Regulacija genske ekspresije na nivou

posttranskripcione obrade DNK

-Regulacija se moze dogoditi tokom obrade primarnog
transkripta RNK (hnRNK) u zrelu mRNK :
1. Menjanjem mesta povezivanja krajeva RNK (SPLAJSING) ili
2. Dodavanjem poli-A-repa
*kao posledica ovoga od jedne hnRNK nastaju različite mRNK pa samim tim i razliciti proteini
• Obrada primarnog transkripta podrazumeva >
 dodavanje KAPE na 5’ kraj
 ukljanjanje\isecanje INTRONA
 dodavanje poli -A-repa na 3’ kraj
 U pojedinim slučajevima se zbog alternativnog povezivanja krajeva RNK/splajsinga
ili poliadenilacije iz istog gena dobiju različiti proteini.
 Unesenje izmena uRNK “Editing”
• Posle sinteze transkripta baze mogu biti promenjene a nukleotidi
dodati ili izbačeni pa se mRNK razlikuje u razlicitim tkivima .
• Zato se u ovim tkivima sintetišu različiti proteini sa različitim
aktivnostima .
 Regulacija G.E. moze biti na nivou inicijacije transkripcije ,
inicijacije translacije i promenom stabilnosti transkripta.
1.INICIJACIJA TRANSLACIJE
Kod eukariota regulacija transkripcije gena na nivou translacije podrazumeva
inicijaciju sinteze proteina pomocu eIF koji su regulisani FOSFORILACIJOM.
*U retikulocitima globin se sintetiše kada je nivo hema u ćelijama visok.
 2. Transport i stabilnost
Stabilnost jedne mRNK takodje utice na regulaciju ekspresije gena
mRNK sa duzim poluzivotom generise vise proteine i obratno.
Da bi se sprecila degradacija mRNK tokom transporta iz jedra u citopl.
ona se vezuje za odredjene proteine koji sprecavaju degradaciju.
 4.REGULACIJA TRANSKRIPCIONIH FAKTORA

1. T.F. moraju da stupaju u iterakciju sa raznim koaktivatorima da bi transkripcija bila

stimulisana tako da aktivnost T.F. zavisi od dostupnosti koaktivatora .

2. Aktivnost T.F može da bude regulisana promenom količine sintetisanih T.F.

3. Aktivnost T.F. moze da bude regulisana vezivanjem stilulatornog ili inhibitornog

liganda ( vezivanje steroidnog hormona za receptor steroidnog hormona)

4. Prisustvo drugih T.F. moze da stimuliše ili antagonizuje aktvnost T.F.

5. Faktori rasta,citokini,pep.hormoni regulišu transkripciju gena tako što receptorske

kinaze fosforilišu odredjene transkripcione faktore.
6. I ne nereceptorske kinaze npr. Protein-A-kinaza fosforilacijom regulišu aktivnost
transkripcionih faktora.
*Mnogi hormoni kao sec.glasnik generišu cAMP , koji aktivira Protein-A-kinazu.
Kada je aktivirana ona ulazi u jedro i vrši fosforilaciju transkricionog faktora
CREB(cAMP response element binding protein) koji je vezan za deo DNK CRE.
 5. VISESTRUKI REGULATORI PROMOTORA
Isti induktori faktora transkripcije mogu da aktiviraju transkripciju razlicitih gena ako
imaju zajednicki element koji odgovara na njega , uz to jedan induktor moze da
aktivira grupu gena na uredjen nacin.

*induktor inicjalno aktivira jednu grupu

gena.
*tada jedan od proteinskih produkata
moze da deluje kao T.F. za drugu
grupu gena.
*Konacan rezultat je da jedan induktor
moze da pokrene seriju dogadjaja koji
aktiviraju mnogo razlicitih grupa gena