д. (2017). Читање Другог: динамика хришћанског
идентитета у књизи Свети Сава Милоша Црњанског. У: Школски час
језика и књижевности, Часопис за методику наставе српског језика и
књижевности, ИП „ВАША КЊИГА“, Београд, год. XXXIII, 3–4, 130–
140.
ЧИКАШКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА
Филиповић, Душица (2017): „Читање Другог: динамика хришћанског
идентитета у књизи Свети Сава Милоша Црњанског“. Школски час
језика и књижевности, Часопис за методику наставе српског језика и
књижевности, год. XXXIII, бр.3–4, стр. 130–140.

ВАНКУВЕРСКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА

Филиповић, Д. Читање Другог: динамика хришћанског идентитета у
књизи Свети Сава Милоша Црњанског. Школски час језика и
књижевности , Часопис за методику наставе српског језика и
књижевности. 2017; XXXIII (3–4): 130–140.

СВАКИ НАУЧНИ ЧАСОПИС ПРОПИСУЈЕ СВОЈА

ПРАВИЛА НАВОЂЕЊА ЛИТЕРАТУРЕ!
17
 .

Семинарски рад из предмета . студенти који похађају овај курс

писаће према датом Техничком упутству и предвиђеном начину
цитирања и пописа литературе!
ЦИТИРАЊЕ У ОСНОВНОМ ТЕКСТУ
➢ПОДБЕЛЕШКАМА
ЦИТИРАТИ СЕ МОЖЕ У ОСНОВНОМ ТЕКСТУ И У
(ФУСНОТАМА)
➢ У ОСНОВНОМ ТЕКСТУ ЦИТАТ ЈЕ ИНТЕГРАЛНИ ДЕО
ТЕКСТА УКОЛИКО НЕ ПРЕЛАЗИ ДУЖИНУ ОД 4 РЕДА

Пример1:
Колико принцеза Вуку, толико ће и Вук у Дафининој успомени бити и лепота и ужас: у
младости његова кожа, очи и уста биће за Дафину „као неко биље и сазвежђе које није
могла да заборави“, али после првог, па другог одласка у рат и дружења са калуђерима
постаће јој „туђ и дебео“, „кривоног, подбуо и тежак, као буре“ (Црњански 2004: 72).
Пример 2:
Сви облици преласка из лепог у објектно показују како се и меки израз од чедног
девојаштва трансформише у „dramatičan glas koji ne može da se iskaže i tu nemoć
iskazivanja koja multiplicira različitim praksama prikazivanja“ (Šuvaković, 2010: 132).
Филиповић, Д. (2016): Значење абјектног у прози Милоша Црњанског. У Zbornik
radova: Jezik, književnost, značenje: književna istraživanja, Urednice: Vesna Lopičić,
Biljana Mišić Ilić, Filozofski fakultet Niš, str. 103–114.
Цитат дужи од четири реда:
Протагонисткиња приповетке Велики дан, Надја Петровнаја Попоф, кћерка Пере
Грка је такође Друго, гротескно ружно, оно ружно које уништава поредак,
узнемирава вредности и исмејава ауторитет (оца) и морал (средине и породице),
једном речи, она изокреће позицију класе и пола:
◦ (---) „Чак горе риђа коса, под њоме чело пуно бора, у борама пудера,
под борама невидљиве веђе, под веђама зелене очи, десно и лево од
очију плаве слепоочнице пуне бора, у борама пудера, под очима
испупчене јагоде и нешто жуто, нешто прљаво као закрпа, жута
закрпа, десно-лево румене брадавице, нос, а уста модра, пуна жутих,
црних, златних зуба, модре усне, над уснама риђе науснице; суха и
слаба, са испупченим коленима, ишла је скакућући, обучена увек у
свилу, већином у жуту свилу (...)“ (Crnjanski 1966: 119)
◦ Филиповић, Д. (2016): Значење абјектног у прози Милоша Црњанског.
У Zbornik radova: Jezik, književnost, značenje: književna istraživanja,
Urednice: Vesna Lopičić, Biljana Mišić Ilić, Filozofski fakultet Niš, str. 103–

18
 .

◦ Цитат дужи од четири реда има мањи фонт (обично 11) и увучен je
у односу су на основни текст
испрекиданим линијама означавамо да је изостављен део цитата
(једна или више реченица датог параграфа)
◦
НАКНАДНО ИСТИЦАЊЕ РЕЧИ УЦИТАТУ
...ВРШИ СЕ УПОТРЕБОМ ОПЦИЈЕ ИТАЛИК (/) (ИСКОШЕНО),
када желимо додатно да истакнемо важност смисла цитираног
Пример:
◦ Полемика са историчарима уметности док открива тајну
Дирера присутна је кроз подвлачење већ запаженог – да је
Дирер цртао „оштро и чисто, као златари“, а сликао
„просто и скромно ... по начину своје франачке околине“
(курзив Д. Ф.), јасно подвлачећи разлику између цртачког и
сликарског опуса.
Пример преузет из научног чланка Филиповић, Д. Меланхолија другости у
путописном есеју Тајна Албрехта Дирера. У: Зборник радова Перцепције другог
као другачијег, Ур. Андрае Раковић, ЦЕЗАСМ, Књига друга, Сремски Карловци,
стр. 103–114.
У ЗАГРАДИ ИЗА ЦИТАТА У ИТАЛИК-ВАРИЈАНТИ ПИШУ
СЕ ИНИЦИЈАЛИ АУТОРА КОЈИ ЖЕЛИ НЕШТО ДА
НАГЛАСИ, ИСТАКНЕ,ПОДВУЧЕ, И ТО НА ДВА НАЧИНА:
1) (курзив Д. Ф.)
2) (подвукла Д. Ф.)

ЦИТАТ У ФУСНОТИ
Ови стихови јасно акцентују Црњансков став да младост и љубав након танатосног
искуства имају ритам нереда: предратном припада сензитивно опажање лепоте
жене, хедонистичко уживање у њеном бледилу, страсти и чистоти, која је, како
смо могли видети и у миру на танкој граници танатосног искуства, а поратном
нови опажаји који се мешају са визијом смрти и нестајања, али и извесним
релаксирајућим моментом – духовним срастањем са светом флоре која, опет
симболизује настајање и нестајање, равномерност животних циклуса о чему
Црњански пева у песми Очи: „И осетим да ми није доста љубав невесела. /
Разочаран од твог уморног тела, / радознало милујем блудне и меке/велике очи
биља.“37

19
 .

37) Горана Раичевић такође говори о томе да у Лирици Итаке природа „добија повлашћено место у
свету у којем је људски живот обесмишљен и поражен“ те „постаје центар етеристичког односно
суматраистичког универзума.“ (Раичевић, 2014: 313)
***У овом примеру имамо и модел цитирања стихова: сваки стих раздваја коса
црта испред које стоји размак
*Фонт у фусноти обично је 10, за две ппт тачке мањи од фонта основног текста

Пример преузет из научног чланка Д. Филиповић ИЗМЕЂУ РАТНОГ И

МИРНОДОПСКОГ: МУШКИ И ЖЕНСКИ ПРИНЦИП У ЛИРИЦИ ИТАКЕ И
ДНЕВНУКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

ФУСНОТЕ (ПОДНОЖНЕ Н ЕПОМЕНЕ)

➢ Фуснота је подбелешка при дну стране
➢ Одвојена је хоризонталном линијом од основног текста
➢словима
Пишу се ситнијим словима и најчешће сеозначавају бројем, малим
и звездицама
➢и речиТреба водити рачуна да се истим знаком обележе фуснота у подтексту
у тексту.
➢ Број у фусноти и број у основном тексту су у корелацији
➢објашњава
Број изнад речи у основном тексту упућује на број у фусноти и
појам или појаву означену тим бројем
Пример:
ИЗМЕЂУ РАТНОГ И МИРНОДОПСКОГ:МУШКИ И ЖЕНСКИ
ПРИНЦИП У ЛИРИЦИ ИТАКЕ И
ДНЕВНИКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ (1)
1) Овај рад је рађен у оквиру магистарских студија Српске књижевности
и језика на Филолошком факултету у Београду под менторством
проф. др Јована Делића, а у оквиру друге целине студије Мушки и
женски принцип у прози Милоша Црњанског.
Ова фуснота је експликативна – даје нове информације о наслову
научног чланка

ВРСТЕ ФУСНОТА
С обзиром на природу и намену, фусноте могу бити:
1) ДОКУМЕНТАРНЕ (библиографске) и
2) ЕКСПЛИКАТИВНЕ
20
 .

Документарне фусноте служе за навођење извора из којих је

преузет текст (цитат, подаци и сл.) а данас су замењене
парантезама
Експликативне фусноте намењене су за додатно објашњење неког
става, закључка и сл. у тексту као такве користе се у свим академским
текстовима
Као допунска информација, фуснота може садржати различите идеје и
чињенице, критичке осврте, напомене, компарације и сл.

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
1. СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ ЈЕ ОБАВЕЗАН ДЕО
СВАКОГ СТРУЧНОГ И НАУЧНОГ РАДА
2. ВРСТА И ОБИМ НАВЕДЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ УКАЗУЈУ
НА СТЕПЕН АУТОРОВОГ УВИДА У МАТЕРИЈУ
3. УКАЗУЈУ НА ИНТЕРЕСОВАЊА И
ОПРЕДЕЉЕЊА АУТОРА
4. УКАЗУЈУ НА КВАЛИТЕТ ЊЕГОВОГ РАЗМИШЉАЊА
И ИЗЛАГАЊА
ПОПИС ЛИТЕРАТУРЕ САДРЖИ
➢ ДЕЛА ЈЕДНОГ АУТОРА
➢ КЊИГЕ ( једног, два, три, три и више аутора)
➢ АУТОР И САСТАВЉАЧ (приређивач)
➢ Књига у оквиру серије у издању институције
➢ ИНСТИТУЦИЈА КАО АУТОР
➢ РЕАДКТОР И/ИЛИ САСТАВЉАЧ КАО „АУТОР“
➢ КЊИГА КОЈА ЈЕ ПРЕВЕДЕНА ИЛИ ОБЈАВЉЕНА НА СРПСКОМ
➢ КЊИГА НА ЈЕЗИКУ ОРИГИНАЛА
➢ЗАЈЕДНИЧКИМ
ДЕО ИЗ ВИШЕТОМНОГ РАДА ЈЕДНОГ АУТОРА СА
НАСЛОВОМ
➢ РАД ЈЕДНОГ АУТОРА У ОКВИРУ СЕРИЈЕ
➢ СВА ИЗДАЊА ОСИМ ПРВОГ
➢ РЕПРИНТ ИЗДАЊЕ
➢ ПОГЛАВЉЕ У КЊИЗИ
➢ ЧЛАНАК У ЧАСОПИСУ
➢ ЧЛАНАК У ЗБОРНИКУ РАДОВА

....................
➢ ВАЖНО:
 ➢ ПОСЕБНО ПРЕДАВАЊЕ У ОКВИРУ КУРСА . БИЋЕ
ПОСВЕЋЕНО ПОПИСУ ЛИТЕРАТУРЕ И САСТАВЉАЊУ
КОНАЧНЕ БИБЛИОГРАФИЈЕ

САЖЕТАК /РЕЗИМЕ
ПРИМЕР САЖЕТКА
MALE AND FEMALE PRINCIPLE IN PROSE OF MILOS CRNJANSKI:
EROS OF THE BODY, LANGUAGE AND THINKING

Summary
Love, war and migrations have shaped the literary aspects of the human experience and the three
dominant motives of creativity of Milos Crnjanski, and three current categories of the
contemporary moment. Following the continuous interweaving of love in five ancient nuances
(eros, filia, erot, storge and agape) among the protagonists of the male and female principles,
through the harmony that exists, the harmony for which we search or the harmony that was lost,
this study, in which subject - ideological and chronological analysis are nearly overlapped,
shows the evolution of male and female principles, defines the relationship between their desires
and norms of inherited moral context from which they originated and new, in which they are
found at the moment. Using the traditional Chinese notions of male and female principles such
as Yin and Yang, and Jung's categories animus and anima, the study highlights the deep
motivations of literary characters of this prose. The author concludes that the male and female
principles under pressure of war and wandering are structuring and restructuring, which runs
tectonic earthquakes in the very being of man, and calls into question not only the survival of its
elementary ethnic, ethic and aesthetic postulates, but also the biological survival of community
of a small European nation, and any other small, hireling people in the civilized roadlessnesss.
Key words: prose, identity and ethnicity, anima and animus, yin and yang, eros and tanatos, war
and migrations, Other, abject

**************************************
Коришћена литература:
1. Кундачина, М., В. Банђур (2007). Академско писање,
Ужице, Учитељски факултет
2. Живковић, Д. (1978). Прави пут и странпутице у писању.
Београд, БИГЗ

22
 .

3. Шамић, М. (1972). Како настаје научно дјело: Увођење у

методологију и технику научноистраживачког рада –
општи приступ – Сарајево, Завод за издавање уџбеника
4. Клеут, М. (2010). Научно дело од истраживања до штампе,
Нови Сад, Академска књига
5. Шобајић Д. (2007). Како се пише стручни рад (приручник за
студенте уметничких факултета и академија, Факултет
музичке уметности, Београд

23
 .

3. ПРИКУПЉАЊЕ
ГРАЂЕ И
ТРАГАЊЕ ЗА
ДОКУМЕНТАЦИЈОМ

24
 .

1.БИБЛИОГРАФСКА ПРИПРЕМА
• ОВА ФАЗА ПОЧИЊЕ КАДА ЈЕ ТЕМА ИЗАБРАНА
• ОБАВЉА СЕ У КОНСУЛТАЦИЈИ СА МЕНТОРОМ
• ТО НИЈЕ МЕХАНИЧКИ, ВЕЋ КРЕАТИВНИ ЧИН
• ДР ДУШРАЗНИ ПИСАНИ МАТЕРИЈАЛИ (које студент
сам сакупи или пронађе у библиотекама)
• ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ, КЊИГЕ, МОНОГРАФИЈЕ
•
2.ОСНОВНИ ИЗВОРИ ПОДАТАКА
• РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ДОМАЋИМ И
ИНОСТРАНИМ ЧАСОПИСИМА
• ИНТЕРНЕТ МРЕЖА (међународна компјутерска мрежа
помоћу које се може добити било који податак, који је унет у
мрежу)
•
3.ПРИСТУП
• Под грађом подразумевамо све оно што може да помогне
у тумачењу одабране теме
• Постоје три врсте грађе
• 1. Библиографске белешке
• ОБУХВАТАЈУ СЕКУНДАРНЕ ИЗВОРЕ
• СЛУЖЕ ЗА УПОЗНАВАЊЕСА ПРЕТХОДНИМ
РЕЗУЛТАТИМА НА ИСТУ ИЛИ БЛИСКУ ТЕМУ
• ЗА ИЗРАДУ БИБЛИОГРАФИЈЕ (прегледа литературе)
КОЈА СЕ ПРЕДЛАЖЕ УЗ РАД
2. Документарне белешке
• ТО СУ ИСПИСИ ИЗ ПРИМАРНЕ ГРАЂЕ
3. Методолошке белешке
25
 .

• ОБУХВАТАЈУ СОПСТВЕНЕ ИДЕЈЕ И

КРИТИЧКЕ НАПОМЕНЕ

4. ПРИМАРНИ ИЗВОРИ
• У ПРИМАРНЕ ИЗВОРЕ СПАДА СВЕ ОНО ШТО
ЧИНИ ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ПИСАЊА
• ТОСУ:
• ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТИ
• КЊИЖЕВНА ДЕЛА
• ДЕЛА ЛИКОВНИХ И МУЗИЧКИХ УМЕТНОСТИ
• РЕЗУЛТАТИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИХ ИСТРАЖИВАЊА
• ГРАЂА ПРИКУПЉЕНА АНКЕТОМ
ИЛИ ИНТЕРВЈУОМ
6. ПРИМАРНИ ИЗВОРИ МОГУ БИТИ:
• МАТЕРИЈАЛНИ (предметни)
• ПИСАНИ (књиге и публикације)
• ТРАДИЦИЈСКИ (усмени)
7.ИСТРАЖИВАЧУ КЊИЖЕВНОСТИ
ПРИМАРНИ ИЗВОР ЈЕ...

... ТЕКСТ!!!!
• ТЕКСТ ЈЕ ИСТОВРЕМЕНО И ПРИМАРНИ И
СЕКУНДАРНИ ИЗВОР!
• ПОЕТСКО ДЕЛО (ИЛИ ДЕЛА) које истражује представљају
ПРИМАРНИ ИЗВОР
• ЛИТЕРАТУРА (о том делу које истражује) представља
СЕКУНДАРНИ ИЗВОР

26
 .

7. СЕКУНДАРНИ ИЗВОРИ
• То је ЛИТЕРАТУРА О ПРЕДМЕТУ О КОМЕ СЕ ПИШЕ:
• ОПШТИ ПРИРУЧНИЦИ (енциклопедије,
лексикони, речници)
• МОНОГРАФИЈЕ
• НАУЧНЕ СТУДИЈЕ
• ЕСЕЈИ
• ПРИКАЗИ
9. ПОРЕД ОВИХ МОГУ СЕ КОРИСТИТИ И ...
... ТЕРЦИЈАЛНИ ИЗВОРИ
• То су ОБАВЕШТЕЊА „ИЗ ТРЕЋЕ РУКЕ“ (уџбеници и
др. врсте научних компилација, цитирање писаних
извора, навођење описа неког очевица)
• ОПРЕЗ!!!!
• Будући да нису подложни провери, терцијални
извори носе дозу ризика!
• Мора се пажљиво цитирати ова врста извора!
1О. ПРИМЕР ПРИМАРНОГ ИЗВОРА:
• За рад КА ТОТАЛИТЕТУ МОЋИ: АГОН FLUKTUALNE И
FERTILNE FEMINE У РОМАНУ КАП ШПАНСКЕ
КРВИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
• примарни извор је роман Кап шпанске крви
Милоша Црњанског
• Наводимо га у одељку Литература као
• 1) Литература о предмету или
• 2) Извори
• ПРИМЕР:
• Црњански, М. (2007). Кап шпанске крви. Београд: Нолит.

27
 .

11. УКОЛИКО АНАЛИЗИРАМО ЈЕДАН

ПРОБЛЕМ У ВИШЕ РОМАНА ИСТОГ ПИСЦА...
• Наводимо све примарне изворе које смо користили:
• ЦРЊАНСКИ, Милош. Кап шпанске крви.
Београд: Нолит, 2007.
• ЦРЊАНСКИ, Милош, Сеобе. Београд: Новости, 2004.
• CRNJANSKI, Miloš. Druga knjiga Seoba. Beograd: Feniks
libris, 2009.
• ЦРЊАНСКИ, Милош. Роман о Лондону.
Београд: Просвета, 1996.
• ЦРЊАНСКИ, Милош. Роман о Лондону. Приредио и
поговор написао: Мило Ломпар. – 1. изд. Београд:
НИН, Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.
12.ПРИМЕР СЕКУНДАРНИХ ИЗВОРА:
• За рад КА ТОТАЛИТЕТУ МОЋИ: АГОН FLUKTUALNE И
FERTILNE FEMINE У РОМАНУ КАП ШПАНСКЕ
КРВИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
• Elizabet Abot, Istorija ljubavnica. Prevele s engleskog Zia
Gluhnbegović … et.al. 2. izd. –Geopoetika, Beograd, 2007.
• Erih From, Umeće ljubavi, Libretto, Beograd, 2013.
• Žorž Bataj, Erotizam, Službeni glasnik, Beograd, 2009.
• Jolanda Jakobi, Psihologija Karla Gustava Junga: uvod u
celokupno delo. Prevod sa nemačkog Zoran R. Jovanović. Pogovor
Ivan Nastović. Kolo 1, knj. 3. – Dereta, Beograd, 2000.
• K
a
m
• iМихаил Наумович Епштејн, Филозофија тела. Са
руског lпревела Радмила Мечанин. Геопоетика,
Београд, 2009. a
27

P
a
 .

13.РАДНА БИБЛИОГРАФИЈА
• ТО ЈЕ ПОПИС ИЗВОРА, ПРИМАРНИХ И
СЕКУНДАРНИХ, КОЈИ ЋЕТЕ КОРИСТИТИ
ТОКОМ ИСТРАЖИВАЊА И ПИСАЊА РАДА
• НА ОСНОВУ ЊЕ СЕ САСТАВЉА КОНАЧНА
БИБЛИОГРАФИЈА КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ КОЈА
ЋЕ БИТИ ПРИКАЗАНА УЗ КОНАЧАН ТЕКСТ РАДА
14. БИБЛИОГРАФИЈА
СЕКУНДАРНИХ ИЗВОРА
• ПУБЛИКОВАНЕ БИБЛИОГРАФИЈЕ
• ОПШТИ ПРИРУЧНИЦИ (тзв. „референтна литература“
– енциклопедије, речници, уџбеници)
• КАТАЛОЗИ БИБЛИОТЕКА, АРХИВА
• КАТАЛОЗИ АУДИО-ВИЗУЕЛНИХ СРЕДСТАВА
МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (радио, телевизија)
• ЕЛЕКТРОНСКЕ БАЗЕ ПОДАТАКА
• ЛИЧНА ОБАВЕШТЕЊА
15. ПРИМЕР КОНАЧНЕ Б ИБЛИОГРАФИЈЕ
•
• ИЗВОРИ / Дела Милоша Црњанског
• ОПШТА ЛИТЕРАТУРА (примарана)
• Монографије и зборници
• Чланци и студије у монографским и
серијским публикацијама
• Прилози у новинама
• ПОСЕБНА ЛИТЕРАТУРА (секундарна)
• Монографије и зборници

28
 .

• Чланци и студије у монографским и серијским

публикацијамА
16. БИБЛИОГРАФСКИ
ЕЛЕМЕНТИ МОНОГРАФИЈА
• назив дела
• издавач
• место
• година издања
• (евентуално број страница)
• ПРИМЕР:
• BANKOVIĆ, Jelena S. Metamorfoze pada u delu Miloša
C
r
17. БИБЛ ИОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ РАДОВА
n
ПУБЛИj КОВАНИХ У ПЕРИОДИЧНИМ И
СЕРИЈСКИМ ПУБЛИКАЦИЈАМА ИЛИ
a
ЗБОРНИnЦИМА
s
• Име ( или иницијал) и презиме аутора
k
• назив рада
o
• Назив , број књиге и/или свеске
g

• место и .
•
година издања (са заградом или без ње)
• странице.
P
•
ПРИМЕР:
r
PAJIN, Dušan . Prva i druga smrt: etički problem tri književna lika. Vidici, knj. XXIII, br. 4,
Београд, o
s
18. КАДА СЕ ИСТРАЖУЈЕ ТЕМА НА ОСНОВУ
v
МАТЕРИЈАЛНИХ ИЛИ УСМЕНИХ ИЗВОРА....
e

t
a 29
,

B
 • ... Потребно је јасно предочити и те изворе:
• Локације где се ти предмети налазе
• Споменици у градовима
• Протоколи експерименталних истраживања
• Прилажу се и слике, схеме, регистри, табеле итд.

19. УКОЛИКО ЈЕ РАД ЗАСНОВАН

НА УСМЕНИМ ИЗВОРИМА...
• ...које је сам аутор прикупио (нпр. истраживање говора
неког краја или истраживање усменокњижевних облика)
• НЕОПХОДНО ЈЕ ДА СЕ ЗВУЧНИ ЗАПИС ТРАНСКРИБУЈЕ
У ПИСАНИ И ДА СЕ ПРИЛОЖИ УЗ РАД ПОПИС ИЗВОРА
20. ВРЛО ВАЖНО!!!!
• Библиографски подаци наводе се према :
• 1) НАСЛОВНОЈ СТРАНИЦИ КЊИГЕ / ФРОНТИСПИСУ
(минимум елемената: наслов, аутор,година издања)
• 2) ПРЕМА CIP-у (каталогизација у публикацији)
• 3) ПРЕМА impresum-у (обавезни подаци о издавачу,
штампарији, уреднику и другим сарадницима; налазе се
на почетку или на крају књиге, новина или часописа)
21. ПРОЦЕНА ВАЛИДНОСТИ ИЗВОРА
• Критичка процена извора врши се...
• 1) У ТОКУ САСТАВЉАЊА РАДНЕ БИБЛИОГРАФИЈЕ
• 2) ТОКОМ ЧИТАЊА ПРИМАРНЕ И
СЕКУНДАРНЕ ГРАЂЕ
22. МЕНТОР
• Ментор је прва личност која студента упућује на литературу
30
 • даје студенту већ селектовану литературу
• упућује студента на исправно коришћење литературе
• Охрабрује студента да се упусти у
самостално истраживање
• Даје смернице да ли ће примарна грађа у раду бити
интерпретирана целовито или преко
интерпретативног узорка
23. ПРОЦЕНА КРЕДИБИЛИТЕТА
АУТОРА ВРШИ СЕ...
• 1) на основу СЕКУНДАРНЕ ЛИТЕРАТУРЕ (тј. оног
што су други писали о њему)
• 2) на основу ИНДЕКСА ЦИТАТНОСТИ
• 3) на основу ЛИЧНИХ ОБАВЕШТЕЊА
• 4) прегледом САДРЖАЈА КЊИГЕ, НАСЛОВА
ПОГЛАВЉА И УВИДОМ У РЕГИСТАР
• 5) погледом на на ГОДИНУ ИЗДАЊА
• 6) погледом на ИЗДАВАЧА ИЛИ ИНСТИТУЦИЈУ
КАО гаранта публикације
• 7) погледом на ТИП ПУБЛИКАЦИЈЕ
24. ИСТРАЖИВАЊЕ ЈЕ НАРОЧИТО
ЗНАЧАЈНО УКОЛИКО С Е КОРИСТИ...
• РУКОПИС / АУТОГРАФ
• ПРВО ИЗДАЊЕ
• ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ (замена за рукопис или ретку
и неприступачну публикацију)
• ДИПЛОМАТИЧКО ИЗДАЊЕ (пресавијен
лист, препорука,повеља)
• КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ (обухвата све верзије дела)

31
 .

• ЦЕЛОКУПНА (сабрана или одабрана) ДЕЛА

• ПОПУЛАРНА ИЗДАЊА – „сва издања која се не
приређују“ (Иванић 2001)
• ШКОЛСКА ИЗДАЊА ИЛИ
УЏБЕНИЦИ ИЗВОРНИК или ПРЕВОД
25. ИСПИСИ – ЕКСЦЕРПЦИЈА ГРАЂЕ
• Исписи представљају
• ИШЧИТАВАЊЕ ГРАЂЕ И
САСТАВЉАЊЕ БЕЛЕЖАКА О ЊИМА
• Разликујемо их по:
• ВРСТИ ИЗВОРА
• СВРСИ (намери с којом се састављају)
• СТЕПЕНУ ОБИМНОСТИ
• НАЧИНУ
• ОБЛИКУ
26. ПОЖЕЉНО ЈЕ...
• САСТАВЉАЊЕ БИБЛИОГРАФИЈЕ ПО ФИШАМА
• КАКО?
• ЈЕДНУ ФИШУ ПОТРЕБНО ЈЕ РЕЗЕРВИСАТИ
ЗА ЈЕДНУ ТЕМАТСКУ ОДРЕДНИЦУ,
ТЕРМИН, ИМЕ, ДЕЛО
• ПОСЕБАН ЛИСТ ЗА СВАКИ ПРОБЛЕМ
ЧИЊЕНИЦУ, СТАВ, омогућава прегледност,
допуњавање и организовање према
различитим критеријумима
• ГРАЂУ ИСПИСИВАТИ ЈЕЗИКОМ И
ПИСМОМ ИЗВОРНИКА (латинични
латиницом, ћирилични ћирилицом)
27. ФИША ЈЕ...
32
 .

• БИБЛИОГРАФСКИ ЛИСТИЋ ОД КАРТОНА

ИЛИ ОБИЧНЕ ХАРТИЈЕ
• СТАНДАРДНА ВЕЛИЧИНА 7,5 Х 12,5 ИЛИ 11 Х 17,5 цм
• ТО ЈЕ ИЛИ
• БИБЛИОГРАФСКА или
ДОКУМЕНТАРНА забелешка
• Некада писана руком, данас се ова врста
исписа може чувати у посебно именованом
фолдеру у рачунару
• Све библиографске одмах уносимо
према азбучном или абецедном реду
• Све документарне организујемо у
тематским фолдерима
28. НАЧИНИ ИСПИСИВАЊА
• 1) ЦИТАТ – (дословни, од речи до речи „...“)
• 2) ПАРАФРАЗА – (свођење већег дела текста на
главну идеју или битну чињеницу, без изневеравања
гл. идеје аутора)
• 3) РЕЗИМЕ – (близак парафрази, али се њиме
скраћују већи делови текста)
29. ЦИТАТ
• „Драматику скретања од времена међусобне љубави и
поштовања, ка времену понижавајућег расула између
мушког и женског веома лепо илуструје једна мисао
Махатме Гандија који каже: „Да није мушкарац у својој
слепој себичности скршио женину душу, и да она није
подлегла уживањима, свету би показала бескрајну снагу
скривену у себи“ (ГАНДИ, 1970: 209).

33
 У: Магистарски рад, Филиповић Д. Мушки и женски
принцип у прози Милоша Црњанског
• Напомена: када се цитатом завршава започета реченица,
тада се након цитата, у заградама (парентезама) наводи
извор цитирања и на крају реченица завршава неким од
интерпункцијских знакова (тачком, упитником, узвичником
и сл.).
• ***Видети о ов. у Кундачина М., Банђур В:
Академско писање. Ужице, Учитељски факултет,
2007, 233–240 стр.
30. ИЗ ЦИТАТА У ПАРАФРАЗУ
• ЦИТАТ:
• „Да није мушкарац у својој слепој себичности скршио
женину душу, и да она није подлегла уживањима, свету би
показала бескрајну снагу скривену у себи“ (ГАНДИ, 1970:

• ПАРАФРАЗА:
• Ганди је био мишљења да је жена свету могла показати
бескрајну снагу и зрачно своје обличје да није било
мушкарчеве слепе себичности којом је скршио њену нежну
душу (ГАНДИ, 1970: 209).

31. РЕЗИМЕ СА УМЕТНУТИМ ЦИТАТОМ

• Трагични несклад између мушког и женског принципа, према
Берђајеву, потиче из самог устројства полова. Жена се више
предаје тренутном, једном доживљају који је испуњава, који
потискује све остало и зато је толико зависна од смењивања
догађаја у времену; мушкарац, напротив, има способност која
произлази из јачег осећаја личности

34
 преживљавања, поноће духовног живота своје личности у
сваком времену, односно осећањa „сталне свести о свом
сопству и пуноћи својих моћи“ (БЕРЂАЈЕВ 2001: 175).
• НАПОМЕНА:
• Жутом бојом означен је резиме
• Зеленом бојом уметнути цитат
32. ПРИКУПЉЕНУ ГРАЂУ ПОТРЕБНО ЈЕ...
➢ ПРЕГЛЕДАТИ
➢ КРИТИЧКИ ПРОЦЕНИТИ
➢ ДОПУНИТИ
➢ ПОНЕШТО ИЗОСТАВИТИ
➢ СРЕДИТИ ПО НЕКИМ КРИТЕРИЈУМИМА
➢ ОБЕЗБЕДИТИ ОД ГУБЉЕЊА И УНИШТАВАЊА
33. ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ КАДА...
• ТЕМИ И ГРАЂИ ПОСТАВИТИ ГРАНИЦЕ
• ПОЧЕТИ СА ПИСАЊЕМ
34. ЛИТЕРАТУРА
• Клеут, М. (2010). Научно дело од истраживања до
штампе, Академска књига, Нови Сад, стр. 20–79.
• Кундачина М., Банђур В (2007): Академско писање,
Ужице, Учитељски факултет

35
 4/5
ВРСТЕ ПИСАНИХ
✓
САСТАВ А
ИЗВЕШТАЈ И РЕФЕРАТ
✓
ПРЕДАВАЊЕ ИЛИ ГОВОР
(БЕСЕДА)
ЕСЕЈ

36
 Извештај

•ИЗЛАЖУСЕ ПОДАЦИ О НЕКИМ ДОГАЂАЈИМА И

ЗБИВАЊИМА (често историјски судбоносним) и то су обично
НОВИНАРСКИ ИЗВЕШТАЈИ

• Карактеристике:
• актуалност и аутентичност информација
• исцрпност и прегледност
• неметафоричан језик и стил
Примери:
Џон Рид о збивањима у Русији октобра 1917.
Хемингвеј о Шпанском грађанском рату
НАУЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
•„НАУЧНИ ИЗВЕШТАЈ ЈЕ НАЗИВ ПРВЕ ВЕРЗИЈЕ ТЕКСТА
О НАУЧНОМ ИСТРАЖИВАЊУ...“ (Банђур)
•ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТ РЕАЛИЗОВАНОГ ПРОЈЕКТА
ИСТРАЖИВАЊА КОЈИ ПРЕЗЕНТУЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О
ИСТРАЖИВАЧКОМ ПРОЦЕСУ И СИСТЕМУ ДОКАЗА
•ТО ЈЕ ПРВИ ОБЛИК ПРЕДСТАВЉАЊА РЕЗУЛТАТА ЈАВНОСТИ СА
МАТЕРИЈАЛНИМ ПОДАЦИМА И ЗАКЉУЧЦИМА ИСТРАЖИВАЊА

ВРСТЕ НАУЧНОГ ИЗВЕШТАЈА

• ПРЕЛИМИНАРНИ
•ФАЗНИ (ЕТАПНИ)
•ПРОСТОРНО ДЕФИНИСАН ИЗВЕШТАЈ
•ПРОБЛЕМСКИ/ТЕМАТСКИ
•МЕТОДОЛОШКО-МЕТОДСКИ
•КОНАЧНИ/СВОДНИ/ЗАВРШНИ

37
 .

МОЖЕ СЕ ЈАВИТИ И...

• УСМЕНО (НА научним и стручним скуповима – као саопштење)

•Може се ПРАКТИЧНО ДЕМОНСТРИРАТИ
•Може се штампати У ВИДУ ПОСЕБНОГ ИЗДАЊА (КЊИГА, СТУДИЈА,
МОНОГРАФИЈА)
• КАО ЧЛАНАК (сажети приказ резултата истраживања – у целини или
као део, у часописима и листовима
Општи захтеви у погледу садржаја

• ПРЕДМЕТ
•ЦИЉ И ЗАДАЦИ
•ХИПОТЕЗЕ И ВАРИЈАБЛЕ
•ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА
•ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА
•МЕТОДОЛОШКЕ КОМПОНЕНТЕ И ПРОЦЕДУРЕ
•АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
•ФОРМУЛИСАЊЕ ЗАКЉУЧКА
•ЛИТЕРАТУРА
•УПУЋИВАЊЕ НА ПРИЛОГЕ (уколико их има)

Реферат или елаборат

•ВРСТА ИЗВЕШТАВАЊА
• НАЈПОПТПУНИЈИ ПИСМЕНИ ОБЛИК СТРУЧНОГ
ИЗЛАГАЊА НА РАЗНИМ СКУПОВИМА (конгресима,
саветовањима, симпозијумима)
•У КРАТКИМ И ЈАСНИМ РЕЧЕНИЦАМА ИЗЛАЖЕ СЕ
СУШТИНА ИЛИ САМО ЈЕДНА СТРАНА НЕКОГ ПИТАЊА
(друштвеног, политичког, културног, уметничког)
•ПРОБЛЕМ СЕ ЗАХВАТА ПРОДУБЉЕНО

38
 .

•РАСПРАВЉА СЕ О ОДРЕЂЕНОМ ПРОБЛЕМУ

• ДАЈЕМО СВОЈЕ ПРЕДЛОГЕ И ЗАКЉУЧКЕ
•ИЗНОСИМО МНОШТВО ПОДАТАКА О ПРЕДМЕТУ ГОВОРА И
• ПРЕДЛАЖУ СЕ ТЕЗЕ КОЈЕ ТРЕБА ДА ПОСЛУЖЕ КАО
ОСНОВА ЗА ДИСКУСИЈУ
•
РЕФЕРАТОМ СЕ НАЗИВАЈУ И

•ПРЕДАВАЊА НА СЕМИНАРИМА
•ИЛИ
•ИЗЛАГАЊЕ НА СВЕЧАНОСТИМА
И ЈУБИЛЕЈИМА
•ЊИХОВ ЦИЉ НИЈЕ ДА СЕ ОДГОВОРИ НА ИСТРАЖИВАЧКО
ПИТАЊЕ ВЕЋ ДА СЕ СУМУРА ПОЗНАТО, ШТО ЈЕ ПО САДРЖАЈУ И
ИЗЛАГАЊУ ЗАСНОВАНО НА НАУЦИ
•ТАКВИ СУ УВОДНИ РЕФЕРАТИ ИЛИ ЗАВРШНА ИЗЛАГАЊА,
У КОЈИМА СЕ РЕЗИМИРАЈУ РЕЗУЛТАТИ

Реферат (Извештај) представља и СТРУЧНУ ОЦЕНУ КОМИСИЈЕ,

•
ПРИ ИЗБОРУ КАНДИДАТА У НАУЧНО-НАСТАВНА ЗВАЊА;
•ОЦЕНУ ТЕМЕ МАСТЕР РАДА И ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
И КАНДИДАТА
• Ставља се на увид јавности на сајтовима образовних институција
•Реферат је и УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ ЗА НАУЧНУ И СТРУЧНУ ТЕМУ
КОЈА СЕ ОБРАЂУЈЕ НА ПОСТИДПЛОМСКОМ УСАВРШАВАЊУ

ПОД РЕФЕРАТОМ СЕ ПОДРАЗУМЕВА И...

•НАЈЕЛЕМЕНТАРНИЈА КАТЕГОРИЈА ПИСАНОГ РАДА

СТУДЕНТА, КОЈОМ СЕ УВОДИ У СТРУЧНИ РАД
• КОЈИМ СЕ РЕШАВА НЕКИ ПРАКТИЧНИ ИЛИ
ТЕОРИЈСКИ ПРОБЛЕМ
•ТАКАВ РАД ИМА СТРУКТУРУ НАУЧНОГ РАДА:
•НАСЛОВ, УВОД, ИЗЛАГАЊЕ, ЗАКЉУЧАК, ФУСНОТЕ,
ПОПИС ЛИТЕРАТУРЕ И ПРИЛОГЕ
39
 .

ДЕО ИВЕШТАЈА О ИЗБОРУ У ЗВАЊЕ

• „Из увида у документацију недвосмислено следи заључак да је др Душица М.
Филиповић наставник са врло богатим искуством у наставном процесу и да је за свој
педагошки рад добијала изузетно висока признања и оцене. То ће рећи да као искусан
и стручан наставник у потпуности одговара условима Конкурса.
• Оно што посебно ваља ценити јесте њена библиографија стручних и научних радова.
У својој тежњи ка стручном и научном усавршавању, др Душица М. Филиповић је урадила
више стручних радова и определила се дугорочно за научни рад. У ту сврху је завршила
магистарске студије и магистрирала са радом који, према оцени Комисије, превазилази
границе нивоа магистратуре. Том приликом је у жижу истраживања ставила мушко-
женске односе у Црњансковим делима и размотрила значај тих односа за свет Црњанскове
литературе. Рад је иновативан: по први пут је сагледан безмало цео један опус великог
писца из перспактиве мушког и женског принципа и њихових међусобних односа. Анализе
колегинице Филиповић у овом раду су сврховите, циљно вођене, прецизне и
документоване и делују убедљиво. Закључци су ослоњени на на грађу и анализе, али и на
теоријску литературу, тако да је рад кохерентан. Колегиница Филиповић је шестом,
закључном делу поклонила велику пажњу и написала га озбиљно и предано. Рад је њиме
добио на прегледности иначе огромне грађе и богате анализе.

• Потом је израдила и обимну докторску дисертацију, профилишући се у стручњака за

дело Милоша Црњанског. Колегиница Филиповић је веома савесно и аналитички
приступила истраживању идентитета и то истарживање ју је довело до нових закључака
о ликовима Милоша Црњанског, о поетици Црњанског и нарочито о његовом односу
према византијској и латинској традицији. За похвалу је како је представљена фигура
Богородице у Црњансковом делу, што је бацило ново светло на Црњанскову лирику,
али и на романескни опус. Дисертација је пажљиво и логично рашчлањена, до
закључака се долази после убедљивих анализа, а закључни део рада представља
својеврсну синтезу истраживања и врло добро је урађен.
• Радећи на Црњансковом односу према италијанској и немачкој ренесанси, а посебно
према делима Микеланђела, кандидаткиња је користила низ књига из историје
уметности, те се ово истраживање може сматрати и интермедијалним. У сваком
случају, показала је висок степен научне компетенције у односу према предмету који
обрађује, а самом композицијом дисертације и обрадом сваког поглавља појединачно и
резултатима у целини и аналитичким поступком и логичним закључивањем и
обимношћу истраживања заслужила високу оцену.

40
 .

• Својом респектабилном библиографијом, а нарочито оценама магистарске и

докторске дисертације, др Душица Филиповић је несумњиво велики добитак за
наставно-научну установу у којој буде радила. Њен досадашњи рад је гаранција да ће
своја наставничка, стручна и научна искуства успешно преносити студентима којима
буде предавала. Идејно вођење и реализација пројеката у ваннаставним активностима и
дијалошки приступ настави, гаранција су да ће колегиница Филиповић и на будућем
радном месту показивати висок степен научно утемељене креативности.

• Комисија је прегледала комплетан материјал који је кандидаткиња поднела на Конкурс

и анализирала њену професионалну делатност. Такође је изнела стручно мишљење
о њеним достављеним радовима.
• 1. Кандидаткиња има докторат из области за коју се бира. Докторску дисертацију
је одбранилла на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
• 2. Кандидаткиња посдује способност за наставни рад. Има вишегодишње
педагошко искуство.
• 3. Кандидаткиња је одржала успешно приступно предавање које је Комисија
оценила највишом оценом.
• 4. Кандидаткиња има довољан број стручних и теоријских радова који су објављени у
индексима и зборницима. И то из следећих категорија: М 14 (1 рад), М 33 (5 радова),
М 34 (7 радова), М 45 (3 рада), М 52 (3 рада), М 61 (1 рад), М 71 (1 рад), М 72( 1 рад), P
17 (2рада), S 35 (10 радова)

• На темељу анализе и квалификација резултата свеукупне делатности кандидата и

Закона о Високом образовању, Правилника о условима за избор у звање и заснивање
радног односа наставника Универзитета УНИОН у Београду и Статута Факултета
сценских и примењених уметности Академије лепих уметности у Београду Комисија
констатује да кандидаткиња др Душица М. Филиповић испуњава све услове за избор у
наставно звање те свесрдно предлаже Наставно научно – уметничком већу Факултета
сценских и примењених уметности – Академија лепих уметности и Сенату
Универзитета УНИОН избор кандидата Душице М. Филиповић у звање доцента
доцента за ужу научну област Књижевност.“
• Потписи чланова комисије
•1. Проф. др Јован Делић, ред. проф., Филолошки факултет Универзитета у Београду
• 2. Проф. др Предраг Петровић, ванр. проф., Филилошко факултет Универзитета у
Београду
• 3. Проф. др Петар Грујучић, ред. проф, Факултет савремених уметности, Универзитет
Унион у Београду

41
 .

Слично реферату је САОПШТЕЊЕ

•КРАЋЕГ ОБИМА
•СА НОВИМ САЗНАЊИМА У ПОЈЕДИНИМ
НАУЧНИМ ОБЛАСТИМА
•НЕМА АНАЛИТИЧКОГ ИЗЛАГАЊА
•
Предавање или говор /беседа
• Предавање је мања расправа која се чита или слободно говори
• Због тога што се усмено излаже, предавање је блиско ономе што зовемо и
беседа или говор
• Зато се и одржао назив беседник и беседништво

• За предавање важе исти захтеви као и за расправу

•Разлика је у томе што је предавање временски ограничено на 45 минута, на
сат, или на сат и тридесет минута
• Још од античких времена познато је да су постојали додатни услови за
добар говор
• Зато се у старој Грчкој и у Риму развила духовна дисциплина реторика (retor
– besednik, govornik)
• у ширем смислу реторика је ВЕШТИНА БЕСЕДНИШТВА

У ширем смислу реторика је...

ВЕШТИНА ГОВОРНИШТВА УОПШТЕ, А ОД 5. В. ПРЕ Н.Е.

ГОВОР ЈЕ....
• ДУЖИ МОНОЛОГ
• САМОСТАЛНА РЕТОРИЧКА ЦЕЛИНА
• КОНТИНУИРАНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕДНОГ ЛИЦА ПРЕД НЕКИМ СКУПОМ
•НАЈВИШИ СТЕПЕН КУЛТИВИСАНОГ ГОВОРА
• НАЈВИШИ ОБЛИК ГОВОРНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
• ЦИЉ ГОВОРА: ПРИДОБИЈАЊЕ СЛУШАЛАЦА

ОСНОВНА СХЕМА ГОВОРА

•УВОД

42
 .

• НАЈВИШЕ ДО ПЕТИНЕ ЦЕЛОГ ГОВОРА

• ОБИЧАН ИЛИ IN MEDIAS RES – ОДМАХ СЕ ПРЕЛАЗИ НА СТВАР
• МОЖЕ ПОЧЕТИ НЕКОМ ЦИТАТОМ

•ИЗЛАГАЊЕ
• РАЗВИЈАЊЕ ОСНОВНЕ ТЕМЕ
•РАСПРАВА О ЗАУЗЕТОМ ГЛЕДИШТУ
• ПОТКРЕПЉИВАЊЕ ДОКАЗИМА (налогија, индукција, силогизми )

• ЗАКЉУЧАК
•РЕЗИМИРА СЕ САДРЖАЈ ИЗЛАГАЊА
•НАГЛАШАВА СЕ ОСНОВНА МИСАО
• ОБРАЋА СЕ МАШТИ И ОСЕЋАЊУ СЛУШАЛАЦА

ПОДЕЛА ГОВОРА ПРЕМА ПРЕДМЕТУ И ЦИЉУ

•ТЕМАТСКИ
•СУДСКИ ГОВОРИ
•ПОЛИТИЧКИ ГОВОРИ
•ВОЈНИЧКИ (РАТНИ) ГОВОРИ
•НАУЧНО-СТРУЧНИ ГОВОРИ
•РЕЛИГИОЗНИ ГОВОРИ
•ПРИГОДНИ
•ПОХВАЛНИ ГОВОР
•ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ
• ПОСМРТНИ ГОВОРИ

ВЕШТИНА ГОВОРЕЊА И СЛУШАЊА

• ОСНОВИ БЕСЕДНИЧКОГ УМЕЋА

43
 .

• СТАВ И ГЛАС БЕСЕДНИКОВ

•ПРИМЕРЕНОСТ ГОВОРА АУДИТОРИЈУ
•УСПОСТАВЉАЊЕ КОНТАКТА СА СЛУШАОЦИМА
• РЕТОРИЧКА СРЕДСТВА ПРИДОБИЈАЊА СЛУШАЛАЦА

СТАВ И ГЛАС БЕСЕДНИКОВ

•ГОВОР СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ВИЗУАЛНО И КАО ГЛАС –

ДИКЦИЈА, ИНТОНАЦИЈА, ТЕМПО, РИТАМ, НАГЛАСАК,
ПАУЗЕ • ПОСТОЈИ УЖЕ И ШИРЕ ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА
„СТАВ ГОВОРНИКОВ“
УЖЕ – ОДНОСИ СЕ НА ДРЖАЊЕ ТЕЛА
ШИРЕ – ЦЕЛОКУПНО ДРЖАЊЕ И ПОНАШАЊЕ ТОКОМ ГОВОРА

СВОЈОМ СПОЉАШЊОШЋУ ГОВОРНИК ТРЕБА ДА ОСТАВИ

ПРИЈАТАН УТИСАК КОД СЛУШАЛАЦА ПОТРЕБНО ЈЕ
НЕГОВАТИ
• ПРИРОДНОСТ
• УРЕДНОСТ
•НЕУПАДЉИВОСТ СПОЉАШЊЕГ ИЗГЛЕДА
•ПОЖЕЉНО ЈЕ ДА ГОВОРНИК СТОЈИ ТОКОМ
ИЗЛАГАЊА (тако остварује бољи контакт са публиком)

ГОВОР И ТРЕМА
• Говорити слободно, лепо и успешно

• Ослободити се почетне треме и страха

•„Tотални“ страх блокира говор
•КАКО ПОБЕДИТИ СТРАХ?
• СМАЊИТИ ЕМОТИВНОСТ

44
 .

•ОЈАЧАТИ ВОЉУ
•ЧЕШЋЕ СЕ ПОЈАВЉИВАТИ У ЈАВНОСТИ
•НАВИКАВАТИ СЕ НА КОНТАКТЕ С НЕПОЗНАТИМ ЉУДИМА
•ВЕЖБАТИ ГОВОР
•ВЕЖБАТИ ПРАВИЛНО ДИСАЊЕ
•ГОВОРИТИ ПУНИМ, ЗВУЧНИМ, ЧИСТИМ,
УРАВНОТЕЖЕНИМ ГЛАСОМ

(Види поглавље Говор и личност, у: Лукић, Марковић,

Култура говора)

ПРИМЕРЕНОСТ ГОВОРА АУДИТОРИЈУ

•ГОВОРСЕ УВЕК УСКЛАЂУЈЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА
У КОЈИМА СЕ ГОВОРИ И ТИПУ ПУБЛИКЕ КОЈИ СЛУША

•АКО ЈЕ ПУБЛИКА НЕУЈЕДНАЧЕНА (интересовања, израст и сл.)

ГОВОРНИК МОРА ПРИЛАГОДИТИ ГОВОР ДА СВАКО
ОД СЛУШАЛАЦА НАЂЕ НЕШТО ШТО ЋЕ ГА ПРИВУЋИ

• ОДАБРАЋЕ ТОН И СТИЛ

•КОМБИНОВАТИ ОСЕЋАЈНА И ЛОГИЧКА СРЕДСТВА

УСПОСТАВЉАЊЕ КОНТАКТА
СА СЛУШАОЦИМА

•У ДОБРОМ ГОВОРУ ПРИСУТАН ЈЕ ОСЕЋАЈ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ

• ДОБАР ГОВОРНИК ДЕЛУЈЕ

•СВОЈИМ ДРЖАЊЕМ
•ЗАСТАЈАЊЕМ И ПОГЛЕДАЊЕМ ПО СЛУШАОЦИМА

45
 .

•ИЗРАЗОМ ЛИЦА
•ПОГЛЕДОМ –
•УВОДНИМ ДЕЛОМ СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА СЛУШАЛАЦА

•СЛУШАЛАЦ МОЖЕ БИТИ ЗАИНТЕРЕСОВАН НАВОЂЕЊЕМ

ПРИЧЕ ИЗ ВЛАСТИТОГ ЖИВОТА/ИСКУСТВА – КОЈИ ЈЕ
ОТВОРЕН, СМЕО, УБЕДЉИВ
• КОРИСТИТИ ДУХОВИТО, А НЕ „СМЕШНО“

• НЕ ПОЧИЊАТИ ГОВОР ИЗВИЊЕЊЕМ ИЛИ

„СМЕШНИМ ПРИЧАМА“
РЕТОРИЧКА СРЕДСТВА
ПРИВЛАЧЕЊА СЛУШАЛАЦА
•Б.
ПАСКАЛ ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ РЕЧИТОСТ ВЕШТИНА КАЗИВАЊА
СТВАРИ ТАКО ДА ИХ СЛУШАОЦИ „МОГУ РАЗУМЕТИ БЕЗ
МУКЕ И СА ЗАДОВОЉСТВОМ“

•ВАЖНИЈЕ ЈЕ САЧУВАТИ ПАЖЊУ НЕГО АПЛАУЗ

• ВАЖНИ КРИТЕРИЈУМИ:
•ИНТЕЗИТЕТ ГОВОРА
•ИНТОНАЦИЈА
• ТЕМПО
•ГЕСТИКУЛАЦИЈА
• ПОСЕБНО РЕТОРИЧКО СРЕДСТВО ЗА ПРИДОБИЈАЊЕ
СЛУШАЛАЦА:
ТОПОИ – ОПШТА МЕСТА СКРОМНОСТИ
• КАДА ГОВОРНИК, РЕЦИМО, ИСТИЧЕ СВОЈЕ СКРОМНО
ОБРАЗОВАЊЕ И НЕДОВОЉНУ ИНФОРМИСАНОСТ или
• ИСТИЧЕ СВОЈЕ МАЛО ЗНАЊЕ У ОДНОСУ НА
ВЕЛИКЕ ЗНАЛЦЕ
ПАЖЊА СЕ МОЖЕ ПРИВУЋИ И УПОТРЕБОМ ЗАМЕНИЦЕ „ВИ“ И
„УЧЕШЋЕМ ПУБЛИКЕ“ (у демонстрирању или приказу неке идеје)

46
 .

4/5
ПИСАЊЕ СИ-ВИ-ја И
ПРОПРАТНОГ
И/ИЛИ
МОТИВАЦИОНОГ
ПИСМА

47
 .

 Шта је СИ-ВИ (CV)?

 vitae
(ток живота, животопис)
 други називи: биографија, резиме
 Кратак и истинит преглед
живота одређене особе и њених
квалификација

Када се пише/шаље CV?

 приликом пријаве за посао

 уз пријаву мастер и докторског рада
 уз молбе за стипендију, стажирање
волонтирање, препоруку и сл.
 CV пишете ономе ко Вас не познаје!
48
 .

Која је сврха CV-ја?

 Да се представите будућем
послодавцу (даваоцу стипендије,
професору који пише препоруку)
 да се представите у најбољем светлу
и издвојите од других кандидата
 да изборите интервју за посао

Какав треба да буде CV?

 Послодавци немају времена да разговарају са

сваким кандидатом, и зато CV треба да буде:
 концизан и лепо структуриран
 да одговара захтевима и
потребама послодваца
 написан на 1-2 странице белог папира
формата А4, oзбиљним стандардним фонтоm
(Аrial, Times New Roman, Calibri, Verdana, Tahoma)
 објашњен у Попратном писму

ВАЖНО!
 АКО ШАЉЕТЕ ПОШТОМ, ОДШТАМПАЈТЕ БИОГРАФИЈУ НА БЕЛОМ
А4 ПАПИРИРУ
 ВЕЛИЧИНА СЛОВА НЕ СМЕ ПРЕЛАЗИТИ 12
 ПРЕВЕЛИКА СЛОВА ОСТАВЉАЈУ ЛОШ УТИСАК
 НЕ ПИШИТЕ БИОГРАФИЈУ КАПИТАЛНИМ (ВЕЛИКИМ СЛОВИМА)
 НЕ КОРИСТИТЕ ШАРЕНА СЛОВА НИТИ ПРЕВИШЕ ПОДВУЧЕНИХ
НИТИ ИСКОШЕНИХ СЛОВА
 НЕ КОРИСТИТЕ НИШТА ШТО ДОПРИНОСИ НЕПРЕГЛЕДНОСТИ
И НЕОЗБИЉНОСТИ БИОГРАФИЈЕ

49
 .

 УВЕК АДАПТИРАЈТЕ БИОГРАФИЈУ СХОДНО ЦИЉУ КОЈИ ЖЕЛИТЕ

ДА ПОСТИГНЕТЕ (ПОСАО, НАСТАВАК СТУДИЈА, СТИПЕНДИЈА,
КОНФЕРЕНЦИЈА)
Биографија + Пропратно писмо!!!!

 БИОГРАФИЈУ НЕ СМЕТЕ/НЕ БИ ТРЕБАЛО СЛАТИ БЕЗ ПРОПРАТНОГ

И/ИЛИ МОТИВАЦИОНОГ ПИСМА, ЧАК И КАДА НИЈЕ НАЗНАЧЕНО ДА
ЛИ ЈЕ ПРОПРАТНО ПИСМО ПОТРЕБНО
 ПРОПРАТНО ПИСМО УПОЗНАЈЕ ЧИТАОЦА СА ВАШОМ БИОГРАФИЈОМ И
УПУЋУЈЕ НА ЊЕНЕ ВАЖНЕ ДЕЛОВЕ
 ПОТРУДИТЕ СЕ ДА ЦЕЛОКУПНИ ИЗГЛЕД ОДАЈЕ ИЗГЛЕД УРЕДНЕ И
ОБРАЗОВАНЕ ОСОБЕ

 ПРОПРАТНО ПИСМО ТРЕБА ДА ДОПУЊУЈЕ, А НЕ ДА ДУПЛИРА ПОДАТКЕ ИЗ СИ-ВИ-ја

Пример 1: Садржај CV-ја



1. Лични/контакт подаци
2. Образовање
3. Радно искуство
4. Обуке/курсеви/семинари
5. Рад на рачунару
6. Страни језици
7. Личне особине/хобији
8. Остале напомене

Пример 2: Садржај СИ-ВИ-ја

(научног радника)

 Личне информације
 Области интересовања и истраживања

Образовање
 Радно искуство

50
 .

 Ауторски пројекти
 Курсеви
 Конференције
 Објављени радови
 Уређивачке монографске и серијске публикације
 Награде и признања
 Гостовања и предавања
 Додатне информације

• МОГУЋИ ИЗГЛЕД РАДНЕ

БИОГРАФИЈЕ ПРИМЕР 1
• МОГУЋИ ИЗГЛЕД РАДНЕ БИОГРАФИЈЕ
ПРИМЕР 2
1. Лични/контакт подаци
 Име и презиме [друго презиме]
 Датум рођења [дан, месец, година]
 Адреса [назив улице, број куће, поштански број, град, држава]
 Телефон
 Фаx
 Е-mail
 Држављанство (не националност)

****************************************
 Лични подаци могу бити написани и мањим фонтом од основног
 Не улепшавајте овај део неким нападним словима, анимацијама и сл.
 У нивоу дела са личним подацима, са десне стране, можете унети фотографију
 Сврха уношења фотографије јесте да послодавац лакше повеже утисак из
биографије са утиском са интервјуа, нарочито ако је имао више кандидата
 Не стављајте фотографију никада као посебан фајл, нити фотографију на којој
не изгледате озбиљно и професионално
 О НАЈНОВИЈИМ ПОЛЕМИКАМА У ВЕЗИ СА УНОШЕЊЕМ ФОТОГРАФИЈЕ
У СИ-ВИ ПРОЧИТАЈТЕ НА ПОРТАЛУ
https://www.srbijadanas.com/vesti/info/slika-u-cv-da-ili-ne-2017-09-06

51
 .

1.1. Лични подаци: фотографија

 Уноси се у нивоу са
личним подацима
 Постоје обрасци са местом предвиђеним за фотографију
 Уколико није посебно назначено, НЕ УНОСИТЕ ФОТОГРАФИЈУ!
 величина као за личну
карту (или како је
назначено у огласу)
 никако фотографија
на којој изгледате
неозбиљно
 напишите највиши степен
образовања и испод њега наведите:
 назив образовне установе, смер
 период студирања /школовања
 стечену диплому /звање
 додатне информације: стипендије
и награде током школовања, и сл.

2. Образовање

битно је да наведете и коју сте средњу школу завршили, од када до када сте је
похађали и диплому коју поседујете:
 Пример:
 од 2010. до 2014. или (2010 ‒ 2014)
 НЕ: од 2010. ‒ 2014 или (2010. ‒ 2014.)
 Просечну оцену наведите уколико је репрезентативна – уколико прелази 8,00
уколико студирате у земљи или 9,00 за иностранство
 Кад биографију шаљете у иностранство, наведите и скалу оцена која се овде
користи, односно да су пролазне оцене од 6 до 10

2.1. Образовање: напомене

 Уколико још нисте завршили

факултет наведите од када студирате
и када планирате да завршите

52
 .

 Просек у средњој школи нагласите само ако

је репрезентативан (преко 4,00)
 Просечну факултетску оцену / просек наведите уколико је репрезентативна – уколико
прелази 8,00 уколико студитаре у земљи или 9,00 за иностранство


3. Радно искуство:
најважнија тачка у целом CV-ју

 компанија
 период боравка на пракси, или
 запослења у свакој од њих
 позиција и дужности
 одговорности
 стечена знања и вештине

3.1. Ако сте без радног искуства

 наведите све што сте радили, а што говори

да сте вредни и имате неке радне навике:
 праксе које сте обављали
 волонтерске послове
 ангажман у студентским
организацијама и сл;
 Покажите свом послодавцу да сте особа која жели да учи и развија своје
потенцијале у свим ситуацијама
 ако немате ништа од тога,
напишите своје професионалне циљеве.

4. Обуке/курсеви/семинари

 Наведите стручне конференције и семинаре

на којима сте учествовали у последњих пет
година:
➢ назив организатора, место и време
одржавања

53
 .

➢ стечене
и сл.
дипломе/сертификате/нивое знања

➢ стечена знања/ способности/ овлашћења по

завршетку курса/обуке/семинара
 Овим подацима представљате себе као особу која преузима иицијативу и спремна
је да учи и усавршава се

5. Рад на рачунару

 За већину радних позиција, биће довољно да

радите у u MS Office пакету (Word,

 Ако имате завршен неки курс рачунара,

обавезно то наведите
 Напишите све стручне програме које знате
да користите и наведите ниво свог знања
(почетни, средњи, напредни, експертски)

6. Страни језици

 Наведите све језике којима се служите, са

назнаком колико добро познајете тај језик
(почетни, средњи или напредни ниво)
 Такође, наведите уколико имате
завршен неки курс језика, сертификат
и/или диплому као и установу где сте то
знање стекли

7. Личне особине/хобији

 Наведети неколико личних особина

које поседујете, а релевантне су за
позицију за коју конкуришете
 За сва радна места важни су иницијативност,
тимски рад, упорност, комуникативност
 Можете освежити биографију

54
 .

информацијама о вашим интересовањима

и релевантним хобијима (хобијима
који говоре о вама као друштвеној
особи и истичу вашу специфичност)
 Хобији такође указују да сте особа која, уз рад, зна да усклади и забаву у свом животу

7. Остале напомене / Остало

 Можете навести све оне информације

које су важне, а нисте имали где да их
наведете до сада

 Овде, на пример, можете навести да

 имате положен возачки испит
 да поседујете сопствени ауто
 да имате препоруке
 или
 све оно што вам се чини важним
да послодавац зна

Веома важно!!!
 Будите кратки – две стране
је идеално
 Припремите CV за сваку
компанију посебно
 Прилагодите CV послу / радном
месту на који циљaте
 Користите снажне / позитивне речи
– да оставите снажан утисак

Опет веома важно!!!

55
 .

 Пишите у трећем лицу или у пасиву!

 Овим одајете утисак објективности и убалжавате
„ароганцију знања“!
 Исправно је:
 ... „завршио средњу школу“, или „завршена средња
школа“, уместо „завршио сам средњу школу...“
Опет веома важно!!!

 СИ-ВИ мора бити без правописних и граматичких грешака

 Ако имате ове грешке ви остављате утисак нешколоване,
непажљиве, немарне, површне или незаинтересоване особе
 Све информације морају бити тачне, јер ћете већ на
првом интервјуу бити разоткривени
 Још горе је ако будете примљени на одређено
место захваљујући лажираној биографији
 Не изостављајте битне информације
 Ставите се у улогу особе која чита ваш СИ-ВИ
 Будите што конкретнији – Ваш СИ-ВИ не сме звучати
као уопштена прича
 Пример:
 Боље је написати да сте на претходном радном месту обезбедили
компанији четири нова клијента него да напишете да сте својим
радом допринели успешном пословању компаније
Упозорења

1. Не укључујте небитнe информацијe

2. Наведите шта сте урадили, а не шта
сте мислили да урадите
3. Не уносите личне податке типа ‒ брачно стање,
56
 .

вероисповест, здравље итд.

4. Не понављајте информације
5. Избегавајте личне заменице (ја, моје, мени)
6. Избегавајте необичну величину и облик фонта
7. Не пресавијајте папир на коме је ваш CV (уколико
шаљете поштом)

Важно упозорење!!!
 Замена појмова СПОСОБНОСТИ и ВЕШТИНЕ
 Основна разлика између појмова је у следећем:
 СПОСОБНОСТИ СУ УРОЂЕНЕ!
 ВЕШТИНЕ СУ НАУЧЕНЕ!
 ОД СТЕПЕНА РАЗВОЈА СПОСОБНОСТИ ЗАВИСИЋЕ
НИВО СТИЦАЊА ВЕШТИНА!

ВЕШТИНЕ
 СУ НАУЧЕНИ И СТЕЧЕНИ ОБЛИЦИ /
НАЧИНИ ПОНАШАЊА
 ТО ЈЕ МОГУЋНОСТ ПОЈЕДИНЦА ДА ТАЧНО И
ЕФИКАСНО ИЗВРШАВА НИЗ ОПЕРАЦИЈА ЗА ЛАКШЕ И
УСПЕШНИЈЕ ОБАВЉАЊЕ НЕКОГ ЗАДАТКА

 РАЗЛИКУЈЕМО ДВЕ ВРСТЕ ВЕШТИНА:

 1) ПСИХОМОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ
 2) ВЕРБАЛНО-СИМБОЛИЧКЕ ВЕШТИНЕ

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ ВЕШТИНЕ

57
 .

ДА БИСМО СТЕКЛИ НЕКУ ВЕШТИНУ СВАКАКО ТРЕБА ДА ИМАМО ДАР ДА ТУ

ВЕШТИНУ УВЕЖБАМО, РАЗВИЈАМО, ДА ИСКОРИСТИМО РАНИЈЕ СТЕЧЕНА
ЗНАЊА
ТАКВЕ ВЕШТИНЕ СУ:
• ВЕШТИНЕ ЧИТАЊА, ПИСАЊА, РАЧУНАЊА

• ВЕШТИНЕ ЕФИКАСНОГ УЧЕЊА (БРЗИНА, УЧЕЊЕ СА РАЗУМЕВАЊЕМ, ТРАНСФЕР

УЧЕЊА)
• ДОБРЕ КОМУНИКАЦИОНЕ ВЕШТИНЕ (СЛУШАЊЕ И ГОВОР)
• РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
• ПОСТАВЉАЊЕ ЦИЉЕВА И ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИОРИТЕТА
• ВЕШТИНЕ ЛИЧНОГ РАЗВОЈА И РАЗВОЈА КАРИЈЕРЕ
• РАЗВИЈАЊЕ МЕЂУЉУДСКИХ ОДНОСА
• ВЕШТИНЕ ПРЕГОВАРАЊА И ТИМСКИ РАД
• ЛИДЕРСТВО И ОРГАНИЗАЦИОНА ЕФЕКТИВНОСТ
• МОТИВАЦИЈА КАО ВЕШТИНА МОТИВИСАЊА ДРУГИХ (ШТО ЈЕ ПРЕ СВЕГА,
ВАЖНО ЗА МЕНАЏЕРСКЕ ПОСЛОВЕ)

СПОСОБНОСТИ
 ТО ЈЕ ПОЈАМ КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА ПРЕДИСПОЗИЦИЈУ ПОЈЕДИНЦА
ДА УСПЕШНО ОБАВИ ОДРЕЂЕНУ АКТИВНОСТ, НЕЗАВИСНО ОД
ЊЕГОВЕ МОТИВАЦИЈЕ И ИСКУСТВА
 У ПСИХОЛОГИЈИ СЕ ПОЈАМ СПОСОБНОСТИ СХВАТА КАО НАСЛЕЂЕНА
АНАТОМСКО-ФИЗИОЛОШКА СТРУКТУРА, КОЈА СЕ ОБЛИКУЈЕ ПОД
УТИЦАЈЕМ ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ, ВЕЖБАЊА И ЛИЧНЕ АКТИВНОСТИ
 СПОСОБНОСТИ МОГУ БИТИ:
 СЕНЗОРНЕ
 МОТОРНЕ
 МЕХАНИЧКЕ
 ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ

58
 .

ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

 ДА ЛИ ЋЕТЕ РАЗУМЕТИ СВОЈЕ ЗАДАТКЕ И ДА ЛИ

ЋЕТЕ БИТИ ПРОДУКТИВНИ
 НИЈЕ ПОЖЕЉНО ДА У СИ ВИ-ју пишете да сте члан МЕНСЕ
(осим ако заиста нисте и то докажете сертификатом у прилогу!)
КОНВЕРГЕНТНО МИШЉЕЊЕ

 Подразумева логичко закључивање и проналажење

једног решења

ДИВЕРГЕНТНО МИШЉЕЊЕ
 ОНО ПОДРАЗУМЕВА МАШТУ И СПОСОБНОСТ
ПРОНАЛАЖЕЊА ВИШЕ НОВИХ ИДЕЈА (решење за
проблеме)


ПАМЋЕЊЕ
 ПОСТОЈИ ВИШЕ НИВОА ПАМЋЕЊА
 КАДА МОЖЕМО ДА ПРЕПОЗНАМО НЕКИ
МАТЕРИЈАЛ, ГОВОРИМО О ПРЕПОЗНАВАЊУ, А
 КАДА МОЖЕМО ПОНОВО ДА РЕПРОДУКУЈЕМО НЕКИ
САДРЖАЈ, БЕЗ ПРИСУСТВА ТОГ САДРЖАЈА, ГОВОРИМО
О РЕПРОДУКЦИЈИ, ТЈ. ЗАПАМЋИВАЊУ
ФЛЕКСИБИЛНОСТ
 ПОКАЗУЈЕ ДА ЛИ СТЕ И КОЛИКО АДАПТИВНИ /
ПРИЛАГОДЉИВИ ПРОМЕНЉИВИМ СИТУАЦИЈАМА
МЕТАКОГНИЦИЈА

 СПОСОБНОСТ САМОСПОЗНАВАЊА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ

СОПСТВЕНИХ ВЕШТИНА, ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАТАКА

59
 .

 КАО И ПРОЦЕНУ ТОГА КАКО ВАС ДРУГИ ВИДЕ

 ПОД МЕТАКОГНИЦИЈОМ СЕ ТАКОЂЕ МОЖЕ
ПОДРАЗУМЕВАТИ И САМОПУЗДАЊЕ, ОДНОСНО
ПОЗИТИВНО ВРЕДНОВАЊЕ СЕБЕ И ВЕРОВАЊЕ
У СОПСТВЕНЕ СПОСОБНОСТИ
СПОСОБНОСТ КОМУНИЦИРАЊА и
КОМУНИКАЦИОНЕ ВЕШТИНЕ ???

 ОВО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈПРОБЛЕМАТИЧНИЈИХ ПОЈМОВА

КАДА ГОВОРИМО О ЗНАЧЕЊСКОМ РАЗГРАНИЧАВАЊУ
 Кад мислимо на способност говора и комуницирања са другима
онда можемо рећи – СПОСОБНОСТ КОМУНИЦИРАЊА
 Када мислимо на вештину презентовања неког садржаја и
преношења знања другима, онда можемо рећи да постоје
КОМУНИКАЦИОНЕ ВЕШТИНЕ

ОДГОВОРНОСТ?
 ОДГОВОРНОСТ МОЖЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ОСОБИНУ
ЧОВЕКА, АЛИ СЕ ПОНЕКАД И ПОСМАТРА КАО
СПОСОБНОСТ ДА СЕ ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА
СВОЈЕ ПОСТУПКЕ, РАДНЕ ЗАДАТКЕ И СЛИЧНО
ЕНЕРГИЧНОСТ?

 ТО ЈЕ ПОЈАМ КОЈИ СЕ СХВАТА И КАО СПОСОБНОСТ

И КАО ВЕШТИНА
 ВЕОМА ВАЖНА ОСОБИНА ЈЕР АКО ВАМ НИВО
ЕНЕРГИЈЕ ПАДА НАКОН 5 САТИ РАДА КОМПАНИЈЕ
НЕЋЕ БИТИ ЗАДОВОЉНЕ
 АКО СТЕ ТИП ОСОБЕ КОЈА МОЖЕ ДА БУДЕ РАДНО
ПРОДУКТИВНА У БИЛО КОЈЕ ВРЕМЕ, БИЋЕТЕ ИДЕАЛАН

60
 .

КАНДИДАТ

ВАЖНО!
 УВЕК ЗНАЈТЕ КОЈЕ СУ ВАШЕ СПОСОБНОСТИ, А КОЈЕ СУ
ВЕШТИНЕ!
Пропратно писмо
 Незаобилазан део пријаве за посао
 једноставно структурирано
 јасно
 прецизно
 сажето

Мотивационо писмо / Statement of purpose, Motivation letter

 То је документ који ствара слику о вама и може да
убеди селекциону комисију да изабере управо Вас
 У питању је лични формат писма који треба да прати
садржај радне биографије, али
 треба и да каже све оне појединости које нисте могли да
обухватите форматом СИ-ВИ-ја, а битне су за радно место

ВРСТЕ ПРОПРАТНОГ ПИСМА

 Писмо апликације које КОРЕСПОНДИРА ЗА ОТВОРЕНО РАДНО МЕСТО
 Писмо апликације које ИНФОРМИШЕ ПОСЛОДАВЦА О ВЕШТИНАМА КОЈЕ
ПОСЕДУЈЕТЕ
 Писмо умрежавања КОЈЕ ШАЉЕ УПИТ О БУДУЋИМ ПОЗИЦИЈАМА

Када се користи Мотивационо писмо?

У пријавама за:

61
 .

 упис на факултет
 семинаре, конференције
 праксу, стипендије
 обуке
 пријаве за посао

Шта МП треба да садржи?

 Навести циљеве који вас мотивишу да конкуришете за то
радно место
 Обавезна је персонализација ММ-а као и СИ-ВИ-ја за
свако место за које аплицирате
 МП треба да вас представи као разумну, разложну особу
која није конфузна
 као мотивисану особу
 као особу која је спремна на усавршавање
 сами размислите о себи пре него што почнете да пишете
 наведите своје циљеве у уводу
 обликујте разраду руководећи се претходним напоменама
 почните од чињеница – шта сте студирали, где сте радили,
који вам је дугорочни план
 ЦИЉ МП-А ЈЕ ДА СЕ ПРЕДСТАВИТЕ КАО
ЈЕДИНСТВЕНА ОСОБА!

Структура Мотивационог писма

 Пишите јасно и логично

 не претерујте наводећи своје циљеве
 запамтите да ће ваше МП бити једно од можда стотину
које Комисија треба да прегледа

62
 .

 можете написати прву верзију, оставити неколико дана

да „одлежи“, а онда написати још једну верзију
 затим упоредите, сажимајте и изведите најбољу верзију


ПРИМЕР 1: Пропратно и мотивационо писмо

Поштовани,
Молим Вас да размотрите моју радну биографију уколико постоји потреба за
запосленим са радним искуством сличним мојем.
Моје досадашње радно исуство ме квалификује за широки опсег активности, како
организационих и услужних, тако и комуникационих са осталим запосленима и
корисницима Ваших услуга.
Брзо учим и врло сам флексибилна у новим и непредвиђеним ситуацијама. Проблеме
који искрсну доживљавам као изазове. Комуникативна сам особа, врло радо и лако ступам у
контакт са другим људима, заинтересована сам да научим нове начине рада и побољшам
пословање компаније у којој радим. Успешно организујем различите радне
активности и осећам се врло способном у објашњавању производа и услуга, како
потенцијалним пословним сарадницима, тако и крајњим купцима. Радо покрећем
иницијативу у пословању и реализујем радне задатке чак и када нису детаљно објашњени.
Имам високу жељу за професионалним напредовањем и високо ме мотивише
пословање Ваше компаније.
У прилогу достављам своју Радну биографију.
Молим Вас да ме контактирате за све додатне информације.
С Поштовањем,
Петра Петровић
(Својеручни потпис овде – добро процените, због могућег депоновања и злоупотребе)

 Тиркизноплаво - део који припада Пропратном писму

 Жуто – део који припада Мотивационом писму
 Тамноплаво – део који користимо и у Пропратном и
у Мотивационом писму

У Пропратном писму дајемо преглед свих пратећих

документаак која достављамо (ако конкуришемо за радно место)
 У прилогу достављам:
 Оверене копије диплома са основних, магистарских
и докторских студија
63
 .

 Извештај комисије за оцену докторске дисертације

 Препоруку др Ане Миловановић, председнице програмског
одбора Фестивала младих истраживача хуманичких наука
 Копије из Књига резимеа са међународних
научних конференција
 Копије сертификата са међународних научних конференција
 Копије објављених стручних и научних радова
 Копије уверења са курсева стручног усавршавања
 Копије добијених награда и признања
 Извод из матичне књиге држављана
 Уверење да нисам кажњаван/а за кривична дела
 Преглед кретања у служби са биографијом
 Списак научних и стручних радова

 Молим Вас да ме контактирате за додатне информације.

ПРИМЕР 1: ПРОПРАТНО ПИСМО

Пропратно писмо
(Датум слања овде)

Петар Петровић
Адреса: Булевар Николе Тесле 34, Београд, Србија
Broj telefona: 067/ 321 -12-42
Imejl adresa: primer@ primjer.com
 Поштовани,
 Јављам се на конкурс који је Ваша компанија објавила 12. јула 2017. у дневном
листу „Данас“. Конкуришем за радно место асистента менаџера продајне јединице.
 У прилогу Вам достављам своју радну биографију.
 Молим Вас да ме контактирате за све додатне информације.

С поштовањем,
Петар Петровић

(својеручни потпис овде – опрез!)

64
 .

ПРИМЕР 2: МОТИВАЦИОНО ПИСМО

(конкурс за инострану стипендију – уз обавезан превод стручног лица!)
Универзитету у Поатјеу, Француска
Шефу Одсека за јужнословенске књижевности

Поштовани,
Обраћам Вам се поводом конкурисања за стипендирње завршетка основних академских
студија на смеру Француски језик и књижевност на најстаријем универзитету у Француској
‒ Универзитету у Поатјеу.
Моја жеља да студије наставим у Француској, на Универзитету у Поатјеу, дошала је као
резултат мог боравка у Летњем кампусу јуна 2016, када сам, слушајући предавања истакнутих
професора и упознавши се из прве руке са начином организације и студирања, пожелела да се
вратим баш у овај град и баш на овај универзитет, изузетне културне и историјске прошлости.
Била сам такође већ при првом сусрету веома инспирисана једнако његовим
интернационалним духом колико и сусретом са више десетина споменика културе из доба
романике с једне, и близином Футуроскопа – забавног парка који презентује модерну визију
технологије за комуникацију, с друге стране. Тај спој ме подстакао да размишљам о
комплементарном споју традиционалног и модерног и духу овог француског града и
универзитета где бих могла употпунити и проширити своја знања.
У то име, у прилогу Вам достављам своју биографију, оверен списак положених испита на
Филолошком факултету у Београду, као и Препоруку руководиоца Департмана
јужнословенских књижевности, уваженог г. проф. др Марка Марковића.
У име прошлог и свих будућих сусрета и учења,
срдачно,
Милена Мирковић,
студент француског језика и књижевности
(потпис)

Пример 1: ПРЕПОРУКА
Одсек за српску књижевност и јужнословенске књижевности
Филолошки факултет у Београду Студентски трг 3, 11000
Београд Професорки др Ани Поповић

Предмет: Препорука за студенткињу Милену Мирковић

Поштована госпођо професорице/професорка Поповић,

65
 .

Задовољство ми је што могу да Вам најсрдачније препоручим за студије и даљу научну

сарадњу младу колегиницу Милену Мирковић, студенткињу француског језика и
књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Колегиница Мирковић је одслушала шести семестар на основном курсу студија и

постигла изузетно лепе резултате. Просечна оцена на студијама јој је 9,80. Највећи број
својих семинарских радова урадила је из историје француске књижевности, и ти радови су
били високо оцењени. Као најбољи студент у својој класи, нашла се ове године на
званичној листи студената који су учествовали у проглашењу Гонкур награде за
књижевност 2016. године. Иако није радила озбиљније радове из области компаратистике,
њена интересовања у будућности би се могла развијати у смеру истраживања француско-
српских културних и књижевних веза, па сам ― као руководилац матичне националне
катедре за књижевност ― веома заинтересован за њен даљи научни развој. Уверен сам у
њене научне потенцијале и у њену спремност за учење и усавршавање.
Колегиница Мирковић је пореклом из високоинтелектуалне породице коју сам стицајем
околности упознао поставши ментор њеној мајци која се сада налази одбраном докторске
дисертације о српским модернистима. Као руководилац за израду њеног магистарског рада
и њене докторске дисертације, био сам у прилици да упознам породицу и имам необично
високо мишљење о уметничком, научном и људском потенцијалу ових људи. И то је разлог
више што Вам Милену најтоплије препоручујем за даљу сарадњу и научну подршку.
Ово је Миленин први излазак из Србије, па Ви веома добро знате шта то за ово даровито
дете значи. Дубоко сам уверен да би ово могао бити леп тренутак у њеном развоју, али и у
Вашој сарадњи са Београдом.
Високо ценећи Ваше напоре за успостављање научних универзитетских веза, најсрдачније
Вас поздрављам и желим Вам много успеха. Дубоко сам уверен да ће за Милену
Мирковић ово бити веома важан, можда и пресудан боравак у Француској.
Примите изразе мог најдубљег поштовања, др Марко Марковић,
редовни професор, управник Катедре за српску књижевност и
јужнословенске књижевности (потпис)

(М. П.)






66
 .


• Пропртано писмо уз Препоруку!

• Неформалан тон, истицање циља, захвалност....
• Пише се као посебан документ!
• Само уколико особу добро познајемо!
• Додатно подстиче на размишљање

Драга Ана,
Веома се радујем да Вам стиже једно изузетно добро дете. О њој и њеним родитељима и
целој породици имам заиста најлепше мишљење. Свим што за њу учините веома ће ме
задужити. Пријатељски Вас поздрављам и надам се да ћемо се летос можда и видети.
Марко Марковић

Како проверити биографију приликом конкурисања за посао?

 ДА ЛИ ПОСЛОДАВАЦ МОЖЕ ДА СТЕКНЕ ПОЗИТИВАН УТИСАК О ВАМА

У ПРВИХ 30 СЕКУНДИ ПРОУЧАВАЊА ВАШЕ БИОГРАФИЈЕ?
 ДА ЛИ СТЕ КОРИСТИЛИ БЕЛИ ПАПИР?
 ДА ЛИ БИОГРАФИЈА НИЈЕ ДУЖА ОД ДВЕ СТРАНЕ?
 АКО ЈЕ НА ДВЕ СТРАНЕ, ДА ЛИ ПРВА СТРАНА ЗАОКУПЉА
ПОСЛОДАВЧЕВУ ПАЖЊУ?
 ДА ЛИ СТЕ КОРИСТИЛИ ЗАДЕБЉАЊА, ВЕЛИКА СЛОВА ИЛИ РАЗЛИЧИТЕ
ТИПОВЕ СЛОВА ДА ПРИВУЧЕТЕ ПАЖЊУ НА КАРАКТЕРИСТИЧНЕ
ОБЛАСТИ ВАШЕГ ИСКУСТВА?
 ДА ЛИ ЈЕ БИОГРАФИЈА ЧИТЉИВА СА РАЗУМНИМ РАЗМАКОМ ИЗМЕЂУ
РЕЧИ И ИЗМЕЂУ РЕДОВА?

ПРОВЕРА БИОГРАФИЈЕ

 ДА ЛИ ПРВА РЕЧЕНИЦА, ПОСЛЕДЊА РЕЧЕНИЦА И ФОРМА

УОПШТЕ ЗАОКУПЉА ПОСЛОДАВЧЕВУ ПАЖЊУ?
 ДА ЛИ СТЕ НАВЕЛИ ИЛИ НАГЛАСИЛИ ЦИЉ ВАШЕ КАРИЈЕРЕ?
 ДА ЛИ ЈЕ ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ, АДРЕСА И ТЕЛЕФОН (ГДЕ ВАС
МОГУ ЛАКО НАЋИ) У ГОРЊЕМ ДЕЛУ БИОГРАФИЈЕ?
 ДА ЛИ БИОГРАФИЈА ДЕЛУЈЕ УРАВНОТЕЖЕНО?

67
 .

 ДА ЛИ СТЕ УБАЦИЛИ У ГОРЊЕМ ДЕЛУ ВАШЕ ОБРАЗОВАЊЕ (ДИПЛОМУ

КОУ ПОСЕДУЈУЕТЕ ИЛИ ГОДИНУ СТУДИЈА)?
 ДА ЛИ РАДНО ИСКУСТВО ПОДРЖАВА ЦИЉ ВАШЕ КАРИЈЕРЕ?
 ДА ЛИ СТЕ НАВЕЛИ СВЕ ВЕШТИНЕ И СВО ИСКУСТВО УПРАВО ЗА
ТАЈ ПОСАО ЗА КОЈИ КОНКУРИШЕТЕ?
 ДА ЛИ СТЕ ВАШЕ ВЕШТИНЕ НАВЕЛИ ПО РЕДОСЛЕДУ ВАЖНОСТИ ИЛИ НЕ?
 ДА ЛИ СТЕ У ОКВИРУ СВАКЕ СТАВКЕ КОРИСТИЛИ „ОПАДАЈУЋИ НИЗ“ ‒
ОД НАЈМЛАЂЕГ КА НАЈСТАРИЈЕМ ДОГАЂАЈУ / ДИПЛОМИ / КУРСУ?

КОХЕРЕНТНУ ЦЕЛИНУ ЧИНЕ:

 РАДНА БИОГРАФИЈА (СИ-ВИ)

 ПРОПРАТНО ПИСМО
 МОТИВАЦИОНО ПИСМО

 Они сведоче о нашем НИВОУ КУЛТУРЕ, ЗНАЊА

И ОБРАЗОВАЊА!
НАПОМЕНА
 Напомена:
КАО APENDIX ПРЕДАВАЊУ, СТУДЕНТИМА СЕ, као
засебни документи у Word-у, ШАЉУ ОБРАСЦИ СИ-ВИ-ја
 Студенти одабирају један од модела и, примењујући научено,
до наредног предавања, у обавези су да професору доставе
свој СИ-ВИ као вежбу
 Ова вежба чини допуну предиспитним обавезама

ЛИТЕРТУРА

 Izvor: Infostud
 Ивана Гавриловић, регрутер, LINK group
 http://unapredikarijeru.com/besplatan-cv-obrazac/
68
 .

 http://www.zaposlimo-srbiju.com/CV-Obrazac.aspx
 О НАЈНОВИЈИМ ПОЛЕМИКАМА У ВЕЗИ СА УНОШЕЊЕМ
ФОТОГРАФИЈЕ У СИ-ВИ ПРОЧИТАЈТЕ НА ПОРТАЛУ
 https://www.srbijadanas.com/vesti/info/slika-u-cv-da-ili-ne-
2017-09-06
 http://www.fotostudionikolasevic.co.rs/usluge-
fotografisanja/fotografije-za-cv-biometrijske-dokumente-
dru%C5%A1tvene-mre%C5%BEe-stjuarte-i-stjuardese

69
 .

6.ЈЕЗИК И СТИЛ
ПИСАНОГ РАДА
Теме предавања

• ПРАВИЛНОСТ ЈЕЗИКА
• ЛЕПОТА ИЗРАЗА
• ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
• СТИЛСКА ВРЕДНОСТ РЕЧИ
• ФРАЗА
• РЕЧЕНИЦА

70
 .

1. ПРАВИЛНОСТ ЈЕЗИКА

✓ ДА БИСМО НЕКУ ТЕМУ ЈАСНО И РАВИЛНО РАЗВИЛИ,

НИЈЕ ДОВОЉНА ЛОГИЧКА ЈАСНОСТ
✓ ТРЕБА ЈЕ ИСКАЗАТИ
✓ ПРАВИЛНИМ ЈЕЗИКОМ
✓ ЈАСНИМ, ЖИВИМ РЕЧЕНИЦАМА
✓ ТЕРБА ПОСТИЋИ ЛЕПОТУ ИЗРАЗА
✓ ТО ЗНАЧИ ПИСАТИ КЊИЖЕВНИМ ЈЕЗИКОМ, НА КОЈЕМ
СЕ ПИШУ УМЕТНИЧКА И НАУЧНА ДЕЛА
✓ ПИСАНИ РАД СА ГРАМАТИЧКИМ ПРАВОПИСНИМ И
СТИЛСКИМ ГРЕШКАМА НЕ ОДГОВАРА АКАДЕМСКОЈ КУЛТУРИ

2. ЛЕПОТА ИЗРАЗА – стил

➢ПРЕДСТАВЉА ВИШИ СТУПАЊ У РАЗВИЈАЊУ ПИСМЕНОСТИ

➢САМОСТАЛАН И УБЕДЉИВ ЈЕЗИЧКИ ИЗРАЗ НАЗИВАМО
СТИЛОМ ➢ ДЕФИНИЦИЈА СТИЛА:
➢То је самосталан језички израз којим се један човек разликује од свих других људи у
говору и писању; у ширем смислу стил обухвата све духовне и душевне способности
једног човека: његов начин мишљења и осећања и његов начин исказивања тих мисли
и осећања

Лепота израза састоји се у...

✓ Дубљим и јачим мислима и осећањима једног човека
✓ У јаснијем, језгровитијем и живљем исказивању наших духовних

71
 .

способности
✓ Реч СТИЛ потиче од грчке речи stilos (lat. stilus) – зашиљена
метална писаљка којом се писало по навоштеним дрвеним дашчицама
✓ Данас овим термином означавамо ВЕШТИНУ ПИСАЊА, ВРЕДНОСТ
РУКОПИСА И НАЧИН ИЗРАЖАВАЊА
✓ У новије време појмом стила означавамо начин живљења,
понашања, говора, одевања...

Дефиниција стила
•Под стилом подразумевамо посебне квалитете говора
• Стил је систем израза једног дела, једног аутора, једне епохе
• Код Аристотела стил није есенција, него генерички појам, продукт
разних елемената: колико дела, толико и стилова! • Стил је човек сам

• Поред особеног стила сваког уметника, постоје стилови

➢уметничких, филозофских или каквих других групација и кружока
➢стилови различитих књижевних школа, праваца, епоха...

Појам књижевног стила

✓ ТО ЈЕ НАЧИН НА КОЈИ ЈЕДАН ПЕСНИК У ЈЕДНОМ КЊИЖЕВНОМ

ДЕЛУ МИСЛИ И ОСЕЋА, НА КОЈИ У СКЛАДУ С ТИМ СТВАРА
ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ И ТЕ СЛИКЕ ЈЕЗИЧКИ ИЗРАЖАВА

✓ ТО ЈЕ ЈЕДИНСТВО И СКЛАДНОСТ СВИХ ЕЛЕМЕНАТА КОЈИ

ТВОРЕ КЊИЖЕВНО ДЕЛО (теме, мотиви, изрази, композиција) СА
НАЈДУБЉИМ ЗНАЧЕЊЕМ
✓ СТИЛ СЕ НАЛАЗИ У УМЕТНИЧКОЈ ХАРМОНИЈИ И ДУБИНИ
ТОГА ДЕЛА

72
 .

Књижевноуметнички стил
✓ ОСНОВНА ФУНКЦИЈА – ЕСТЕТСКА
✓ ЊИМЕ СЕ ПИШУ УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНА ДЕЛА
✓ Особине:
✓ СЛИКОВИТОСТ
✓ ЕМОЦИОНАЛНОСТ
✓ СИМБОЛИЧНОСТ
✓ РИТМИЧНОСТ
✓ РЕЧИ СА ПРЕНЕСЕНИМ ЗНАЧЕЊЕМ

Особине научног стила

✓ ТО ЈЕ ЈЕЗИК НАУЧНИХ ДЕЛА И НАУЧНИХ ПРЕДАВАЊА
✓ ПРИМАРНА ФУНКЦИЈА: САОПШТАВАЊЕ ПОДАТАКА
ИЗ ПОЈЕДИНИХ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ
✓ УСРЕДСРЕЂЕНОСТ НА ПОДАТАК, ЧИЊЕНИЦУ,
БРОЈ, ОБЈЕКТИВНО РАСУЂИВАЊЕ
✓ ОДЛИКУЈЕ ГА:
✓ ПОЈМОВНА ЈАСНОСТ И НЕДВОСМИСЛЕНОСТ
✓ ТЕРМИНОЛОШКА ПРЕЦИЗНОСТ

✓ ЛОГИЧКА СТРАНА ГОВОРА ПОТИСКУЈЕ ЕМОЦИОНАЛНОСТ

И ФИГУРАТИВНОСТ
✓ СТРУЧНА ТЕРМИНОЛОГИЈА
✓ РЕЧЕНИЦЕ КОЈИМА СЕ ИСТИЧУ УЗРОЦИ,
ПОСЛЕДИЦЕ, СУПРОТНОСТИ, ЗАКЉУЧЦИ...

73
 .

Научни стил: пример

✓ ... „Према томе, типови реченичне интонације и акценатски типови речи могу
се посматрати као апстрактне силе материјализоване као компоненте уткане у
јединствену, комплексну реализацију...“

(Павле Ивић, Прозодија речи и реченице)

✓ „Uopšteno, naučni stil je veoma precizan, jasan, koncizan, sa ujednačenom leksikom i
s
i
n
t
ДО БАР СТИЛ
a
k
s
➢И књижевном, књижевноуметничком и научном стилу својствена је
o
тmежња за постизањем лепоте израза
r➢Ступањ досезања доброг стила зависи од више фактора
e
č
➢
Неки постижу добар стил већ при првом покушају писања

i
➢
Неки упорним вежбањем, читањем и радом
➢ ДАКЛЕ, ДОБАР СТИЛ ЈЕ ПРОДУКТ И ТАЛЕНТА И РАДА
s
u
u
Каvрактеристике доброг стила
e
k
➢pПРЕЦИЗНОСТ И ЖИВОСТ РЕЧИ
r➢ПРАВИЛНОСТ ФРАЗЕ
e
c
➢ЈАСНОСТ
➢
i
ЖИВОСТ
➢ ХАРМОНИЧНОСТ РЕЧЕНИЦЕ
z
n
74
o
o
d
 .

➢ПРАВИЛНОСТ И РАЗВИЈЕНОСТ ПАРАГРАФА

АНАЛИТИЧКО ДЕЉЕЊЕ ТЕКСТА

➢РЕЧ
➢ФРАЗА
➢РЕЧЕНИЦА
➢ПАРАФРАФ

➢ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГОВОРА И ПИСАЊА ЈЕСТЕ

РЕЧЕНИЦА, АЛИ ОВО АНАЛИТИЧКО ДЕЉЕЊЕ ВРШИМО
РАДИ ПРЕГЛЕДНОСТИ

РЕЧ – значење речи – основно значење

➢РЕЧ ЈЕ ОЗНАКА ЗА НЕКИ ПОЈАМ

➢РЕЧ ЈЕ ЈЕЗИЧКИ ЗНАК КОЈИ ОЗНАЧАВА ПРЕДМЕТЕ И ПОЈАВЕ
➢АКО ЗНАМО РЕЧ, ЗНАМО И ПОЈАМ
➢ДА ЛИ УВЕК КАДА ЗНАМО РЕЧ, ЗНАМО И ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА КОЈИ ОНА
ИЗРАЖАВА?
➢РЕЧ КОЛЕНО – ОЗНАЧАВА ДЕО ТЕЛА
➢РЕЧ ТОЧАК - компактни механички уређај, облика диска, близак кругу

Пренесено значење речи

75
 .

✓ СИНТАГМА АДАМСКО КОЛЕНО ?????

КОЛЕНО= порекло, род, сој, племе, лоза
✓ Адамско колено = онај или она који воде порекло од Адама, ко је од
рода, од соја Адамова (а то је била Ева) па се то значење везало за само
за женско лице, за супругу)
✓ Адамско колено – шире значење – људски род
✓ Уже значење: ЖЕНА, СУПРУГА, јер је према библијском
предању настала од Адамовог ребра
✓ ВОДА СА ТОЧКА = ВОДА СА ИЗВОРА
✓ ТОЧАК = ИЗВОР, ЧЕСМА, БУНАР
✓ Јер је корен речи –ТОК: ТЕЋИ, ТОЧИТИ, ОНО ШТО ЦУРИ, ТЕЧЕ;
ВОДЕНИЧКИ ТОЧАК

Логика језика

✓ Потребно је знати значења речи које употребљавамо

✓ Свака реч има више значења
✓ У ЛЕКСИЦИ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА НАЈВЕЋИ БРОЈ
РЕЧИ ОЗНАЧАВА БИЋА, ПРЕДМЕТЕ, РАДЊЕ, СТАЊА, ПОЈАВЕ,
ОСОБИНЕ - ТО СУ ПУНОЗНАЧНЕ РЕЧИ
✓ ОСТАЛЕ СУ НЕПУНОЗНАЧНЕ, ЈЕР ЊИХОВО ЗНАЧЕЊЕ
БИВА ЈАСНО ТЕК У РЕЧЕНИЦИ

КУЋА
✓ ЗГРАДА ЗА СТАНОВАЊЕ

76
 .

✓ БИЛО КАКВА ЗГРАДА ЗА СТАНОВАЊЕ

✓ ДОМАЋИНСТВО, ГАЗДИНСТВО
✓ ОЗНАКА ЗА ПРИПАДНИКА ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ
✓ ВЕЛИКА ТРГОВАЧКА РАДЊА / РОБНА КУЋА
✓ ЗАВИЧАЈ, ОТАЏБИНА / „ЗАЖЕЛЕО СЕ КУЋЕ“
✓ ГРОБ / „ВЕЧНА КУЋА“
✓ У ИЗРАЗИМА СА СПЕЦИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ – „ДАЛЕКО
МУ ЛЕПА КУЋА“, „ТЕРАЈУ ГА ДО БОЖЈЕ КУЋЕ“

СИНОНИМИ ЗА именицу КУЋА

– НИЈАНСЕ ЗНАЧЕЊА
✓
✓ СОЛИТЕР
✓ КОЛИБА
✓ ВАЈАТ
✓ БРВНАРА
✓ КРОВИЊАРА
✓ ЧАТРЉА
✓ УЏЕРИЦА
✓ СТРАЋАРА
✓ ПАЛАТА
✓ ЗАМАК
✓ ДВОРАЦ
✓ ОБЛАКОДЕР

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЗНАТИ ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ?

77
 .

✓ ДА ТЕКСТ БУДЕ У СКЛАДУ СА ОНИМ ШТО СМО ЖЕЛЕЛИ

ДА КАЖЕМО
✓ ДА ПОГРЕШНО НЕ УПОТРЕБИМО РЕЧ / РЕЧИ У
ПОГЛЕДУ ЗНАЧЕЊА
✓ ДА НЕ НАЧИНИМО ЛОГИЧКО-СТИЛСКЕ ГРЕШКЕ
✓ ДА НАМ СЕ НЕ ДЕСИ ДА СЕ СЕМАНТИЧКО ЗНАЧЕЊЕ
РЕЧИ СТИЛСКИ НЕ ПРОТИВИ ВЕЗИ С РЕЧЈУ СА СУПРОТНИМ
СЕМАНТИЧКИМ ЗНАЧЕЊЕМ
✓ ДА У ОЗБИЉНОМ НАУЧНОМ ТЕКСТУ НЕ УПОТРЕБИМО
СЛЕНГ или АРГО /ЖАРГОН ИЗ ПРИВАТНОГ ИЛИ
ПРОФЕСИОНАЛНОГ ЖИВОТА
✓ ДА НЕ КОРИСТИМО ФАМИЛИЈАРИЗМЕ И ВУЛГАРИЗМЕ
✓

СТИЛ КАО ЗНАК ПИСМЕНОСТИ

✓ Тек разумевањем основног и пренесеног значења речи ми

стварамо услове за тзв. КОРЕКТНУ ПИСМЕНОСТ
✓ АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА УПРАВО ДА
СВАКУ РЕЧ УПОТРЕБИМО ТАЧНО НА ОДРЕЂЕНОМ МЕСТУ
И У ЊЕНОМ ТАЧНО ОДРЕЂЕНОМ ЗНАЧЕЊУ
✓ АКО НАМ АКАДЕМСКИ ТЕКСТ ДАЈЕ МОГУЋНОСТ, ТРЕБА
ТЕЖИТИ СЛИКОВИТОМ СТИЛУ, ТЈ. УПОТРЕБИ
ФИГУРАТИВНОГ ЗНАЧЕЊА (есеј)
✓ КОРИСТИТИ СТИЛСКА ИЗРАЖАЈНА СРЕДСТВА
(поређење, контраст, метафору, метонимију)

Метафоризација текста

78
 .

✓ Метафору (скраћено поређење) избегавати у текстовима

где преовлађује интелектуални стил
✓ У расправама, реторским говорима
✓ Она је емоционална фигура, карактерише је неодређеност
и магловитост
✓ Она је израз вредновања
✓ Има афективни карактер
✓ Најкондензованија и најсугестивнија стилска фигура
✓

Туђице и варваризми

✓ Туђице данас преовлађују у многим језицима

✓ ПРИМАЊЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ РЕЧИ и њихов уплив у
матерњи језик ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
✓ ТУЂИЦЕ СУ НАЈПРЕ ДОЛАЗИЛЕ ИЗ КЛАСИЧНИХ ЈЕЗИКА
(грчког и латинског) – алиби, анатомија, аплауз, биологија,
гестикулација, дедукција, експеримент, меланхолија
✓ ИЗ САВРЕМЕНИХ ЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА
✓ АРИЈА – итал.
✓ АМБАСАДА – фр.
✓ БЕСТСЕЛЕР – енг.
✓ ХОБИ – енг.
✓ ШЛАГЕР – нем.
✓ ХУЛИГАН – рус.
✓ При употреби туђица и варваризама као и у свему, треба имати мере
и укуса

Синтагма /фраза
79
 .

✓ ГРУПА МЕЂУСОБНО МЕЂУСОБНО ПОВЕЗАНИХ РЕЧИ

✓ У стилистици синтагме се називају ФРАЗАМА
✓ Читав систем тих фраза и наука која га проучава – ФРАЗЕОЛОГИЈА
✓ У ПРАКТИЧНОЈ СТИЛИСТИЦИ ПОЈАМ ФРАЗЕ ИМА
ЗНАЧЕЊЕ ПРАЗНОГ, ОВЕШТАЛОГ ИЗРАЗА
✓ ЗА БОМБАСТИЧАН СТИЛ ЧЕСТО СЕ КАЖЕ ДА ЈЕ
ПРАЗНО ФРАЗИРАЊЕ
✓ ЗА АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ ВАЖНО ЈЕ ПРВО, ОСНОВНО ЗНАЧЕЊЕ
– ЗНАЧЕЊЕ СИНТАГМЕ

ФРАЗЕОЛОШКА ЈЕДИНИЦА

➢ДАБИ СКУП РЕЧИ БИО ФРАЗЕОЛОШКА ЈЕДИНИЦА

МОРА ИСПУНИТИ 3 УСЛОВА:

1) МОРА БИТИ УСТАЉЕН, тј. мора да се мора употребљавати у

истом распореду делова који чине скуп
2) МОРА ИМАТИ СЛОЖЕНУ СТРУКТУРУ (најмање две речи)
3) МОРА ИМАТИ ЈЕДИНСТВЕНО ЗНАЧЕЊЕ

➢ПРАВИЛНОСТ ФРАЗЕ УЧИ СЕ ПРЕ СВЕГА ИЗ ДЕЛА ДОБРИХ

ПИСАЦА

ПРИМЕР: ФРАЗЕ У ТЕКСТУ

80
 .

✓ „Njujork nije grad, Njujork je kult. Kult o kome je napisano stotine pesama i
snimljeno
desetine filmova. Svi vole Njujork. Bilo da sanjarite o njemu dok gledate „Seks i grad“ ili
dok slušate stihove Frenka Sinatre, Njujork je kao femme fatale među metropolama: to je
ono o čemu maštamo, to je lepota koja oduševljava ali u isto vreme čini da se osećaš malim.
A koji je razlog? Zapravo, koji su razlozi? Valjda zato što u „gradu koji nikad ne spava“ sve
deluje idealno i svaki deo grada ima svoju priču. Svako se može pronaći u Njujorku: od
muzeja i Brodveja za one umetničke duše, preko Pete avenije i Menhetna za one fensi, do
Bronksa za one malo „opuštenije“. Njujork kao jedan od svetskih centara mode ima
specifično obučene Njujorčane sa svojim najvažnijim modnim detaljem: žutim taksijem. I
kiša u Njujorku je nekako drugačija, a i kažu da je „Velika jabuka“ najlepša u jesen. Pa onda
po kišnom danu gledaš odozgo na ulice grada i vidiš hiljade i hiljade crnih kišobrana kako se
prepliću. S druge strane, leti se Njujorčani osvežavaju ne samo u bazenima već i fontanama,
a Central Park se pretvori u travnatu plažu. Kako god, Njujork je s pravom jedna od
najpoznatijih metropola čijom su idilom mnogi opčinjeni. A vi ako već ne možete da odete
tamo, osećajte se,najmanje što možete, kao „New yorker“ i promenite mesto stanovanja na
svom fejsbuku, pa ko zna, jednog dana možda to i neće biti fora već stvarnost.“
✓П. Из ученичког есеја Њујурк, Њујорк! АУТОР: М.

мај 2015 .
РЕЧЕНИЦА
✓ Мисао обликована и исказана речима
✓ Основни захтев: ЈАСНОСТ
✓ НЕЈАСНОСТ ЈЕ ОБИЧНО ПОСЛЕДИЦА
ДВОСМИСЛЕНОСТИ (АМФИБОЛИЈЕ)
✓ НЕДОРЕЧЕНОСТ ПОЈМОВА
✓ НЕТАЧНЕ ТВРДЊЕ
✓ НЕПРЕЦИЗНОСТ ИЗРАЗА
✓ КОНФУЗНОСТ ЗАКЉУЧАКА
ПРВИ ЗАХТЕВ: ЈАСНОСТ
✓ ЈАСНОСТ НАЈБОЉЕ МОЖЕМО ОБЈАСНИТИ ЊЕНОМ

81
 .

НЕГАЦИЈОМ – НЕЈАСНОШЋУ
Пример:
✓ „Соломон убије кипарског цара заједно са женом“ – где није јасно да ли је
Соломон убио кипарског цара и његову жену или уз помоћ своје своје жене
(пошто је реч о Соломоновој жени)
✓ ...“ОТВОРЕНО САГЛЕДАТИ ЊЕГОВЕ ИНВЕНЦИЈЕ“ (уместо интенције –
СКЛОНОСТИ
✓ Инвентција – машта
✓ Интенција – склоност
✓ Само један глас – слово (В у Т) потпуно мења и значење и смисао

ДРУГИ ЗАХТЕВ: ЖИВОСТ

✓ ЖИВОСТ ПОДРАЗУМЕВА ДИНАМИКУ УНУТАР РЕЧЕНИЦЕ

✓ ПРОМЕНА ТОНА КОЈИМ НИЖЕМО МИСЛИ
✓ НАВОЂЕЊЕ КОНКРЕТНИХ ПРИМЕРА
✓ РАЗВИЈЕНО ПОРЕЂЕЊЕ СЛИКА
✓ ОПИС
✓ ЦИТАТ
✓ ГРАДАЦИЈА У РАЗВИЈАЊУ МИСЛИ
✓ КОНТРАСНО ИЗЛАГАЊЕ ДВЕЈУ МИСЛИ
✓ ХИПЕРБОЛИЧАН ЗАКЉУЧАК
✓

ТРЕЋИ ЗАХТЕВ: МЕРА

УСЛЕД ПРЕТЕРАНЕ ЖИВОСТИ МОЖЕ СЕ ЗАПАСТИ У...

•РАЗБАРУШЕНОСТ МИСЛИ
•ПАТЕТИЧАН ИЛИ ЕГЗАЛТИРАН ТОН

82
 .

•ИЗВЕСТИ ПРЕТЕРАНО ОШТРИ И ИСКЉУЧИВИ

ЗАКЉУЧЦИ •НЕОДМЕРЕНА ТВРЂЕЊА

ЧЕТВРТИ ЗАХТЕВ: ХАРМОНИЧНОСТ

✓ НАЈВИШИ СТУПАЊ У ЈАСНОМ ИЗРАЖАВАЊУ

✓ ОНА ЗАВИСИ ОД ОД ПУНОЋЕ МИСЛИ И
ИНТОНАЦИОНОГ ТАЛАСАЊА РЕЧЕНИЦА
✓ ХАРМОНИЧНА ЈЕ ОНА РЕЧЕНИЦА КОЈА:

1) ПОКАЗУЈЕ ТЕЖЊУ ДА СЕ ЈЕДНА МИСАО ШТО ПОТПУНИЈЕ ИЗРАЗИ

2) ДА СЕ РАЗВИЈЕ СА СВИМ ГЛАВНИМ ПОЈЕДИНОСТИМА
3) ДА ИМА РЕЧЕНИЧНУ ИНТОНАЦИЈУ КОЈА ОДГОВАРА
ЊЕНОЈ СТРУКТУРИ
✓ ПОЖЕЉНО ЈЕ КОРИСТИТИ РАЗВИЈЕНИЈЕ РЕЧЕНИЦЕ
У АКАДЕМСКОМ ПИСАЊУ
✓ АЛИ И КРАЋЕ, ЕЛИПТИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ МОГУ
ГРАДИТИ НЕОБИЧНЕ МИСАОНЕ СПОЈЕВЕ У ТЕКСТУ

РАЗВИЈЕНА РЕЧЕНИЦА

✓ РАЗВИЈЕНА РЕЧЕНИЦА НЕ ЗНАЧИ ДУГА РЕЧЕНИЦА!

✓ ПАЗИТИ ДА РЕЧЕНИЦА НЕ ПОСТАНЕ ПРЕТРПАНА И ГЛОМАЗНА
✓ ОПЕТЕРЕЋЕНА СПОРЕДНИМ ПОЕЈЕДИНОСТИМА
✓ СЛУЧАЈНИМ АСОЦИЈАЦИЈАМА
✓ НЕПРЕГЛЕДНА
✓ ЗАМОРНА

83
 .

Литература

✓ Д. Живковић (1988). Теорија књижевности са теоријом писмености,

ЗУНС, Београд
✓ Д. Живковић (1978). Прави пут и странпутице у писању: о
композицији и стилу писаних састава, БИГЗ, Београд
✓ РЕЧНИК КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

84
 .

7.ПАРАГРАФ
(пасус, став)
ДЕФИНИСАЊЕ
•

ПАРАГРАФА •
КОМПОЗИЦИЈА
ПАРАГРАФА •ГРЕШКЕ У
ПАРАГРАФИРАЊУ
•ПОВЕЗИВАЊЕ

ПАРАГРАФА

НАУЧНО ДЕЛО ЧИНЕ...

 РЕЧИ
 РЕЧЕНИЦЕ
 ПАРАГРАФИ (ПАСУСИ)
85
 .

 ОДЕЉЦИ
 ПОТПОГЛАВЉА
 ПОГЛАВЉА
 ГЛАВЕ
СВИ ДЕЛОВИ МОРАЈУ БИТИ ИНТЕРАКЦИЈСКИ ПОВЕЗАНИ И ЧИНИТИ
ДЕЛО ХОМОГЕНОМ ЦЕЛИНОМ

ДЕФИНИЦИЈА ПАРАГРАФА

 ТО ЈЕ ОСНОВНА И НАЈМАЊА ЛОГИЧКО-САДРЖАЈНА И МИСАОНО-

ЕМОЦИОНАЛНА ЦЕЛИНА ТЕКСТА, ДЕО ОДЕЂЕНЕ ВЕЋЕ МИСАОНЕ
ЦЕЛИНЕ НАУЧНОГ ДЕЛА

 ПАРАГРАФ ЈЕ ОНАЈ ДЕО ПИСАНОГ ИЛИ ШТАМПАНОГ

ТЕКСТА КОЈИ ПОЧИЊЕ УВУЧЕНИМ РЕДОМ И ТРАЈЕ ДО
СЛЕДЕЋЕГ УВУЧЕНОГ РЕДА

 ТО ЈЕ ГРУПА РЕЧЕНИЦА ПОВЕЗАНИХ ЈЕДНОМ ГЛАВНОМ МИШЉУ,

КОЈУ ЗОВЕМО ТЕМОМ ТОГА ПАРАГРАФА

ДЕФИНИЦИЈА Богдана Поповића:

 „Јединство параграфа се састоји у једном до краја изведеном одржаном

циљу (теми, мисли, предмету) параграфа. Значи, сваки параграф има да
послужи једном засебном циљу; у њ се не сме унети ништа страно, а
нарочито не сме се прекинути док се циљ не испуни.“

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПАСУСА

(В. Силобрчић, Ј. Савић, Р. Зеленика, М. Гачић, З. Ивановић)

86
 .

 ЈЕДИНСТВО (развијање само једне мисли, става, идеје, теме)

 КОХЕРЕНТНОСТ (логичка повезаност реченица)
 МОГУЋНОСТ ИСТИЦАЊА ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА
САДРЖАЈА

ВЕЗА РЕЧЕНИЦА У ПАРАГРАФУ

УСПОСТАВЉА СЕ:
✓ ВЕЗНИЦИМА
✓ ПРИЛОЗИМА
✓ УКЛОПЉЕНИМ РЕЧЕНИЦАМА

✓ТЕМУ
ОБАВЕЗНО САРДЖИ КЉУЧНУ РЕЧЕНИЦУ КОЈА СЕ ОДНОСИ НА
КОЈОЈ ЈЕ ПАСУС ПОСВЕЋЕН

✓УТЕМЕЉУЈЕ
ОСТАЛЕ РЕЧЕНИЦЕ У КОJИМА СЕ ТЕМА РАЗРАЂУЈЕ И
МИСАО САДРЖЕ НОВЕ ПОДАТКЕ

ПАРАГРАФ МОЖЕ ПОЧИЊАТИ:

✓ ГЛАВНОМ МИСЛИ
✓ РЕЧЕНИЦОМ
✓ НАГЛАШЕНИМ РЕЧИМА
✓ РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ ЧИНЕ ПАСУС МОРАЈУ
БИТИ ГРАМАТИЧКИ ЦЕЛОВИТЕ

ПРЕМА УЛОЗИ КОЈУ ИМАЈУ У

ТЕКСТУ ПАРАГРАФИ СЕ ДЕЛЕ НА:
✓ УВОДНЕ
87
 .

✓ ПАСУСЕ У КОЈИМА СЕ ДЕФИНИШУ ТЕРМИНИ

✓ ФУНКЦИОНАЛНЕ (служе за разраду теме, доказивање тврдњи,
интерпретацију добијених података и резултата)
✓ ПРЕЛАЗНЕ (међусобно повезује остале пасусе)
ЗАКЉУЧНЕ (даје се закључак претходних
Према Милици Гачић (2001),
параграф може бити у функцији
✓ Увођења у тему
✓ Започињања расправе
✓ Оцене идеја/мисли
✓ Објашњења
✓ Уопштавања (генерализације)
✓ Изношења сугестија и савета
✓ Аргументације и противаргументације
✓ Изношења примера
✓ Наглашавања паралелизама
✓ Допуњавања детаља
✓ Набрајања
✓ Супротстављања
✓ Компарације
✓ Изношења личних ставова и мишљења (слагање и неслагање)
✓ Изношења ставова и мишљења других људи
✓ Избегавања изношења ставова и мишљења
✓ Изношења различитих ступњева сигурности
✓ Ублажавања тврдњи
✓ Закључивања

ВАЖНО!!!

✓ СВАКИ ПАРАГРАФ НАСТАЈЕ ИЗ

ПРЕТХОДНОГ ПРИПРЕМА СЛЕДЕЋИ
✓ ПРВА И ПОСЛЕДЊА РЕЧЕНИЦА ПАРАГРАФА ОСИГУРАВАЈУ

88
 .

ПОВЕЗАНОСТ ПРЕТХОДНОГ И СЛЕДЕЋЕГ ПАСУСА

✓ ТИМЕ ТЕКСТ ПОСТАЈЕ КОХЕРЕНТНИЈИ
✓

СПОЈНЕ РЕЧИ или ТРАНЗИЦИЈЕ

✓ ТО СУ РЕЧИ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ ПАСУСА
✓ УГЛАВНОМ СУ ТО ВЕЗНИЦИ (због тога, међутим, наиме, недавно,
нешто специфичније...)
✓ НЕШТО НОВО НАГЛАШАВАМО ПОМОЋУ РЕЧИ ИСТО ТАКО,
СЛИЧНО ТОМЕ, ОСИМ ТОГА
✓ Пасуси по супротности користе речи: ИНАЧЕ, ОБРАТНО, АЛИ, ИПАК
✓ РЕЧИ ЗА ЗАКЉУЧИВАЊЕ

ВАЖНО!!!

✓ПАСУСИ НЕ МОГУ ПОЧИЊАТИ ЦИТАТОМ, АЛИ СЕ МОГУ

ЗАВРШАВАТИ, У ИЗУЗЕТНИМ СЛУЧАЈЕВИМА
✓ МОГУ ИМАТИ ИСТАКНУТЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ, ТЗВ. ДЕСКРИПТОРЕ
✓ СВАКОЈ НОВОЈ ИДЕЈИ У ПАСУСУ ПРИПАДА НОВА РЕЧЕНИЦА
✓ ПАРАГРАФ НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ПРЕЛАЗИ ОКВИР од 120 до130
РЕЧИ
✓ НА ЈЕДНОЈ СТРАНИЦИ ТЕКСТА ОБИЧНО ДОЛАЗИ 3-5 ПАРАГРАФА
✓ УВОДНИ, ПРЕЛАЗНИ И ЗАКЉУЧНИ ПАСУСИ МОГУ БИТИ ДУЖИ
✓ СВИ СТАВОВИ У ПАРАГРАФИМА ИСКАЗУЈУ СЕ У
АФИРМАТИВНОМ ВИДУ
✓ НЕ ГОВОРИ СЕ О НЕЧЕМУ ШТО НИЈЕ, ВЕЋ О ОНОМЕ ШТО ЈЕСТЕ
✓ АУТОР СЕ ЧИТАОЦИМА ОБРАЋА У ДРУГОМ ЛИЦУ МНОЖИНЕ
(видите, упоредите)
✓НОВИ ПАРАГРАФИ СЕ ОДВАЈАЈУ ПРОРЕДОМ КОЈИ ЈЕ ЗА ЈЕДАН
РАЗМАК ВЕЋИ ОД ПРОРЕДА КОЈИМ СЕ ПИШЕ ОСТАЛИ ТЕКСТ
✓ УВЛАЧЕЊЕМ ПОЧЕТНОГ РЕДА ЗА 5 ДО 8 СЛОВНИХ МЕСТА

89
 .

ПАРАВИЛНОСТ ПАРАГРАФА СЕ САСТОЈИ

У ТОМЕ...

 ДА ОН БУДЕ ЈЕДИНСТВЕНА МИСАОНА ЦЕЛИНА КОЈА

ИМА СВОЈУ РЕЛАТИВНУ САМОСТАЛНОСТ

КОМПОЗИЦИЈА ПАРАГРАФА
✓ ПАРАГРАФ
ДЕЛА:
ТРЕБА ДА ЛИЧИ НА МАЛУ РАСПРАВУ КОЈА ИМА ТРИ

 1) УВОД
 2) РАЗРАДУ
 3) ЗАКЉУЧАК


УВОДНИ ДЕО ПАРАГРАФА

✓НАМ
ПРВА РЕЧЕНИЦА У ПАРАГРАФУ (УВОД) САОПШТАВА
ТЕМУ ПАРАГРАФА, ЊЕГОВУ УОПШТАВАЈУЋУ
МИСАО КОЈА СТВАРА ЦЕЛОВИТОСТ ЦЕЛОГ ПАРАГРАФА
✓ ДОБРИ ПИСЦИ ПАЗЕ НА ТО ДА У ПОЧЕТКУ ПАРАГРАФА, У
ЊЕГОВОМ УВОДУ, ЈАСНО ИСТАКНУ ТУ ОПШТАВАЈУЋУ
МИСАО ПАРАГРАФА
✓ ПРИБЛИЖНА ПРЕДСТАВА О САДРЖИНИ НЕКОГ ТЕКСТА МОЖЕ
СЕ СТЕЋИ НА ОСНОВУ ПРВЕ РЕЧЕНИЦЕ ПАРАГРАФА
✓ ВРСТА ЧИТАЊА КАДА НА ОСНОВУ ПРВЕ, УВОДНЕ РЕЧЕНИЦЕ,
НАСЛУЋУЈЕМО САДРЖАЈ ЦЕЛОГ ПАРАГРАФА ЗОВЕ СЕ
ДИЈАГОНАЛНО ЧИТАЊЕ
РАЗРАДА ПАРАГРАФА
✓
КАО И КОД РАЗРАДЕ ТЕМЕ ТЕКСТА У ЦЕЛИНИ, ТАКО И КОД
90
 .

ПАРАГРАФА, ПОТРЕБНО ЈЕ ОСВЕТЛИТИ ПОЛАЗНУ ИДЕЈУ,

ДОКАЗИВАТИ ЈЕ И ПРИМЕНИТИ НАЧЕЛО ПРОГРЕСИЈЕ
✓ НЕ ИЗГУБИТИ ИЗ ВИДА НИКАКО НАЧЕЛО РАВНОМЕРНОСТИ
И НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА
✓ КОРИСТИТИ СЕ ЧИЊЕНИЦАМА КОЈИМА РАСПОЛАЖЕМО,
ПРИМЕРИМА, ЦИТАТИМА
✓ ТЕЖИТИ ПОТПУНОСТИ (ЦЕЛОВИТОСТИ) РАЗВИЈАЊА
МИСЛИ
✓ ТРУДИТИ СЕ ДА ПРИ КРАЈУ РАЗРАДЕ ПАРАГРАФА НАГОВЕСТИМО
ЗАКЉУЧАК
✓

ЗАКЉУЧАК ПАРАГРАФА
✓ ОВАЈ ДЕО ПАРАГРАФА НЕ МОРА СТРОГО БИТИ ЗАСТУПЉЕН
✓ ОН СЕ ЧЕСТО НЕ ФОРМУЛИШЕ ИЗДВОЈЕНО, ВЕЋ СЕ
ИЗОСТАВЉА КАО НЕШТО САМО ПО СЕБИ РАЗУМЉИВО
✓ВЕОМА ЈЕ ЧЕСТ СЛУЧАЈ ДА СЕ ПАРАГРАФ ЗАВРШИ РЕЧЕНИЦОМ
КОЈА ПРИПРЕМА ПРЕЛАЗ НА СЛЕДЕЋИ ПАРАГРАФ
ДУЖИНА ПАРАГРАФА...

✓ ...ЗАВИСИ ОД ВАЖНОСТИ УОПШТАВАЈУЋЕ МИСЛИ КОЈА СЕ

РАЗВИЈА У ЊЕМУ
✓ УКОЛИКО
НА ЊОЈ
ЈЕ МИСАО ЗНАЧАЈНИЈА, ДУЖЕ СЕ ЗАДРЖАВАМО

✓ДУЖИНА
КОЈИ ПИШЕ
ПАРАГРАФА ЗАВИСИ И ОД ЛИЧНОГ СТИЛА ОНОГА

✓ НЕКО ПИШЕ У ДУЖИМ, НЕКО У КРАЋИМ ПАРАГРАФИМА (као

што неко пише краћим, неко дужим реченицама)
✓ ЗА ПОЧЕТНИКЕ У ПИСАЊУ ПРЕПОРУЧУЈУ СЕ КРАЋИ
ПАРАГРАФИ, КОЈИ СЕ ТОКОМ ВРЕМЕНА ПОВЕЋАВАЈУ УПОРЕДО
СА ДУХОВНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ РАЗВИЈАЊЕМ ЛИЧНОСТИ
ГРЕШКЕ У ПАРАГРАФИРАЊУ

91
 .

✓ ГРЕШКЕ У ЈЕДИНСТВУ ПАРАГРАФА

КАДА ЈЕДАН ПАРАГРАФ ОБУХВАТА ДВЕ, ТРИ ИЛИ
ВИШЕ РАЗНОРОДНИХ МИСЛИ
✓ ГРЕШКЕ ПРОТИВ ПОТПУНОСТИ ПАРАГРАФА
КАДА СЕ ЈЕДНА МИСАО, УМЕСТО ДА БУДЕ ДЕО ЈЕДНОГ
ПАРАГРАФА, ДЕЛИ НА ДВЕ, ТРИ, ТЈ. СВАКА РЕЧЕНИЦА ЈЕ
ПОСЕБАН ПАРАГРАФ

ПРИМЕР 1:
Један параграф који обухвата две или три разнородне мисли

 „Једног писца ценим по његовој уметничкој вредности, то ће рећи по његовом

дару уопштавања огромног чињеничног материјала из живота, по психолошком
карактерисању његових јунака. Када је реч о Андрићу, онда могу истаћи његово
најзначајније дело, роман На Дрини ћуприја. Приликом додељивања Нобелове
награде Андрић је говорио беседу О причи и причању ... “
ПРИМЕР 2:
Развијање једне јединствене (уопшатвајуће) мисли у два до три
параграфа

„Србијом је тада владала династија Обреновића под којом је бирократија достигла врхунац.

Она (та бирократија) била је рак-рана тадашњег друштва, јер је спутавала све што је
слободарско и напредно.
Сељаци су били презадужени, грађани без политичких права, а развој и слобода
мисли угушивани су цензуром...“
ПРИМЕР 3:
По принципу „ређања домина“ или „коњичких скокова“

„Бранко Радичевић је песник кога је родило грађанско друштво преко Саве и Дунава. У току
18. века грађанско друштво је створило једну нарочиту врсту своје лирике. Та лирика је била
једна средина између праве народне лирике и уметничке лирике. Бранков отац је службовао
по Војводини и био је образован човек. Он је имао у својој библиотеци лепих књига. Бранко

92
 .

је упознао грађанско друштво по Срему и Војводини, а војвођанске занатлије и трговци

имали су везе са целом Европом... Бранко је имао много пријатеља. У песми Пут исмејао
је Вукове противнике. Када је Бранко, после објављивања песама, дошао у Београд,
полиција га врати у Земун, јер се бојала да Бранко не побуни ђаке.“

ПОВЕЗИВАЊЕ ПАРАГРАФА

ПРИМЕР 4: да ли је ово ДОБАР ПАРАГРАФ?

„Ричард Сенет напомиње да је град место моћи, али и простор у коме долази до
„разбијања великих, тотализујућих визија... Ови аспекти урбаног искуства – различитост,
сложеност, страност –пружају отпор доминацији. Та врлeтна и захтевна урбана географија
буди одређене наде у моралном смислу. Она може да послужи као дом онима који су
прихватили чињеницу да су изгнаници из Еденског врта“. * Град, дакле, представља
идеалну средину између чежње и отуђења, памћења и слободе, носталгије и модерности.“
✓
 * Richard Sennet, Flesh and Stone (New York: Norton, 1994), 26.
 У Светлана Бојм, Будућност носталгије, Геопоетика, Београд, 2005, стр.136.
 ПРОНАЂИТЕ ГРЕШКЕ У КОМПОЗИЦИЈИ ОВОГ ПАРАГРАФА
 ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ЦИТАТ УНУТАР САМОГ ПАРАГРАФА

ПРИМЕР 5: везивање параграфа

„Svi imigranti znaju da je izgnanstvo mnogo privlačnije kao pesnička slika nego kao
proživljeno iskustvo. Bolje izgleda na papiru nego i životu. Štaviše, to iskustvo nije jedinstveno
za one koji su stvarno napustili zavičaj; ljudi koji su preživeli velika istorijska previranja i
prelazne periode mogu lako da saosećaju sa pravim izgnanicima. Reč izgnanstvo (od ex-salire)
znači iskočiti. Izgnanstvo podrazumeva patnju progona i skok u novi život. Skok je i jaz, cesto
nepremostiv; on pokazuje nesamerljivost izgubljenog i nađenog. Samo malobrojni uspeju da
izgnanstvo pretvore u okrepqujuću fikciju.
Izgnanstvo je stara i izlizana metafora. Označava ljudsko stanje i jezik u najširem mogućem
smislu: prvu porodicu Adama i Eve, na kraju krajeva, činili su prvi izgnanici iz Edenskog vrta.
Nakon isterivanja iz Raja i rušenja legendarne Vavilonske kule, nastala je množina ljudskih jezika. U
zapadnoj tradiciji od antike do modernog doba, izgnanstvo je često predstavljano pesnikom
proteranim iz svoje zemlje, poput Ovidija ili Dantea. U kasnom devetnaestom i ranom dvadesetom
veku, „transcedentalna bezdomnost“ i stalno izgnanstvo smatrani su boljkom modernog vremena.
Glavno obeležje izgnanstva je dvostruka svest, dupla ekspozicija različitih vremena i
rostora, stalno račvanje. Prema izgnanicima oduvek se odnosilo sa sumnjom, a opisivani su kao
ljudi sa „dvostrukom sudbinom“, ili polovičnom sudbinom, kao i preljubnici, izdajnici, trgovci

93
 .

izgubljenim dušama, duhovi. Piscu proteranom iz zavičaja, izgnanstvo nikada nije samo tema ili
metafora; obično fizička istrgnutost iz korena i izmeštenost u drugi kulturni kontekst menja
shvatanje same umetnosti kao i oblika autorstva. Drugim rečima, iskustvo stvarnog izgnanstva
predstavlja konačni test piščevih metafora.“
✓
S. Bojm, Budućnost nostalgije

На крају: ТРИ ЧИТАЊА

✓ ПРВО ЧИТАЊЕ
✓ (ОБРАЋАМО ПАЖЊУ НА ГРАМАТИЧКУ И ПРАВОПИСНУ
ПРАВИЛНОСТ ТЕКСТА)

✓ ДРУГО ЧИТАЊЕ
✓ (ОБРАЋАМОПАЖЊУ
ПАРАГРАФА)
НА ЈАСНОСТ И ЛЕПОТУ РЕЧЕНИЦА И

✓ ТРЕЋЕ ЧИТАЊЕ
✓САМОКРИТИЧКИ
(ПРАТИМО РАЗВИЈАЊЕ НАШЕ МИСЛИ У ЦЕЛИНИ И
ОЦЕЊУЈЕМО ПОТПУНОСТ НАШЕГ РАДА
И ИСПРАВНОСТ НАШИХ ЗАКЉУЧАКА)

ЛИТЕРАТУРА
✓ Д. Живковић (1988). Теорија књижевности са теоријом писмености,
ЗУНС, Београд
✓ Кундачина, М., В. Банђур (2007). Академско писање, Ужице, Учитељски
факултет

94
 .

8/9
ВРСТЕ ПИСАНИХ
САСТАВА
1.
✓
РАСПРАВА
✓
СТУДИЈА
✓
МОНОГРАФИЈА
✓
ЧЛАНАК
2.
ИЗВЕШТАЈ И РЕФЕРАТ
ПРЕДАВАЊЕ ИЛИ ГОВОР
(БЕСЕДА) ЕСЕЈ

95
 .

Први део
предавања
1.РАСПРАВА
2. СТУДИЈА
3. МОНОГРАФИЈА
4. ЧЛАНАК

96
 .

1. РАСПРАВА
• РАСПРАВА, врста писаног састава којим се расветљава
неки проблем или догађај да би се дошло до истине
• Користе се аргументи (докази), који се системски и логично
излажу •Навођење литературе и извора података је обавезно

97
 .

• често се користи фуснота, напомена испод

текста • Расправа се пише у три уобичајене
целине: • 1) УВОД: наводи се тема расправе
• 2)РАЗРАДА: износе се различити ставови из стручне литературе о
проблему о којем је реч, ставови аутора о истом проблему; тако се
доказује једна а оповргава друга теза (мишљење, претпоставка);
• 3) ЗАКЉУЧАК: аутор износи свој закључни став: може бити нов, а
може потврђивати неку од претпоставки

• Све оно о чему је већ било речи, као упутство за добру композицију
и коректан језички израз, односи се и на расправу
• Она је у основи интелектуална врста писаних састава
• У расправи је све подређено ЗНАЊУ и РАСУЂИВАЊУ
• Машта, духовитост и емоција нису искључене, али само уколико
је претходно испуњен главни услов: да расправа буде ЗРЕЛА И
ЛОГИЧНА

Да би расправа била ваљана потребно је ...

•ШТО БОЉЕ СЕ УПОЗНАТИ СА ЛИТЕРАТУРОМ О ПРЕДМЕТУ
О КОМЕ СЕ ПИШЕ
•СА МИШЉЕЊИМА КОЈА СУ О ЊЕМУ ВЕЋ ИЗНЕСЕНА
•СА НАЈВАЖНИЈИМ ЕЛЕМЕНТИМА КОЈИ ЧИНЕ
ЊЕГОВЕ САСТАВНЕ ДЕЛОВЕ
АНЕГДОТА...
• О чувеном руском биологу И. П. Павлову који је почетком 20. века
од једног љубитеља биологије добио опсежну расправу о систему
људског крвотока
• У писму којим му је Павлов одговорио, стајало је следеће: „Ваша
расправа је одлична, али, на жалост, енглески лекар Виљем Харви
открио је то још пре триста година“.
Запамти...

98
 .

✓илиПознавање чињеница је неопходно макар из неког уџбеника

приручника, енциклопедије (опште и стручне)
✓ Управо ту ћемо се најбоље информисати не само о материји коју
третирамо, већ и о најважнијој литератури која је о неком проблему
написана
PRIMER:
L. A. Seneka, „Rasprava o blaženom životu“:
34, 35
✓ Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti
i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti,
spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa
kojima saobraća“. Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati
čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli
poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti;
koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za
koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.
Zato se čovek mora probiti do slobode; a ova se ne postiže ničim drugim, nego
ravnodušnošću prema sudbini.
2.
✓ Priroda, naime, ne dopušta da dobro šteti dobrome. Između dobrih ljudi i
bogova postoji prijateljstvo jer ih povezuje vrlina. Prijateljstvo, kažem? Više od
toga, naklonost i srodstvo, jer se dobar čovek razlikuje od boga samo po svom
ograničenom veku. On je božji učenik i saradnik, i pravi potomak njegov, i pravi
roditelj, nepopustljivo tražeći vrlinu, vaspitava poput strogog oca. Zato kada budeš
video dobre i bogovima drage ljude kako naporno rade, kako se muče I uspinju uz
strmine, a loše kako se raskalašno provode i plivaju u nasladama, pomisli kako i
sami uživamo u poslušnosti svoje, a raspuštenosti dece robova, kako jedne držimo
u strogoj disciplini, a druge podstičemo na drskost. Veruj, isto tako postupa i bog:
dobrog čoveka ne kvari uživanjima, već ga iskušava, jača,
čini ga sebi podobnim.
3.
[…]

99
 .

✓ Sišao si u olimpijsku arenu, ali tamo nema nikog osim tebe: stekao si venac, ne
i
pobedu. Ne čestitam ti na hrabrosti već na konzulatu ili na preturi: ukazana ti je
čast. Isto mogu reći i dobrom čoveku, ako mu slučaj nije dodelio nijednu nevolju
da pokaže snagu svog duha: ‘’Smatram te nesrećnim, jer nikad nisi bio nesrećan.
Prošao si kroz život bez protivnika. Niko neće saznati šta si sve mogao, čak ni ti
sam to nećeš znati’ . Da bi čovek upoznao samog sebe, on mora da se oproba: niko
ne može da sazna šta je u njegovoj moći, ako je ne iskuša. Tako neki ljudi sami
presreću nevolju u nastanku i vrebaju priliku da zablista vrlina koja je počela da
tamni. Hoću da kažem da se veliki ljudi ponekad raduju nevoljama kao hrabri
vojnici ratu.
[…]

4.
✓ […]

✓ Nikada nije lako dokazati vrlinu. Sudbina nas šiba i razdire? Pretrpimo: to nije
okrutnost već borba, i što je češće prihvatimo, to ćemo biti snažniji. Najsnažniji
deo tvog tela je onaj koji se često koristi. Treba da se prepustimo sudbini da nas
ona ojača za svoje udarce: malo po malo učiniće nas sebi ravnima, a neprestana
izloženost opasnostima stvoriće prezir spram njih. Tako tela mornara očvrsnu od
mora, a ruke seljaka ogrube. Podnoseći nesreće, duh će prezreti patnju. Šta se sve
može postići trpljenjem, saznaćeš ako pogledaš kakve napore čine narodi bez
otadzbine, narodi okruženi oskudicom. Promotri sve one koje je omeđio rimski
mir. Govorim o Germanima i nomadskim narodima na koje nailazimo oko reke
Istra satire ih neprekidna zima i tmurno nebo, jalova im zemlja daje oskudnu
prehranu.

5.
✓ Zašto se čudiš što su dobri ljudi izloženi opasnostima da bi očvrsnuli? Čvrsto i
jako je samo ono drvo koje vetar često šiba: pod naletom se krošnja skuplja a
korenje čvršće vezuje za zemlju. Slabašno je drveće koje je izraslo u pitomoj
dolini. Zato je za dobre ljude, ako hoće da budu neustrašivi, korisno da budu
izloženi svirepim pretnjama i da spokojno trpe zlo koje i nije zlo ako ga dobro
podneses
6.
✓ Ali zašto bog ipak dopušta da dobre ljude pogađa zlo? On, u stvari, ne dopušta:

100
 .

od njih je uklonio sva zla, zločin i sramotu, nečiste misli iIipohlepu, slepu požudu i
lakomost na tuđe. Pazi ih i štiti. Pa zar bi neko tražio od boga da dobrim ljudima
čuva i prtljag? Oni su boga sami razrešili ove brige, jer preziru spoljni svet.
Demokrit se odrekao bogatstva smatrajući ga teretom za mudraca. Zašto se onda
čudiš što bog dopušta da dobrog čoveka snađu nesreće, jer kad ih on sam ponekad
priželjkuje? Dobri ljudi ostaju bez sinova: pa šta, ponekad ih i sami ubijaju. Šalju
ih u progonstvo: pa šta, ponekad i sami ostavljaju otadzbinu, a ne nameravaju da se
vrate. Ubijaju ih: pa šta, ponekad i sami podižu ruku na sebe. Zašto podnose ove
muke? Da nauče druge da ih podnose: rođeni su da služe drugima za primer.
✓ (Lucije Anej Seneka, Dijalozi: 19 – 41)

2. НАУЧНА студија

✓ То је већа или мања научна расправа у којој аутор документује своје тезе
и закључке чињеницама из других научних расправа, тачно наводећи изворе
за ту документацију (тзв. научни апарат)
✓ Даје нова решења за питање о коме расправља
✓у фуснотама,
Навођење извора којима се писац служи може се вршити у парентезама или
као и на крају глава или одељака, или тек на крају књиге

Важно!
• Између расправе и студије заправо и нема веће разлике
•Расправом се углавном може назвати ђачки рад или новински текст
•Назив „студија“ углавном је задржан само за научну расправу
(Д. Живковић)
• Сви захтеви који се постављају за расправу, постављају се и за
студију А то је....

• солидно или потпуно обавештење о предмету који се обрађује

• навођење претходне литературе која се бавила тим предметом
•добра композиција рада
• логично развијање мисли

100
 .

Пример студије:
Владета Јеротић
«Бајке као терапеутско средство»
У: «ЧОВЕК И ЊЕГОВ ИДЕНТИТЕТ», 2003.

✓ Нерешено је питање историјског порекла бајки. Познато је да сви народи света, они
који су изумрли у давној прошлости, као и они који данас живе, најразвијенији, па и они
најзаосталији - познају бајке. Када су Јакоб и Вилхелм Грим 1812. године објавили своју
прву збирку бајки, већ неколико стотина година пре овог доба постојала су у Европи
растурена, несистематска и заборављена издања појединих виђенијих људи који су
скупљали усмена народна казивања из света бајки. Када се после Гримовог доба почело са
систематским истраживањем овог зачараног света, тако блиског и драгог сваком детету,
али и одраслом човеку, када се почело с овим истраживањем и по осталим континентима,
откриће је било јединствено и у први мах изненађујуће. Потпуно истоветни мотиви
сачињавали су садржај бајки, независно од било каквог преношења, међусобних утицаја,
настали у различитим пределима, код разних народа и у разно доба. Већ је Вилхелм Грим
наслутио истину када је писао: „Постоје стања која су толико једноставна и природна да се
увек изнова враћају, као што постоје и мисли које се саме
од себе намећу“.
2.
✓ Интересовање етнолога и антрополога за митове старих народа и њихово порекло,
потпомогнуто открићима психолога и психијатара о архајским слојевима у људској психи,
која има нешто заједничко свеједно о коме је народу реч и о коме историјском добу,
условили су настанак тзв. антрополошке теорије о бајкама двојице енглеских истраживача,
Тејлора и Ланга. По овој теорији, која је стекла општа признања, бајке представљају
отиске људских пратипова и људских прамотива. Увек изнова у бајкама се појављују
добри и зли, паметни и глупи, лукави и наивни, мушкарац као херој, освајач или врач, који
своја натприродна својства користи у добре или рђаве сврхе, жена као мајка, сестра,
љубавница, која доноси спас мушкарцу или га као вештица омађија. Мотиви су такође
увек исти: бескрајна авантуристичка путовања у потрази за благом, заробљеном
принцезом, немуштим језиком итд. Појам времена недостаје, сто година не представљају
ништа. Свет у бајкама освојен је делањем, јунак је стално активан, а успех његовог
деловања је преображај. Пошто су објекти лишени својих стварних одлика, могућа је
трансформација фигура, тако да сваки са сваким може да ступи у контакт. Краљеви,
просјаци, умрли, ђаволи, животиње, биљке сусрећу се на једној равни. Пошто

101
 .

позив на делање, као и потребне снаге и способности долазе јунаку из околине, он може да
оствари своје планове тек предавањем свету. Задаци, тешкоће и опасности који му се
супротстављају, служе му као могућности. У сусрету са њима његова судбина постаје
нешто одређено и битно. Помоћи које успут добија, или их сам налази, не служе му ради
задовољавања неких његових ћуди, већ само да би још сигурније ишао путем своје
судбине. Тако исто, ако он помаже другима, не мислећи при том на себе, управо таквим
поступком отвара себи пут ка циљу. Идући смело сопственим путем, јунак и не знајући
помаже другима, али и обратно, мислећи само на друге, достиже сопствени циљ.
3.
✓ Да би се још боље приближили стварном терапеутском циљу бајки, које се данас
примењују не само код неуротичне деце, као један од саставних делова сложене и
циљане терапије, већ све више по психијатријским клиникама у свету и код
неуротичара, па и психотичара, морали бисмо да испитамо дејство оваквих читаних
или причаних бајки на људску психу.
Најпре се дошло до констатације да бајке разумеју и деца и одрасли, сасвим независно
од њиховог познавања митологије и психологије, на један непосредан, могло би се
рећи чак интуитиван начин. Када слушамо неку бајку, чврсте споне које ограђују наше
свесно од несвесног бића попуштају, давно заборављени и делом потиснути свет раног
детињства поново искрсава пред нашим духовним очима и то наше несвесно, овако
ослобођено уобичајених ограда, непосредно упија и сместа схвата скривени циљ и
поуку.
4.
✓ Ако у бајкама и има повремено нечег интелектуалног и рационалног, оно оставља
слушаоце или читаоце недирнутим. Тек када отпочне активно емоционално
идентификовање са збивањима јунака, у њима се буди сопствена прошлост која не остаје
изоловано доживљена, већ подстиче елементарну вољу за животом, иницијативу према
делању, прилагођавање свету, као и оно толико потребно, нарочито душевно
поремећеним, неопходно осећање збринутости у свету догађаја.
5.
✓ Сваки од нас повремено осећа потребу за оваквим светом чаролија, јер у њега може да
смести сопствене конфликте у којима врви читав један свет жеља, страха и потребе за
заштитом. Услуга коју бајке чине деци и одраслима непроцењива је; она је посебно код
деце она драгоцена помоћ коју одраслима пружа позориште, читање романа и понекад
биоскоп. Разна ружна дела у бајкама, привремено тријумфовање зла, па чак и свирепости,
не умањују радост изазвану причањем. Напротив, психоаналитичари су открили
парадоксално осећање у слушаоца или читаоца, које су назвали: задовољство од страха.
Страх бива доживљен на реално-иреалном тлу и на овај начин боље припрема
доживљавање неког реалног страха у животу. Ово је врло погодан пут припреме детета
за зрелије доживљавање страха, од кога га живот касније сигурно неће поштедети.
6.
✓Покушајем идентификације пацијента са догађајима у бајци приближавамо га, као што
102
 .

смо рекли, његовим сопственим унутрашњим збивањима. После понављаног слушања

једне исте, за сваки случај посебно изабране бајке (које се могу користити и као групна
терапија), затим причања и препричавања те бајке и најзад, играња садржаја из бајки -
уочава се да пацијент постаје активнији, отворенији, од својих болесних симптома
удаљенији и за контакте способнији. Погрешно је бајке садржајно интерпретирати и
накнадно рационализовати. Корисно је, међутим, натерати пацијенте да и сами измисле
бајке, када су у групи да поделе улоге и сами режирају збивања, јер ће тако њихови
проблеми постати јаснији. Колико је овакав начин терапије природан и неусиљен доказује
и чињеница да деца међусобно често организују управо такву врсту игре.
7.
✓ Не знамо како су настале бајке и митови. На питање да ли у њима, нарочито у
митовима, има и трагова неких стварно одиграних догађаја, као на пример у миту о
потопу, који познају заиста сви народи из најдавније прошлости или су они остаци дечје
душе примитивног човека преисторијског доба (да ли је овај био баш толико
примитиван?), начина на које он реаговао на спољашње промене у природи и унутрашње
промене у сопственој души, још је тешко прецизно одговорити. Поред елемената
несумњиво сликовитог начина представљања магијског доживљавања једног анимистички
схваћеног света са конкретним, дечијим начином мишљења, сигурно је да постоје и врло
јаке способности апстрактног мишљења. Некад врло дубока филозофска нота у бајкама,
етички принцип у њој, зрелост размишљања о разорној снази зла у свету, или још и јачем
принципу добра, указују на могуће утицаје већ развијенијих религиозних система народа у
којима су овакве бајке настале. Такве су, на пример, бајке из Тебе из 253. године пре наше
ере Чаробна књига бога Тота, или из предела Амазоне Небеске сузе, или из
Африке Како је рат дошао у свет.
8.
✓ У сваком случају, митови и бајке представљају трајно културно добро човечанства
које вероватно никад, док је света и века, неће изгубити од своје снаге и благотворног
деловања на појединце и групе, децу и одрасле. Савремена психијатрија ово је тачно
уочила, отуд је примена бајки у терапеутске сврхе постало још једно оруђе у рукама
вештих терапеута. Педагошки принципи сваког родитељског дома не би се смели у
одгајивању деце никад одрећи овог блага. Оплемењивање читаве човекове личности
ублажавањем јаза између његовог свесног и несвесног принципа, упознавање и
помирење нашег Ја са хаосом, али парадоксално и са хармонијом нашег несвесног бића
- постиже се уживљавањем у митове и бајке.
✓ На Растку објављено:
2008-01-22 Датум последње измене: 2008-01-
22 00:26:18

3. МОНОГРАФИЈА
✓ grč. мonos, graphia – писање –

103
 .

✓ Исцрпно, систематично и детаљно дело већег обима, у коме се

целовито расправља одговарајућим методолошким поступцима о једном
ужем или ширем научном проблему или питању
✓ Пише се по унапред израђеном пројекту истраживања
✓ Може је писати један или више аутора
✓ Разматра неки нови научни проблем...
✓ или научно тумачи познате чињенице...
✓ уз прецизну интерпретацију и дискусију

✓ Објављује се у форми књиге

✓ Обима педесет и више страница по аутору
✓ У једном или више наставака
✓ који се објављују истовремено или
✓ у унапред утврђеном временском периоду
✓ Може се објавити и у часописима, у наставцима
✓
Структура монографије

✓ВИШЕ
ГЛАВНИ ДЕО МОНОГРАФИЈЕ СТРУКТУРИРА СЕ НА
ЛОГИЧКИ ЗАОКРУЖЕНИХ ЦЕЛИНА (глава и
поглавља)
✓ УЗ ГЛАВНИ ДЕО МОНОГРАФИЈА САДРЖИ И ПОСЕБНЕ
ОДЕЉКЕ, УВОД И ЗАКЉУЧКЕ
✓ УВЕК ЈЕ ДОКУМЕНТОВАНА НАУЧНОМ АПАРАТУРОМ
(цитати, подножне напомене, литература)

Као посебне целине монографија има...

ПРЕЛИМИНАРНИ ДЕО

✓ (ISBN), импресум, насловна страница, посвета, мото, садржај, списак

илустрација, списак табела, предговор, захвалност, списак скраћеница,
апстракт)

РЕФЕРЕНТНИ ДЕО

104
 .

✓и појмова,
Прилози, подбелешке и напомене, списак литературе, списак имена
колофон
✓ напомена:
✓ КОЛОФОН - преносно - врх, крај, завршетак, завршни камен
✓
У монографије спадају

✓ Магистарске тезе
✓ Докторске тезе
✓ АЛИ ТЕК НАКОН ОБЈАВЉИВАЊА
✓ МОНОГРАФИЈУ РЕЦЕНЗИРА РЕЦЕНЗЕНТСКА КОМИСИЈА ОД ТРИ
ЧЛАНА ИЗ НАУЧНЕ ОБЛАСТИ КОЈОЈ ПРИПАДА МОНОГРАФИЈА
✓ ОД КОЈИХ ДВОЈЕ ТРЕБА ДА СУ ИЗВАН УСТАНОВЕ

✓ ПОГЛАВЉЕ У МОНОГРАФИЈИ ЈЕ ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА

✓ ИМА СЛИЧНУ СТРУКТУРУ КАО ЧЛАНАК У ЧАСОПИСУ
✓ ОБИМНИЈЕ ЈЕ ОД ЧЛАНКА И
✓ ПОСВЕЋЕНО ТЕМАТИЦИ КОЈОМ СЕ МОНОГРАФИЈА БАВИ
✓ТАБАКА
ДУЖИНА ПОГЛАВЉА МОНОГРАФИЈЕ ЈЕ НАЈМАЊЕ ДВА АУТОРСКА

✓ЉУДСКОГ
ПОПИСЕ ЗНАЧАЈНИХ СТУДИЈА ИЗ РАЗНИХ ОБЛАСТИ
ЗНАЊА (филозофије, историје, књижевности, права,
природних наука) НАЛАЗИМО У ЕНЦИКЛОПЕДИЈАМА
✓ А ИЗ ПОЈЕДИНИХ СТРУКА – У СТРУЧНИМ РЕЧНИЦИМА
(биографским или предметним)
Примери монографије
✓ "Ljuba"

✓ Reprezentativnu monografiju „Ljuba“, posvećenu akademiku Ljubi Popoviću

(Tuzla, 1934), objavili su RTS izdavaštvo, Službeni glasnik i Pariski krug.
Luksuzno opremljena, hronološki predstavlja Ljubino stvaralaštvo tokom sedam
decenija. Ekskluzivna je po tome što se prvi put, i kod nas i u svetu, u njoj
pojavljuju eseji Ljube Popovića o pojedinim slikama

105
 .

✓ „Veličković, crteži 1965-1975“

✓ Renomirana Galerija Rima u Kragujevcu, kolekcionara Aleksandra Milojevća,
odvažila se na nesvakidašnji projekat predstavljanja opusa jednog od nekoliko
naših najvećih živih umetnika – Vladimira Veličkovića (Beograd, 1935). Prvo je
objavila monografiju „Stvaralačko komponovanje“, s tekstom Slobodana
Lazarevića, a zatim započela publikovanje umetnikovih crteža po decenijama.
Najpre je izašla monografija „Veličković, crteži 1955-1965“, a nedavno i njen
nastavak „Veličković, crteži 1965-1975“, obe s tesktovima Alena Žufroa i u
grafičkoj obradi Isidore Nikolić (po uzoru na umetnikovu francusku monografiju
publikovanu povodom njegove izložbe u Tuluzu). Dvojezična monografija
(srpski i engleski) počinje citatom Leonarda da Vinčija („Ljudi i reči su
činjenice. A ti, slikaru, ako ne znaš da izvedeš svoje figure, nalik si oratoru koji
ne zna da upotrebi svoje reči“).

• Izdavač “Evro-Giunti”, dan nakon otvaranja Sajma izneo je na svoj štand vrlo
zanimljivu monografiju “Beograd: vrata Istoka, kapija Zapada” (urednik
Svetlana Kurčubić Ružić). Knjiga je svojevrsna enciklopedija srpske prestonice,
a obuhvata njenu istoriju i sve važne kulturno-istorijske spomenike, kao i sve
druge aspekte Beograda, pokazujući ga u punom sjaju na više od 500 kolor-
fotografija, koje su ekskluzivno za ovu publikaciju uradila četvorica majstora
fotografije.
•
4. Чланак у новинама
✓СЕМАЊИ НАПИС У ЛИСТОВИМА И ЧАСОПИСИМА У КОЈЕМ
РАСПРАВЉА О НЕКОМ МАЊЕМ ПИТАЊУ
✓ ИЛИ САМО О ЈЕДНОЈ СТРАНИ НЕКОГ СЛОЖЕНИЈЕГ ПИТАЊА
✓МОЖЕ
ПО ОЗБИЉНОСТИ КОЈОМ СЕ ГОВОРИ У ЧЛАНКУ ОН СЕ
ПРИБЛИЖИТИ РАСПРАВИ...
✓ АЛИ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗЈЕДНАЧИТИ С ЊОМ НИТИ СА СТУДИЈОМ
✓РАСПРАВЕ“
ЗАТО СУ ЧЕСТО У ЧАСОПИСИМА НАЗНАЧЕНИ КАО „ЧЛАНЦИ И
ИЛИ „СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ“

106
 .

4.1. НАУЧНИ ЧЛАНАК

✓ „Научни чланак је најчешћи резултат научне делатности појединца

или групе, написан на научним чињеницама и оригиналним
резултатима истраживања и посвећен познавању и разумевању неког
аспекта ужег научног питања, проблема и први пут објављен.“
(Кундачина, Банђур, стр. 89)

✓ Мора да садржи:

✓ Проблем и циљ истраживања

✓ Методе које су том приликом коришћене
✓ Резултате
✓ Интерпретацију резултата

Структуру научног чланка чине

✓ ИМЕ/ИМЕНА АУТОРА
✓ НАСЛОВ
✓ РЕЗИМЕ
✓ КЉУЧНЕ РЕЧИ
✓ УВОД И ПРОБЛЕМ
✓ МЕТОДА
✓ РЕЗУЛТАТИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
✓ ЗАКЉУЧАК И ЛИТЕРАТУРА

Литература
✓ Кундачина М., Банђур В (2007): Академско писање, Ужице,
Учитељски факултет, стр. 88–88.
✓ Д. Живковић (1988). Теорија књижевности са теоријом писмености,
ЗУНС, Београдстр 240–244.
107
 .

(2. ДЕО) ПРЕДАВАЊА

108
 .

2.
ИЗВЕШТАЈ И РЕФЕРАТ
ПРЕДАВАЊЕ ИЛИ ГОВОР
(БЕСЕДА)
ЕСЕЈ

Извештај

•ИЗЛАЖУСЕ ПОДАЦИ О НЕКИМ ДОГАЂАЈИМА И

ЗБИВАЊИМА (често историјски судбоносним) и то су обично
НОВИНАРСКИ ИЗВЕШТАЈИ

• Карактеристике:

109
 .

• актуалност и аутентичност информација

• исцрпност и прегледност
• неметафоричан језик и стил
Примери:
Џон Рид о збивањима у Русији октобра 1917.
Хемингвеј о Шпанском грађанском рату
НАУЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
•„НАУЧНИ ИЗВЕШТАЈ ЈЕ НАЗИВ ПРВЕ ВЕРЗИЈЕ ТЕКСТА
О НАУЧНОМ ИСТРАЖИВАЊУ...“ (Банђур)
•ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТ РЕАЛИЗОВАНОГ ПРОЈЕКТА
ИСТРАЖИВАЊА КОЈИ ПРЕЗЕНТУЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О
ИСТРАЖИВАЧКОМ ПРОЦЕСУ И СИСТЕМУ ДОКАЗА
•ТО ЈЕ ПРВИ ОБЛИК ПРЕДСТАВЉАЊА РЕЗУЛТАТА ЈАВНОСТИ СА
МАТЕРИЈАЛНИМ ПОДАЦИМА И ЗАКЉУЧЦИМА ИСТРАЖИВАЊА

ВРСТЕ НАУЧНОГ ИЗВЕШТАЈА

• ПРЕЛИМИНАРНИ
•ФАЗНИ (ЕТАПНИ)
•ПРОСТОРНО ДЕФИНИСАН ИЗВЕШТАЈ
•ПРОБЛЕМСКИ/ТЕМАТСКИ
•МЕТОДОЛОШКО-МЕТОДСКИ
•КОНАЧНИ/СВОДНИ/ЗАВРШНИ
•
МОЖЕ СЕ ЈАВИТИ И...

• УСМЕНО (НА научним и стручним скуповима – као саопштење)

•Може се ПРАКТИЧНО ДЕМОНСТРИРАТИ
•Може се штампати У ВИДУ ПОСЕБНОГ ИЗДАЊА (КЊИГА, СТУДИЈА,
МОНОГРАФИЈА)
• КАО ЧЛАНАК (сажети приказ резултата истраживања – у целини или
као део, у часописима и листовима

110
 .

Општи захтеви у погледу садржаја

• ПРЕДМЕТ
• ЦИЉ И ЗАДАЦИ
• ХИПОТЕЗЕ И ВАРИЈАБЛЕ
• ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА
•ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА
• МЕТОДОЛОШКЕ КОМПОНЕНТЕ И ПРОЦЕДУРЕ
• АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
•ФОРМУЛИСАЊЕ ЗАКЉУЧКА
•ЛИТЕРАТУРА
•УПУЋИВАЊЕ НА ПРИЛОГЕ (уколико их има)

Реферат или елаборат

•ВРСТА ИЗВЕШТАВАЊА
• НАЈПОПТПУНИЈИ ПИСМЕНИ ОБЛИК СТРУЧНОГ
ИЗЛАГАЊА НА РАЗНИМ СКУПОВИМА (конгресима,
саветовањима, симпозијумима)
•У КРАТКИМ И ЈАСНИМ РЕЧЕНИЦАМА ИЗЛАЖЕ СЕ
СУШТИНА ИЛИ САМО ЈЕДНА СТРАНА НЕКОГ ПИТАЊА
(друштвеног, политичког, културног, уметничког)
•ПРОБЛЕМ СЕ ЗАХВАТА ПРОДУБЉЕНО
•РАСПРАВЉА СЕ О ОДРЕЂЕНОМ ПРОБЛЕМУ
• ДАЈЕМО СВОЈЕ ПРЕДЛОГЕ И ЗАКЉУЧКЕ
•ИЗНОСИМО МНОШТВО ПОДАТАКА О ПРЕДМЕТУ ГОВОРА И
• ПРЕДЛАЖУ СЕ ТЕЗЕ КОЈЕ ТРЕБА ДА ПОСЛУЖЕ КАО
ОСНОВА ЗА ДИСКУСИЈУ

•РЕФЕРАТОМ СЕ НАЗИВАЈУ И
•ПРЕДАВАЊА НА СЕМИНАРИМА

111
 .

•ИЛИ
• ИЗЛАГАЊЕ НА СВЕЧАНОСТИМА И ЈУБИЛЕЈИМА
•ЊИХОВ ЦИЉ НИЈЕ ДА СЕ ОДГОВОРИ НА ИСТРАЖИВАЧКО
ПИТАЊ ВЕЋ ДА СЕ СУМУРА ПОЗНАТО, ШТО ЈЕ ПО САДРЖАЈУ И
ИЗЛАГАЊУ ЗАСНОВАНО НА НАУЦИ
•ТАКВИ СУ УВОДНИ РЕФЕРАТИ ИЛИ ЗАВРШНА ИЗЛАГАЊА,
У КОЈИМА СЕ РЕЗИМИРАЈУ РЕЗУЛТАТИ

•Реферат (Извештај) представља и СТРУЧНУ ОЦЕНУ КОМИСИЈЕ,

ПРИ ИЗБОРУ КАНДИДАТА У НАУЧНО-НАСТАВНА ЗВАЊА;
• ОЦЕНУ ТЕМЕ МАСТЕР РАДА И ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
И КАНДИДАТА
• Ставља се на увид јавности на сајтовима образовних институција
•Реферат је и УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ ЗА НАУЧНУ И СТРУЧНУ ТЕМУ
КОЈА СЕ ОБРАЂУЈЕ НА ПОСТИДПЛОМСКОМ УСАВРШАВАЊУ

ПОД РЕФЕРАТОМ СЕ ПОДРАЗУМЕВА И...

•НАЈЕЛЕМЕНТАРНИЈА КАТЕГОРИЈА ПИСАНОГ РАДА

СТУДЕНТА, КОЈОМ СЕ УВОДИ У СТРУЧНИ РАД
• КОЈИМ СЕ РЕШАВА НЕКИ ПРАКТИЧНИ ИЛИ
ТЕОРИЈСКИ ПРОБЛЕМ
•ТАКАВ РАД ИМА СТРУКТУРУ НАУЧНОГ РАДА:
•НАСЛОВ, УВОД, ИЗЛАГАЊЕ, ЗАКЉУЧАК, ФУСНОТЕ,
ПОПИС ЛИТЕРАТУРЕ И ПРИЛОГЕ

Пример: ДЕО ИВЕШТАЈА О ИЗБОРУ У ЗВАЊЕ

• „Из увида у документацију недвосмислено следи заључак да је др Душица М.
Филиповић наставник са врло богатим искуством у наставном процесу и да је за свој
педагошки рад добијала изузетно висока признања и оцене. То ће рећи да као искусан
и стручан наставник у потпуности одговара условима Конкурса.
• Оно што посебно ваља ценити јесте њена библиографија стручних и научних

112
 .

радова. У својој тежњи ка стручном и научном усавршавању, др Душица М. Филиповић је

урадила више стручних радова и определила се дугорочно за научни рад. У ту сврху је
завршила магистарске студије и магистрирала са радом који, према оцени Комисије,
превазилази границе нивоа магистратуре. Том приликом је у жижу истраживања ставила
мушко-женске односе у Црњансковим делима и размотрила значај тих односа за свет
Црњанскове литературе. Рад је иновативан: по први пут је сагледан безмало цео један опус
великог писца из перспактиве мушког и женског принципа и њихових међусобних односа.
Анализе колегинице Филиповић у овом раду су сврховите, циљно вођене, прецизне и
документоване и делују убедљиво. Закључци су ослоњени на на грађу и анализе, али и на
теоријску литературу, тако да је рад кохерентан. Колегиница Филиповић је шестом,
закључном делу поклонила велику пажњу и написала га озбиљно и предано. Рад је њиме
добио на прегледности иначе огромне грађе и богате анализе.

• Потом је израдила и обимну докторску дисертацију, профилишући се у стручњака за

дело Милоша Црњанског. Колегиница Филиповић је веома савесно и аналитички
приступила истраживању идентитета и то истарживање ју је довело до нових закључака
о ликовима Милоша Црњанског, о поетици Црњанског и нарочито о његовом односу
према византијској и латинској традицији. За похвалу је како је представљена фигура
Богородице у Црњансковом делу, што је бацило ново светло на Црњанскову лирику,
али и на романескни опус. Дисертација је пажљиво и логично рашчлањена, до
закључака се долази после убедљивих анализа, а закључни део рада представља
својеврсну синтезу истраживања и врло добро је урађен.
• Радећи на Црњансковом односу према италијанској и немачкој ренесанси, а посебно
према делима Микеланђела, кандидаткиња је користила низ књига из историје
уметности, те се ово истраживање може сматрати и интермедијалним. У сваком
случају, показала је висок степен научне компетенције у односу према предмету који
обрађује, а самом композицијом дисертације и обрадом сваког поглавља појединачно и
резултатима у целини и аналитичким поступком и логичним закључивањем и
обимношћу истраживања заслужила високу оцену.

• Својом респектабилном библиографијом, а нарочито оценама магистарске и

докторске дисертације, др Душица Филиповић је несумњиво велики добитак за
наставно-научну установу у којој буде радила. Њен досадашњи рад је гаранција да ће
своја наставничка, стручна и научна искуства успешно преносити студентима којима
буде предавала. Идејно вођење и реализација пројеката у ваннаставним активностима
и дијалошки приступ настави, гаранција су да ће колегиница Филиповић и на будућем
радном месту показивати висок степен научно утемељене креативности.

• Комисија је прегледала комплетан материјал који је кандидаткиња поднела на Конкурс

113
 .

и анализирала њену професионалну делатност. Такође је изнела стручно мишљење

о њеним достављеним радовима.
• 1. Кандидаткиња има докторат из области за коју се бира. Докторску дисертацију
је одбранилла на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
• 2. Кандидаткиња посдује способност за наставни рад. Има вишегодишње
педагошко искуство.
• 3. Кандидаткиња је одржала успешно приступно предавање које је Комисија
оценила највишом оценом.
• 4. Кандидаткиња има довољан број стручних и теоријских радова који су објављени у
индексима и зборницима. И то из следећих категорија: М 14 (1 рад), М 33 (5 радова),
М 34 (7 радова), М 45 (3 рада), М 52 (3 рада), М 61 (1 рад), М 71 (1 рад), М 72( 1 рад), P
17 (2рада), S 35 (10 радова)

• На темељу анализе и квалификација резултата свеукупне делатности кандидата и

Закона о Високом образовању, Правилника о условима за избор у звање и заснивање
радног односа наставника Универзитета УНИОН у Београду и Статута Факултета
сценских и примењених уметности Академије лепих уметности у Београду Комисија
констатује да кандидаткиња др Душица М. Филиповић испуњава све услове за избор у
наставно звање те свесрдно предлаже Наставно научно – уметничком већу Факултета
сценских и примењених уметности – Академија лепих уметности и Сенату
Универзитета УНИОН избор кандидата Душице М. Филиповић у звање доцента
доцента за ужу научну област Књижевност.“
• Потписи чланова комисије
•1. Проф. др Јован Делић, ред. проф., Филолошки факултет Универзитета у Београду
• 2. Проф. др Предраг Петровић, ванр. проф., Филилошко факултет Универзитета у
Београду
• 3. Проф. др Петар Грујучић, ред. проф, Факултет савремених уметности, Универзитет
Унион у Београду

Слично реферату је САОПШТЕЊЕ

•КРАЋЕГ ОБИМА
•СА НОВИМ САЗНАЊИМА У ПОЈЕДИНИМ
НАУЧНИМ ОБЛАСТИМА
•НЕМА АНАЛИТИЧКОГ ИЗЛАГАЊА

Предавање или говор /беседа

114
 .

• Предавање је мања расправа која се чита или слободно говори

• Због тога што се усмено излаже, предавање је блиско ономе што зовемо и
беседа или говор
• Зато се и одржао назив беседник и беседништво

• За предавање важе исти захтеви као и за расправу

•Разлика је у томе што је предавање временски ограничено на 45 минута, на
сат, или на сат и тридесет минута
• Још од античких времена познато је да су постојали додатни услови за
добар говор
• Зато се у старој Грчкој и у Риму развила духовна дисциплина реторика (retor
– besednik, govornik)
• у ширем смислу реторика је ВЕШТИНА БЕСЕДНИШТВА

У ширем смислу реторика је...

ВЕШТИНА ГОВОРНИШТВА УОПШТЕ, А ОД 5. В. ПРЕ Н.Е.

ГОВОР ЈЕ....
• ДУЖИ МОНОЛОГ
• САМОСТАЛНА РЕТОРИЧКА ЦЕЛИНА
• КОНТИНУИРАНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕДНОГ ЛИЦА ПРЕД НЕКИМ СКУПОМ
•НАЈВИШИ СТЕПЕН КУЛТИВИСАНОГ ГОВОРА
• НАЈВИШИ ОБЛИК ГОВОРНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
• ЦИЉ ГОВОРА: ПРИДОБИЈАЊЕ СЛУШАЛАЦА

ОСНОВНА СХЕМА ГОВОРА

•УВОД
• НАЈВИШЕ ДО ПЕТИНЕ ЦЕЛОГ ГОВОРА
• ОБИЧАН ИЛИ IN MEDIAS RES – ОДМАХ СЕ ПРЕЛАЗИ НА СТВАР
• МОЖЕ ПОЧЕТИ НЕКОМ ЦИТАТОМ

•ИЗЛАГАЊЕ
• РАЗВИЈАЊЕ ОСНОВНЕ ТЕМЕ
•РАСПРАВА О ЗАУЗЕТОМ ГЛЕДИШТУ

115
 .

• ПОТКРЕПЉИВАЊЕ ДОКАЗИМА (налогија, индукција, силогизми )

• ЗАКЉУЧАК
•РЕЗИМИРА СЕ САДРЖАЈ ИЗЛАГАЊА
•НАГЛАШАВА СЕ ОСНОВНА МИСАО
• ОБРАЋА СЕ МАШТИ И ОСЕЋАЊУ СЛУШАЛАЦА

ПОДЕЛА ГОВОРА ПРЕМА ПРЕДМЕТУ И ЦИЉУ

•ТЕМАТСКИ
•СУДСКИ ГОВОРИ
•ПОЛИТИЧКИ ГОВОРИ
•ВОЈНИЧКИ (РАТНИ) ГОВОРИ
•НАУЧНО-СТРУЧНИ ГОВОРИ
•РЕЛИГИОЗНИ ГОВОРИ
•ПРИГОДНИ
•ПОХВАЛНИ ГОВОР
•ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ
• ПОСМРТНИ ГОВОРИ

ВЕШТИНА ГОВОРЕЊА И СЛУШАЊА

• ОСНОВИ БЕСЕДНИЧКОГ УМЕЋА

• СТАВ И ГЛАС БЕСЕДНИКОВ

•ПРИМЕРЕНОСТ ГОВОРА АУДИТОРИЈУ
•УСПОСТАВЉАЊЕ КОНТАКТА СА СЛУШАОЦИМА
• РЕТОРИЧКА СРЕДСТВА ПРИДОБИЈАЊА СЛУШАЛАЦА

116
 .

СТАВ И ГЛАС БЕСЕДНИКОВ

• ГОВОР СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ВИЗУАЛНО И КАО ГЛАС – ДИКЦИЈА,

ИНТОНАЦИЈА, ТЕМПО, РИТАМ, НАГЛАСАК, ПАУЗЕ
• ПОСТОЈИ УЖЕ И ШИРЕ ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА
„СТАВ ГОВОРНИКОВ“
УЖЕ – ОДНОСИ СЕ НА ДРЖАЊЕ ТЕЛА
ШИРЕ – ЦЕЛОКУПНО ДРЖАЊЕ И ПОНАШАЊЕ ТОКОМ ГОВОРА

СВОЈОМ СПОЉАШЊОШЋУ ГОВОРНИК ТРЕБА ДА ОСТАВИ

ПРИЈАТАН УТИСАК КОД СЛУШАЛАЦА ПОТРЕБНО ЈЕ
НЕГОВАТИ
• ПРИРОДНОСТ
• УРЕДНОСТ
•НЕУПАДЉИВОСТ СПОЉАШЊЕГ ИЗГЛЕДА
•ПОЖЕЉНО ЈЕ ДА ГОВОРНИК СТОЈИ ТОКОМ
ИЗЛАГАЊА (тако остварује бољи контакт са публиком)

ГОВОР И ТРЕМА
• Говорити слободно, лепо и успешно

• Ослободити се почетне треме и страха

•„Tотални“ страх блокира говор
•КАКО ПОБЕДИТИ СТРАХ?
• СМАЊИТИ ЕМОТИВНОСТ
•ОЈАЧАТИ ВОЉУ
•ЧЕШЋЕ СЕ ПОЈАВЉИВАТИ У ЈАВНОСТИ
•НАВИКАВАТИ СЕ НА КОНТАКТЕ С НЕПОЗНАТИМ ЉУДИМА
•ВЕЖБАТИ ГОВОР
•ВЕЖБАТИ ПРАВИЛНО ДИСАЊЕ

117
 .

•ГОВОРИТИПУНИМ, ЗВУЧНИМ, ЧИСТИМ,

УРАВНОТЕЖЕНИМ ГЛАСОМ

(Види поглавље Говор и личност, у: Лукић, Марковић,

Култура говора)

ПРИМЕРЕНОСТ ГОВОРА АУДИТОРИЈУ

•ГОВОРСЕ УВЕК УСКЛАЂУЈЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА
У КОЈИМА СЕ ГОВОРИ И ТИПУ ПУБЛИКЕ КОЈИ СЛУША

•АКО ЈЕ ПУБЛИКА НЕУЈЕДНАЧЕНА (интересовања, израст и сл.)

ГОВОРНИК МОРА ПРИЛАГОДИТИ ГОВОР ДА СВАКО
ОД СЛУШАЛАЦА НАЂЕ НЕШТО ШТО ЋЕ ГА ПРИВУЋИ

• ОДАБРАЋЕ ТОН И СТИЛ

•КОМБИНОВАТИ ОСЕЋАЈНА И ЛОГИЧКА СРЕДСТВА

УСПОСТАВЉАЊЕ КОНТАКТА
СА СЛУШАОЦИМА

•У ДОБРОМ ГОВОРУ ПРИСУТАН ЈЕ ОСЕЋАЈ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ

•ДОБАР ГОВОРНИК ДЕЛУЈЕ

•СВОЈИМ ДРЖАЊЕМ
•ЗАСТАЈАЊЕМ И ПОГЛЕДАЊЕМ ПО СЛУШАОЦИМА
•ИЗРАЗОМ ЛИЦА
•ПОГЛЕДОМ –
•УВОДНИМ ДЕЛОМ СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА СЛУШАЛАЦА

•СЛУШАЛАЦ МОЖЕ БИТИ ЗАИНТЕРЕСОВАН НАВОЂЕЊЕМ

118
 .

ПРИЧЕ ИЗ ВЛАСТИТОГ ЖИВОТА/ИСКУСТВА – КОЈИ

ЈЕ ОТВОРЕН, СМЕО, УБЕДЉИВ
• КОРИСТИТИ ДУХОВИТО, А НЕ „СМЕШНО“

•НЕ ПОЧИЊАТИ ГОВОР ИЗВИЊЕЊЕМ ИЛИ

„СМЕШНИМ ПРИЧАМА“

РЕТОРИЧКА СРЕДСТВА
ПРИВЛАЧЕЊА СЛУШАЛАЦА
•Б.
ПАСКАЛ ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ РЕЧИТОСТ ВЕШТИНА КАЗИВАЊА
СТВАРИ ТАКО ДА ИХ СЛУШАОЦИ „МОГУ РАЗУМЕТИ БЕЗ
МУКЕ И СА ЗАДОВОЉСТВОМ“

•ВАЖНИЈЕ ЈЕ САЧУВАТИ ПАЖЊУ НЕГО АПЛАУЗ

• ВАЖНИ КРИТЕРИЈУМИ:
•ИНТЕЗИТЕТ ГОВОРА
•ИНТОНАЦИЈА
• ТЕМПО
•ГЕСТИКУЛАЦИЈА
• ПОСЕБНО РЕТОРИЧКО СРЕДСТВО ЗА
ПРИДОБИЈАЊЕ СЛУШАЛАЦА:
ТОПОИ – ОПШТА МЕСТА СКРОМНОСТИ
• КАДА ГОВОРНИК, РЕЦИМО, ИСТИЧЕ СВОЈЕ СКРОМНО
ОБРАЗОВАЊЕ И НЕДОВОЉНУ ИНФОРМИСАНОСТ или
• ИСТИЧЕ СВОЈЕ МАЛО ЗНАЊЕ У ОДНОСУ НА ВЕЛИКЕ
ЗНАЛЦЕ
ПАЖЊА СЕ МОЖЕ ПРИВУЋИ И УПОТРЕБОМ ЗАМЕНИЦЕ
„ВИ“ И „УЧЕШЋЕМ ПУБЛИКЕ“ (у демонстрирању или
приказу неке идеје)

119
 .

10/11
ЕСЕЈ / ОГЛЕД КАО
КЊИЖЕВНО-
НАУЧНА ВРСТА

120
 .

„Tо је литерарно средство којим се може рећи скоро све о било

чему“ (Алдос Хаксли)

Оснивач овог жанра је француски ренесансни књижевник и

философ
Мишел де Монтењ . Своје есеје први пут је објавио 1580.

• ESEJ (fr. essai - pokušaj, ogled) - Kraći prozni napis u kome se

izlažu lični utisci i pogledi na neko pitanje života, morala, nauke ili
umetnosti.
• Po pravilu autori eseja ne upotrebljavaju naučne metode
činjeničnog ili logičnog dokazivanja, već se pozivaju - izričito ili
implicitno - na vlastito ili opšteljudsko iskustvo, nastojeći da
retoričkim ili poetskim sredstvima približe čitaocu vlastita shvatanja.
• Budući da stalno lebdi između tri razne oblasti, tj. između
književnosti, novinarstva i nauke - približavajući se katkad
reportaži, katkad crtici, kratkoj priči ili pesmi u prozi, a katkad opet
naučnom članku ili raspravi - esej je veoma teško definisati, i
njegovo polje nije jasno određeno.

121
 .

•ТО ЈЕ КРАЋИ САСТАВ

•ОКО ТРИ СТРАНИЦЕ ТЕКСТА
•ОБРАЂУЈЕ СЕ ЈЕДАН ПРОБЛЕМ, РАЗЛИЧИТОГ НИВОА
ОПШТОСТИ
•ДАЈЕ СЕ САЖЕТ ПРЕГЛЕД АУТОРОВОГ ВИЂЕЊА
ПРОБЛЕМА
• АРГУМЕНТАЦИЈА БИ ТРЕБАЛО ДА ПОТКРЕПИ НАВЕДЕНО
ВИЂЕЊЕ
• ДРУГАЧИЈИ ЈЕ НАЧИН ВИЂЕЊА ПРОБЛЕМА •
МОГУЋНОСТИ ЊЕГОВОГ ПОРЕЂЕЊА
• ЕСЕЈ ИМА СРОДНОСТИ СА СТУДИЈОМ И СА ОСЕЋАЈНИМ
РАЗМИШЉАЊЕМ
•ОД СТУДИЈЕ СЕ РАЗЛИКУЈЕ ЈЕР ИМА НАГЛАШЕН ЛИЧНИ
СТАВ
• ОД ОСЕЋАЈНОГ РАЗМИШЉАЊА СЕ РАЗЛИКУЈЕ ПО ТОМЕ
ШТО МУ ЈЕ ЈЕДНАКО ВАЖНА МИСАОНА СТРАНА, КОЛИКО
И ЕМОТИВНА
•ЕСЕЈ ЈЕ РАСПРАВА КОЈА ИЗЛАЗИ ОКВИРА ЧИСТЕ НАУЧНЕ
ВРСТЕ
• ПРИБЛИЖАВА СЕ УМЕТНИЧКО-КЊИЖЕВНОЈ ТВОРЕВИНИ
ПО СВОМЕ ИЗРАЗИТО СУБЈЕКТИВНОМ СХВАТАЊУ
ПРЕДМЕТА
• ПО ИНВЕНТИВНОМ, ДУХОВИТОМ НАЧИНУ
САОПШТАВАЊА

•РАСПРАВЉА
СЕ О НЕКОМ НАУЧНОМИЛИ
КЊИЖЕВНОМПРОБЛЕМУ

122
 .

•АКТУЕЛНОМ ПИТАЊУ КУЛТУРНОГ ИЛИ ДРУШТВЕНОГ

ЖИВОТА

•ЦИЉ:
•ДА СЕ ПРЕДМЕТ ИЛИ
• 1) ОСВЕТЛИ СА СВИХ СТРАНА
•2) ДА СЕ ПРОДРЕ У СУШТИНУ ПИТАЊА

•ТОН: ДУХОВИТ И ЕМОЦИОНАЛАН

• Esej je kraći sastav, dužine oko tri stranica teksta, u kome se

obrađuje jedan problem, koji može biti različitog nivoa opštosti.
• U eseju se daje sažet pregled autorovog viđenja tog problema,
argumentacija koja bi trebalo da potkrepi navedeno viđenje,
drugačiji načini tumačenja zadatog problema, te mogućnosti
njihovog poređenja.

• Njihov uobičajeni redosled u obimnijim radovima, na primer

monografijama, jeste sledeći:
• naslov, predgovor, sadržaj, apstrakt (sinopsis), uvod, deo sa
definicijama, opisni deo, analitički deo, sažetak, spisak literature,
indeksi, prilozi.
• Kada je reč o esejima, raspored građe, zbog dužine eseja, mora
biti nešto drugačiji. Eseji sadrže sledeće elemente:
• naslovna strana,
• uvod,
• deo sa definicijama
• analitički deo.

123
 .

•Naslovna strana mora sadržati naziv institucije (na primer,

Fakultet političkih nauka), ime i prezime autora, naslov, ime i
prezime mentora (osobe koja će evaluirati rad), mesto i godinu.

•Naslov treba da bude jasan, jednoznačan, da što preciznije

određuje problem i, poželjno, kratak.

• Ne sme biti imitacija naslova u večernjoj štampi

•Uvod sadrži cilj rada, definiciju problema, sažet pregled

prethodnih razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti
radom.
•
•Uvod ne sme da pređe pola stranice, a preporučljivo je da to
bude svega jedan pasus.
•
•U uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj osobi i
sličnim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju neki poseban
značaj, a ni napomenama tipa Ja sam oduvek tragao za istinom ili
Moja ljubav prema….

•Deo sa definicijama sadrži određenje građe, metoda, modela i

terminologije u radu.

• Ovaj deo ne sme biti duži od nekoliko rečenica.

124
 .

• Analitički deo sadrži analizu problema i zaključke.

•U njemu mora jasno doći do izražaja argumentacije koja

potkrepljuje tezu iz uvoda, te zaključak koji bi trebalo da sledi iz
navedene argumentacije.

II Pristup
• Pristup se tiče stava i argumentacije.
• Rad se može pisati u
•prvom licu jednine
•Ja smatram da ovaj problem...,
•u prvom licu množine: „Mi smatramo da ovaj problem...,
•bezlično: Smatra se da ovaj problem...
•ili nekom kombinacijom ovih pristupa.
• Najbitnije u izboru jeste da bude potpuno jasno čiji se stavovi,
vrednovanja, analize, zaključci iznose i da to ne deluje nametljivo.
• Rad ne treba da sadrži izlive osećanja, nepravde nanete autoru, autorova
dobra dela i slično, osim ako to nije relevantno za temu.

• U iznošenju argumenata treba se ograničiti na argumente za i protiv

postavki relevantnih za samu temu rada.
• Treba izbegavati nejasne argumente, kao, na
primer, Razvoj zahteva...,
• višeznačne termine,
• pozivanje na autoritete kao što su Frojd, Isus, i drugi umesto
sopstvene analize.
• Takođe, treba izbegavati logičke greške, kao što su, na primer,
argumentum ad hominem: Autor je građanski sociolog/komunista,
• tautologije tipa Petar se dobro seća zato što ima dobro pamćenje,
• zbrzana i neutemeljena uopštavanja, na primer Celokupna srpska
inteligencija je...,

125
 .

•te prazne tvrdnje, na primer, Ova teorija je genijalna.

•Najkraće rečeno tekst mora biti logički i sadržinski ispravan i baviti
se temom.

III Jezičke odlike

• Stil treba da bude jednostavan,
• rečenica kratka i jasna,
• bez suvišnih reči i reči.
• Cilj teksta je da informiše, a ne da pokaže autorove pesničke sposobnosti.
• Slaba sadržina odevena u pompezan stil deluje smešno.
• Izbegavajte otrcane fraze kao što su Ovim radom pokušaću da odgovorim
na pitanje na koje vekovima nemamo
pravi odgovor i slične.

IZBEGAVAJTE...
• Izbegavajte imperativ, jer deluje misionarski i vojnički,
• izbegavajte iskazivanje simpatija i antipatija, jer čitaoca ne
zanimaju doživljaji vaše duše u susretu sa makroekonomskim
planiranjem, obligacionim pravom ili položajem bazičnih političkih
kategorija u nekom delu.
• Nemojte čitaocu skretati pažnju jer niste naučni saobraćajac, a
• kad tekst delite na odeljke, pododeljke i manje delove, potrudite se
da potonji logički sledi iz prethodnog ili jasno recite da prelazite na
nešto drugo.
• Pridržavajte se važećeg pravopisa šta god mislili o njemu.

IV Opšta uputstva
• Pre predaje rada treba uraditi završne ispravke, na primer
126
 .

• da iza zapete i tačke postoji razmak,

• da su reči pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red,
•da međunaslovi ne ostanu da vise na dnu stranice,
•da proverite da li su rečenice gramatički ispravne i jasne...

• Propusti ovakve vrste ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.

• Do slajda 15 IZVOR:
• Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
• UPUTSTVO ZA PISANJE ESEJA Beograd, 2005. godine

ТЕМЕ ЕСЕЈА

•ЧАК И КАДА СУ ОДРЕЂЕНЕ ЗНАЈУ БИТИ ДОСТА ШИРОКЕ

•ЗАТО СЕ ДОЗВОЉАВА СУЖАВАЊЕ ТЕМЕ НА
ПРИХВАТЉИВУ ОБЛАСТ
•ПРЕ ПИСАЊА ВРШИ СЕ ПРЕЛИМИНАРНО ИСТРАЖИВАЊЕ,
ДА БИСМО СТЕКЛИ УВИД КО ЈЕ СВЕ ПИСАО О ТОЈ ТЕМИ
•ЧЕСТО СЕ ЕСЕЈ ЗАСНИВА НА КРИТИЦИ ИЛИ АНАЛИЗИ
ДЕЛОВА НЕКОГ ЕСЕЈА
•УВЕК ИЗГРАЂУЈЕМО СОПСТВЕНИ СТАВ О ТОМЕ

•У УВОДУ НАЗНАЧУЈЕМО СТАВ О ТЕМИ

•ЗАУЗИМАЊЕ СТАВА ЈЕ НАЈТЕЖИ ДЕО У ПИСАЊУ

ДОБРО СТРУКТУРИРАНОГ ЕСЕЈА
• На пример: „Желим да анализирам разлике у економском
благостању земаља у транзицији“

• У првој верзији заузимате став

•Браните га

127
 .

• Убацујете нову идеју и заоштравате полемику

• У другој верзији само овлаш указујете на чињенице

•ОВАЈ ДЕО ЕСЕЈА ЈЕ ЈЕДИНИ ГДЕ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ПИСАТИ
У ПРВОМ ЛИЦУ
•У ОСТАЛОМ ДЕЛУ ТЕКСТА ЕСЕЈА ПРЕПОРУЧЉИВО ЈЕ
ПИСАТИ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ

НАЧИН ОРГАНИЗОВАЊА ЕСЕЈА

• СЛЕДИТЕ ПОСТАВЉЕНУ ТЕЗУ

• МОЖЕТЕ ПОБРОЈАТИ АРГУМЕНТЕ КОЈИМА ЋЕТЕ
БРАНИТИ СВОЈУ ТЕЗУ
• „Први указује на. .. “
•„Други представљају... “
• „На крају, доказано је да у.......“

У разради есеја ....

•ДИСКУТУЈЕМО О АРГУМЕНТИМА КОЈЕ СМО ПРЕДСТАВИЛИ •
ОНИМ РЕДОСЛЕДОМ ПО КОЈЕМ СМО ИХ НАЈАВИЛИ
•СВАКО ПОГЛАВЉЕ ПОЧИЊЕМО ТЕМОМ, ПОНОВИМО ТЕМУ
О КОЈОЈ ГОВОРИМО И СВОЈУ ПОЗИЦИЈУ У ВЕЗИ СА ТИМ
•УКОЛИКО КОРИСТИМО ПОГЛАВЉА ДАЈЕМО ИМ НАЗИВЕ –
ТИМЕ ОЛАКШАВАМО ЧИТАЊЕ И ПРЕГЛЕДНОСТ
•ОБРАЗЛОЖЕЊЕ БИ ТРЕБАЛО ДА СЛЕДИ СВАКИ АРГУМЕНТ
(ЧИЊЕНИЦЕ, ИДЕЈЕ, МИШЉЕЊЕ АУТОРИТЕТА ИЗ ТЕ
ОБЛАСТИ, НАШЕ СОПСТВЕНО МИШЉЕЊЕ)
•НАЈЗАД,ТРЕБА ОБЈАСНИТИ ДА ЛИ ЈЕ АРГУМЕНТ „ИЗДРЖАО“
ДЕБАТУ ИЛИ НЕ, У ЈЕДНОМ КОНЦИЗНОМ ПАРАГРАФУ

128
 .

ЗАКЉУЧАК

•КАДА СУ СВИ АРГУМЕНТИ ПРЕЗЕНТОВАНИ И ОБРАЗЛОЖЕНИ

И ЕСЕЈ СЕ БЛИЖИ КРАЈУ, ТРЕБА ИЗВЕСТИ ЗАКЉУЧАК
•АКО ЈЕ ЕСЕЈ ЛЕПО И ВАЉАНО СТРУКТУРИРАН, АРГУМЕНТИ
СУ ВЕРОВАТНО ДОКАЗАНИ И ОНИ НА КРАЈУ ПОДРЖАВАЈУ
НАШУ ПОЧЕТНУ ТЕЗУ
•ПРИКАЗУЈЕМО САЖЕТО ЕВЕНТУАЛНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ЕСЕЈА
•ОБРАТИТИ ПАЖЊУ НА ЛИМИТ ДУЖИНЕ (АКО ПОСТОЈИ) +/- 10%
(ДА НЕ БУДЕ КРАЋИ ОД 10% ОД МАКСИМУМА И ЗА 10%
ДУЖИ ОД МАКСИМУМА
• (ако је есј од 3000 речи, треба да има минимум 2700 или 3300 користите
опцију word count У ОКВИРУ ОПЦИЈЕ TOOLS – ПОКАЗАЋЕ ТАЧАН
БРОЈ КАРАКТЕРА – речи у тексту, са размацима и без њих
•
Важно!!
• АКАДЕМСКИ ЕСЕЈИ ОБАВЕЗНО САДРЖЕ И
ЛИТЕРАТУРУ
• ЗАПАДНИ УНИВЕРЗИТЕТИ ЗНАЈУ ДА БУДУ ВЕОМА
РИГИДНИ ПО ПИТАЊУ ПЛАГИЈАТА
•ЗАТО НАБРОЈАТИ СВАКИ КОРИШЋЕН ИЗВОР

ДОБРИ ПРИМЕРИ

• Esej Isidore Sekulić “O kulturi” nastao je 1952. godine. U njemu nam Isidora pokušava
približiti i objasniti pojam “kultura”. Ona je nadahnuta i svestrana ličnost i ovim esejskim
delom pokušala je prodreti u srž problema i termina kultura.
• Kao književni kritičar i esejističar Isidora Sekulić ima posebno mesto u srpskoj književnosti. Za
kritičare je književno delo ili kakav pojam, samo povod da pišu i govore sami o svemu onome što
im se čini pogodno za raspravu. Kritičari i esejisti moraju biti artisti, filozofi i ljudi od duha. Eseji
jesu u suštini osnovna forma Isidorinog dela, jer njemu teže svi ostali žanrovi kojima se ona
bavila. Pisala je o svemu i davala nam veliku raznovrsnost tema koje se tiču umetnosti uopšte. U
umetnosti i kulturi Isidora je videla najviši izraz duhovnosti. Za nju je to

129
 .

bio jedini izvor delatnosti u kojem čovek može nadrasti ograničenost lične egzistencije.
• Umetnost je za Isidoru u osnovi religiozna i tragična, a veliki umetnici svoju izuzetnost
plaćaju nedaćama koje trpe u stvarnom životu. U svojim esejima Isidora je imala pozitivne
težnje, težnju ka slobodi, moralu i jeziku i u ova tri segmenta videla je tri najviše ljudske
vrednosti. Njen jezički ideal je bio romatičarski-Vukovski, smatrala je da autentični jezik
jeste samo onaj kojim narod govori i stvara.
• U kritikama i esejima Isidora je više bila tumač nego kakav sudija. Snaga njenih eseja je u
tome što su oni manje zasnovani na naučnom proučavanju i književnoj analizi, već više u
tome što ona slobodno i asocijativno niže misli, zapažanja slika i primera, što su za nju pisac,
knjiga, pojam, više povod za pisanje nego nekakav predmet pisanja. U onome što ona govori
akcenat je stavljen, ne na predmet o kom se govori, nego na ličnost interpretatora, na njegove
ideje i stil.

• Kratak sadržaj
• Isidora Sekulić nam u svom eseju “O kulturi” pokušava ući u suštinu ovog problema. U
uvodnom delu ona pokušava objasniti kulturu kao društveni fenomen.
• Na početku nam postavlja pitanje “Šta je kultura” da bi u nastavku teksta svojim izlaganjem
naterala naše misli da sami razmišljamo o tom fenomenu.
• Isidora kreće od atributa života, za nju su to um, mašta, fizičko zdravlje i sve su to elementi
i medijumi kulture.
• Sama kultura je pak nešto drugo. Ona postoji da bi oplemenjivala čoveka. Kultura se nalazi
u svim stvarima oko nas i sama Isidora nam kaže da oplemenjivanje čoveka ima hiljade
oblika, stepena i svrha.
• To znači da u svakom segment čovekovog života možemo pronaći deo kulture, deo istorije
koja i jeste sama deo kulture.

• U eseju nam Isidora ističe čoveka kao nosioca kulture i jezik kao jedno od najvažnijih
sredstava.
• Taj nagon čoveka za uzletom, preobražajem uvek treba da radi u jednom narodu. Narod je
stvorio i rodio kulturu i zbog toga treba da je neguje.
• Pojedinci su agensi koji obasjavaju nacionalni prostor.
• Budućnost jednog naroda počiva na kolektivnoj osnovi. Dok se jedno biće ne oplemeni nema
kulturnog napretka. Znati jedan jezik, naročito jedan svetski jezik, to otvara hiljade vrata i
prozora, otvara pogled i čitav horizont u društvo, u čitav svet, u razne kulturne sfere i rangove.
• Kultura ne treba da bude samo nagon pojedinca, već i zadatak pojedinca i čitavog naroda.
Uloga kulture je pomalo i humanistička: “Kultura je bila i ostala žrvanj mržnje”.
ЛИТЕРАТУРА
• http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Teorija_i_praksa_kurikuluma/

130
 .

Uputstvo%20za%20pisanje%20eseja.pdf
•
Edicija Srpska književna kritika, Bg-NS (Izbor);
• Đ. Lukač, ''Esej o eseju - jedno pismo Leu Poperu'', Izraz, Sarajevo, knjiga 19. br. 1;
• T. V. Adorno, ''Esej o eseju'', Filozofsko-sociološki eseji o književnosti, Zagreb,
1983; • M. Solar, ''Esej o eseju'', Eseji o fragmentima, Beograd 1983; • S. Marić,
''Proplanci eseja'', Proplanci eseja, Beograd 1979;
• J. Deretić, ''Moralni esej'' i ''Uspon srpskog eseja'', Poetika srpske književnosti,
Beograd 1977;
• I. Udovički, Esej Isidore Sekulić, Beograd 1977;
• J. Hristić, ''Anatomija eseja'', LMS, jul-avgust 1957, knj. 380, sv 1-2. Temat ''Esej
na izmaku veka – prevlast ili rasipanje'', LMS, jun 1994, knj. 453, sv. 6.

131
 .

12
ЗАВРШНИ РАД
РАД
 ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ И УПУТСТВА ЗА
ИЗРАДУ

132
 .

 Завршни рад је завршни рад на основним академским

студијама, али које трају 4 године

 Њиме се проверава стручна компетенција, систематичност у

133
 .

приказу постојећих знања у науци и оспособљеност студената за

неке облике самосталног рада
 Завршним радом студент може да демонстрира и своју
оспособљеност за решавање практичних проблема
 Зато је ова врста рада по обиму, у извесној мери, шира од претходног
– завршног рада (који се ради на крају струковних студија)

ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ РАДА СУ

• доказ да је студент овладао знањима и стекао компетенције потребне за

самосталан рад у одређеној научној или стручној области или дисциплини;
• упознавање студената са одређеном облашћу научне или стручне
дисциплине кроз детаљнију разраду једне теме из те области;
• оспособљавање студента за самосталан истраживачки и практичан рад
у одређеној научној области

ТЕМА РАДА
Тема рада може бити:
• теоријски проблем;
• практичан проблем у литератури или пракси.





 Без обзира да ли је тема окренута теоријиили пракси, она треба
да задовољи одређене критеријуме, као што су:
 савременост и актуелност
 атрактивност интересантност
 релевантност за дату научно-стручну област
 подобност за обраду (са становишта доступности извора и времена за
134
 .

обраду)
 прецизност у садржајној одређености и одмерености( ни преуска
ни преширока)
 конкретност ( никако апстрактна и уопштена )

 Тема може бити обрађена на следећи начин:

 • студент може да прикупи, обради, структуира и презентира сазнања

из литературе релевантна за тему његовог рада;

• студент може да примени знање стечено обрадом литературе и

покаже како се неки конкретан проблем може решити.

 Он то може учинити анализом примера из праксе или

литературе, обрадом задатка, емпиријским истраживањем или на
неки други практичан начин.

САДРЖАЈ РАДА
 Завршни рад садржи: насловну страну, садржај, увод, текст,
закључак, литературу.

 Насловна страна треба да садржи основне податке као што су већ дати
у Техничком упутству за израду семинарског рада
 ЗАВРШНИ РАД ИЗ (НАЗИВ ПРЕДМЕТА),
 наслов рада,
 име кандидата и број индекса,
 име наставника-ментора који руководи израдом рада, место и
датум израде.

 Следи садржај у коме су наведени основни делови од којих је сачињен

рад (поднаслови) као ибројеви страна на којима се ти делови налазе.
 У уводном делу завршног рада треба увести читаоца у
тему, презентирати значај теме и разлог

135
 .

ГЛАВНИ ДЕО РАДА

 У главном делу завршног рада студент обрађује тему рада.
 Он садржи приказ теоријских (основне дефиниције) и практичних
(илустративни примери, по правилу оригинални) резултата који
се односе на задату тему.
 Тај део текста треба да буде сачињен од више логичних
целина означених одговарајућим насловима и поднасловима
 На крају рада налази се закључак у коме се понављају основна
сазнања до којих је студент дошао приликом израде завршног рада

ЛИТЕРАТУРА
 Затим следи литература коју је кандидат користио при изради рада
(азбучним/абецедним редом по именима аутора), са потпуним
подацима о библиографској јединици.
 Кандидат је дужан да приликом израде свог рада користи најмање
десет извора од чега најмање шест извора морају бити академске и
стручне публикације и најмање један мора бити на страном језику.
 Под изворима литературе подразумевају се сви публиковани извори:
књиге, чланци, интернет сајтови, компанијски извештаји итд.

ФОРМА ЗАВРШНОГ РАДА

 Дужина рада: најмање 20, највише 40 страна.

 Формат текста: А4 (210 Х 297 мм), маргине све по 2 цм, проред 1, фонт

 Рад мора бити штампан.

 Рад се предаје у 4 примерака, од тога један рад мора бити тврдо

коричен, а три остала примерка повезана спиралом.

РЕФЕРЕНЦЕ /ЦИТИРАЊЕ

136
 .

 1. навођење извора : користити ПАРАНТЕЗЕ.

 p
a
 ur zagradi, u zagradama;
 eУколико се користе фусноте на крају рада је
nобавезна литература.
t
 e2. Навођење извора у литератури, фусноти или ендноти: презиме, прво
словоz имена, (година издања), назив дела (књига: italic, ако је часопис
илиa зборник радова у питању назив чланка се
пише нормалним словима а назив часописа односно зборника italic
стgrčи.лpоaмr)e,nhesis)
 zместо издања:
aиздавач, број стране на којој се у часопису или зборнику чланак налази
СЛИКЕ,
r
ТАБЕЛЕ
 означавање слика и табела у тексту: наводи се број слике (табеле) а затим
a
и назив слике или табеле
d
a
 Навођење извора испод слика и табела – наводи се цео извор:
f
 iпрезиме,
 прво слово имена,(година издања),
g
 назив дела,
u
 место издања,
d
 издавач,
a
 број стране на којој се у извору слика или
l
табела налази.
 jКористи се фонт Times New Roman 10.
e
n
ПРjОЦЕДУРА
e
ИЗРАДЕ И ОДБРАНЕ ЗАВРШНОГ
РАД А
o
d
pr
136

e
d
m
 .

 Студент и наставник се договарају око теме рада и затим

наставник одобрава тему.
 Наставник разматра са студентом предложену тему како би се уверио
да је студент разумео тему, упућује га на начин израде рада, саветује
потребну литературу.
 Наставник уручује студенту Упутство
за израду завршног рада.
 Помоћ у изради рада пружа и сарадник на предмету (уколико га има)

 Након завршетка рада, студент један примерак предаје наставнику.

 Наставник је дужан да у року од две недеље прегледа рад и
укаже студенту на његове недостатке уколико их има.

 Студент отклања уочене евентуалне недостатке и завршава рад.

 Завршни рад студент достављастуденсткој служби, као и наставнику
- ментору који затим одређују комисију за одбрану рада, у договору
утврђује се термин одбране рада.

 Студент затим попуњава обрасце и предаје их Студентској служби,

чиме формално пријављује одбрану рада.
 Студент је дужан да изради и одбрани завршни рад у току исте и
наредне школске године у којој је тема завршног рада одобрена.

РОКОВИ ЗА ИЗРАДУ И КОНСУЛТАЦИЈЕ

 Рок за израду завршног рада је 6 месеци. По истеку тог рока,
пријава теме се поништава а студент може да поново пријави исту
тему код наставника.
Када студент заврши израду рада, доставља га наставнику који
је одобрио тему.
 Наставник мора у року од две недеље да прочита и оцени рад Уколико
има примедби на рад и уколико оцени да рад није задовољио, наставник
позива студента да рад допуни, унапреди или поправи.
137
 .

 Уколико је рад на задовољавајућем нивоу квалитета, наставник предлаже

одбрану рада.
 Одбрана рада мора бити заказана у року од најмање једне а највише три
недеље од дана прихватања рада од стране наставника и предаје рада
од стране студента.

 Приликом заказивања одбране завршног рада наставник-

ментор предлаже комисију за одбрану завршног рада.
 По договору са ментором, студент попуњава потребне обрасце
и пријављује одбрану

ОДБРАНА ЗАВРШНОГ РАДА

 Одбрана рада обавезно се обаља пред трочланом комисијом коју

чине наставник-ментор и још два наставника.
 Одбрана завршног рада је јавна.
 Препоручује се да одбрана рада буде обављена
у унапред одређеној учионици.
 Обнова рада састоји се од усменог презентовања рада од стране
студената, представља питања од стране чланова комисије у вези
са темом рада и одговарања студената на та питања
 Циљ одбране јесте да се комисија увери да је студент
самостално израдио и савладао тему рада.
 Комисија доноси одлуку о одбрани завршног рада већином гласова
њених чланова.
 Комисија оцењује рад оцена од пет (није положио) до десет (одличан).
 Оцена се уписује у Извештај о добрани рада и у индекс студената.
 Након позитивне оцене одбране рада наставник попуњава прописане
формуларе о одбрани рада и уписује у индекс студента да је
успешно одбранио рад.
 Наставник уписује датум одбране рада на листу тема за завршне радове.
 Наставник је дужан да израђене и прихваћене радове студента
чува годину дана
138
 .

 До краја студија може се десити да дође до измена и допуна

Правилника о изради дипломског рада
 Предметни наставници прате ове измене и у складу са њима
мењају постојећи образац
 Обрасци су обично доступни на сајту Факултета

И ЈОШ НЕКОЛИКО РЕЧИ.....

 Диплома није крај, већ почетак пута!

 Она је у животу младог човека круна једног раздобља, потврда његових
залагања и способности, доказ истрајности на путу властите афирмације!
 Река пробија стену, не због своје моћи, већ због своје упорности!

139
 .

ПРАКТИКУМ

140
 .

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ СЕМИНАРСКОГ РАДА

СА ОЧИГЛЕДНИМ ПРИМЕРОМ
1. ПОЈАМ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Семинарски рад је самостално стручно саопштење студента из одређеног наставног

предмета. Њиме се обрађује јадан ужи или једноставнији проблем, при чему је
дидактичко-психолошка поента у његовом актуелизовању и иновирању. У садржајно-
логичком погледу, семинарски рад представља заокружену целину.

141
 .

Сврха писања семинарског рада је:

• проширивање и продубљивање сазнања из одређене области,
• развијање самосталности у изради писаних саопштења и вештине писања кратке
и целовите анализе неког проблема,
• развијање способности коришћења различитих извора података и
• припрема студената за писање сложенијих и обимнијих самосталних радова, као
што су есеји, стручни радови и завршни рад.

2. ТЕМА СЕМИНАРСКОГ РАДА

Циљеви израде семинарског рада су:

• упознавање студента са одређеном облашћу научне дисциплине кроз
детаљнију разраду једне теме из те области;
• припрема студента за писање самосталних радова: есеја, стручног рада,
пројекта, завршног рада и сл. Студенту се пружа прилика да савлада основе
самосталног стручног рада, форму и стил писања.
Тема семинарског рада може бити:
• теоријски проблем;
• практичан проблем.
Тема семинарског рада може бити обрађена на два начина:
• студент може да прикупи, обради, структурира и презентира сазнања
из литературе релевантне за тему његовог рада
• студент може да примени знање стечено обрадом литературе и покаже како се
неки конкретан проблем може решити. Он то може учинити анализом примера
из праксе или литературе, обрадом задатка, емпиријским истраживањем или на
неки други практичан начин.
Без обзира да ли је тема више окренута теорији или пракси, она треба да
задовољи одређене критеријуме, као што су:
• савременост и актуелност,
• атрактивност,
• интересантност,
• релевантност за дату научно-стручну област,
• подобност за обраду (са становишта доступности извора и времена за обраду),
• прецизност у садржајној одређености и одмерености (ни преуска нити преширока),

140
 .

• конкретност (не апстрактна или уопштена).

ОБИМ РАДА: до 8 страна текста, са пописом литературе (осим ако наставник

не одобри већи број страна, према опсегу теме)
Насловна страна (нулта);
Садржај (стр. 2)
Увод једна страна текста Главни део рада
до 3 стране Закључак највише једна страна
текста Литература и Сажетак – једна страна
текста

3. ПРОЦЕДУРА ИЗРАДЕ И ОДБРАНЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Студент и наставник договарају се о теми рада. Наставник одобрава тему.

Након завршетка рада, студент доставља наставнику рад у електронској и/или
писаној форми ( према договору и начину рада предметног наставника) у складу са
овим упутством.
Одбрана рада уследиће по правилу дефинисаним на
нивоу предмета.
Семинарски рад се јавно брани и не може бити замена за испит.
Студент је дужан да изради и одбрани семинарски рад у току исте академске године
у којој је тема семинарског рада одобрена.

4. НАЧИН ПРЕДАЈЕ РАДА

Рад се предаје предметном наставнику у два облика: електронски и/или у
штампаном облику

5. САДРЖАЈ И ФОРМА СЕМИНАРСКОГ

РАДА Рад се састоји од следећих делова:
• Насловна страна (видети насловну страну овог Упутства):
• фонт Times New Roman
• писмо: ћирилица
• назив установе
• назив предмета (само за семинарске радове)
наслов рада
• наслов рада треба да буде кратак и јасан и да одражава суштину теме

141
 .

• уколико се насловом не може исказати у целости предмет

истраживања, могуће је поред наслова дати и поднаслов
предметни наставник или ментор
име и презиме студента
датум предаје рада
• Табела садржаја (Table of Contents) до другог нивоа поднаслова са редним
бројем страна
• Убацује се на страну бр. 2 рада
• Садржај приказује структуру рада са насловима појединих јединица, као и
са поднасловима
• Убацује се након комплетираног рада опцијом Insert/Reference/Index and Tables

6. НУМЕРИСАЊЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ДЕЛОВА РАДА

Распоред и означавање делова може се извести словима, бројевима и њиховом
комбинацијом. Најчешће се користи означавање помоћу система бројева, а понекад и
комбинацијом бројева:

Комбинација Комбинација слова

арапских и Коришћењеарапских и
бројева бројева
римских бројева
I 1. I_
1. _ _ 1.1. A. _
1.2.
1.1. 1.
1.2. 2.
2.
2.1.
2. _ B.
2.2. __________
2.1. 1.
2.2.1.
2.2. 2.
2.2.2.
2.2.1. a)
2.2.2. b)
3.
3.1.
3. _ 3. _
3.1. 3.2. 1.

142
 .

3.2. 2.
4.
................................

II _ _ II
................................ ...............................

Без обзира на то за који се систем означавања студент определи, он се мора

доследно примењивати у раду.

Кратак садржај или резиме

• Резиме треба да искаже суштину рада у сажетом облику (100-200 речи)
• Пише се након завршеног рада када су евидентни резултати истраживања и налази
се на крају рада, иза пописа литературе
Кључне речи
• Навести кључне речи, до 10 кључних речи које рад садржи
Увод
• Уводом се објашњава тема и проблем
• Исказује се предмет и циљ истраживања и намена рада
• Исказује се основна структура и план рада
Обрада теме
• Обрада теме подразумева уношење материјала, његово анализирање, образлагање
и систематизацију по већ постављеним целинама према виђењу аутора
Закључак
• Закључком се даје завршно мишљење аутора по питању обрађиване теме
• Могуће је дати предлог даљих активности за превазилажење постојеће
проблематике
Литература

Уношење коришћене литературе и цитирање је обавеза аутора

• Литература се уписује по азбучном редоследу, ако је рад писан ћирилицом, а по
абецедном, ако је рад писан латиницом.
• Код навођења литературе прво се уписује презиме и прво слово имена
аутора, затим наслов дела, место издања, издавач и година издавања (видети
упутство за цитирање радова).
• Коришћени Интернет садржаји
• Навести комплетне URL адресе локација коришћених у припреми рада, као и
датум посете сајта
Прилози

143
 .

• Списак слика, и списак табела, са називом слике односно табеле, и бројем

стране на којој се налази.
• Наслов, поглавља, потпоглавља: Наслов поглавља центрирано и болдовано.
Наслов потпоглавља постављати једнако увучено као први ред основног текста и не
болдовати.
• Кључне речи: Број кључних речи не може бити већи од 10. Кључне речи дају се на
оном језику на којем је написан сажетак. У чланку се дају непосредно након
апстракта, са ознаком Кључне речи. [Техничке пропозиције за уређење: формат
– фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11; први ред – увучен 1, 5 цм
у односу на основни текст (тј. једнако увучен као први ред основног текста].
• Навођење (цитирање) у тексту: Уколико је цитирани текст у раду дужи од четири
реда, треба га издвојити као посебан пасус и написати словима величине фонта 11,
увучен 1,5 цм у односу на основни текст (тј. једнако увучен као први ред основног
текста). Сви цитати морају се навести према оригиналној графији, независно од
писма на коме је рад. Начин позивања на изворе у оквиру чланка мора бити
консеквентан од почетка до краја текста. Захтева се следећи систем цитирања,
преовлађујући у науци о језику:

ако се цитира више суседних страница истог рада, даjу се цифре коjе се односе на
1
прву и последњу страницу коjа се цитира, а између њих ставља се примакнута црта , на
пример:

... (Бошковић 1978: 47–51)..., / (в. Бошковић 1978: 47–51)..., / (уп. Бошковић 2001:
47–51)... / Р. Бошковић (1978: 47–51) сматра да...

Ако се цитира више несуседних страница истог рада, цифре коjе се односе на
странице у цитираном раду одваjаjу се запетом, на пример:

... (Бошковић 1978: 45,53)..., / (в. Бошковић 1978: 45, 53)..., / (уп. Бошковић 2001: 45,
53)... / Р. Бошковић (1978: 47–51) сматра да...

• Напомене (фусноте): Фусноте су забелешке или напомене које се пишу при дну
странице испод хоризонталне линије ради растерећења основног текста. Пишу се
ситнијим словима и најчешће сеозначавају бројем, малим словима и звездицама.
Треба водити рачуна да се истим знаком обележе фуснота у подтексту и речи у
тексту.

1 Разлика између цртице и црте: цртица се користи у лексици, тј. у речима и пише се без белине, тј.
размака (е-пошта, ауто-пут, 75-годишњи, и сл.), а црта се користи у реченици и најчешће замењује запету.
Постоје примакнуте и одмакнуте црте. Примакнута је она код које испред и иза нема простора, тј. белине
( Београд– Ниш, рат 1941–1945 (или 1941–45), у XV–XVIII веку, итд.). Одмакнута је она код које има белине
испред и иза (метод топло – хладно, сукоб Караџић – Видаковић, итд.).

144
 .

С обзиром на природу и намену, фусноте могу бити документарне (библиографске) и

експликативне. Документарне фусноте служе за навођење извора из којих је преузет
текст (цитат, подаци и сл.). Експликативне фусноте намењене су за додатно објашњење
неког става, закључка и сл. у тексту. Као допунска информација, може садржати
различите идеје и чињенице, критичке осврте, напомене, компарације и сл

Напомене се дају при дну стране у којој се налази коментарисани део текста. Могу
садржати мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима итд.,
али не могу бити замена за цитирану литературу. [Техничке пропозиције за уређење:
формат – Footnote Text; први ред – увучен аутоматски (Col 1); величина фонта – 10;
нумерација – арапске цифре.]

• Табеларни и графички прикази: Табеларни и графички прикази треба да буду дати

на једнообразан начин, у складу с лингвистичким стандардом опремања текста.
• Листа референци (литература): Цитирана литература обухвата по правилу
библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном
одељку чланка, у виду листе референци. Литература се наводи на крају рада, пре
резимеа, са ознаком: ЛИТЕРАТУРА. Референце се наводе на доследан начин,
азбучним односно абецедним редоследом. Ако се више библиографских јединица
односе на истог аутора, оне се хронолошки постављају. Референце се не преводе на
језик рада. Саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор итд.)
наводе се на следећи начин:

• [за књигу]

Јакобсон, Р. (1971): Огледи из поетике, Београд: Просвета [за чланак]

Милановић, A. (2000): Стереотипност и креативност у структури новинске вести при

генези српског новинарског подстила, Београд: Српски језик, V/1-2, Београд, 623–639.

• [за прилог у зборнику]

Чутура И. (2009): Употреба прилошких израза са именицом ’место’ у пренесеном

значењу, у: М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Српски језик
у употреби, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 277–288.

• [за радове штампане латиницом]

Simeon, R. (1969): Еnciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Zagreb: Matica hrvatska.

• [за радове на страном језику – латиницом]

145
 .

Bloomfield, L. (1970): Language, 12. ed., Unvin, London: University Books.

• [за радове на страном језику – ћирилицом]

Плотникова, А. А. (2000): Словари и народная культура, Москва: Институт славяноведения

РАН.

Радове истог аутора објављене исте године диференцирати додајући a, b, c или а, б,

в, нпр.: 2006a, 2006b или 2009a, 2009б

• Ако има два аутора, навести оба презимена, нпр.:

Симиић, Остојић; ако их има више: после првог презимена (а пре године) додати et al или
и др.

• Ако није прво издање, ставити суперскрипт испред године, нпр.:

Leech, G. ² (1981): G Semantics, Harmondsworth etc.: Pinguin Books.

• ПОСТУПАК ЦИТИРАЊА ДОКУМЕНАТА ПРЕУЗЕТИХ С ИНТЕРНЕТА:

• [монографска публикација доступна on-line]

Презиме, име аутора. Наслов књиге. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.

Пр.: Veltman, K.H. Augmented Books, knowledge and culture.

‹http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d.›.02.02.2002.

• [прилог у серијској публикацији доступан on-line]

Презиме, име аутора. Наслов текста. Наслов периодичне публикације, датум

периодичнe публикације. Име базе података. Датум преузимања.

Пр.: Du Toit, A. Teaching Info-preneurship: student’s perspective. ASLIB

Proceedings, February 2000. Proquest. 21.02.2000.

146
 .

• [прилог у енциклопедији доступан on-line]

Име одреднице. Наслов енциклопедије. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.

Пр.: Wilde, Oscar. Encyklopedia Americana.‹ ›15.12.2004.

• Резиме: Резиме рада јесте у ствари апстракт обима до 10% рада на другом језику
на којем није рад. Ако је језик рада српски, онда је резиме обавезно на једном од
словенских или светских језика. Резиме се даје на крају чланка, након одељка
ЛИТЕРАТУРА. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New
Roman, Normal; величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0; After:
0; Line spacing: Single; први ред – увучен 1, 5 цм у односу на основни текст (тј.
једнако увучен као први ред основног текста].

******************************************************************************

Следи ПРИМЕР форме семинарског рада

(изглед насловне стране семинарског рада)

147
 .

ФАКУЛТЕТ САВРЕМЕНИХ УМЕТНОСТИ

(13pt, Bold)

148
 .

Назив предмета
(14pt, Bold)

Семинарски рад (15pt)

Назив рада (18pt, Bold)

Предметни наставник: Студент:

др Марко Марковић Петар Петровић (број индекса)
(12pt) Датум предаје 26. 11. 2017.
(12pt)

Београд
месец,
година
(12pt, Bold)

149
 .

САДРЖАЈ
Распоред и означавање делова може се извести словима, бројевима и њиховом
комбинацијом. Најчешће се користи означавање помоћу система бројева, а понекад и
комбинацијом бројева:

150
 .

Комбинација Комбинација слова

арапских и Коришћењеарапских и
бројева бројева
римских бројева
I 1. I_
1. _ _ 1.1. A. _
1.2.
1.1. 1.
1.2. 2.
2.
2.1.
2. _ B.
2.2. __________
2.1. 1.
2.2.1.
2.2. 2.
2.2.2.
2.2.1. a)
2.2.2. b)
3.
3.1.
3. _ 3. _
3.2.
3.1. 1.
3.2. 2.
4.
II _ _ ................................ II
................................ ...............................

Без обзира на то за који се систем означавања студент определи, он се мора

доследно примењивати у раду.

151
 .

1. Поглавље

2
Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст.
Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст:

„цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат“ (Бошковић 1978: 47–51). \
Цитате и/или примере дуже од 4 реда издвојити у посебан пасус, фонт 11

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст.

2. Поглавље

2 Напомене у тексту давати као нумерисане фусноте и искључиво као коментаре, а не

библиографске референце „Појам потиче од латинске речи...“ (Јакобсон 1971: 30)

150
 .

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст.
Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст.

2.1. Потпоглавље

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст.

2.2. Потпоглавље

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст „citat citat citat citat citat citat citat citat citat citat citat“ (Simeon 1969: 58).
Текст текст текст текст текст текст текст.

„цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат „цитат цитат цитат цитат цитат цитат цитат
цитат цитат цитат цитат цитат цитат“ (Бошковић 1978: 47–51).

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст „citat citat citat citat citat citat citat citat citat citat citat“ (Simeon 1969: 58).
Текст текст текст текст текст текст текст

151
 .

TEKST

AB BC CD /

≤20 0% 35% 25% 40%

21–30 0% 75% 15% 10%

TEXT

AB BC CD /

≤20 10% 65% 5% 20%

21–30 0% 55% 10% 35%

31–40 5% 75% 0% 20%

Табела и слика у ширини формата текста (величина слова/бројки у табели највише11)

Текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст текст
текст „цитат, цитат, цитат, цитат, цитат, цитат, цитат, цитат, цитат“ (Џаџић 1976: 218).

Библиографске референце искључиво у тексту, као парентезе, према следећем

моделу:

Текст текст текст (Николић 2000: 205) уколико је ћирилични

извор или
Tekst tekst tekst (Nikolić 2000: 205) уколико је латинични извор

ЛИТЕРАТУРА

Bloomfield, L. (1970): Language, 12. ed., Unvin, London: University Books

Veltman, K.H. Augmented Books, knowledge and culture.

‹http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d.›.02.02.2002.

152
 .

Јакобсон, Р. (1971): Огледи из поетике, Београд: Просвета

Милановић, A. (2000): Стереотипност и креативност у структури новинске вести при

генези српског новинарског подстила, Београд: Српски језик, V/1-2, Београд, 623–639.

Simeon, R. (1969): Еnciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Zagreb: Matica hrvatska.

Petar, M. Petrović
PERMANENT EDUCATION OF TEACHERS

Summary Summary Summary Summary Summary Summary Summary Summary

Summary Summary Summary Summary Summary Summary Summary Summary
Summary Summary Summary Summary Summary Summary.
Key words: Word, Word, Word, Word, Word, Word, Word, Word, Word.

153
 .

FORMA I SADRŽAJ STUDENTSKOG ESEJA

Za svaki naučni rad postoji forma koja se mora poštovati prilikom njegove izrade. Forma
se može razlikovati zavisno od nauke ili naučne discipline, metoda istraživanja, stila, tipa rada o
kom je reč itd. U ovom tekstu predstavljena je verzija forme koju studenti prilikom izrade eseja

154
 .

treba da primene. Ukoliko je student upoznat sa drugačijim pristupom, ima mogućnost da

primeni isti, uz konsultacije sa predmetnim profesorom ili asistentom.

Esej može imati do tri ili više strana, ali mora da se se sastoji od nekoliko celina,
utvrđenim redom:
• naslovna strana
• sadržaj
• uvod (od 2/3 do jedne stranice kucanog teksta)
• razrada, kojoj je naslov tema rada. Ovaj deo rada je dužine od 3 do 5 stranica
teksta. Razrada može sadržati potpoglavlja.
• zaključak (od 2/3 do jedne stranice kucanog teksta)
• literatura.

U radu se upotrebljava font Times New Roman, veličine 12 i sa proredom 1,5. Potrebno
je poravnanje teksta (justify) sa leve i desne margine, koje ne smeju biti šire od 2,5. Tekst mora
sadržati slova sa dijakritičkim znacima (č, ž, š, đ...), kao i numeraciju stranica (izuzev naslovne).
Student ima pravo korišćenja ijekavice, uz preporuku da koristi ekavicu (ne zbog zahteva
predmeta ili nastavnog osoblja, već iz razloga što je ekavica zvanični izgovor u Republici Srbiji).
Ukoliko se, ipak, odluči da koristi ijekavicu, ta odluka neće imati nikakvih posledica po konačnu
ocenu eseja. Za koji god izgovor da se student odluči, mora biti dosledan u njegovom korišćenju.
Naslovna strana sadrži informacije o nastavnom predmetu (naziv predmeta), temi rada,
tipu rada (esej), mentoru (ime i zvanje), studentu koji je izradio rad (ime i broj indeksa) i datumu
i mestu izrade. U sadržaju se numerički obeležavaju poglavlja i stranice u radu na kojima se
nalaze. Sledi primer:

Sadržaj:

155
 ФАКУЛТЕТ СЦЕНСКИХ И ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ
ФАКУЛТЕТ САВРЕМЕНИХ УМЕТНОСТИ
Београд, Светозара Милетића 12

1. Uvod........................................................................................................................................................3
2. Teorija društvenog ugovora Žan-Žak Rusoa..............................................................................4
2. 1. Rusoova „opšta volja”......................................................................................................5
2. 2. Demokratija ili tiranija većine?......................................................................................7
3. Zaključak...............................................................................................................................................8
4. Literatura...............................................................................................................................................9

Uvod predstavlja obrazloženje teme rada, uz definisanje njegovog cilja. Cilj rada se može
odnositi na prikaz (deskripciju) nekih pojmova ili učenja, uz donošenje određenih zaključaka o
tome, ili argumentovanje određenog naučno-stručnog stava, odnosno pretpostavke. Uvodne
rečenice mogu počinjati sa: „u radu ćemo se baviti ovim fenomenom”, „u radu ćemo prikazati
načine funkcionisanja, uz zaključke o prednostima i problemima takvog
koncepta/mišljenja/učenja” itd. Dakle, u uvodnom delu formuliše se šta i kako će se izučavati i
3
sa kojim ciljem.
Središnji deo rada, koji se može nazvati razradom, jeste deo u kome se iznose definicije,
formulacije, činjenice o najbitnijim pojmovima, stavovi autora zasnovani na činjenicama itd.
Glavni pojmovi u radu moraju biti definisani, kao i svi specifičniji i noviji pojmovi koje autor
uvodi u rad. Neophodno je navesti izvor svake konkretne definicije (u čemu je poželjno citirati
poznate i priznate autore). Student može citirati i misli autora koje nisu uvek precizne definicije,
može kreativno istaći poentu i slobodnijom formulacijom po vlastitom izboru.
Za svaku novu informaciju mora se takođe navesti izvor. Recimo, opšte je poznata
činjenica da Evropska unija ima (?) članica; u takvim slučajevima se ne navodi izvor. Ali,
ukoliko navedemo neku (relativno) nepoznatu ili novu informaciju, kao što je stopa privrednog
rasta u EU ili procenat nezaposlenosti, u tom slučaju potrebno je navesti izvor. Postoji više
stilova citiranja, odnosno navođenja izvora; u ovom slučaju navodimo jedan.

3 Primera radi, ukoliko je tema rada „država blagostanja”, potrebno je definisati je, objasniti istorijski
nastanak, razloge i način njenog funkcionisanja (eventualno elaborirati primer iz prakse) i na kraju doneti zaključke
o dobrim i lošim stranama, odnosno prednostima i problemima takve države u današnjici.

156
 .

Nakon citata ili druge informacije za koju navodimo izvor sledi oznaka za fusnotu
(footnote), dok u fusnoti moraju biti sadržane glavne informacije o delu u kom je nađen citat.
Primer:
Клеут, Марија (2010). Научно дело од истраживања до штампе, Академска
књига, Нови Сад, стр. 20–79.
prezime, ime (godina izdanja dela). naziv dela. mesto izdanja: izdavač, strana sa citatom.

Kada je reč o autoru koga je u svom delu citirao drugi autor, prihvatljivo je navesti:

Sartori, Đovani, navedeno prema: Stojiljković, Zoran (2008). Partijski sistem Srbije.
Beograd: Službeni glasnik, str. 35.

Kada se citira autor rada (teksta) koji je sastavni deo neke veće celine (zbornika radova,
naučnog časopisa...) navodi se na sledeći način:

Филиповић, Д. (2015). „Између ратног и мирнодопског: мушки и женски

принцип у „Лирици Итаке“ и „Дневнику о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског, у
Зборник радова, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, стр. 209–222.

Navođenje internet izvora sadrži osnovne informacije o sajtu i vremenu pristupa istom
(zbog relativno čestog menjanja sadržaja na internetu poželjno je da autor naznači datum
pristupa). Primer:

Fakultet savremenih umetnosti (sajt) http://www.fsu.edu.rs (datum posete 10. 06.

2017).

157
 .

Ukoliko se citira pojedinac iz teksta pronađenom na nekom sajtu, na početku je

potrebno napisati prezime i ime pomenutog. Primer:

Stanojlović, Petar, Život škole – Vesti, http://www.fsu.edu.rs/gostujuca-predavanja-

profesora-fsu-u-gimnaziji-u-cacku/ (datum posete 25-12 2017).

Razrada se može podeliti na više potpoglavlja, zavisno od teme i načina na koji je student
osmislio rad i argumentaciju. U razradi se iznose sve informacije novijeg i nepoznatog karaktera,
citati i tome slično; takve informacije ne treba da budu sadržane u zaključku. Zaključak
predstavlja sumiranje glavnih tačaka u radu, iznetih činjenica i stavova, kako bi se donela izvesna
ocena od strane studenta. Akcenat je na kreativnosti studenta pri donošenju jednog ili više
zaključaka o datoj temi – reč je o završetku samostalnog rada i iznošenju vlastite predstave o
onome o čemu je student pisao. Radovi koji sadrže ove elemente su najbolje vrednovani. To
ne znači da student mora da izmišlja „nešto novo“ u nauci, već samo da sopstvenim rečima
zaključi šta predstavlja ključnu poentu koju svojim radom želi da naglasi. Pri tome nije ni
najmanje sporno ukoliko je takvo razmišljanje preuzeto ili inspirisano od strane nekog autora;
važno je da bude predstavljeno i obrazloženo rečima datog studenta, i da bude u vezi sa
prethodnim tekstom i iznetim činjenicama.
Na kraju rada nalazi se pregled literature. Literatura se navodi istim stilom kao i
navođenje citata, odnosno izvora u fusnotama. Primer:

Literatura
Клеут, Марија (2010). Научно дело од истраживања до штампе, Академска
књига, Нови Сад, стр. 20–79.

158
 .

Филиповић, Душица. (2015). Између ратног и мирнодопског: мушки и женски

принцип у 'Лирици Итаке' и 'Дневнику о Чарнојевићу' Милоша Црњанског, у Зборник
радова, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, стр. 209–222.

Кундачина, М., В. Банђур (2007). Академско писање, Ужице, Учитељски факултет

Живковић, Драгиша. (1978). Прави пут и странпутице у писању. Београд, БИГЗ
Шамић, Митхад. (1972). Како настаје научно дјело: Увођење у методологију и
технику
научноистраживачког рада –општи приступ – Сарајево, Завод за издавање уџбеника

Клеут, Марија. (2010). Научно дело од истраживања до штампе, Нови Сад,

Академска књига

Važno je naglasiti da se u literaturi ne označavaju stranice (to je potrebno samo kada u

fusnoti precizirate gde ste pronašli citat ili informaciju), kao i da izvori imaju svoj redosled.
Redosled je jasno utvrđen, azbučnim redom prvog slova prezimena u slučaju upotrebe ćiriličnog,
abecednim u slučaju upotrebe latiničnog pisma. U slučaju više autora kojima prezime počinje
istim slovom, rangiranje se vrši na osnovu narednih slova u prezimenu (SArtori se nalazi ispred
STojiljkovića, primera radi). Nakon navedenih klasičnih izvora (dela autora – monografije,
udžbenici, zbornici radova...) navode se pod posebnim naslovom internet izvori, po istim
pravilima rangiranja.

OPŠTE PREPORUKE O SADRŽAJU RADA

Rad uglavnom počinje izvesnim teorijskim okvirom i definisanjem ključnih pojmova,

nakon čega se prelazi na argumentaciju i razradu teme (uz razradu primera iz prakse, ukoliko je
tema takva). Jasno formulisana tema i cilj rada od najveće su važnosti prilikom izrade rada. Cilj
ne bi trebalo da bude previše visoko postavljen, a ni tema previše široko; važno je fokusirati se
na jedan fenomen i potom ga maksimalno istražiti. Ovakvim pristupom se detaljno i podrobno
razmatra jedna celina.

159
 .

Teme se najčešće odnose na učenje nekog autora (i njegove stavove), određenu pojavu ili
pojam, dok cilj može biti doneti konačan sud o pozitivnim i negativnim karakteristikama istih, ili
dokazivanje neke hipoteze koju student iznosi itd. Primera radi, ukoliko je tema „Parlamentarne
monarhije u savremenim društvima“, cilj može biti predstavljanje pozitivnih efekata monarhija u
tim društvima, ali i negativnih posledica koje takav oblik vladavine sa sobom nosi. Ili, student
može postaviti hipotezu da su monarhije u izvesnom smislu politički stabilnije od republika, i
pokušati da to dokaže primerima iz prakse. Važno je napomenuti da esej nije neuspešan ukoliko
student nije uspeo da dokaže svoju hipotezu; ovim je student dao izvestan doprinos (kao
potvrđivanje, i eliminacija hipoteze je naučno korisna) i pokazao sposobnost da argumentuje na
objektivan način. Objektivnost je od ključnog značaja; naravno da student može imati ličnu
privrženost nekim stavovima po izvesnim pitanjima (apsolutna objektivnost nije moguća), ali je
važno da rad ne preraste u „navijanje“. Rad se mora temeljiti na pouzdano utvrđenim
činjenicama, pri čemu se autor neće opredeljivati samo za one koje „njemu idu u prilog“, već će
podjednako razmotriti sve od važnosti za temu. Radovi sa neutemeljenim informacijama i
nedokazanim, ili nedokazivim pretpostavkama imaju vrlo malu ili nikakvu vrednost. Iznošenje
svih važnih činjenica od ključnog je značaja za rad i znači da je student rad napisao na
profesionalan način, u skladu sa osnovnim pravilima naučne argumentacije. U ovakvom
distanciranju od emocija i vlastitih želja, u stremljenju ka objektivnosti, ogleda se vrednost i
sposobnost studenta da razmišlja na akademskom nivou.

160
 .

ПОМОЋ СТУДЕНТИМА / ПРАВОПИС

Pravopis srpskog jezika

Vladan Miljković
vmil@useens.net

Ovaj dokument je zamišljen je kao ispomoć kod najčešćih pravopisnih nedoumica,

a nastao je kao kompilacija raznih "on-line" dostupnih diskusija o pravopisu srpskog
jezika, pisanju mernih jedinica, kao i drugih referentnih izdanja o pravopisu srpskog
jezika.

161
 .

• "Pravopis srpskog jezika", Mitаr Pešikаn, Jovаn Jerković, Mаto

Pižurica, izdavač: "Matica srpska", Novi Sad - 1993.(1994. i 2002.)
Aktuelno izdanje: http://www.korisnaknjiga.com/pravopis-srpskog-jezika-
naslov-6440
• "Rečnik jezičkih nedoumica", (VI i dopunjemo izdanje) Ivan Kljan, "Srpska
školska knjiga", Beograd, 2004.
Aktuelno izdanje: http://www.korisnaknjiga.com/recnik-jezickih-nedoumica-
%28brosiran-povez%29-naslov-4191
• "Pravopis srpskog jezika" internet-stranica (od 10. oktobra 2001.
godine) http://pravopis.tripod.com/abeceda.html
• "Međunarodni sistem jedinica" članak u Vikipediji (Wikipedia), slobodna "on-
line" enciklopedija
http://sr.wikipedia.org/sr-el/SI
Vladan Miljković
vmil@useens.net
Preuzimanje: Latinica - doc ili pdf / Ћирилица - doc ili pdf

Sadržaj:

1. Veliko i malo slovo

1. Velikim slovima se piše:
2. Malim slovima pišu se:

2. Spojeno i odvojeno pisanje reči - složenice

3. Spojeno i odvojeno pisanje reči - polusloženice

1. Pišu se sa crticom:
2. Pišu se odvojeno:
3. Pišu se spojeno:
4. Pišu se i spojeno i odvojeno u zavisnosti od značenja:
5. Rečca NE
6. Rečca LI

4. Glasovi i glasovne promene

1. Glas J :
2. Glas H:
3. Jednačenje suglasnika po zvučnosti:
4. Jednačenje suglasnika po mestu i načinu tvorbe:

160
 .

5. Uprošćavanje suglasničkih grupa:

6. Nepostojano A:
7. Palatalizacija:
8. Sibilarizacija:

5. Interpunkcija

1. Tačka
2. Zarez
3. Tačka i zarez
4. Dve tačke
5. Navodnici
6. Upitnik
7. Uzvičnik
8. Upitnik i uzvičnik
9. Zagrada
10. Crta

6. Pravopisni znaci

1. Tačka
2. Dve tačke
3. Tri tačke
4. Crta
5. Crtica
6. Zagrada
7. Apostrof
8. Znak jednakosti
9. Znak porekla
10. Akcentski znaci
11. Genitivni znak (znak dužine) ^
12. Zvezdica

7. Kombinovanje znakova
8. Skraćenice
9. Pisanje tuđih reči

Dodatak:

1. Merne jedinice SI

161
 .

1. Pisanje

1. Veliko i malo slovo

Velikim slovima se piše:

1. Početak rečenica:
Tamo sam se lepo proveo.
2. Lična imena i prezimena, nadimci i atributi koji su sastavni deo tog
imena, npr.:
Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Hajduk Veljko...
3. Neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč, ako se takva reč stavi
na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima
malim:
De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči...
4. Imena božanstava:
Perun, Vesna, Zevs, Bog, Gospod, Svevišnji (iz poštovanja, ali u
uzrečicama i izrazima sa malim slovom: Neka nam bog pomogne)
5. Imena naroda, imena ljudi izvedeni od geografkih imena:
Srbi, Romi, Banaćani, Novosađani, Ruskinja, Vranjanka...
6. Imena zemalja, federalnih jedinica i autonomija: Autonomna
Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija, Evropa...
7. Imena gradova i sela (svaka reč velikim slovom):
Novi Sad, Bačko Petrovo Selo...
8. Ostali geografski nazivi (more, reke, planine - samo prvo slovo veliko):
Fruška gora, Atlanski okean, Jadransko more, Balkansko poluostvro...
9. Imena nebeskih tela (samo prvo slovo veliko):
Venera, Severnjača, Mlečni put, Velika kola (Zemlja, Sunce i Mesec kada
ne znače nebeska tela pišu se malim slovom: naš mesec, sa zemlje,
mlado, krupno sunce...)
10. Imena i nazivi administrativnih područja (prvo slovo veliko):
Južnobački okrug, Novosadska armijska oblast...
11. Imena praznika (prvo slovo veliko):
Uskrs, Božić, Prvi maj, Dan žena, Sveta Petka...
12. Istorijski događaji (prvo slovo veliko):
Prvi svetski rat, Kosovska bitka, Oktobarska revolucija...
13. Imena sklopljenih sporazuma i mira (prvo slovo veliko):
Karlovački mir, Novosadski dogovor...

162
 .

14. Imena ulica i trgova (prvo slovo uvek veliko):

Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Bulevar oslobođenja,
Ulica kneza Danila, Trg Kralja Petra Prvog...
15. Imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime:
Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
16. Obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu):
Vi, Vaš, Ti, Tvoj...
17. Nazivi ustanova, institucija, fabrika:
Crvena zvezda, Partizan, Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", Matica srpska,
Galerija Matice srpske, Filozofski fakultet u Novom Sadu,
Sterijino pozorje, Rudarko-topioničarski basen Bor...
18. Skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka):
VJ, OŠ, RS, APV...
19. Prisvojni pridevi na ov, ev i in:
Jovanov, Milošev, Perin...
20. Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna:
Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet
Jugovića...

Malim slovima pišu se:

1. Nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta:

realizam, romantizam, stari vek, srenji vek, humanizam...
2. Učesnici pokreta i ratova:
solunac, španci...
3. Marke proizvoda:
boing, mig, faks, div, najke, vića, škoda, rizling, loza, viljamovka (ako
se naziv proizvoda uzima kao naslov patenta, dopušta se pisanje
velikim slovom: "Boing 757"...)
4. Nazivi školskih predmeta:
matematika, srpski jezik, fizičko vaspitanje (ipak, kada je u
pitanju službena prepiska može i velikim slovom)
5. Imena životinja i zajedničke imenice ako se upotrebljavaju
uopšteno: onaj šarov, ovaj belac
6. Nazivi biljaka:
dragoljub, ladolež, muškatla, jorgovan
7. Zvanja, titule:
despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor, sveti apostol
Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik)...
8. Prisvojni pridevi na ski, ški,
čki : novosadski, vršački...

163
 .

2. Spojeno i odvojeno pisanje reči - složenice

Pravilo je da se složenice pišu spojeno:

1. Redni brojevi:
šezdesetogodišnji, dvestoti, ...
2. Imenice:
Rodoljub, Beograd, Gazimestan, kinoteka, aerodrom, elektroprivreda,
dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar...
3. Pridevi:
svetlozeleni, tamnoplavi, mrkožut (ako se misli na nijanse, ali i sa
crticom ako se misli na kombinaciju boja: plavo-bela, crveno-beli...)
4. Prilozi:
kadkad, kojekuda, takoreći...
5. Reč put s jednočlanim brojem:
jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno: četiri puta, pet puta, sto puta...)
6. Imenica podne sa predlozima do, posle i pre piše se dvojako: kao
imenica piše se zajedno (Toga popodneva smo sve uradili.), a kao prilog
se piše odvojeno (Idu samo pre podne u školu.).

3. Spojeno i odvojeno pisanje reči - polusloženice

Pišu se sa crticom:

1. Ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, fer-plej, top-lista, fiks-ideja, šah-granitura,

auto-trke, auto-reli, remek-delo, spomen-ploča...
2. Ako je prvi deo polusloženice jedno slovo:
a-osnove, x-zraci, A-bomba...
3. Termin s radiom kao komunikacijskim sredstvom:
radio-talasi, radio-amateri, radio-telegrafista (ali bez crtice u značenju
ustanove: Radio Novi Sad, Radio Sombor...)
4. Kombinacija brojeva ili broja i imenice:
tri-četiri dana, sedam-osam učenika, godinu-dve, sat-dva (ako je broj
višečlan, piše se crta: dvadeset jedan - dvadeset dva; takođe crtu, a ne
crticu treba pisati u polusloženicama tipa: raketa zemlja - zemlja, zemlja
- vazduh)

164
 .

5. Priloške parne polusloženice:

manje-više, danas-sutra, zbrda-zdola, kad-tad, dan-danas...
6. Uzvici:
tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi...
7. Kombinacijama sa brojem:
50-godišnjica, 40-časovni rad...
8. U dvojnim prezimenima ako se ne menja prvi deo:
Savić-Petrović (ako se prvi deo menja, crtica se ne piše: Vuk Stefanović
Karadžić)...

Polusloženice se pišu odvojeno:

1. Izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči:

do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje...
2. Reč put iza rednih brojeva i zamenica:
drugi put, sedmi put, svaki put, neki put...
3. Kod glagola na -ći (ići): ići
ću, ići ćemo, reći ćete...

Pišu se spojeno:

1. Izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči:

odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše...
2. U prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati):
pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete...
3. Pišu se dvojako predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad, sad, tad:
dokada i do kada, dosad i do sada, otkad i od kada, odsad i od sada,
otad i od tada, odonda i od onda...

Pišu se i spojeno i odvojeno u zavisnosti od značenja:

1. Uoči (praznika) i u oči (me gledaj)

2. Napolje (izađi) i na polje (pala rosa)
3. Zasada (je sve u redu) - u značenju privremenosti i za sad (ovo je za
sad) - namena
4. Naveliko (se priča) i na veliko (se trguje)
5. Nakraj (sela žive) i na kraj (s kraja na kraj)
6. Doboga (loše) i do boga (se čuje)
7. Začas (će se vratiti) i za čas (nauči sve za sledeći čas)
8. Naglas (čitaj) i na glas (izašao na glas)

165
 .

Rečca NE

1. Rečca ne piše se uvek odvojeno od glagola:

ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš...

2. Izuzetak čine:
nisam, neću, nemam, nemoj, i trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno...

3. Rečca ne piše se uvek spojeno sa imenicama, pridevima i

predlozima: nemir, nesreća, neobičan, neveseo, nikako, nezanimljivo...

Rečca LI

1. Rečca li se piše odvojeno:

Jesi li naučio? Da li su završili? Jeste li dobro? Bi li putovao? Ne bi li ste uradili? Hoćete
li zapisati?...

4. Glasovi i glasovne promene

Glas J se:

1. Ne umeće u grupe glasova ai, ei, oi, io, ui:

kaiš, neimar, doista, stoik, uistinu, fioka, avion, bio, radionica,
radio, violina, milion...
2. Piše se ispred glasa i ako je deo osnovne reči:
snaja / snaji, staja / staji, moj / moji, boja / bojica...
3. Iza i, a ispred a i e redovno se piše u svim prostim i izvedenim rečima:
avijacija, ideja, istorija, armija, premijer...
4. Kod prideva na -ijski:
istorijski, serijski, komšijski, azijski...
5. U imperativu glagola:
pij, pijmo, pijte, nalij, nalijmo, brijmo...

Glas H:

1. Priznaju se dupleti reči sa v umesto h iza glasa u:

muva / muha, dunuti / duhnuti, suv / suh (u komparativu: suvlji / suši), uvo
/ uho, gluvonem / gluhonem... (ali ostaje samo: kožuh, trbuh, ruho, sluh,
njuh)

166
 .

2. Priznati su i dupleti:
kijati / kihati, snaja / snaha, kuhinja / kujna

Jednačenje suglasnika po zvučnosti:

1. Glas d se ne jednači ispred s i š:

predsednik, podšišati, gradski, odseliti, odštampati...
2. Nema jednačenja u reči vođstvo
3. Nema jednačenja u sastavu složenica:
podtačka, podtekst, predčas...

Jednačenje suglasnika po mestu i načinu tvorbe:

1. N se ne menja u m u složenicama:
jedanput, stranputica, vanbračni...
2. U raznim tuđicama:
nokdaun, trajhbreher, gangster, brejkdens...

Pažnja: Pravilno je samo: odeljenje, oboljenje, zapaljenje, deljenje, isceljenje...

Uprošćavanje suglasničkih grupa:

1. Obavezno je uprošćavanje dva ista

suglasnika: oddeliti > odeliti, russki > ruski
2. Glas je u superlativu se udvaja:
najjači, najjednostavniji...
3. Glasovi t i d se gube ispred dž, ć, č, c i đ (slivenih, afrikata): zalistak /
zalisci (ali i zalistka), proštac / prošci, listak / liska, naprstak / naprsci
(ali se dopušta i naprstka)
4. Uprošćavaju se grupe štn i sti: mastan / masan, pozorišni...
5. U novijoj leksici prihvataju se udvajanja istih suglasnika tako gde bi
uprošćavanje dovelo do nejasnoće; dakle, dozvoljeno je: naddržavni,
poddijalekt, superrevizija...

Pažnja: Pravilno je reći samo zavisan ili nezavisan (u smislu samostalnosti): zavisni i
nezavisni članovi..

Nepostojano A:

1. Predlozi nad, pod, pred uvek imaju -a ispred oblika mnom:

nada mnom, preda se...

167
 .

2. Predlozi s i k uvek dobijaju -a ispred istih ili sličnih suglasnika (s, z, š, ž,

k, g, h):
sa svetom, sa kolima, sa mnom...
3. U ostalim položajima bolji je kraći oblik:
s jeseni, k nozi, k vragu, s tobom...

Palatalizacija:

1. Kod imenica na -ka, -ga, -ha, prisvojni pridevi su na -kin, -gin, -

hin: bakin, Dragin, snahin, guskin...
2. Kod imenica na -ica (ako nije ispred glas č) pridevi su na -ičin:
Miličin, Jeličin, caričin, Novičin, ubičin...
3. Kod imenica na -čica bolje je ostaviti c:
devojčicin, Jucin, spremačicin...
4. Pravilno je:
ručica, nožica, guščica, ali u tepanju se može reći: nogica,
guskica, rukica...

Sibilarizacija:

1. Zamena suglasnika k,g,h obavezna je u množini imenica muškog

roda pred nastavkom -i:
vojnik / vojnici, podvig / podvizi, Vlah / Vlasi
2. U promeni imenica na -a zamenu je zadržalo samo malo imenica
koja znače ljudska bića:
majka / majci, snaha / snasi, sluga / sluzi
3. Bez promene ostaju osnove na -čk, -ćk, -ck, -zg, -sk, -tk:
znački, voćki, kocki, mazgi, maski, patki, alatki, čestitki
4. Sva lična imena, hipokoristici i prezimena:
Branki, Vuki, Zagi, baki, seki, zeki...
5. Imena stanovnica naselja:
Banaćanki, Novosađanki, Palančanki...
6. Ostale imenica na -ka koje znače ženska
bića: profesorki, ministarki, crnki, seljanki...
7. Dozvoljeno dvojstvo:
bitki / bici, zagonetki / zagoneci, pripovetki / pripoveci, ćurki / ćurci...
8. Domaća geografska imena:
Boka / Boki, Vojka / Vojki, Rumenka / Rumenki
9. Geografska imena u kojima se oseća veza sa opštom imenicom
menjaju se:
Palanci, Rijeci, Banjaluci, Lici (a može i Liki)

168
 .

10. Većina stranih geografskih imena:

Volgi, Kazablanki (ali je pravilno Africi, Americi, Korzici)

5. Interpunkcija

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju

pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.
Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik,
uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka

1. Piše se na kraju potvrdne i odrične rečenice.

Zarez

1. Zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani

veznikom:
Bilo je lepo vreme, bez vetra.
2. Zarez se ne piše ispred sastavnih i rastavnih veznika i i ili , ali se može
pisati ispred veznika ni, niti, pa i te ako se taj deo naglašava:
Uzmi blok i bojice.
Ne diraj ni blok, ni bojice.
3. Piše se u nabrajanju koje se završava (ili ne završava)
veznikom: Dobro uspevaju žito, kukuruz, soja i suncokret.
4. Piše se ispred veznika u nabrajanju ako se naglašava:
Donela je i pogaču, i mesa, i vina, i kolača.
5. Piše se ispred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a
pogotovo, ali nikako):
Tebe sam se zaželele, a ne njega.
6. Vokativ se odvaja zarezom:
Jovane, pročitaj zadatak.
Pročitaj, Jovane, zadatak!
Pročitaj zadatak, Jovane!
7. Odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak:
Uh, baš je bilo toplo!
8. Uzvik se ne odvaja od dativa koji sledi:
kuku majci, lele nama, jaoj meni...

169
 .

9. Ne piše se iza uzvika o:

O duše, o mila seni!
10. Upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od njihovog položaja u
rečenici; obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio
smisao rečenice:
To je, istina, sasvim na svom mestu.
Oni će, sigurno, doći.
11. Zarez se ne piše ako iza takvih reči dolazi enklitika:
Najzad smo završili posao.
12. Iza reči možda, valjda, verovatno, ipak, upotreba zareza je stilski
uslovljena; ako se želi naglašavanje, piše se zarez:
To je, možda, dobar potez.
13. Zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena:
Ona je pak sve odmah shvatila.
14. Zarezom se odvaja apozicija: Ovo
je Bobica, moj pas ljubimac.
15. Titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom:
Zmaj, dečiji pesnik, ostavio najm je neprocenjivo blago.
16. Ali se ispred imena ne piše zarez:
Dečiji pesnik Zmaj ostavio nam je neprocenjivo blago.
17. Zarezom se odvajaju naporedne (nezavisne) rečenice u složenoj
rečenici ako nemaju veznik:
Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove.
18. Ako naporedne (nezavisne) rečenice imaju veznik, ispred njega se ne
piše zarez u sastavnom i rastavnom odnosu rečenica (izuzev po
slobodnoj proceni ako su rečenice razvijenije):
Ili kupi alat ili ostavi zanat.
19. Piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu
nezavisnosložene rečenice:
Zvali smo ih, ali nisu došli.
20. Obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija):
Kada mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
21. Umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se
zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera:
U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, izgrađuju se mostovi.
22. Ako je umetnuta rečenica atributivnog karaktera, zarez se ne
piše: Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo.
23. Glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se
odvajaju zarezom:
Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru.

170
 .

24. Ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom:
Zviždeći je dozivao svog psa.

Tačka i zarez

1. Ovim se znakom odvajaju delovi teksta jače nego zarezom, ali

slabije nego tačkom:
Kažem da me čekaju; odgovaraju mi da se žure.
2. Tačka i zarez odvajaju delove teksta koji znače nabrajanje, a želi se
istaći njihova posebnost:
Ovo je sećanje na naše mostove; one koji su nas spajali sa svetom.

Dve tačke

1. Pišu se pre prelaska na upravni govor:

I mati mu odgovori: „Idi, igraj se.“
2. Kad se nagoveštava da će ono što je rečeno biti konkretizovano; tako
su napisani svi primeri na ovoj temi
3. Kao najava nabrajanja; obavezno sledi iza najavnih reči (ovi, sledeći,
naredni, evo šta...):
Evo šta nam treba: hleb, mleko, pavlaka i pašteta.
4. Ne treba ih pisati ako se nabrajanje uklapa u rečenicu kao njen
normalan nastavak:
Ove godine su dobro rodile šljive, kruške, jabuke i grožđe.

Navodnici

1. Njima se obeležava upravni govor; kada se upravni govor kombinuje

sa piščevim rečima, pridržavamo se sledećih pravila:
„Sada još devojku da mi dovedeš,“ reče mu otac. Otac
mu reče: „„Sada još devojku da mi dovedeš.“ „Sada
još“, reče mu otac, „devojku da mi dovedeš.“
2. Navodnici mogu izostati ako je za tekst rečima ukazano da je
tuđi: Čovek bez slobode je kao riba bez vode – kaže narod.
3. Navodnicima se označava tekst koji treba shvatiti kao ironičan stav pisca:
On je „pametan“.
4. Navodnicima se obeležavaju naslovi dela, ustanova, publikacija,
objekata (ako to ime ima i drugo značenje):
Radi u „Zastavi“.

171
 .

5. Navodnici se mogu izostaviti ako se iz rečenice tačno zna na šta

se odnosi naziv:
Ja čitam Dnevnik, a ti Politiku.

Upitnik

1. Piše se na kraju upitne

rečenice: Šta sad da radim?
2. Ne piše se iza zavisno-upitnih rečenica:
Uvek kad se sretnemo me pita kako sam.
3. Iza naslova ne treba pisati upitnik ako on predstavlja iskaznu
rečenicu kojoj je izostavljena glavna rečenica:
Od čega zavisi uspeh (Pun naslov bi bio: Objasniću od čega
zavisi uspeh.)
4. Iza naslova treba pisati upitnik ako se upućuje otvoreno
pitanje: Ko je kriv?

Uzvičnik

1. Piše se iza iskaza uzvičnog karaktera:

Kuku nama, šta dočekasmo!
2. Piše se i iza rečenice kad se ističe njihov uzvični karakter:
Upamtiće oni nas!
3. Iza imperativa i vokativa u dozivanju piše se po izboru pisca, može i
ne mora.

Upitnik i uzvičnik

1. Zajedno se iza upitno-uzvičnih rečenica u kojima se iznosi čuđenje:

Sve je to sam pojeo?!

Zagrada

1. Njome se odvaja deo teksta koji je pridodat i ima karakter dopunskog

podatka, a pravilo je da rečenica gramatički mora biti ispravna i kada
se izostavi zagrađeni deo teksta:
Raskovnik, nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od
nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od
sebe.

172
 .

2. Ako je zagrađeni deo teksta samo deo rečenice, on se piše u zagradi

malim slovom i tačka sledi iza zagrade kao kraj cele rečenice:
Uputio je prijatelju svoja pisma (putopise).
3. Ako je tekstu pridodata posebna rečenica u zagradi, ona počinje
velikim slovom i ima tačku unutar zagrade:
Opiši lik iz romana. (Navedi delove teksta kao primere.)

Crta

1. Crtom se izdvaja umetnuti deo teksta:

Duboka nesvest se najpouzdanije ocenjuje – učili su nas lekari u bolnici za
vreme rata – ako ranjenika glasno pozovemo njegovim imenom ili imenom
njegove otadžbine.
2. Crtom se može izdvojiti poslednji deo rečenice ako se želi nešto istaći:
Sve beše u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše.
3. Piše se u sažetom kazivanju:
Život prazan, - mladost pusta!
4. Crtom se mogu zameniti navodnici u tekstu kada se ona piše na
početku navoda u posebnom redu, a drugi deo navoda se piše samo
ako iza upravnog govora sledi neupravni:
- A hoćeš da se odemo
danas? Nikako! – reče Jela .
5. Kada se nađe na kraju reda, crta se ne prenosi u novi red.

6. Pravopisni znaci

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja

se upotrebljava u rečenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica,
zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

Tačka

1. Piše se iza skraćenih reči pisanih malim slovom:

tj., br.,
2. Ne piše se iza sažetih skraćenica:
mr, gđa, dr
3. Ne piše se u skraćenicama koje se pišu velikim
slovom: JAT, SANU, MS...

173
 .

4. Ne pišu se u skraćenicama mernih jedinica koje se pišu malim

slovom: m (metar), s (sekund)...
5. Piše se iza arapskih brojeva kad znače redne brojeve:
257. strana, 1999. godina...
6. Ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, tačka se
ne piše:
potraži u knjizi 356, 357, 358. i 359. stranu...
7. Ne piše se iza rimskih brojeva jer su oni
redni: X vek...
8. Ne piše se iza potpisa
9. Stavlja se iza naslova odeljka ako se tekst nastavlja u istom redu:
1. Uvod ,
10. a ne piše se ako se posle naslova prelazi na novi red:
1
Uvod
11. Piše se iza slova i brojeva (arapskih i rimskih) kojima se rasčlanjuje neki
tekst ako se nastavlja u istom redu (paragrafska tačka):

12. Piše se između jedinica vremena predstavljenih ciframa (vidi i

pisanje prema SI):
9.30 časova (devet časova i trideset minuta)

Dve tačke

1. Pišu se između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju
se "prema". Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti - plivati -
poplaviti.
2. Piše se između jedinica vremena predstavljenih ciframa nedekadnih
jedinica vremena po "SI" standardu (još uvek nije po pravopisu, ali
ovaj način pisanja vremena koristi se po Internet i WWW standardima,
a takođe se koristi u avijaciji, meteorologiji, nauci... itd.):
09:30 časova (devet časova i trideset minuta)

Tri tačke

1. Tri tačke se pišu kao znak da je deo teksta izostavljen:

Ovu promenu uočićemo u rečima so, beo, ceo, deo...
2. Pišemo ih umesto izostavljenih delova tuđeg, citiranog teksta:
Šta bismo uradili... šta bismo uradili kada bi nas začarala šumska vila?

174
 .

Crta

1. Život prazan, - mladost pusta!

2. Česta je u vezama ravnopravnih, naporednih pojmova koji
nemaju karakter rečenice (u naslovima):
Prijateljska utakmica Srbija – Portugalija. (ovde crta ima ulogu veznog
znaka)
3. Piše se u vezama koje znače prostorne odnose:
pruga Beograd - Bar
4. Piše se iza cifara u značenja predloga do:
Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864)
5. Ukoliko ispred brojki upotrebimo predlog od crta se ne piše:
Boravio je u Parizu od 1964. do 1894. godine.

Crtica

1. Piše se između delova polusloženicama: radio-aparat,

auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
2. Ako na kraju reda nema mesta za celu reč, reč podelimo, pišemo crticu, a
deo reči prenosimo u novi red:

1. Nikad se ne izostavlja u gornjem redu samo suglasnik:

š-uma, p-lanina,...
2. Ne prenosi se u novi red samo jedno
slovo: pravil-a, Beogra-d,...
3. Složena reč se deli po smisaonoj granici:
is-tiče, pred-vodnik,...
4. U podeli reči ne odvajamo samoglasnik od prethodnog
suglasnika: lu-be-ni-ce, ško-la, knji-ga,...
5. Ako se u sredini reči nađe suglasnička grupa, podela treba da
bude što prirodnija:
li-šće, lop-ta, bogat-stvo, siromaš-tvo
6. Grupa -stvo se ne deli
7. Suglasničke grupe se ne razdvajaju, izuzev grupa sk, zg, šk.
žg, žđ:
da-ska, ma-zga, dr-ška, go-zba, gro-žđe,...

3. U kombinaciji broja i reči: 50-godišnjica

4. Kao padežni nastavak u kombinaciji sa skraćenicom pisanom
velikim slovima: iz JAT-a, u NIS-u
5. Između grupe cifara u telefonskim brojevima: 555-333

175
 .

Zagrada

1. Zagradom se pokazuje mogućnost dvojakog čitanja i tumačenja teksta

što se obično nalazi u naslovima:
Za (ne)disciplinu su odgovorni vaspitači.
2. Poluzagrada se piše iza klasifikacionih znakova (slova i brojeva) kad
u nabrajanju razvrstavamo tekst na odeljke:
a) 1)

Apostrof

1. Apostrof se piše mesto izostavljenog slova (često u stihovima koji imaju

utvrđen broj slogova):
Al’ je sirotinja raja... Je l' to tačno?

Znak jednakosti

1. Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova

jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

Znaci porekla

1. Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima

1. znak > se čita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:

tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
2. znak < se čita "postalo je od", npr.:
crnji < crn -ji; junače - junak -e

Akcentski znaci

1. Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u

običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči
u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

Genitivni znak (znak dužine) ^

176
 .

1. Piše se kod imenica u genitivu množine da bi se razlikovale od

genitiva jednine (ako izgledaju isto):
Uvažavali smo zahteve nastavnikâ.
2. Ovim se znakom obeležava i dužina nastala
sažimanjem samoglasnika: kô (kao).

Zvezdica

1. Piše se podignuto i upućuje na belešku ispod teksta (fusnotu) kojom se

taj tekst dopunjava nekim podacima. Ako ima više fusnota, bolje ih je
pisati sitnim brojkama.

7. Kombinovanje znakova

1. Pravopis teži da se znakovi pišu po svojoj normalnoj logici, ali i da

se uprosti postupak i izbegne nagomilavanje znakova.
2. Završna tačka u rečenici se ne piše ako je ispred nje
upotrebljena skraćenička tačka:
Bio je zet i saradnik kneza Lazara i učestvovao je sa njim u borbi na
Kosovu 1389. god.
3. Rečenicu ne treba počinjati brojem:
1377. u njegovoj vlasti je Skoplje. (Bolje je napisati: Godine 1377.
Skoplje je u njegovoj vlasti.)

8. Skraćenice

1. Opšte skraćenice pišu se malim slovom i sa tačkom: v.

(vidi), t. (tačka), g. (godina), o.m. (ovog meseca)...
2. Reč se može skratiti (piše se tačka) iza početne grupe suglasnika:
mn. (množina), i dr. (i drugo), i sl. (i slično), šk. (školska)...
3. Reč se može skratiti do drugog samoglasnika (obavezno se piše
tačka): prof. (profesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), gimn. (gimnazija)...
4. Reč se može skratiti do trećeg ili četvrtog samoglasnika (sa tačkom):
geograf. (geografija), matemat. (matematika), arheol. (arheološki)...
5. Sažete skraćenice sa tačkom:
itd. (i tako dalje), tzv. (takozvani), stsl. (staroslovenski), tj. (to jest)...

177
 .

6. Do sufiksa -ski i -čki (sa tačkama):

srp. (srpski), gr. (grčki); tur. (turski)...
7. Sažete skraćenice bez tačke (ovde je reč skraćena na završetku:
mr (magistar), dr (doktor), Bgd (Beograd), gđa (gospođa)...
8. Simboli mernih jedinica SI pišu se malim slovom, bez tačke i
latinicom, kao i skraćenice mernih jedinica:
m (metar), s (sekunda), kg (kilogram)...
9. Merne jedinice SI pišu se velikim slovom kada su izvedene od imena
osobe (bez tačke i latinicom):
A (amper), F (farad), W (vat)...
10. Skraćenice opšteg tipa uobičajenih latinskih izraza (sa tačkom):
a.a. (ad acta), P.S. (post scriptum), N.N. (nomen nescio - ne znam ime)
11. Verzalne skranjenice (akronimi) pišu se velikim slovom i bez tačke:
JAT (Jugoslovenski aerotransport), NS (Novi Sad), MS (Matica Spska)...
12. Neke verzalne skraćenice se izgovaraju kao celovite reči i shvataju se
kao imenice:
Fijat, Fifa, Cija, Unesko, Tanjug...

Važno: Skraćenice u tekstu se čitaju kao cele reči.

9. Pisanje tuđih reči

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz
jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo
kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.
U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog
porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u
naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u

naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se
izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija;
Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika:

1. Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz

kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu.
Na primer:

178
 .

spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom.

U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju,
korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter...
2. Tuđa vlastita imena:

1. izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na

srpskom pišu latinicom; u tom slučaju se u zagradi piše kako
se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put:
Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo),
Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork),
München (Minhen), Zürich (Cirih)
2. onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu
ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u
zagradi piše izvorno:
Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway), Bokačo (Boccaccio),
Šekspir (Shakespeare), Čikago (Chicago), Njujork (New
York), Minhen (München), Cirih (Zürich)
3. fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih
jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog
itd.); na primer:
Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

3. Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu

se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu
našeg jezika, na primer:
Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

Dodatak:

A. Pisanje mernih jedinica - "Međunarodni sistem jedinica" (SI)

"...Međunarodni sistem jedinica (Système International d’Unités odnosno International

System of Units), skraćeno СИ ili SI, je najšire korišćeni sistem jedinica. To je najčešći
sistem za svakodnevnu trgovinu u svetu i skoro je univerzalno korišćen u nauci.

1960. godine, SI je odabran kao specifičan podskup postojećeg metar-kilogram-

sekund sistema jedinica (MKS), pre nego starijeg centimetar-gram-sekund sistema
(CGS). Kasnije su razne nove jedinice dodavane uvođenjem SI-ja. Na SI se ponekad
odnosi kao na metrički sistem, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, koje ga
nisu

179
 .

široko usvojile, iako je češće korišćen skorijih godina, i u Velikoj Britaniji, gde je
konverzija delimična. SI je specifični kanon mera izveden i proširen iz metričkog
sistema; međutim, nisu sve metričke jedinice za merenje prihvaćene kao SI jedinice..."

1. Simboli mernih jedinica SI pišu se malim slovom i bez tačke, a skraćenice

mernih jedinica pišu se malim slovom bez tačke i latinicom:
m (metar), s (sekunda), kg (kilogram)...
2. Skraćenice mernih jedinica pišu se veliki slovom bez tačke i latinicom,
kada su izvedene od imena osobe. Na primer, jedinica za pritisak je
nazvana po Blezu Paskalu, tako da se skraćenica piše "Pa", dok se
simbol jedinice piše malim slovom „paskal (pascal)“, kao
i A (amper), F (farad), W (vat)...
3. Izuzetak je "litar", čija je zvanična skraćenica "L". Malo "l" se često
koristi, ali je zamenjeno, jer je previše liči na cifru "1".
4. Simboli se pišu u jednini: npr. "25 kg".
5. Simboli nemaju tačku (.) na kraju.
6. Poželjnije je da se simboli pišu rimski uspravno (m za metre, L za litre), da
bi se razlikovali od kurzivnih slova korišćenih za matematičke promenljive
(m za masu, l za dužinu).
7. Razmak treba da razdvaja broj i simbol, npr. "2,21 kg", "7,3·102 m²".
Izuzeci su simboli za ravanske stepene, minute i sekunde (°, ′ i ″), koji se
stavljaju odmah posle broja, bez razmaka.
8. Razmaci treba da se koriste da grupišu decimalne cifre u trojke, npr. 1
000 000 ili 342 142 (nasuprot zarezima i tačkama koji se koriste u drugim
sistemima, npr. 1.000.000 ili 1.000.000).
9. Simboli za izvedene jedinice formirane od više jedinica množenjem
se spajaju razmakom ili srednjom tačkom (·), npr. N m ili N·m.
10. Simboli formirani deljenjem dve jedinice su spojeni znakom "kroz" (/)
ili imaju negativan izložilac.
Na primer, "metar u sekundi" može da se piše "m/s", "m sˉ¹",
"m·sˉ¹". Znak "kroz" ne bi trebalo da se koristi kada je rezultat
dvosmislen, tj. "kg·mˉ¹·sˉ²" je prikladnije nego "kg/m/s²".
11. Uvođenjem "UTC" vremena (univerzalno kordirano vreme), predloženo je i
"anglosaksonsko" pisanje vremena sa dve tačke":" i to između nedekadnih
jedinica vremena koje su dozvoljene u upotrebi prema "Međunarodnom
sistemu jedinica" (SI), minut, čas(sat), dan, mesec, godina, kao i kod
ostalih nedakdnih jedinica (lučni (uglovni) stepen, minute i sekunde (°, ′ i
″)).
Na primer: Jedinica vremena u "SI" sistemu je "s" (sekunda) i njena
podela je dekadna: 23.15 (dvadeset tri sekunde i 15 stotinki). Da bi se
razlikovalo pisanje vremena nedekadnim i dekadanim jedinicama, tačno

180
 .

vreme se tada prema "SI" piše:

09:12:18.03 (devet časova dvanaest minuta osamnaest sekundi i
tri stotinke)
12. Simboli jedinica sa prefiksom pišu se zajedno, bez tačke:
cm (centimetar), mg (miligram) hL (hektolitar) kHz (kiloherc)...

181
 .

ИСПИТНА ПИТАЊА
.
1. ПОЈАМ АКАДЕМСКОГ ПИСАЊА
2. ЕТИЧНОСТ У АКАДЕМСКОМ ПИСАЊУ
3. ЦИТИРАЊЕ И ПАРАФРАЗИРАЊЕ
4. ЦИТАТ У ОСНОВНОМ ТЕКСТУ
5. ЦИТАТ У ФУСНОТИ
6. ВРСТЕ ФУСНОТА
7. ПАРАНТЕЗА
8. РЕЗИМЕ
9. САДРЖАЈ
10. СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
*****************
11. ПРИКУПЉАЊЕ ГРАЂЕ
12. ПРИМАРНА ГРАЂА
13. СЕКУНДАРНА ГРАЂА
14. УСМЕНИ ИЗВОРИ
15. МОНОГРАФСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
16. СЕРИЈСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
17. ФИШЕ / ИСПИСИ
*************************

18. СЕМИНАРСКИ РАД (форма, садржај, форматирање, према Упутству)

19. СИ-ВИ
20. МОТИВАЦИОНО ПИСМО
21. ПРОПРАТНО ПИСМО
22. ПИСМО ПРЕПОРУКЕ
*********************
23. СТИЛ И ВРСТЕ СТИЛА
24. ПОЈАМ СИНТАГМЕ
25. ПОЈАМ ПАРАГРАФА
26. ОСОБИНЕ И ДЕЛОВИ ПАРАГРАФА
27. ГРЕШКЕ У ПАРАГРАФИРАЊУ

190
 .

******************
28. РАСПРАВА
29. СТУДИЈА
30. МОНОГРАФИЈА
31. РЕЦЕНЗИРАЊЕ
32. НОВИНСКИ И НАУЧНИ ЧЛАНАК
33. СТРУКТУРА НАУЧНОГ ЧЛАНКА
*************************
34. ИЗВЕШТАЈ
35. РЕФЕРАТ
36. ПРЕДАВАЊЕ/ ГОВОР/ БЕСЕДА
37. ВЕШТИНА ГОВОРЕЊА И СЛУШАЊА
38. СТАВ И ГЛАС БЕСЕДНИКОВ
39. ГОВОР И ТРЕМА
40. ПРИМЕРЕНОСТ ГОВОРА АУДИТОРИЈУ
41. УСПОСТАВЉАЊЕ КОНТАКТА СА СЛУШАОЦИМА
42. РЕТОРИЧКА СРЕДСТВА ПРИВЛАЧЕЊА СЛУШАЛАЦА
43. ЕСЕЈ
44. СТРУКТУРА ЕСЕЈА
45. ПРОБЛЕМИ У ПИСАЊУ ЕСЕЈА
46. ПРИСТУПИ ПИСАЊУ ЕСЕЈА
***************************
47. ИЗБОР ТЕМЕ
48. ФОРМА ПИСАНОГ РАДА
49. УВОД
50. ЦЕНТРАЛНИ ДЕО РАДА
51. ЗАКЉУЧНИ ДЕО РАДА
52. ХАРВАРДСКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА
53. ЧИКАШКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА
54. ВАНКУВЕРСКИ СТИЛ ЦИТИРАЊА
55. НАВОЂЕЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ
56. КОНАЧАН СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ
***********************
57. ДИПЛОМСКИ РАД
58. ЦИЉЕВИ ПИСАЊА ДИПЛОМСКОГ РАДА

191
 .

59. ИЗБОР ТЕМЕ ДИПЛОМСКОГ РАДА

60. ФОРМАТИРАЊЕ ДИПЛОМСКОГ РАДА
61. КОРИШЋЕЊЕ СЛИКА И ТАБЕЛА
62. РОКОВИ ЗА ИЗРАДУ И КОНСУЛТАЦИЈЕ
63. УЛОГА И ЗНАЧАЈ МЕНТОРА
64. ОДБРАНА ЗАВРШНОГ РАДА
65. ЛИЧНИ СТАВ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ . И СТАВ ПРЕМА ПОНУЂЕНОЈ
ЛИТЕАРАТУРИ* (питање за сваког студента – дискусија)

Напомена: Студент одговара на усменом испиту на три питања:

1. Одбрана семинарског рада (добре и лоше стране форме и садржине текста у односу
на примењено знање из предмета) – елиминационо питање!!!
2. Испитно питање из градива (препознавање елемената питања у семинарском раду)
3. Испитно питање из градива (препознавање елемената питања у семинарском раду)

ОБАВЕЗНА ЛИТЕРАТУРА

1. ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СА ОДРЖАНИХ ПРЕДАВАЊА + ПРОУЧИТИ Упутство за писање

семинарског рада !
2. Кундачина, М., В. Банђур (2007). Академско писање, Ужице, Учитељски факултет
3. Живковић, Д. (1978). Прави пут и странпутице у писању. Београд, БИГЗ
4. Шамић, М. (1972). Како настаје научно дјело: Увођење у методологију и технику
научноистраживачког рада –општи приступ – Сарајево, Завод за издавање уџбеника
5. Клеут, М. (2010). Научно дело од истраживања до штампе, Нови Сад, Академска књига
6. Шобајић Д. (2007). Како се пише стручни рад (приручник за студенте уметничких
факултета и академија, Факултет музичке уметности, Београд

У Београду, 5. 2. 2019. доц. др Душица М. ФИЛИПОВИЋ

192
 .

193