ULOGA VASPITAA U SPREANJU VRNJAKOG

NASILJA

METODOLOGIJA PEDAGOKIH ISTRAIVANJA

Profesor Dr. Marta Dedaj Studenti

Bokovi Slaana 5/2014
Mali Biljana 84/2014
O nasilju govorimo kada neko nekoga namerno povredi i
uini da se osea loe.nai nasilje je kada neko povredi
neije telo ili oseanja.Nasilje moe da se desi svakome i
deci ali i odraslima.Ako se neki oblik nasilja veoma esto
ponavlja istoj osobi,onda kaemo da je to zlostavljanje.
Kada je re o nasilju nad decom, ono moe da bude nasilje
od strane odraslih kao i od strane same dece.Kada deca
nad drugom decom vre nasilje to je vrnjako nasilje.
Sta je nasilje?
Nasilje ili zlostavljanje podrazumeva svako ponaanje ili radnju
uinjenu protiv neije volje,a koja je ugroava:psihiki, fiziki,
seksualno, ekonomski ili ugroava njeno spokojstvo.
Vrste nasilja:
Psihiko nasilje je najrasprostranjeniji vid nasilja i podrazumeva
situacije kada vas neko:vrea, ismeva, kritikuje, optuuje, preti vam,
naziva vas pogrdnim imenima, poniava, omalovaava vas...
Fiziko nasilje podrazumeva svaki vid nanoenja fizike neprijatnosti
amaranje, guranje, udaranje, utiranje, upanje za kosu, davljenje,
grebanje...
Seksualno nasilje pretstavlja pokuaj ostvarivanja seksualni odnosa protiv
vae volje tj. prisiljavanje na uestvovanje u seksualnim aktivnostima
koje vam ne prijaju ili su poniavajue za vas.
Uloga vaspitaa
Primarna uloga vaspitaa jeste briga o deci, o njihovom fizikom i
psihikom zdravlju i sigurnosti, neposredna zatita i nega. Neophodno
je da dobro poznaje zakonitosti dejeg razvoja i karakteristike deteta
predkolskog uzrasta. Takvo poznavanje jedan je od preduslova
vaspitaeve spremnosti da organizuje fiziku i socijalnu sredinu i da
planira i organizuje aktivnosti dece i vri potrebnu kontrolu i
usmeravanje.
Pored primarne uloge vaspitaa;
Vaspita ima dva osnovna polja delovanja:
1) da stvara uslove za kvalitetan ivot, uenje i razvoj- on
organizuje fiziku i socijalnu sredinu i stvara pogodnu afektivnu klimu
2) direktno podstie razvoj i uenje
Agresivnost je svako ponaanje neke osobe koje nanosi tetu drugoj osobi ili je
povreuje.Govorei o agrsivnom ponaanju treba razlikovati agresivnost kao
nain reagovanja od agresivnog motiva i tenje da se agresivno postupi. Veoma
je verovatno da je uroena i prirodna reakciaj ljudi da reaguju agresivnim
impulsom kad su napadnuti od drugih ili spreeni da ostvare svoje intezivne
potrebe, elje i motive. O agresivnom motivu moemo govoriti samo onda kada
ponaanje nije prosta reakcija na spreavanje zadovoljstva neke potrebe ili
reakcije odbrane na napad-nego ponaanje koje nalazi zadovoljstvo u samom
agresivnom aktu.
Po Fromu postoje dve vrste agrsivnosti. Prva je uroena, bioloka korisna,reaktiva i
odbrambena agresivnost. From je naziva odbrambenom ili benignom
agresivnou.Druga vrsta je ona koja nije uroena nego steena, nauena
specifina za oveka. From je naziva destruktivnom ili malignom agresivnou.
Bandura; prema njegovim shvatanjima koje istiu vanost uenja na razliite drai i
situacije, a koje ometaju ili oteavaju zadovoljenje naih motiva, mogue je
reagovati i kompetitivno ali i kooperativno. U jednom ogledu(J. R. Davitz, 1952)
prikazuje jednu grupu deaka koja je nagraivana je za agresivne i kompetitivne
postupke,a druga za kooperativne i konstruktivne . Kada su pojedinci iz ovih
grupa bili izloeni frustraciji(prekinuto je gledanje filma koji ih je interesovao,
oduzete im bombone koje su im date), posmatrano je njihovo ponaanje pri
slobodnoj igri. Pokazalo se da su oni deaci koji su nagraivani za agresivne
postupke manifestovali vie agresivno ponaanje nego oni koji su nagraivani za
kooperativne postupke. Nikoli Mirjana;Razvojna psihologija za
vaspitae;,Autorizovana skripta sa praktikumom
Bitno obeleje nasilja je upravo
agresivnost.Agresivnost je esta
karakteristika ponaanja i treba je
razlikovati od motiva agresivnosti i
agresivnog reagovanja na napade na
linost.
Pod nazivomNasilje ostavlja tragove u organizaciji Centra za
mirovne studije odran je struni skup o prevenciji vrnjakog
nasilja.Na skupu je predstavljeno istraivanje o percepciji i
pojavnosti nasilja meu vrnjacima.Istraivanje je sprovedeno na
uzorku od 700 uenika,strunim saradnicima i nastavnicima iz 18
kola iz Like ,zapadneSlovenije i Zagreba.Rezultati istraivanja
pokazuju da je verbalno nasilje zastupljenije od fizikog, to je
potvreno i kroz razgovore sa nastavnicima i strunim
saradnicima i u delu istraivanja sa uenicima. Uenici su
najee ogovarali ili bili ogovarani, oko uenika barem se
jednom nalo u tim situacijama. Sledei po pojavnosti i
uestalosti je nazivanje drugog uenika pogrdnim imenom to je
uinilo oko 2/3 uenika.Gotovo indetian broj uenika je bio
rtva takvog ponaanja. to se tie fizikih oblika nasilja oni su
rei ali ne zanemarljiviji,oko 40% uenika navodi kako je gurnulo
drugog uenika,a njih polovina je pretrpelo guranje. U oko 37%
uenika udarilo je drugog uenika a udaranje je pretrpelo
42%uenika. Najrei oblik ponaanja su pretnje drugim
uenicima,a njih etvrtina navodi kako im je drugi uenik pretio.
Gotovo 80% uenika poruuje da je u nekim sluajevima u ulozi
nasilnika,a u drugim u ulozi rtve.
Pored osnovnih uloga koje vaspita ima, vaspita ima i
ulogu medijatora.Vaspita kao medijator posreduje u
konfliktima dece, a ne reava ih umesto dece. U ulozi
medijatora vaspita pomae da se uspostave takvi
odnosi u grupi koji e im omoguiti da meusobno
sarauju,nezavisno od direktnog voenja vaspitaa.
Kada doe do koflikta meu decom vaspita ne treba
da rei taj problem ve da deci pomogne da oni sami
ree, ukoliko ne mogu onda vaspita treba da ukljui
i drugu decu u reavanju koflikta tek kad ni druga
deca ne mogu da ree proble tada vaspita daje
predloge kako da ree tu situaciju a deca biraju
predlog. Mijailovi,G.(2015) Metodika vaspitno-
obrazovnog rada1,Skripta za studente izvodi sa
predavanja i sistem vebi. Sremska Mitrovica
Uloga vaspitaa u
spreavanju vrnjakog
nasilja
KAKO REITI PROBLEM
VRNJAKOG NASILJA ?
UTVRDITI ULOGU VASPITAA U
SPREAVANJU VRNJAKOG
NASILJA.
- Utvrditi prisutnost nasilja na decu

- Utvrditi kako i u kolikoj meri nasilje je

prisutno kod dece

- Utvrditi kako najefikasnije spreiti

vrnjako nasilje
 Hipoteze i istraivanja
Na osnovu problema i cilja istraivanja
postavljene su sledea hipoteze:
1 Pretpostavlja se da je nasilje meu
vrnjacima prisutno u razliitim oblicima.
2- Predpostavlja se da je nasilje prisutno u
razliitom obliku i razliitim intenzitetom.
3- Predpostavlja se da razliitim metodama
efikasnost reavanja sukoba daje razliite
rezultate
 Zavisna varijabla: vrnjako nasilje

Ne zavisna varijabla: pol dece i vaspitaa

U ovom istraivanju koristiemo deskriptivnu
metodu jer smatramo da ona moe da
prikae rezultate na najjasniji nain.
Deskriptivna metoda prikazuje najtemeljnije
rezultate s obzirom na faze primene ove
metode kao i injenice da se prilikom
upotrebe deskriptivne moemo koristiti svim
raspoloivim tehnikama i instrumentima
Marta Dedaj;autorizovana skripta
Metodologija pedagokih istraivanja; od
kojih smo odabrali sledee;
 Tehnika: Posmatranje
Instrument: ek lista
Tehnika: Intervju
Instrument: Upitnik
Tehnika: Skaliranje
Instrument: Skala procene
Za istraivanje odabran je prigodan uzorak od
4 vaspitaa grupa predkolskog uzrasta, koji
su uz pomo ek lista beleili uestalost i
postojanost nasilja kod dece ovog uzrasta.
Vaspitai imaju najbolji uvid u ponaanje
karakteristike i odnose dece u njihovim
grupama.
 Kao prvo sastavili smo upitnik sa kojim smaobavili
intervju sa tri vaspitaice i jednim vaspitaem u dva
razliita vrtia.
Zatim i ek listu koju smo uradili sa istim vaspitaima
vezano za decu predkolskog uzrasta.
Zatim je sastavljena i skala procene koja je takoe
provedena sa istim vaspitaima u istim vrtikim
grupama.
Na osnovu dobijenih podataka utvrdit cemo
postojanje nasilja, vrstu nasilja i kod kojeg pola je to
nasilje izraajnije.
Ukoliko je nasilje prisutno medju decom upoznat
cemo se sa ulogom i metodom ispitanih vaspitaa u
ovom problemu i poukati zajedno zakljuiti
najefikasniju metodu prilikom reavanja ovakvog
problema !
 Upitnik I
P.U. Sunce; Vukovar II
Vukovar
Vaspita: S. Jeroti
Predkolski uzrast, grupa Jeii, dece 24 dece, 14 devojica i 10 deaka
Postoji li ne slaganje u sklopu grupe s obzirom da je grupa od 24-o dece ?
da
Da li su nesuglasice este ?
Kako kada

U kom obliku se izraavaju nesuglasice ?

Verbalne uglavnom
Postoji li verbalno nasilje izmeu dece ?
da
Koji oblik verbalnog nasilja je najizraeniji ?
ruganje
Postoji li fiziko nasilje ?
da
Koji oblik fizikog nasilja je najizraeniji ?
guranje
Postoji li jo koji oblik nasilja ?
Ne za sada ne
Uzevi u obzir vae iskustvo da li nasilje ispolajvaju devojice ili ipak vie deaci?
Prednjae devojice
Da li je esto isto dete agresivno ili ipak ne ?
Da deava se.
Kako reavate ovakve probleme ?
Uglavnom posredujemo, esto iznosimo problem I razgovaramo sa ostalom decom a ponekad kontaktiramo I roditelje.
Kojim metodama se sluite ?
Najee dijalokim, ali kada to ne pomae stavimo dete u kaznu na stolicu za razmiljnje.
Koja metoda vam se pokazala kao najefikasnija ?
Razgovor sa ostalom decom dok sa roditeljima daje najmanje rezultata.

 Upitnik I
P.U. Sunce; Vukovar II
Vukovar
Vaspita: S. Mikerevi
Predkolski uzrast, grupa Jeii, dece 24 dece, 14 devojica i 10 deaka
Postoji li ne slaganje u sklopu grupe s obzirom da je grupa od 24-o dece ?
da
Da li su nesuglasice este ?
Kako kada

U kom obliku se izraavaju nesuglasice ?

Verbalne uglavnom
Postoji li verbalno nasilje izmeu dece ?
da
Koji oblik verbalnog nasilja je najizraeniji ?
ruganje
Postoji li fiziko nasilje ?
da
Koji oblik fizikog nasilja je najizraeniji ?
guranje
Postoji li jo koji oblik nasilja ?
Ne za sada ne
Uzevi u obzir vae iskustvo da li nasilje ispolajvaju devojice ili ipak vie deaci?
Prednjae devojice
Da li je esto isto dete agresivno ili ipak ne ?
Da deava se.
Kako reavate ovakve probleme ?
Uglavnom posredujemo, esto iznosimo problem I razgovaramo sa ostalom decom a ponekad kontaktiramo I roditelje.
Kojim metodama se sluite ?
Najee dijalokim, ali kada to ne pomae stavimo dete u kaznu na stolicu za razmiljnje.
Koja metoda vam se pokazala kao najefikasnija ?
Razgovor sa ostalom decom dok sa roditeljima daje najmanje rezultata.

 vrsnjacko nasilje Ruganje pogrdni nazivi psovanje guranje cupanje udaranje

Ana
Ivana
Jovana +
Anja
Dunja + + +
Tanja
Milica + + +
Anastasija
Katarina
Vanja + +
Kalina
Aleksandra
Milica 2.
Jovan
Luka +
Luka 2.
Stefan +
Stefan 2.
Aco
Petar
Uros
Ognjen
Nikola +
 vrsnjacko nasilje nikad ponekad cesce cesto uvek
Ana
Ivana +
Jovana
Anja + + +
Dunja
Tanja + + +
Milica
Anastasija
Katarina + +
Vanja
Kalina
Aleksandra
Milica 2.
Jovan +
Luka
Luka 2. +
Stefan
Stefan 2.
Aco
Petar
Uros
Ognjen +
Nikola
 Izovih rezultata nedvosmisleno se vidi da su
devojice sklonije vrnjakom nasilju od
deaka.
Takoe moemo videti da je uloga vaspitaa
kao medijatora izmeu dece jako vana i
presudna u vaspitanju.
Dijaloka metoda je vidljivo najefikasnija.
Na alost vidljivo je i to da saradnja sa
roditeljima nema velikog efekta.
Grafiki prikaz vrnjakog nasilja

1st Qtr
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
Na osnovu dobijenih podataka uvideli smo da je uloga
vaspitaa u spreavanju vrnjakog nasilja najefikasnija
ulogom medijatora.Vaspita kao medijator posreduje u
konfliktima dece, u ulozi medijatora vaspita pomae da
se uspostave takvi odnosi u grupi koji e im omoguiti
da meusobno sarauju,nezavisno od direktnog voenja
vaspitaa. Kada doe do koflikta meu decom vaspita
ne treba da rei taj problem ve da deci pomogne da oni
sami ree, ukoliko ne mogu onda vaspita treba da
ukljui i drugu decu u reavanju koflikta tek kad ni
druga deca ne mogu da ree proble tada vaspita daje
predloge kako da ree tu situaciju, a deca biraju predlog
kako i na koji nain da se rei problem.
 Marta
Dedaj;autorizovana skripta
Metodologija pedagokih istraivanja