Ne povređujte svoju decu

najboljamamanasvetu.com/mame_pisu/ne-povredujte-svoju-decu/5d3ad3eb0fdede15c832b74f

Pre nekoliko dana se ponovila scena koja je ranije bila učestala. Duhovi su se smirili pa
sam se nadala da se više neće dešavati.

Otišla sam po ćerku, provela je popodne kod oca. Ispratio ju je, smestio u kola, pomogao
da veže pojas. A zatim je proturio glavu kroz njen otvoren prozor i počeo da se raspravlja
sa mnom.

O čemu? Nije važno. Jedino što je u tom trenutku bilo važno, bio je unezveren pogled
našeg deteta.
Na deset santimetara od njegove glave, pogledom je uspaničeno tražila izlaz.

Slušla je, a nije želela da sluša.

Čula je a želela je da pobegne.
Sve je razumela. Njene rastužene oči pažljivo su pratile sagovornike.

Rasprava je potrajala nekoliko minuta. I to je bilo previše.

Pogrešila sam što je nisam sasekla odmah, u korenu. Već duže vremena se nismo
svađali pa sam zaboravila kako je to izgledalo, i šta mi je u tim trenucima činiti.
Trebalo je da smislim neki zadovoljavajući odgovor, ili da slažem, bilo kako, bilo šta samo
da se izvučemo i krenemo.
Umesto toga, izgubila sam samokontrolu, odgovorila na izazov i prihvatila diskusiju.
To je bila greška.

Dešavalo mi se ranije da započnem raspravu. Ali kad sam jednog dana shvatila da mi
dete sve vidi i čuje, da upija čak i kada mislim da je odsutna i zauzeta igrom - od tog
trenutka nikada više nisam u njenom prisustvu isterivala pravdu.

Nema tog roditeljskog para koji se nikada nije posvađao ili makar zakačio. Bilo da žive
zajedno ili rastavljeno, odrasli na žalost umeju da planu ne obazirući se na prisutne.

A prisutni su - deca.

Deca:

Mala osetljiva bića, koja tek treba da uče i da saznaju šta je život i kako da se u njemu
snađu.

Deca koju mi podižemo.

Deca kojoj treba da damo primer.

1/4
Dobar primer, a prečesto im dajemo loš primer. Deca koja nesvesno svoje stavove,
navike i ponašanje formiraju po uzoru na roditelje.

Sve to deluje tako očigledno pa je možda besmisleno što uopšte o tome pišem. Ali ipak
pišem, pišem zbog te večeri i te ružne scene koju moje dete neće tek tako zaboraviti.

Srce mi se steglo kada sam videla to malo biće od 122 santimetara, teško 22 kilograma,
kako skvrčeno prati lajanje (da, moram tako da se izrazim) oca od 185 teškog 90.
Ona tako mala, ali bukvalno, a on tako veliki (bukvalno, ali na žalost - nedorastao
situaciji).

Nekako sam uspela da zaključim diskusiju.

Krenule smo. Nemam reči da opišem taj naš povratak, i ne znam kako bih izrazila tugu
zbog ove scene.

A nas dvoje smo, mogu to da tvrdim, u pristojnim odnosima. Komuniciramo, za razliku od

mnogih bivših partnera koji jedva da razmene poneku reč prilikom primopredaje deteta.
Kako li je tek deci onih roditelja koji su u lošim odnosima, koji jedno drugog kidaju kad
god im se pruži prilika?

Za samostalno podizanje dece potrebna je snaga i zrelost. Ali zrelost je osobina koja
treba da krasi oba roditelja a ne samo onog koji se neposredno stara o detetu.

Potrebno je da i onaj drugi nauči da kontroliše svoje emocije i frustracije.

Kažu, treba uvek gledati šta je najbolji interes deteta. Najbolji interes deteta jeste da mu
se roditelji nekako slože i da se o svemu zajednički dogovaraju. Najbolji interes deteta je
da nikada ne doživi ono što je moja ćerka u mnogo navrata doživela. Da ne bude svedok
rasprava i vređanja. Da ne gleda oca kako majci daje novac uz komentar "evo tata daje
novac mami da ti kupi nešto lepo".

Deca su - deca. Tabula rasa, duše na koje život tek treba da se ispiše.

Duše koju ne treba trovati izlivima gneva ili mržnje.

Ne povređujte svoju decu.

Ne raspravljajte se pred njima.

Nikada.

Lav Miko – priče svakog dana

beingmom za "Mame Pišu"

Jedne subote, povela me je mama da obiđemo Zoološki vrt i da vidimo i upoznamo

sve te životinjice koje žive tamo.

2/4
Prvo sam se radovala mnogo. Videću slona! Jeeeee! I lava! Jeeeeeeee! I tigriće, mede,
kengure i divokoze.

Onda sam bila malo tužna. Setila sam se crtaća u kom životinjice iz Zoo vrta hoće da se
vrate svojoj kući. U divljinu. Jer iako im je lepo u Zoo vrtu, imaju i vode i hrane i ne dira ih
niko, kuća je ipak kuća.

Pa sam bila uzbuđena. Rekla sam sebi: Kako drugačije da vidiš i istražiš životinjice, ako
ne ovako? Na safari još ne možeš, a i mama se boji čak i kučeta, zamisli onda kako bi se
plašila lava?

Otišli smo do Kalemegdana, skoro četiri sata smo obilazili razne vrste, išli smo i do zmija,
videla sam i aligatora Muju. Neke životinjice bile su mirne. Neke ne. Neke su bile srećne.
A neke tužne. Pomislila sam u sebi tada: bilo bi baš lepo kada bi svaka životinjica mogla
da izabere gde želi da bude.

Ko hoće svojoj kući, da ga vrate.

Ko hoće da ostane u vrtu, da ostane.

Sutradan ujutru, probudio me je nekakav čudan zvuk. Kao da je neko grebao po vratima
sobe. Ustala sam i širom otvorila vrata, a ispred mene je stajao veliki, ma ne veliki već
ogroman, najveći lav na svetu. Brzo sam zatvorila vrata, i znala sam da sigurno sanjam.
Ali grebanje se nastavilo.

Tada sam čula njegov glas.

“Molim te, pomozi mi!”- rekao je.

Probudi se Jelena, probudi!, govorila sam sebi i štipala po obrazima. Ali ništa, grebanje
nije prestajalo i lav je bio tu.

“Jelena, ja bih te lepo i lavovski zamolio da mi pomogneš. Juče si pomislila jednu želju
koja se svima se ispunila, osim meni. Meni se samo pola želje ispunilo i moraš mi
pomoći.

Ups, šta li sam uradila i da li je ovo stvarno ili ne?

Otvorila sam vrata i zapretila lavu prstom: “Budeš li hteo da me pojedeš, srediću te!”

“Neću, ne volim da jedem ljude. Nikada ih nisam probao. Ne brini.”- rekao je umilno kao
maca i ušao mi u sobu. Naravno, da se popeo na moj krevet, jer sve mačke vole da se
izležavaju.

“Da čujem, kakva pomoć ti je potrebna?” – rekla sam i sela preko puta njega.

“Ja sam lav Miko, juče si me videla u Zoo vrtu, ako se ne sećaš. Došao sam iz srca
Afrike, više se i ne sećam kad… Kada si juče poželela želju, da sve životinjice izaberu da
li žele kući da se vrate ili da ostanu u vrtu, neka vila te je sigurno čula. Skoro polovina

3/4
životinjica je već u svojim šumama, rekama, pustinjama, savanama. Ostali su oni suviše
stari i oni koji su se rodili u vrtu. I ja sa njima. Ali ne znam zašto. Hoću kući!” – tužno je
rekao.

A šta se tebi dogodilo, zašto samo ti nisi otišao, razmišljala sam naglas i prišla bliže da ga
malo pomazim jer je bio jako tužan. Naravno, počeo je da prede kao svaka mačka.

“Ja sam hteo da se vratim u moju lepu Afriku. Ali ostao sam nekako zaglavljen ovde u
Beogradu. Van Zoo vrta i ispred tvojih vrata. Tako da sam došao da te zamolim da poželiš
ponovo da se vratim kući.”

“O pa to je lako. Drage vile i svi ostali, želim da se lav Miko odmah vrati u Afriku!” –
glasno sam poželela. Ništa. Možda treba glasnije. Ako ovo ne upali, ne znam šta da
radim sa ovolikim lavom. Možda da tražim mami i tati da idemo u Egipat na more, ali kako
da ga smestim u avion? Jeste li nekad videli lava u avionu? Niste, pa to vam pričam.
Želimmmm! Želim! Jakoooo želim. Želim da se lav Mikoooo odmah vrati u Afriku!”-vikala
sam. Ništa. Opet.

Tad je neko pokucao na vrata. “Mama je dušo, spavaš li?” – rekla je moja draga mama.
Miko je rekao: “Ovde je lav Miko, a Jelena ne spava!” Miko, Miko, ti si izgleda jedan
mnogo iskren i naivan lav. Sad smo gotovi!

Na te reči znala sam da će mama uleteti unutra, pa sam brzo prebacila ćebe preko lava,
a kada je mama ušla i pitala ko je Miko, rekla sam joj: “Nije to niko. I nema ovde nikog,
samo Jelena što hoće da spava! Mama, mama, što me budiš!”

Mama je prišla da me ušuška i poljubi, podigla je ćebe, za trenutak sam vrisnula, gotovo
je, otkrila ga je, ali ispod ćebeta lavića više nije bilo.

Javila mi je posle jedna lasta koja je doletela, da se lav Miko vratio u svoju Afriku i našao
tamo svoju porodicu. Poslao mi je je uspomenu jedan svoj zub i čuperak grive da ga se
sećam zauvek i u znak zahvalnosti što sam spasila njega i ostale drugare.

Ne verujete mi? Mislite da sam sve to sanjala? Mogu da vam pokažem šta mi je poslao.
Ili proverite u Zoo vrtu. Još uvek traže devojčicu čija je želja pomogla polovini životinjica
da se vrati u divljinu. Mislim da skoro neću u Zoo vrt.

P.S. Svakoga dana nova priča za decu na beingmomjelena.com

Tekstovi o roditeljstvu, priče za decu, radionice, priče jednog 10-godišnjaka i još mnogo
toga.

4/4